Arhiva prvih deset godina (JAVNISERVIS.ME © 2010)
(Česlav Miloš) DRUGI PROSTOR Ko god smatra normalnim poretkom stvari, u kome jaki trijumfuju, slabi propadaju, a život se završava smrću, miri se sa đavolskom vlašću. Prolaženje ljudi i stvari nisu jedina tajna vremena koje poziva da pobijedimo iskušenje svog podanstva. I na samoj ivici bezdana postavimo sto, na njemu čašu, bokal i dvije jabuke. da bismo proslavili nedostižno sada. … [Read more...]
Za vitezove koji su u javnoj službi, obaveze vezane za službu u državnoj blagajni su veoma teške. To je zato što je čoveku prosečne razboritosti i sposobnosti teško da pokrije vlastelinove izdatke a da ne stvori teškoće nižim i višim funkcionerima klana, građanima koji žive oko zamka i zemljoradnicima u selima. Kada mislite samo o dobiti svog gospodara, to postaje nevolja za potčinjene, a opet, ukoliko pokušate da zadovoljite samo potčinjene, trpeće vlastelinovi prihodi. I jedna i druga krajnost … [Read more...]
U otmjenom krugu snobova šetača i mnogih ljepota nadražajnih čari javlja se sirena: ja pjesnički gonim četiri kotača vulkanizovana. Malo kaučuka i željezni pancir, ogradivši srce od umrlog mesa ja odbijam polet životnih tjelesa; najzad postah svoj vlastiti bankir i muvam po asfaltu srca elektromagnetizovana. Asfalte! asfalte! glavna sirovino moga rodnog sela, gusto se rastapaš ispod hoda vrela, ti si samo nova pjesma gradu. Ja se danas gordim, vlasnik rudokopa, milionerski … [Read more...]
17. avgusta 2001. godine umro je filmski i televizijski reditelj Živko Nikolić. Živko Nikolić je za sobom ostavio veliki trag koji je značajan ne samo za crnogorsku i jugoslovensku, već i za evropsku kinematografiju. Nikolić je bio jako vezan za Crnu Goru, njene ljude, običaje i tradiciju. Rođen je 29. novembra 1941. u Ozrinićima kod Nikšića. … [Read more...]
Jun 1982: Na domaćim top-listama nalaze se longplejke Idola ("Odbrana i poslednji dani"), Filma ("Zona sumraka"), Riblje čorbe ("Mrtva priroda"), Đorđa Balaševića ("Pub"), ali prvo mesto je rezervisano samo za Azru i njihov novi album "Filigranski pločnici". Ni onaj prethodni još nije dovoljno izgustiran: "Ravno do dna" je i dalje među najtraženijima u prodavnicama ploča. Istovremeno, u knjižarama se pojavljuje prva Džonijeva knjiga poezije, pa je i to bio povod da Rock 82 zatraži intervju od … [Read more...]
U skladu sa elektronskom revolucijom početkom 90-ih, Bill Laswell napravio je remiks pjesama Bob Marley-a, snimljenih u ambinet dub stilu pod nazivom - Dreams of Freedom: Ambient Translations of Bob Marley in Dub. Crna Gora lagano ulazi u novu sezonu proljeće/ljeto, i postaje jasno da je "revolucionarni" kapacitet sezone jesen/zima još jednom protraćen, pa predlažemo ovaj album za sanjarenje na plažama, planinama i gorama naše domovine. Ostanimo budni, sanjajmo o slobodi... … [Read more...]
Velika šarena besmislena parada oko vjenčanja princa Williama i Kate Middleton, podsjetila me na aforizam Tome Bebića - Svijet = malo flora + malo fauna + mnogo klauna. Ali, ovaj članak nije o klaunovima, o njima se ionako previše piše. Ovo je priča o jedinstvenoj pojavi na hrvatskim prostorima, pomalo nagriženoj od patine vremena, a toliko potrebnoj ovakvim vremenima. Priča o glazbeniku, slikaru, kantautoru, pjesniku, aforističaru, performeru, novinaru, mornaru i čovjeku, Tomi Bebiću. … [Read more...]
Pošto je kušao sa svakog drveta saznanja, od onog davnog biblijskog, do poslednjeg, nihilističkog, koje pupi u drugoj polovini devetnaestog veka, zlokobno se rascvetava i obeležava ceo dvadeseti vek i ulazi u dvadeset prvi, moglo bi se reći da je današnji čovek u sličnoj situaciji u kojoj se nalazio Ulrih, glavni junak romana Roberta Muzila (1880–1942) "Čovek bez svojstava". Skalu užasa i velikih vrednosti koje je prošao za dva ili više milenijuma, koju neki doživljavaju kao čovekov stalni … [Read more...]
Sećam se tog trenutka. Sedeo sam u sobi, ćutao, dok se na gramofonu vrtela stara dobra "Norwegian wood" od Beatles-a. Ujak je nepomično sedeo, hipnotisan nekom šarenom knjigom na kojoj je pisalo "Dylan Dog". Sećam se da je na koricama te šarene knjige bio neki strašan duh, neka strašna prikaza koja se mom dečjem umu činila nekako posebno strašno, a opet tako zanimljivo. Pitao sam ga da mi da tu knjigu da je pregledam. "Nije to za tebe", rekao je. "Još si ti mali za to." Bilo mi je krivo. To mi … [Read more...]
Меня зовут Павел 183. Родился 11.08.83 в Москве, где и живу по сей день. Имею высшее образование по специальности "коммуникативный дизайн". P183, ruski grafiti i stensil umetnik. Njegov identitet je i dalje nepoznat javnosti. Predstavlja se kao Pavel i želi da ostane anoniman koliko je to moguće kako bi nastavio svoj flert sa ilegalom. Tokom noći on šeta ulicama Moskve naoružan konzervama sprejeva sa bojom, prekrivajući zidove grada velikim političkim i poetskim iskazima. On takođe … [Read more...]
U devedeset i šestoj godini, nakon duge bolesti, svijet je napustio Eric Hobsbawm, jedan od najvažnijih povjesničara dvadesetog stoljeća. Čini se prikladnim ovom prilikom prisjetiti se nekih Hobsbawmovih naslova koji konstituiraju nezaobilaznu lektiru svakog povjesničara. Izbor iz literature bit će izložen redom kojim su naslovi dolazili do nas, a ne redom kojim su izdavani. Tako predstavljen korpus tekstova bit će nužno ograničen, arbitraran, ali, nadamo se, svejedno reprezentativan s obzirom … [Read more...]
U okovima ali ipak slobodan, Samotan pa ipak ne sam, Uzdišući i pokoran, Zastiđujem svoje neprijatelje: U očima prostog Naroda ja sam ludak, Za božiju uviđavnost mudrac. … [Read more...]
U svojoj priči Lucidnost iliViđenje – kako ko prevodi – Ensaio sobre a Lucidez – koja se nastavlja na daleko poznatiju njegovu priču, Slepilo, Saramago opisuje pokušaj građana neimenovanog grada da se suprotstave opresivnoj vlasti putem praznih glasova koji čine ubedljivu većinu. Način kojim se došlo do ovakve kolektivne većinske odluke ostaje nepoznat. Prvo glasanje je održano jednog kišovitog dana, a do popodneva gotovo niko se nije pojavio na biračkim mestima. Odjednom, gotovo istovremeno … [Read more...]
Danas se navršava deset godina od smrti Margite Stefanović jedne od najznačajnijih umjetnica na ovim prostorima. Slijedi tekst koji je nakon njene smrti napisao njen prijatelj Željko Milović za monitor.hr Bio je 15. svibnja 1988. godine kad sam je prvi put vidio. Pobro i ja smo čekali koncert ispred Morače, a ona je stajala u zelenoj haljini, dobro se sjećam, i ljutila se na organizatore koji su otkazali nastup. Sav je muški svijet zurio u nju, bila je laka i lepršava, nježna i odlučna u … [Read more...]
Neki ljudi su mladi i ništa više, a neki ljudi stari i ništa više, a neki ljudi ni stari ni mladi i samo to. I da muhe nose odjeću i sve zgrade izgore u zlatnoj vatri, da se nebo zaljulja kao trbuh striptizete i sve atomske bombe zaplaču, neki bi ljudi bili mladi i ništa više, a neki ljudi stari i ništa više, a ostali bi bili isti ostali bi bili isti. … [Read more...]
Priča o slavnoj londonskoj 'psihodeličnoj' četvorci započinje 1965. kada su se u prvotnom sastavu okupili Syd Barrett (Roger Keith Barrett) na gitari, Roger Waters (Georg Roger Waters) na basu, Nick Mason (Nicholas Berkeley Mason) za bubnjevima te Rick Wright (Rihard William Wright) za klavijaturama. … [Read more...]
Kad umrem bar sam siguran: niko se neće dovući da mi pljune u lice. Svi ćete mi odjednom biti prijatelji i ko zna kakvo izmisliti priznanje. Potpuno vas razumem: mrtvi ljudi nisu zločinci, nisu gadovi, nisu ubice. Smrt je - pomilovanje. … [Read more...]
"ŠTO SE BALKANA TIČE, REKAO BIH DA TU POSTOJI NEKAKVA KONTRADIKCIJA, TO JE BAŠ ČUDNO… UNEKOLIKO, ČINI SE DA JE SVE KAO NA ZAPADU, ALI POSTOJE I ISTOČNJAČKI UTICAJI… S JEDNE STRANE POSTOJI IZVESNA RAFINIRANOST KULTURE, A POSTOJI I TAJ ELEMENT DIVLJAČKOG NASILJA. SKORO ISTO KAO U AMERICI" … [Read more...]
Strahujem stalno od suva lišća i od livada kad pada rosa. Idem da spavam; ne preneš li me, srcem ću biti kraj tebe skončan. Šta iz daljine to ječi? Ljubav. Vetar po oknu, ljubavi moja! Stavih ti nisku alema zore. … [Read more...]
Mali princ ode da ponovo vidi ruže. Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu. Ruže su se osećale veoma nelagodno. Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža … [Read more...]
Dopisnici: Johan Bretšnajder, Norton Kasperski, Slavomir Feud i vozač Džoud Džonson
javniservis.me 
Najnoviji komentari