Sećam se tog trenutka. Sedeo sam u sobi, ćutao, dok se na gramofonu vrtela stara dobra “Norwegian wood” od Beatles-a. Ujak je nepomično sedeo, hipnotisan nekom šarenom knjigom na kojoj je pisalo “Dylan Dog”. Sećam se da je na koricama te šarene knjige bio neki strašan duh, neka strašna prikaza koja se mom dečjem umu činila nekako posebno strašno, a opet tako zanimljivo. Pitao sam ga da mi da tu knjigu da je pregledam. “Nije to za tebe”, rekao je. “Još si ti mali za to.” Bilo mi je krivo. To mi je u tom trenutku delovalo kao zabranjeno voće, voće sa nazivom “Dylan Dog”…
Danas kada se sa ove distance setim toga uviđam da je to bio početak jedne strasti, pasije koja je za mene sigurno najvažnija sporedna stvar na svetu. Sa Dylanom sam zakoračio u svet stripa, svet nečeg maštovitog i fantastičnog, svet oblaka, linija, umetničkih impresija. Mnogi su skloni da pojam stripa vežu za decu, ali to je svakako krajnje pogrešna predrasuda koja nastaje iz neznanja. Tvrditi da je strip nešto samo za decu je ravno svetogrđu u očima bilo koga ko je imao prilike da se upozna sa magijom ovog vida umetnosti. Junak o kome je reč na ovoj temi svakako potvrđuje da je strip umetnost u jednom od svojih najboljih oblika.
Dylan Dog je nastao za nas daleke 1986. godine kada je Tiziano Sclavi, do tada potpuno nepoznat široj publici, odlučio da se čitaocima predstavi nečim što je svakako bilo drugačije od svega do tada viđenog u svetu stripa. Odlučio je da čitaocima podari jednog antiheroja, specifičnog lika koji se istovremeno uklapa, a opet i ispada iz strip klišea, specifičnu individuu čiji je život prepun simbolike, filozofije, alegorije i natprirodnog. Sclavi je sve elemente klasičnih strip junaka podigao na viši nivo i odveo nas korak dalje – u svet koji neprekidno balansira između života i smrti, svet koji nas navodi na razmišljanje da li su snovi u stvari realnost u nekoj drugoj dimenziji, svet koji je različit od ovog, a opet tako sličan. Čitalačka publika je sa dozom opreza primila ovaj serijal. Ali ta doza opreza je savršeno postala bezrazložna za svakog ko je pročitao taj prvi broj koji je kod nas preveden kao “Zora živih mrtvaca”. Bilo je jasno da se radi o horor žanru sa izrazitim fokusom na apstraktno i tu je za sve ljubitelje žanra oprez prepustio mesto oduševljenju. Nova zvezda je rođena.
S obzirom da je Dylan Dog počeo sa objavljivanjem u vreme enormne popularnosti serijala Martin Mystere, sami izdavači oličeni u strip instituciji “Sergio Bonelli Editore” nisu imali prevelika očekivanja od svega, ali su ipak pružili podršku do tada anonimnom autoru jer su verovali da bi sama ideja mogla da uspe. I nisu se prevarili. Po izdavanju broja prvenca bilo je jasno da je Dylan Dog predodređen na uspeh. Nije trebalo dugo da se stvori armija fanova koja je verna serijalu i dan danas i pored kreativnih uspona i padova koji su nastali po odlasku Tiziana Sclavi-ja sa kormila serijala.
Ko je u stvari Dylan Dog?
Da bi došli do približnog odgovora na to pitanje, krenućemo od same geneze njegovog imena. Kako je sam Sclavi naznačio u nekoliko malobrojnih intervjua i tekstova, ime potiče od imena velškog pesnika i pisca Dylan Marlais Thomas-a (27.10.1914 – 09.11.1953.) koji je u mnogo čemu bio inspiracija za kreaciju Dylan Dog-a. Ovaj umetnik je baš kao i njegov strip imenjak bio večno mlada lutalica, romantik, zaljubljiva persona sklona ka čaši, čovek koji nikad nije želeo da bude deo ovoga sveta, već je stalno živeo u nekom svom izmaštanom kutku koji je kroz pesničko pero podario ovom svetu stihove koji uživaju bezvremensku lepotu. Život ovog umetnika je okončan prerano u trideset i devetoj godini, ali čak i tad on je odbijao da bude bilo šta drugo osim jednog velikog romantičnog deteta koje je ceo svet video kao genija koji nas je prerano napustio. Slava mu.
Prezime “Dog” (engl. pas) takođe nije prepušteno slučajniosti. U čitavoj plejadi likova poput Nathan Nevera i Piter Parkera koji su kroz istoriju stripa nosili “catchy” prezime Sclavi je video prazninu, upražnjeno “pasje” mesto koje je rezervisano za nekoga ko je kao pas dobroćudan i veran, a istovremeno osuđen da bude lutalica. Lutalica u tuđim snovima, tuđim košmarima. Lutalica koja ne pripada ni “ovom” ni “onom” svetu i koja je večno osuđena na nemir. U skladu sa tom vizijom, Sclavi-ju je savršeno poslužila i još jedna stvar iz života Dylan Thomas-a – on je izdao i jednu zbirku pripovedaka pod nazivom “Portret umetnika kao mladog psa” (engl. “Portrait of the Artist as a Young Dog”, 1940.) gde se takođe nazire paralela sa samim karakterom našeg strip junaka o kome je na ovoj temi reč.
Ostali aspekti Dylan-ovog života su takođe puni prenesenih značenja koja se čitaju između redova. On živi u ulici Craven Road (Craven… Wes Craven), u kući koja mnogim detaljima predstavlja omaž tom majstoru horora čije prezime ulica i nosi. Broj kuće je 7, simbol dobra, a kao protivteža je registarski broj njegove “bube”, žig Zveri. Opet, kao koncept protivteže javlja se legendarni Groucho, oličenje Groucho Marx-a (02.10.1890. – 19.08.1977.) koji je direktna suprotnost Dylan-ovom romantičnom i povučenom karakteru. Groucho, taj strip simbol elementarne nepogode predstavlja personu koja unosi drugu dimenziju u ceo univerzum Dylan Dog-a, dimenziju realnosti posmatrane kroz prizmu apsurda, haosa i prirodne sile oličene u nezaustavljivom humoru. Bez Groucha bi život svakako bio dosadan, a sam serijal možda i ne bi imao tako epsku monumentalnost u svetu strip horora. Grouchov neverovatni humor je svakako kocka šećera koja na neki uvrnut i čudan način daje sladak ukus apstrakciji i iskonskom hororu. U tom pogledu lik ovog brkatog pesimiste otrovanog optimističnim humorom i nepresušnom željom da ga deli sa okolinom svakako predstavlja izuzetno bitnu kockicu u mozaiku pod nazivom Dylan Dog.
…
Yonai – forum.b92.net
javniservis.me 
Mnogi su skloni da pojam stripa vežu za decu, ali to je svakako krajnje pogrešna predrasuda koja nastaje iz neznanja. Tvrditi da je strip nešto samo za decu je ravno svetogrđu u očima bilo koga ko je imao prilike da se upozna sa magijom ovog vida umetnosti. Junak o kome je reč na ovoj temi svakako potvrđuje da je strip umetnost u jednom od svojih najboljih oblika.
Marti Misterija, Mister No, Dilan Dog, Fantom.
Blek Stena, Zagor, Usamljeni Rendzer, Bili Kid, Kapetan Mark.
Po meni neprevazidjeni Alan Ford i Tintin!
Kupio sam bio dva kofera puna stripova na zeleni venac jedan kofer sam prodao liku na centar sto je drzao cd shop miss,a drugi osatvio za sebe. Ovaj koji sam prodao pokrila mi je cijenu bila ovog drugog ali ne zadugo mojom nepaznjom i nemarom mi je ukraden kad mi je podrum bio obijen. Nikad to sebi necu oprostiti sto sam prvi prodao, a ovo mi je drugo kazna bila!!!!!
Bonelijeva izdanja koja si pomenuo su dobra, ali su za tinejdžere. “Ozbiljna” izdanja su bila relativno rijetka, a onda nam se raspala država sa velikim izdavačkim tržištem tako da skoro dvadeset godina niko nije prevodio i izdavao Mebiusa, Alehandra Jodorovskog, Alana Mura, Nila Gejmena, Vorena Elisa ili Frenka Milera u značajnijim tiražima. Zbog toga su stripovi ostali “neozbiljna” i “alternativna” priča (dok su “Grand parada” i “Larin izbor” postali mejnstrim).
Tako se i desilo da danas u Briselu, glavnom gradu “unije” u koju se treba “integrisati” stoji spomenik Gošinijevom neponovljivom Gaši Šeprtlji ( http://farm9.staticflickr.com/8070/8177725325_4aecf715b0_z.jpg ), a u Podgorici će gradska vlast uskoro dići bistu nekom arapskom satrapu. Sistem vrijednosti, što bi se reklo.
Dobro rečeno Callais.
Gaston mi je bio jedan od omiljenih.
Nažalost, ja sam intelektualno i emotivno zapeo baš na DIlan Dogu. Kupio me je onim serijalom o vampirima, valjda zato što je stigao baš nakon što sam pročitao Stokerov bestseler o grofu Vladu Cepešu :)
Ni lopovi nisu što su bili!
sta je ovo??? svi junaci nikom ponikose i od lavova se pretvorise u crtane fantome:))
K(OLJA)ČKA
Kad Fantoma kamom kolju,
obično se ludak smije,
nađi Olja žrtvu bolju,
što od tebe grkljan krije ……
On je blento koji vazda,
budalama u brk kaže,
njemu Milo nije gazda,
a neće da nikog slaže …..
Samo neka, biće bolje,
vrijeme nas novo čeka,
nego malo ima volje,
lele meni dovijeka …… :((
Ne spomenuh tebe Fantom, ali dobro je, neka si se javio i pokazao mi da te nije zima uspavala ka ostale crtane junake ovog servisa. Pozdrav i odoh da koljem jednog brancina ulovljenog jutros …:))
Svaka čast! Najteže ga je uloviti upravo u februaru. Ali na tebe bi i Širun zagrizao u sred zime.
Nakon tvog komentara, odmah sam nazvala ribara Marka(vojni penzioner, mozda i udbas, jer vozi Juga i ima stari sat za struju) i prenjela mu tvoju opasku o februarskom ulovu brancina…eto Neon, ako nijesi znao, brancin se lovi tokom cjele godine, a zimi najlakse, jer je to riba veoma prozdrljiva, a kako zimi nema bas izbor hrane i grize sve sto joj se ponudi… ne znam sta je zagrizao ovaj februarski brancin, ali je bio veoma glup…
Oljenka, tačno je – lovi se cijele godine ali najbolje od marta do septembra. Pozdravi tvog ribara. http://www.apartmanistanjevictivat.com/BJELILA/WEB/BRANCIN.htm
A viđi kako i tići postadoše crtići…:))
Old Boy…
Svaka čast, prefect, to je čista egzotika. Ujedno i jedan od tri-četiri filma pravljena po stripu koji su bolji od samog stripa. Ostala tri bi bili Barbarela, Crvena Sonja i Avendžersi :p
Леле душманима, Фантомееее…
Dobro je za cirkulaciju da nakon spavanja, popijete kafu i bacite koju parolu, prije nego sto opet zapadnete u zimski san…
L'indagatore dell'incubo… Moj stari drug… Pravio mi je društvo često prilikom nekih mojih besanih milanskih noći, a i u drugim okolnostima, kada se nešto učilo, slušala muzika, maštalo o svemu i svačemu. Kada sam saznao da nijesam jedini ne-tinejdžer koji ga čita, već da među ostrašćenim fanovima ima i Umberta Eka, bilo mi je lakše… Upoznao sam Sklavija, autora, u lokalu Fanfula na Naviljima jedne večeri, ja sam htio da saznam nešto više o Dilanu, a on o situaciji u Montenegru. Obojica smo rekli ponešto glupo, kako je i red u takvim prilikama. Točio se danski Ćeres i izvaljivale gluposti. Ta divna stara vremena… Luci di San Siro… Milano mia, portami via… :)
Dobra priča, stranče, dobro ispričana…
alan ford šije sve za tri koplja!
sada je vrijeme velikih odluka! bolje živjeti sto godina kao milioner, nego sedam dana u bijedi!!
prvo hopni, pa reci skoč!
ko spava, nije budan.
ko leti- vrijedi, ko vrijedi- leti, ko ne leti- ne vrijedi!!
bolji je nečastan bijeg, nego častan poraz.
jedna lasta ne čini proljeće, a kamo li dvije.
ne prodajemo životinje u djelovima!!
ja sam volio teksa vilera jedno vrijeme, a bio je jos jedan vestern sa starim tragacem na zlato u polupustinji i nekim dezerterom narednikom koji spasava indijance, zaboravio sam mu ime.
divno li je bilo prije fejsbuka, ime mu se utrlo!
to sa dezerterom i tragačem na zlato zvuči kao poručnik Bluberi, i taj je bio baš baš dobar…
e bas taj, odlican 7!!
a malto kortese? ima li gdje da se ‘skine’ ovih stripova sa interneta (ime mu se utrlo), ili se mora kupovat pozlaceno izdanje preko vijesti na trafikama?
ima koliko hoćeš, ako te ne mrzi čitat’ sa ekrana…
Evo ti Korto
http://filecrop.com/search.php?w=corto+maltese&size_i=0&size_f=100000000&engine_r=1&engine_h=1&engine_m=1&engine_d=1&engine_e=1
blagodarim, dako se snadjem.
ako nijesam iz sve zbilje napisao malto kortese, ne pomjerio se odavde. a korto malteze, grom me ne … i modesti blejz kad sam bio u osnovnoj. doobra riba!;)
Danas je moj macak omastio brke od posmrtnih ostataka pojedenog brancina, ulovljenog 13. februara, a vidim da je neko sahranio i ovaj portal iz straha od miseva… fuj misevi!!
Dilan Dog je bio vegetarijanac i sevio je duhove. Sad mi je jasno zasto ga pojedini na ovom blogu obozavaju…
Šteta što nijesi starija desetak godinica, jer bi se i za tebe našao mačak koji bi omastio ćosave brke …. :))
Fantom, sve bi li za sebe prigrabio…
Olja, ja bacam mrežu početkom jula, tad se love plave ribe. Pune su omega 3. Možda nas Posejdon spoji…
Ne treba tebi mreža, a još manje Posejdon, jer je delfin vazda bio penicilin za plavu ribu ….. :))
ne prizivajte delfine… osim ako ba[ nije dogorelo do nokatah :o
http://www.cracked.com/article_16762_the-6-biggest-assholes-in-animal-kingdom.html
slava mu…
Sve je moguce Neon, samo ako zagrlis svoje snove i slijedis ih bez straha do kraja…
Hoću, dosta je više bilo Dilan Doga!
Konstitucijom i likom više podsjećam na krnju nego na delfina ali, kako se ono kaže u narodu ribolovačkom: “Ne peca štap nego prilika”. Ovo na tragu majstorluka Oljinog ribara Marka koji je navatao izgladnjelog brancina u februauru. Na Dorčolu kažu:”Ne lovi lep nego uporan”.
nemoj samo dinamiDom, ionako imamo premalo žena na portalu x)
Ni u ludilu, samo rafinirana mreža dolazi u obzir, da svjetluca na mjesečini dok se savija tražeći prolaz za bijeg… Ribolov je viteški sport.
onda ipak uzmi dinamit…ili makar agregat. To sa mrežom na mjesečini zvuči suviše suptilno za autohtone riblje vrste :p
ili suviše gej… bez uvrede članovima udruženja “Ledena kocka kockica” :))
Evo ti ga na, drugi put pedala… Ti u februaru gustiraš svježe brancine a ja maštam o sardelama, skuši i širunu u julu… i sad ja udbaš!?
U ANB-u plavu ribu imaju na meniju samo u menzi, gdje objeduju isključivo vozači, čistačice i portiri. Pravi Udbaši jedu San Pjera u Ćatovića mlinu ili Poratu. .Ali nema veze, ne odvajaj se ljetos daleko od obale, drš se krša, u dubini mreža svakojakih ima…
uh, kad udbasi govore o vitestvu, to ti je bas prozirno kao i ta tvoja rafinirana mreza…postali ste pravi udbaski pacovi i dosadni ka proljev. Mijenjam drustvo ucmalih babasera. adios udbasii!
“Miris gorkih badema podsjećao ga je na zabranjene ljubavi”…
nemam pojma, ali treba zabraniti “ekranizovanje” Markesa. Čovjek je dovoljno (i previše) slikovit već u tekstu. A ko traži veće, izgubi iz vreće :p
G-gjo ili g-gjice, nalazite se u govornom podrucju gdje se ne kaze PROLJEV nego PROLIV. Takodje-r, suze se odje ne PROLJEVAJU nego se PROLIVAJU.
Etnicki Crnogorci su u fazi proznavanja crnogorskog jezika, pa ih zato ne treba dodatno opterecivari Tudjmanizmima.
Prepoznavanja, with respect for acuracy!
Na crnogorskom se pise accuracy, ako bas insistirate na tim udbaskim glupostima…a proljev vidite gospodine, ne zvuci isto kao i proliv, ali znaci isto…ali vi to kao udbas tesko mozete ukapirati.
xxaxaxaxa
xaxaxaxaxaxa/////////// %-()
Ja sam stao kod ovih tinejdžerskih stripova koje je nabrojao negross, a Dylana Doga se nisam ozbiljno prihvatio, jer sam kod sebe primijetio žar te zaraze pa odlučio da batalim.
A onda sam jednog dana, nekih 20 godina kasnije, u prepunom holandskom vozu vidio jednu sredovječnu gospođu, obučenu kao gospođu, koja je stojala i čitala baš ovaj strip. (Kako je to voz koji ide do centra Haga, velika je vjerovatnoća da gospođa radi za neko od ministarstava.) I htio sam samo njoj da ustupim mjesto, ali ne bi mi uspjelo.