Za vitezove koji su u javnoj službi, obaveze vezane za službu u državnoj blagajni su veoma teške. To je zato što je čoveku prosečne razboritosti i sposobnosti teško da pokrije vlastelinove izdatke a da ne stvori teškoće nižim i višim funkcionerima klana, građanima koji žive oko zamka i zemljoradnicima u selima. Kada mislite samo o dobiti svog gospodara, to postaje nevolja za potčinjene, a opet, ukoliko pokušate da zadovoljite samo potčinjene, trpeće vlastelinovi prihodi. I jedna i druga krajnost predstavljaju problem.
A povrh toga, bez obzira koliko je ratnik bistar i sposoban po prirodi, njegov um se lako može zaraziti bolešću pohlepe. Tako, ukoliko neko dobije odrešene ruke u plaćanju troškova vlastelina, obezbeđenja osoblja klana i raspoređivanju novca, vremenom može postati uobražen i poželeti da prida sebi mnogo veći značaj. Onda on vrlo lukavo potkrada vlastelina, gradi velelepnu kuću, oprema je stilskim nameštajem, rasipno se zabavlja. Takva osoba se naziva ministrom kradljivcem.
Sada pretpostavimo da neko donese novi zakon, sasvim drugačiji od onog koji postoji već pokoljenima, tvrdeći da je za dobrobit vlastelina, ne priznavajući da stvara teškoće čitavom klanu, namećući prevelike obaveze gradskom stanovništvu, opterećujući seosko stanovništvo visokim porezima. I pretpostavimo da on uz to donosi i propise koji će možda omesti buduće mere, ne razmišljajući da li će i koliko to uticati loše na poljoprivrednike, misleći samo o trenutnom ostvarivanju zarade nagovorivši na prevaru manje mudre starije članove i činovnike klana da se sa tim slože obezbeđujući neopravdane povišice i nagrade preko njihovih kancelarija. Ukoliko je novi zakon neprobitačan i nedelotvoran, on će neuspeh pripisati pogrešnoj proceni pomenutih starijih i činovnika, krijući se iza njih kako bi izbegao i najmanje optužbe, pobrinuvši se da sam ne doživi nelagodnost. Takva osoba se naziva ministrom iznuđivačem.
Kada se radi o ministru kradljivcu, iako on krade od svog vlastelina i ponaša se na način nedoličan jednog viteza, kada ga nebo kazni i on bude otkriven, on gubi život. Kada jednom takva osoba padne, problem je rešen – ne može prouzrokovati nove nevolje i dalje neugodnosti i više neće praviti smetnje u administraciji ili nevolje narodu.
Što se tiče ministra iznuđivača, on stvara probleme svima. Pošto on počinje da vodi nepopravljivu politiku koja zaista ometa vladanje narodom, čak i ako ne izvrši proneveru za svoj račun ili iz lične želje, negov zločin je svakako veći. Zato su stari mudraci rekli: „Bolje je imati ministra kradljivca nego ministra iznuđivača.“
Može izgledati da za jednog viteza ništa ne može biti gore nego da stekne reputaciju ministra kradljivca, ali ako uzmemo u obzir izreku koju smo uprvo citirali, najveći zločin je biti ministar iznuđivač. Prema tome ukoliko je kazna za ministra kradljivca odsecanje glave, onda bi kazna za jednog ministra iznuđivača obavezno morala da bude razapinjanje na krst.
Međutim, u stara vremena su govorili da je ministar kradljivac bolji od ministra iznuđivača zato što su se oni razlikovali. U današnje vreme, ministri iznuđivači se ponašaju kao kradljivci, spolja se pretvrajući kao da brinu o interesima gospodara, dok iznutra smeraju da javne prihode usmere u ličnu korist. Oni su kradljivci i iznuđivači u jednoj osobi; to su razbojnici. Kakvu kaznu zaslužuju kriminalci tog profila? Teško je reći.
Kodeks samuraja, knjiga stara četiri veka, podrobno objašnjava pravila Bušidoa, japanske staze ratnika. Bušido je izvršio snažan uticaj na japansko društvo, sistem vladanja, privredu, kao i na savremene borilačke veštine kako u Japanu tako i u drugim zemljama.
Bušido Kodeks samuraja; prevod Tomas Kliri; IP Babun
javniservis.me 
Najnoviji komentari