Nekadašnji lider Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Slavko Perović objavio je danas preko svog bloga da je stranka obnovljena.
Kratak blog Perovića napisan je velikim slovima:
OD OVOGA ČASA, SVETI LIBERALNI SAVEZ JE OBNOVLJEN !
DOLJE IZDAJNICI!!
ŽIVJELA SLOBODA !
Perović se, nakon gašenja LSCG-a 24. marta 2005. na Cetinju, preselio u Prag (Češka) odakle putem svog bloga sporadično komentariše aktuelna zbivanja u Crnoj Gori, a crnogorskim medijima u međuvremenu je dao nekoliko intervjua.
Prema posljednjim podacima, Perović je u Crnoj Gori.
*** ***
izvor: FB, Marko Milačić
Slavku Peroviću sam postavio nekoliko blic pitanja. Evo njegovih odgovora:
1.Da li je tačno da se vraćate na političku scenu Crne Gore?
Vraćamo se, i sa zadovoljstvom.
2. Zbog čega ste to odlučili baš u ovom trenutku?
Nećemo huljama dozvoliti da vode Crnu Goru, ima je, ali nije mafija. Mi smo potomci Marka Miljanova!
3. Da li ćete učestvovati na lokalnim izborima na Cetinju, ali i ostalim izborima?
Svi izbori u Crnoj Gori su projektovani. Nema šanse da ćemo učestvovati. Ko stoji iza Mila – CIA!
4. Da li to znači da će vas češće biti u javnosti?
Da.
7. Da li će Liberlani savez biti klasična politička partija, grupa građana ili pokret?
Biće pokret.
8. Da li ćete se povezivati sa ostalim slobodnim pojedincima u Crnoj Gori kako bi se širili?
Dobro su došli, ali ih u Crnoj Gori nema.
javniservis.me 
‘Our World Is An ILLUSION’ – Buddha
Pa to isto pricaju sve religije.
“Život na ovom svijetu samo je prolazno uživanje, a onaj svijet je, zaista, Kuća vječna” (Kur'an 40;39)
Da BUDI opalim samarcinu,
a on pocne cmizdrit, rekao bih BUDI NE PLACI JADAN , SVE JE TO ILUZIJA.
Koliko GLUPOSTI I DOGMI postoji u svim religijama sirom svijeta, to samo SVEVISNJI BOG ZNA.
Neke vjernike treba posmatrat, kao LJUDE SA POSEBNIM POTREBAMA,
da unakaze ZEMALJSKI ZIVOT NORMALNIM LJUDIMA,
radi ZAGROBNOG ZIVOTA,
mene se na GROB POSERITE POSTO UMREM,
ako nijesam ima MOODA , BEZ BOGA I BUDA, da zivim SLOBODNO KA`COJEK BEZ STRAHA OD SMRTI, DA NE BUDEM PIZDA I TRAZIM SKLONISTE DA MI ISPIRAJU GLAVU “MUDRACI” I SAMOZVANCI.
Nije tacno, hriscanstvo ne uci da je ovaj svijet iluzija.
Hriscanstvo uci da izvan ovog svojeta postoji jos jedan svijet i ono nas priprema za taj drugi savrseni svijet i zivot u njemu.
Hriscanstvo uci da je ovaj danasnji svijet pali svijet, da su i covjek i cjelokupna priroda pali zbog grijeha covjekovog i da postoji jedan drugi savrseni netrulezni svijet gdje nista gresno nece moci da udje.
Ovaj zivot je samo priprema za vjecni zivot. Hriscanstvo vjeruje u potpunu savrsenost, dok je za budiste savrsenstvo jedno stanje potpune praznine, koja je jednaka smrti.
Nista, to je smrt a za budiste je nista najvece savrsensto.
U budizmu je cilj oslobadjanje od patnje kroz otupljivanje i smrt, odnosno kroz stalne meditacije, koje covjeka prave tupim i neosjetljivim, tako da ne moze ni da pati ni da se nicemu raduje.
Buda vas je sve zajebao. Kazem ja, bio je debeo kao prasica, jeo je mnogo, bio je gurman i po citavi dan je sjedio u lotosu i prezivao ono sto je pojeo.
Zbog toga mu osmijeh nikada nije silazio sa lica a onakav osmijeh i onakvo blazenstvo moze biti posledica samo dobre kineske kuhinje.
Posle toga, kada mu se hrana svari, onda je fantazirao i pisao nekakve budalastine.
Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izišli u svijet. 2 Po ovome raspoznavajte Duha Božijeg: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; 3 A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh Antihrista, za kojega ste čuli da dolazi, i sada je već u svijetu. 4 Vi ste od Boga, dječice, i pobijedili ste ih, jer je veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svijetu. 5 Oni su od svijeta, zato govore od svijeta, i svijet ih sluša. 6 Mi smo od Boga; koji poznaje Boga sluša nas, koji nije od Boga ne sluša nas. Po ovome poznajemo duha istine i duha obmane.
Bulatovicu, kako sam te samo stiska.
Od kad sam pucanstvu objasnio da si jehovin svjedok, pises samo o Alahu.
A kada pises o Svetom Pismu, onda vise ne citiras tvoju sektasku literaturu pisanu hrvatskim jezikom, niti koristis oklutlne falsifikate vaseg gurua Rusela, koje su pisane uz asistenciju ekspertskog tima prorocica.
Hahahaha, a evo se sad nas Bulat bacio na Budu.
A oni vele Isus je Bog?
Na osnovu cega to? Jedino mjesto dje je Isus bio optuzivan da se gradio bogom i da im je odgovorio je ovo:
32. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
33. Odgovorise Mu Zidovi govoreci: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, sto ti, covek buduci, gradis se Bog.
34. Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vasem: Ja rekoh: bogovi ste?
Pozivajuci se na Psalm 82
1. Bog stade na saboru Bozijem, usred bogova izrece sud:
2. “Dokle cete suditi nepravo, i bezboznicima gledati ko je ko?
3. Sudite ubogome i siroti, onog koga gone i nistega pravdajte.
4. Izbavljajte ubogoga i nistega, iz ruke bezboznicke otimajte.
5. Ne poznase, niti razumese, hode po tami; zadrmase se zemlji svi temelji.
6. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Visnjeg svi.
7. Ali cete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pascete.”
8. Ustani, Boze, sudi zemlji; jer su Tvoji po nasledstvu svi narodi.
Mark 10:18 – “Isus mu reče: “Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga.“
Kada covjek razgovara sa sektasima i kada im dokaze da lazu, onda oni skacu sa jednog citata Svetog Pisma na drugi.
Na primjer, oni tvrde da Crkva nije potrebna i da Hristos nije stvorio Crkvu.
Kada im preko Svetog Pisma dokazete da to nije tako, onda skacu na drugu temu i kazu naprimjer da su ikone idolopoklonstvo.
Pa kada im i tu dokazete da lazu, onda skacu na nesto trece, pa na cetvrto i onda kada im i to cetvrto dokazete da je laz, onda se bace opet na prvu temu i sve tako do u nedogled.
Mi vidimo da iskusniji sektasi ne skacu samo sa jednog citatat Svetog Pisma na drugi, nego cak i sa jedne vjere na drugu.
Pogledajte jehovinog svjedoka Bulatovica, koji je njihov glavni prorok za Crnu Goru i Kostariku a uz to i koalicioni partner svete alijanse “sveti Sjata”.
Godinama covjek citira falsifikovanu ruselovu bibliju, koja je pisana uz asistenciju ekspertskog tima prorocica, dakle godinama on to radi a kada sam ga sada stisnuo, onda se ad hoc obrezao i postao musliman.
I sad u panici ne zna vise sta ce sa sobom, pa kombinuje kuran, Budu, Sveto Pismo, ali vise ne ono Ruselovo.
Sta li ce mu biti sledeci korak?
Ja neznam cejovicu o cemu ti pricash kakva crna sekta? O cemu pricash ti? tebi se pricinjava.
Ja ne pripadam nikakvim organizovanim grupama. Ja sam jedan covjek pred jednim Bogom. Nema izmedju nas niko.
Nemam ja posrednika nikakvih.
A ovo sam sve citira iz Srpkog prevoda bash zbog tebe sam pazio, i ja uocavam ti nikakvu razliku ne vidish.
A sta ce tebe istina kad si ti vec smislio sve u glavu sto i kako. Samo josh da ti je kako da te tvoje puste zelje preslikash u realnosti i onda se iznervirash.
I onda sam ja kriv!
Evo pogledajte.
Jehovin svjedok i pobornik oklutnog falsifikatora Rusela, sada navodi citate iz kojih hoce da nam dokaze da Hristos nije Bog.
A prije samo nekoliko sati isti Bulatovic navodi citate iz nefalsifikovanog Jevandjelja po Jovanu u kojem citira kako Hristos kaze da su On i Otac jedno.
Bulatovicu, jesi li ti pijan covjece?
http://wwwyu.com/biblija/41mar010.htm
U Falsifikatu kaze:
Mark 10:18 – “Isus mu reče: “Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga.“
A u “nefalsifikatu” kaze:
18 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
Bulatovicu, evo reci da li je Rusel bio falsifikator Svetog Pisma i reci, da li su jehovini svjedoci sekta.
Tebi kao novopecenom muslimanu nece biti tesko da to kazes.
Ja iskreno nemam pojma ni o kome ti pricash. Prepostavljam da je osnivac vjeske skupine “Jehovini Svjedoci” ali pojma nemam ko je to.
“Oj Darko Darko, tako ti Alahaaaa, dovescu te Darko do prosjackog stapa”.
Lepa Brena
Bio sam ja siromah vec… eh …
Shvatio sam ja sto je pravo Bogastvo, srce bezazleno.
Ko to izgubi, dzaba tome sva brda i doline.
A kako znas sta u falsifikatu pise kada ne znas ko je Rusel?
I zbog cega navodis dio falsifikata koji skoro nije ni malo falsifikovan?
Zasto ne navedes dio iz falsifikata koji je mnogo falsifikovan?
Toga imas u ruselovoj bibliji, kojiu si godinama ovdje citirao koliko god hoces.
I zivota ti, ne znas ko je Rusel i ne znas ko su jehovini svjedoci.
Alaha ti priznaj da lazes.
Ma ja sam ti falcifikat pokazada radi nefasifikata, da bi ti uvidio sto je falisifikovano a sto nefalsifikovano i sa tim saznanjem razlucio falsifikat od nefalsifikata.
Dragi moj druze Darko, koji si zavrbovan od sekte jehovinija svjedoka.
Moram sad na posa, pa cu drugom prilikom da te rastavljam na proste cinioce, za tvoje dobro, dako se opametis.
Adeeeeeee!
Svi su rajetni sto sam ja gleda vrbovanih(a vidio sam ih dosta po svijetu), naspram tebe.
Neznam sto su ti ucinjeli, ali izgibe odje i to bez razloga ikakvog.
A sad sam te provalio, ocesh onu istinu sa predhodne strane da zatrpash.
A sto se mucish vukmane, dostina odje da im istinu pred oci stavish nebi u nju povjerovali.
Ja sam ovo vec istestira. Nema efekta nikakvog.
Ne brigaj nista, vashi su.
Ja sam vi vec rekao otkriste se ko ste I sto ste.
Ovo je vrijeme dje se sve otkriva. Sve lazi I sva foliranja.
Stio sam slavku da napisem nesto e sam mu bio obeca. Ali necu, radije cu nahranit siromahe.
Dosta sam mu bio vec reka, od potankog nebi bilo boljih rezultata.
Istina je, bit ce sve kako treba da bude.
Mi smo oni koji opažaju. Mi smo svesni; nismo predmetni; nismo telesni. Mi smo neograničeni. Ovaj predmetni i telesni svet je samo način da se naš zemaljski put učini podesnijim. On je samo jedan opis stvoren zato da nam pomogne. Mi, tačnije naš razum, zaboravljamo da taj opis nije ništa drugo nego samo opis, i tako zaplićemo našu sveukupnost u vrzino kolo iz kojeg se tokom života retko ispetljamo.
»Mi smo oni koji opažaju«, nastavio je. »Taj svet koji opažamo, ipak, samo je iluzija. Nju je stvorio opis koji su nam pružili od trenutka kad smo se rodili.
»Mi, svetlosna bića, rođeni smo sa 2 prstena moći, ali se koristimo samo jednim da njime stvaramo svet. Taj prsten, koji nam se namiče ubrzo po našem rođenju, jeste razum, a njegov saputnik je pričanje. To dvoje zasniva i održava svet.
»Dakle, u suštini, taj svet koji tvoj razum želi da podrži jeste svet stvoren opisom i njegovim dogmatskim i neprikosnovenim pravilima koja razum uči da prihvata i brani.
»Tajna svetlosnih bića je u tome što ona imaju drugi prsten moći koji se nikad ne istroši — volju. Vrač i običan čovek služe se istim trikom. Obojica imaju neki opis; običan čovek podržava taj opis svojim razumom; vrač to čini svojom voljom. Oba opisa imaju svoja pravila i ta pravila su uočljiva, ali prednost vrača je u tome što je volja obuhvatnija od razuma. – Carlos Castaneda, Priče o Moći
»Kao što sam ti već rekao, prva istina o svesti je«, započeo je, »da svet tamo napolju nije baš onakav kakvim ga zamišljamo. Mi mislimo da je to svet objekata, a on to nije.«
Zastao je kao da meri utisak svojih reči. Rekao sam mu da se slažem sa njegovom premisom, jer sve može da se svede na polje energije. Rekao je da sam skoro naslutio istinu, ali da razumeti nije isto što i proveriti. Njega nije interesovalo da li se ja slažem ili se ne slažem, rekao je, već ga je zanimao moj pokušaj da shvatim šta je sve bilo u vezi sa tom istinom.
»Ne možeš se osvedočiti u polja energije«, nastavio je. »Bar ne kao prosečan čovek. Ipak, ukoliko bi ti bio sposoban da ih vidiš bio bi vidovnjak, i u tom slučaju ti bi objašnjavao istine o svesti. Da li razumeš šta mislim?« – Carlos Castaneda , Unutrašnji Oganj
Nastavio je i rekao da zaključci do kojih se dolazi razmišljanjem imaju vrlo mali ili nikakav uticaj u menjanju smera naših života. Stoga su bezbrojni primeri ljudi koji imaju najčistija ubeđenja a ipak uvek iznova delaju dijametralno suprotno; i svoje ponašanje objašnjavaju jedino time da je ljudski grešiti.
»Prva je istina da je svet onakav kakav nam izgleda, a ipak nije«, nastavio je. »On nije toliko čvrst ni stvaran koliko nas naše opažanje navodi da verujemo, ali nije takođe ni opsena. Svest nije iluzija, kao što je rečeno da jeste; s jedne strane je stvaran, s druge je nestvaran. Obrati naročitu pažnju na to, jer se to mora razumeti a ne samo prihvatiti. Mi opažamo. To je čvrsta činjenica. Ali ono što mi opažamo nije činjenica iste vrste, jer mi učimo šta da opazimo.
»Nešto spolja utiče na naša čula. To je onaj deo koji je stvaran. Nestvaran deo je ono što nam naša čula govore da je tamo. Uzmimo, na primer, planinu. Naša nam čula govore da je ona objekat. Ona ima veličinu, boju i oblik. Mi čak imamo kategorije planina, i one su savršeno precizne. Tu nema ničeg pogrešnog; greška je u tome što nam se jednostavno nikad nije pokazalo da naša čula igraju samo sporednu ulogu. Naša čula opažaju onako kako opažaju, jer ih naročita odluka naše svesti navodi da tako rade.« – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj
Ponovo sam počeo da se slažem sa njim, ne zato što sam to hteo, već što nisam sasvim dobro razumeo gledište. Bolje reći, reagovao sam na pretnju. Zaustavio me je.
»Upotrebio sam termin svet«, nastavio je don Huan, »da označi sve što nas okružuje. Ja imam bolji termin, naravno, ali bi taj tebi bio sasvim nerazumljiv. Vidovnjaci kažu da mi samo zbog naše svesti mislimo da je tamo napolju svet objekata. Ali tamo napolju su u stvari zračenja, fluidna, neprestano u pokretu, a ipak nepromenljiva, večna.«
Zaustavio me je pokretom ruke baš u trenutku kada sam hteo da ga upitam šta su zračenja. Objasnio je da je jedno od najdramatičnijih zaveštanja koje su nam ostavili stari vidovnjaci bilo njihovo otkriće da je razlog postojanja svih svesnih bića bio da uvećavaju svest. Don Huan je to nazvao kolosalnim otkrićem. – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj
Čitavo telo vidovnjaka oseća zračenja. U svima nama postoji nešto što nam omogućuje da svedočimo čitavim svojim telom. Vidovnjaci viđenje zračenja objašnjavaju veoma jednostavno; pošto se čovek sastoji od zračenja, potrebno mu je samo da se vrati onome što ga sačinjava. Problem se javlja sa čovekovom svešću; njegova svest je ta koja se zapetlja i zbuni. U presudnom trenutku, kada bi trebalo da zračenja jednostavno prepoznaju sebe, čovekova svest je prisiljena da tumači. – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj
Imate li kakvija novosti od “svete alijanse-sveti Sjata”.
Bulate, da li je sveti Sjata pristao da mu budes koalicioni partner?
Drugo istorijsko obracanje svetog Sjate, ovaj put vodji islamske zajednice Crne Gore.
Evo sta kaze sveti Sjata:
“Fejziću, sjećaš li se da ti je vjera prađedovska, ka i meni, bila – katolička! Đe ti je obraz da ti je današnja vjera – okupatorska?”
Hahahaha, ne moze sveti Sjata a da ne kaze kako nam je vjera pradjedovska bila katolicka, papo katolicka sa papom, kao nemjesniko Hristovim na zemlji, koji je NEPOGRESIV, cak i kada pojebe sve zivo oko sebe kao papa Burudzija nekada davno.
Perovicu, USTASO, Crnogorci su vazda bili PRAVOSLAVNI, cak i prije vise od hiljadu godina, jer tada rimska crkva bjese PRAVOSLAVNA.
Samo napred Perovicu, dako se i taj narod na Cetinju opameti, kada vidi da hoces da ih pokatolicis.
Svu svoju teologiju, koja mu je skroz suplja, taman kao i njegovo poznavanje istorije, naucio je na nekom kras kursu negdje kod ustasa.
Hahahaha, Crnogorcima je pradjedovska vjera papo katolicka, kaze sveti Sjata.
O KUPI MI MAJKO TOP!
Nadanje je ludom radovanje.
Nakon što je godine 1878. Kneževina Crna Gora proširila svoje granice u kojima se našao određeni broj katolika u većinski pravoslavnoj državi, knez Nikola I. započeo je razgovore sa Svetom Stolicom, te s njom 1886. potpisao Konvenciju kojom su osigurana prava katolika u Kneževini. Konvencijom je zajamčena sloboda ispovijedanja katoličke vjere, obnovljena je Barska nadbiskupija, uređeno je imenovanje župnika i vjeroučitelja, priznata je valjanost mješovitih ženidaba, a 1887. dopušteno je bogoslužje na staroslavenskom jeziku. Gubitkom samostalnosti godine 1918., Crna Gora je kao ugovorna strana prestala postojati, zbog čega je Konvencija de facto prestala vrijediti. Konkordat iz 1935. kojim je Sveta Stolica nastojala osigurati prava katolika u Kraljevini Jugoslaviji je propao. U komunističkoj Jugoslaviji zbog neprijateljske odijeljenosti Crkve i države, položaj Katoličke Crkve uređivan je Ustavom, zakonima o vjerskim zajednicama i ‘Protokolom’. Kada je 2006. ponovno stekla neovisnost, Crna Gora započinje nove pregovore sa Svetom Stolicom, te je 24. lipnja 2011. potpisala Temeljni ugovor, koji je, nakon obostrane ratifikacije, stupio na snagu 21. lipnja 2012. Zbog protivljenja dijela crnogorske javnosti u Temeljni je ugovor kratko prije ratifikacije, diplomatskim putem, dodano nekoliko novih odredaba. Temeljnim ugovorom dogovorena su prava katolika u Crnoj Gori, prema suvremenim demokratskim standardima. Ugovori sa Svetom Stolicom, kako onaj iz 1886. tako i onaj iz 2012., donijeli su Crnoj Gori veliki politički ugled na Zapadu.
http://hrcak.srce.hr/file/155025
u komunistickoj yu zbog neprijateljske odijeljenosti crkve i drzave…
What the fuck you talking about? !
http://www.jutarnji.hr/vjernici-su-manje-inteligentni-od-ateista-rezultati-istrazivanja-nad-1500-nadarene-djece-od-1921–pa-sve-do-danas-/1119677/
Vala sam svasta ocekiva od javnogservisa.me,
ali nijesam predvidio da ce NAS, Cejovic i Bulatovic KRSTIT mene u sedmu deceniju u 21 vijek, POMODARSTVO I IZGUBLJENOST je siri kao CUNAMI,
umjesto gledanja u BUDUCNOST, i vracanja POUZDANJA mladim ljudima da se UZDAJU U`SE I U SVOJE KLJUSE,
MI NJIMA OBECAVAMO ZAGROBNI ZIVOT, ili im prodajemo pricu staru dva milenijuma zbog koje je mnogo nevine KRVI PROLIVENO.
“Mi i Turci smo braća. Oni su stariji brat koji nam je uvijek pri ruci i koji nam uvijek pomaže te, stoga, i ne čudi berićet koji im Allah daruje”, rekao je reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat ef Fejzić, obrativši se prisustnima na prepunom trgu u Plavu.
Ovu sramotnu izjavu besramni crnogorski reis Fejzić dao je na iftaru, svečanoj večeri, nedavno u Plavu! Svaka avetiinja zna da bilo koji stanovnik Crne Gore, ili bilo koji njen narod, nacionalna manjina, nikako ne mogu da budu – braća sa Turcima, ili sa bilo kojim drugim narodom, jer Turci su petovjekovni okupatori najvećeg dijela Crne Gore, osim njenog podlovćenskog dijela.
Sa ovom užasnom i podlom, političkom izjavom, Fejzić se uneređuje po vjekovnoj slobodarskoj istoriji časne, uspravne, pametne i hrabre Crne Gore, jer njena istorija, na evropskom kontinentu, nema nikakvog upoređenja, niti poređenja. Druga je stvar što isti Crnogorci po njoj se uneređuju!
Fejziću, sjećaš li se da ti je vjera prađedovska, ka i meni, bila – katolička! Đe ti je obraz da ti je današnja vjera – okupatorska?
Fejziću, novopečeni muslimanu, jedino su braća u Crnoj Gori: Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Hrvati, a eto tebe Turaka! Koliko ti kosta to “braćenje” Fejsziću? Hahahahahaha!
Slavko Perovic
“Ista stvar se događa sa svime što posmatramo. Naše shvatanje je rezultat dugačkog procesa prečišćavanja ili ‘skidanja kajmaka’, kako ga je don Huan nazivao. Mi skidamo kajmak sa svega i na taj način prepravljamo svet koji nas okružuje u nešto toliko uopšteno tako da ostaje malo mesta za stvarnost. Iako nam te senzacije pomažu da živimo u boljim uslovima, to takođe koči našu kreativnost i čini nas predvidljivima.”
“Kada uskladimo naše skupne tačke, jedina stvar koju dopuštamo u vezi opažanja su one stvari koje se ne suprostavljaju našim unapred određenim predstavama o svetu. Mi smo poput konja koji, pošto su naučili put, više ne uživaju u svojoj slobodi; sve što čine je ponavljanje šeme. To usklađivanje je užasno, to je previše. Razmislite o ovome:
Nešto tu nedostaje!”
Tvrdio je da nas svaka unapred smišljena predstava, čak i nešto tako jednostavno kao što su nazivi koji dajemo stvarima, drži vezanim za razum, jer nas to prisiljava da stvorimo mašineriju suđenja.
“Na primer, kada kažete: ‘Ja verujem u Boga’, u stvari vi kažete: ‘Oni su mi rekli izvesne ideje i ja sam odabrao da ih usvojim; a sada sam spreman i da ubijem zbog njih’. Tako da vi niste oni koji odlučuju! To rade drugi, to je usađeno rasuđivanje.”
“Bilo bi savršeno kada bi ste ustanovili svoj život na temelju svog ličnog iskustva. Ako vaša verovanja zahtevaju nešto što je izvan vas, čuvajte se! Sve što vas ne čini slobodnim, zarobljava vas.” – Armando Tores
Oni koji veruju i vole – smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. I, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju. – Ivo Andrić
Obicna laz! Oni koji vjeruju oni ne mrze smrtno… Jer da je Bog htjeo on bi sve ljude uputio da vjeruju. Koga je uputio uputio je…koga nije nije… Nama sad ostane da nagadjamo zasto sve ljude nije nadahnuo vjerom, ili sto nije…
Da Andric nije takvom dubokom patoloskom mrznjom mrzio Islam i muslimane znao bi da nevjerovanje ili drukcije vjerovanje nije razlog za mrznju, klanje i spaljivanje.
Andric je bio patoloski slucaj.
Nije ni nesha selimovic daleko. Kad sam cita njegove intepretacije iz Kurana, sve mi je jasno postalo.
…meni moja vjera a tebi tvoja vjera…
Svi vi koji ste sprdate sa vjernicima i koji izigravate modernjake.
Jedno pitanje za sve vas.
Idete li vi gospodo kod vracara, bavite li se ezoterikom, prizivate li duhove, pravite li horoskope, meditirate li ili pripadate masonskoj lozi ili nekoj vrsti ezotericne sekte.
U sto god hocete, ja cu se kladiti da vi od ovoga nesto ili vise toga upraznjavate.
I to svi vi od reda.
Ne postoje ateisti. Onaj ko nije vjernik, on se u 99,99% slucajeva bavi nekom vrstom vjesticarenja, direktno ili indirektno.
Kako ste samo zaostali, pa to je strasno.
U dvadeset i prvom vijeku, vi se bavite vjesticarenjem i prizivate duhove.
Ne mogu da vjerujem.
Prosto ne mogu da vjerujem, da ste tako nazadni.
A sveti Sjata, znate li u sta sveti Sjata vjeruje, barem po priznanju samoga svetoga Sjate pod pseudonimom “mondo”. On vjeruje u savjest.
Ali pradjedovsku savjest, hahahaha, papisticku.
Nego jeste li primijetili kako se sveti Sjata smije na njegovom blogu?
Smije se ovako: hahahahaha.
A znate li kako se u pocetku smijao, pogotovo kako se smijao njegov pseudonim “mondo”?
E ovako se smijao: hahaaaaaaha, ili hhhhhaaaaaahaaahahhhh.
Onda sam mu ja poslao tekst, koji je izbrisao u kojem sam mu napomenuo da treba da se smije sa “hahahahaha” jer njegovo smijanje odaje osobu sizofrenicnu.
Od tada se sveti Sjata normalno smije, ali jos uvijek nenormalno pise.
Onda sam mu ja poslao tekst, po nalogu udbe koji je izbrisao u kojem sam mu napomenuo da treba da se smije sa “hahahahaha” jer njegovo smijanje odaje osobu sizofrenicnu.
Puko je.
brate Vucmane, ne brabonjaj, zivota ti! Kakve vracare i vjestice…
21 je vijek! Zar morash normalno celjade plashiti vatrom i bozjom kaznom da bi se ponashalo humano? Morash shvatiti da postoje ljudi koji cine dobra djela bez da iz toga traze neku korist od drugih ljudi ili Boga. Humana djela se cine zbog covjecnosti a ne zbog nekakvih mracnih fantazija.
Na kraju, morace se nesto uraditi po pitanju religije u Crnoj Gori. Otvorite i tu temu, raspravljajte, pa ce se vidjeti koja to organizovana crkva danas ima najtacniju/istinitu/ili najblizu istini doktrinu… mozda se stvari razbistre i pokrenu. Tada bi ljudi znali i mogli da se odluce -za Boga ili -protiv. Ovako, dok je u ponudi samo zabluda (tu spada i vodjenje politike po svjetovnim arsinima), narod je zbunjen i nije ni cudo sto se ne priklanja ni onima koji deklamuju pribliznu istinu, jer nekako “ono malo otrova zatruje sve” (a otrov se osjeti, jer djeluje). Ne vjerujem da su ljudi glupi, samo nisu obavijesteni, a ni toga nisu svjesni. Ali, polako se bude iz medikamentnog/ateistickog sna, sad se pojavljuje i glad (za to mi je dokaz i lakoca kojom je ova tema skliznula, ili, bolje reci popela se na pitanja o vjeri). Nadam se da ce se ljudi izabrati zdravu hranu.
Zamisljam samo kako bi bilo da se stvori jedinstvo u grupi istinoljubivih ljudi, cije je srce iskreno u potrrazi za njom. Kakav bi to pokret bio… Prvi korak je licno ogledanje u Dekalogu (cak i duhovno najjaci krivi su za krsenje sedme zapovijesti). Ako uslijedi zalost, iskrena, sto smo ozalostili Boga koji nas je stvorio i volio snazno i dok smo grijesili (ali mrzio grijeh, koji nas je unistavao), tada ima sanse da uslijedi, ako istrajemo na tom putu, konacno spasenje. Upraviti srce ka Tvorcu (pa i sedamdesetogodisnje, nije kasno dok god je covjek svjestan) uvijek je jedini moguci ispravni put. Svima nam je potrebna mudrost i vodjstvo, a u najlosijoj startnoj poziciji su oni koji misle suprotno. Nije lako, nije, priznati to ni sebi a kamoli drugima, ali to je pocetak mudrosti – strah od Gospoda.
Ko dublje istrazi psihoanalizu nalazi da nevidljivi svijet koji se spominje itekako postoji.
Ljudi misle da nema posledica po njihovu psihu od onoga sto kroz zivot rade, iako su dokazi jasno vidljivi da to nije tako.
Ispravljat drvi te je vijek citav naopako raslo, neznam ima li to smisla I realisticnosti.
Treba se okrenut mladim izdancima, pa od detaljne analize onih krivih stabala te ploda nikakvog ne daju, primijent to u botanicku struku I pripremit zasade, djubrivo potporne grede I vodjice, I ne odocnit da se opruni na vrijeme a ne kukat poslije.
Evo ja sam odje postavlja video dje sam ima cudo izdanaka paprike I vas srecan sam bio. Ali nisam pazio skoro svaki je uhovlaza izjela (nisam znao da to one rade naprave rupu dok je paprikina kora josh tankaI izjedu je iznutra). E bash mi je zao bilo sto sma 30 paprika bacio, ali obradovashe me novi izdanci. Novi cvjetovi izrastoshe e ako I ovaj put ih pojedu neka im je prosto.
Ali nisu svaku izjeli, ostalo je par paprika zdravih.
Ima tu znakova za razmisljanje.
Osnova vjere nije strah nego ljubav. Ljubav prema bliznjem…kakva bi ljubav ka stvoritelji bila kad nebi voljeli sva bozja stvorenja i odnosili se k njima sa ljubavlju i paznjom? Vjera pomijesana sa strahom i mrznjom je mucak. Vjernik se ne plasi Biga jer vjeruje da je Bog savrsen, milostiv i pravedan. Zasto bi vjernik zivjeo u strahu od Boga..to je patologija…ko ne zna da dobro i zlo imaju povratno dejstvo tome nema spasa…
Svi razlozi imaju posljedice, a posljedice mogu biti razlog nekoj novoj pojavi….
Ima ljudi PWS koji djeci sve dopustaju, kazu da je to iz ljubavi. A ima ih koji djecu kore za mnoge stvari te smatraju loshe po njih isto iz ljubavi. (Da preskocimo one te muce djecu iz ljubavi prema svojim frustracijama)
Koji ce bolji ljudi izrast je pitanje odje.
Kad sam bio mali nekakva me kleptomanija bila ufatila pa sam cak I komsijama iz dzeba vadio novac (iako nisam zna sto cu sa njim). I mogla me je majka 100 put batinjat nebi tu nista pomoglo, ali Ocu mi je bilo dovoljno samo jednom da me pozove I da me prstom ne takne. Strah od Oca mi je ucera mudrost u glavu.
ja vidim po mom djetetu, majka moze vikat koliko oce, a kad ja podviknem zaboli ga I nemoze da to prihvati, pa sve gleda da dodje kod mene da se pomiri samnom.
I naucilo je da rece “izvini tata”.
Kad odrastu ljudi toga vishe nema, slobodni su da rade sto oce. Djeci ostaee postovanje orema roditeljima ili ne zavisi od onoga sto je bilo I karaktera I ono iskustvo sto su iz doma ponijeli ponesu u zivot koji ce izabrat.
A posto je zrelost diskutabilna stvar, ljudi su ofrlje odlucili po prosjeku nedje 18 nedje 16 a nedje 21 godina iako su svjesni da neki I sa 80 ne sazrenu.
Zarad te disproporcije postoji Zakon I policija da njeguje I takve.
A ni to nije dovoljno da se neki nezreli uplashe, pa mora po smrti da bude filter. Da se razluce zreli od nezrelih I nepopravljivih. Nezreli se vrcu ponovo, makar je bilo prije tako mozda nije vishe jer se ne spominje to, a oni truli u vatru bacaju a oni zrenuli ce sve dobit ocisceni I oprani bez ikakvog daljeg ogranicavanja.
Mene se cinji, da su neki naopako rodjeni i rasli,
kad u SEBE NE VJERUJU, nego im treba pomocnik, nebeski ili zemaljski.
Aaaaaaa, evo Darko priznaje da je KLEPTOMAN.
Znas, ako si kao mali bio kleptoman, onda ko zna sto sada radis.
A ovamo svi kritikujete Djukanovica, koji nikad nije bio kleptoman.
Najgori su oni kleptomani koji potkradaju svoje komsije.
Sram te bilo Bulatovicu, SEKTASU I KLEPTOMANU jedan.
Stidi se.
Kad ja vidim medju kog sam rasta, mora da sam ja to vidio nedje oa mi se pricinjelo e je to korisno. Dok nisam bio pozvat na odgovornost, pa me sram oblio. Sreca moja te sam 5 godina ima sto bi radio kukala ti majka da je to po stare dane.
Sram je korisna stvar za covjeka, ali ga neki nemaju.
Bezboznici, gatari, vracari, sektasi, kleptomani, seksualni manijaci, eto sto ste vi.
Ovaj forum je leglo perverznjaka.
Sigurno gledate i porno filmove svaki dan.
Vi cete me potpuno iskvarit.
Bulatovicu, priznaj da si gleda porno filmove.
Sram te bilo.
Covjek je drustveno bice. Clan ljudske zajednice na razlucite nacine zavisi od zajednice, a zajednica od svojih pojedinacnih clanova. Najbolji je onaj od koga zajednica ima najvise koristi. Sto je to Idealna drzava? To je idealna ljudska zajednica koji su mnogi trazili. Neko svijecom, nego rogom, neko Bogom…
Svi traze sustinu Zivota, a o tome ni Aristotel nije reka Bog-zna-shta…tragamo. traganje je beskonacno. Gdje ja stadoh ti produzi.
Idealna drzava ce bit sa onima te ce imat zakon u srce I kojima nece trebat niko da govori sto je pravo cinjet. Znat ce svaki gradjanin jednako to I nece trebat sudije medju sobom. Sam ce Bog bit sa njima I gledace lice njegovo I nece im trebat ni sunca ni njeseca.
“Kraljevstvo nebesko”
To “kraljevstvo nebesko” ce po vama jehovinijema svjedocima sacinjavati 144 000 izabranija, dje ti kao KLEPTOMAN nikada doci neces.
I opet si poceo da koristis falsifikovanu ruselovu Bibliju na hrvatskom.
Ne kaze se “kraljevstvo nebesko”, tako kazu jehovini svjedoci i adventisti, nego se kaze “carstvo nebesko”.
I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom.I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.Isa. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava. Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin. A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.
Planko, Buda je reka da treba samo da meditiramo sve dok ti mozak ne utrne.
Onda ti nikakva svrha zivota nece vise trebat.
Sjednes u lotos a onda udahnes kroz lijevu nozdrvu pet sekundi. Za onaj vazduh sto udises pomislis da je bijeli dim ili prana. Posle toga zadrzis disanje dvadeset sekundi izgovarajuci u sebi mantru “tam-tam” ali polako. Na kraju izdises deset sekundi zamisljajuci da se onaj dim ofarba u crno, ovaj put izgovarajuci mantru “uuufff jebo te”.
Tako tri puta na dan po pola sata. Posle toga ti nikakva svrha zivota nece vise trebati.
Ima da puknes skroz, ili sto bi rekli prosvijetljeni, dozivjeces nirvanu.
Planko, da li si u tom zivotu ikada procitao Sveto Jevandjelje.
Uzmi procitaj Jevandjelje po Jovanu, pa ces onda vidjeti neke stvari.
Uzmi procitaj barem iz radoznalosti, níje mnogo dugacko.
Ja kad sam prvi put procitao Jevandjelje, dozivio sam pozitivni sok, shvatio sam da to sto pise, da je to Rijec Bozija.
Imao sam tada 36 godina i to sto sam citao je bilo najvece otkrice u mom zivotu.
Sveto Pismo sam dobio od jednog Njemca koji je bio baptista.
Zamisli, preko baptista sam dosao do pravoslavllja.
A na sve me muka nacerala, imao sam puno zena, mijenjao sam ih kao carape, pa su se medju njima nasle i neke vracare koje sam kresnuo i one mi poslali crnu magiju. ima sam brate da izavetam, da mi ne bi Crkve, najebao bih kao zuti.
Ljudi pazite se zena, one skoro sve idu kod vracara. Nista ne mojte da jedete i da pijete kod nepoznatija zena. Ja mislim da su i svetoga Sjatu vracare zajebale.
Cejovicu poenta mediywcije je da nauci covjek da kontrolishe svoje misli I da ih usmjerava.
Nemoj Budu krivit sto si se ti vas raspasa.
Probaj da se smirish, makar probaj.
Znaaaaam brale, koncetrisi se na disanje, nista ne postoji osim disanja, pretvori se sav u disanje, kontrolisuci svoje disanje kontrolisaces i svoje emocije.
Kurac moj je to tako, to Buda neka prica nekome drugome.
Jedan moj prijatelj koji je Njemac i rimokatolik posao u Svajcarsku u jedan papisticki manastir da uci zen meditaciju.
Prije toga je kao uspjesan poslovan covjek isao na razne egzoticne destinacije na kojima je cuveni jezuita Rupert Laj drzao seminare za manedzere.
Tada je jedan seminar od otprilike dvije nedelje kostao kao jedno malo auto.
Seminari su bili na Meldivima, Havajima itd.
I naucio jezuita Rupert Laj, ovog mog prijatelja meditaciji, dao mu cak i mantru da tandara, sa kojom je prizivao demone. Tu mu meditacija oslacala, pa posle posao u Svajcarsku u papski manastir, koji upraznjava crnogorsku vjaru pradjedovsku, po svetome Sjati. I tamo je disa po vas dan, sve se kocentrisao na disanje, disanje ujutro, disanje u podne disanje navece, sve u lotosu dok mu muda nisu utrnula.
I posle toga covjek puka, potpuno se deformisa, postao drugi covjek. Zajebali ga papisti i budisti, taman kao tebe ovi jehovini svjedoci.
Da ti ne pricam koliko sam ljudi znao koji su meditacijom poludjeli ili izvrsili samoubistvo.
Samo velika blagodat Bozija moze covjeka spasiti da meditacijom ne prolupa.
Ja sam dugo godina meditirao, ali iz lenosti ucvijek zaspim, tako da mi je meditacija bila vise kao neka uspavanka nego neki veliki trening.
Kad je covjek pod stresom njegovo disanje iskoci iz harmonije I zato je bitno disanje da se vratish u balance. Posle toga tek nastupa pravi proces.
Probaj jednu stvar. Kad ti dodje nesto da recesh suzdrzi se. Kad uspijesh razmisli sto ti je bilo na pamet. Ako ti se I dalje cini da treba da to recesh onda ga ispusti. I tako stalno.
U pocetku to je tesko ali sto vrsniji u toj vjestini budesh posle mosh to lako I brzo. Ka svqkqvjestina u ostalom mora da se trenira.
Sveti Sjata napada muslimane, da bi posle toga moga Srbe jos bolje da napada.
Veliki je demagoga sveti Sjata. Seljacki lukav i neiskren.
Ali ustase i papiste da napadne, to nema sanse.
Jedino ako oni ne reaguju na njegovo poltronsko i beskicmeno “sa Lovcena vila klice, oprosti nam Dubrovnice” e tada se sveti Sjata nadje povrijedjen, pa po malo protestvuje, ali uvijek pristojno da mu se Mdditeranci ne naljute.
A i Tereza Kesovija ga je za srce ujela.
Nije mu dala picke.
Darko Bulatovic pise:
“Kad je covjek pod stresom njegovo disanje iskoci iz harmonije I zato je bitno disanje da se vratish u balance. Posle toga tek nastupa pravi proces.”
Kada je covjek pod stresom, onda je skoro uvijek neki grijeh ili zivot bez Boga uzrok toga. Ako zena izvrsi abortus, nikakvo disanje, nikakva meditacija, nikakav Buda ili Hara Krisna je nece izlijeciti od depresije.
Ako covjek nema nade na spasenje, ako misli da je ovaj zivot sve i da posle nema nista, tome nista na ovom svijeti ne moze pomoci da ne bude nesretan i depresivan.
On moze samo da se necim bavi da bi bavljenjem time zaboravio na svoju dusevnu muku.
Vjera u Hrista, molitva, citanje Svetog Pisma, Psalmi, primanje svetih Tajni, to jedino moze covjeku da da mir.
Brate Vucmane, postajes destruktivan. Proslost je prosla, buducnost nije dosla…zivimo ovaj momenst u vremenu koji nam je poklonjen konstruktvno iako o istim stvarima imamo razlicito mishljenje…
Razloge mog posrcanja kroz zivot trazim u sebi a ne u drugima. Vecina ljudi nece poslusati nsde rijeci ali mozda hoce pozitivni primjer. Pitanje je mozesh li sam zivjeti ono u sta bi htjeo ubijediti druge?
Ne mogu sam zivjeti onako kako ubjedjujem druge da zive.
Ali ja ne ubjedjujem samo druge, nego ubjedjujem i sebe, da bi mozda jednog dana uspio barem malo da zivim onako kako bi trebalo.
A ovo sto mnogo laprdam, to je zbog interneta, interet je bolest, ti to sam znas.
Jedno je kada covjek pise u miru a drugo kada blejim citav dan ispred ove kasete.
Uzrok depresije je grijeh i djelovanje demona, koje Bog dopusti zbog nasih grehova.
Spas od depresije nije meditacija, nego pokajanje, ispovijest i zivot po Bogu, koliko covjek moze.
Znam da je to tesko, ja rijetko uspijem da zivim po Bogu, ali i pokusaj je dovoljan da covjek ne bude izgubljen.
Veliki ste kritičar crkve. Šta je ono što najviše zamjerate crkvenim organizacijama?
Licemjerje. Oni smiju biti pederi, moj sin ne smije. Oni smiju krasti, ubijati, lagati, silovati djecu, mi ostali zbog toga moramo na robiju. Njihovo je carstvo zemaljsko a ja moram čekati sedamdeset godina da bih na nebu plela čarape od zlatne vune za dijete koje mi je umrlo jer mu nisam mogla platiti bolničke troškove. MRZIM popove!
VEDRANI JE IZVEDRILO, volio bih da ZNAM , koliko su ovi ZAJAPURENI HRISCANI UCINJELI DOBRA ZA BLIZNJEGA SVOGA, ili su samo pazili SVOJ PUPAK & SUPAK, meditirali, udisali zrak na nozdrve, trenirali karate da biju bliznjega, umirali od straha od SMRTI I PAKLA.
Sto ne stavite prst u uvo, zapjevate i pokazete SREDNJI PRST svim prorocima i vidovitim Zorkama, ZIVITE ZIVOT DOK TRAJE, i uzivate u svakoj sekundi zemaljskog zivota bez AUTORITETA, niko iznad i samo uz moje rame, mogu stati dobri ljudi, koji cinje dobra djela, ne zbog ZAGROBNOG ZIVOTA I SVOG PUPKA I SUPKA,
nego sto su BLIZNJI BOZIJA STVORENJA,
koja nose BOGA u sebi, samo im treba pruziti ljubav, ZEMALJSKU NE NEBESKU.
Milovane, kome vise vjerujes, Vedrani Rudan ili Svetom Vasiliju Ostroskom?
Vedrani Rudan, ili Svetom Petru Cetinjskom?
Meni je Vedrana veoma simpaticna i draga, mnogo je postujem, ali ona nije nasla Boga, pa zbog toga pati.
Darko, ja samo vjerujem u SEBE SAMOGA i BOGA u mojoj dusi i mojem ISKUSTVU, BEZ AUTORITETA NA NEBU ILI ZEMLJI,
NIKO IZNAD A SAMO DOBRI UZ MOJE RAME,
koji se ne BAVE SAMI SOBOM,
svojim duhom i tijelom,
nego uvijek brinu o bliznjima , kao Knez Miskin -IDIOT Dostojevskog,
za razliku od Miskina, nikad nijesam bolova sa bolovima, ili PSIHICKI BIO PREOPTERECEN, lise jednog razvoda, kad me je jedna supruga zamijenila sa jednom Delijom od 40 kg sa krevetom, i to nije trajalo dugo, davni dogadjaj prije 28 god.
CAST svakome, ali za mene ne postoje BOZANSVA I SVETI PANTELIJE,
samo ljudi koji obnasaju HRISTA, i zele da pomognu bliznjima, jer su bliznji NIKAKVI, SLABI, NEMOCNI, NEZNAVENI, NESIGURNI, PIZDE KOJE UMIRU OS STRAHA I OD ZIVOTA I OD SMRTI, sve se odvija oko njihovog PUPKA,
samo sebe ANALIZIRAJU, nije CUDA DA POLUDE, nek pokusaju da pomazu drugima, nikad na sebe nece pomislit, niti ce IMATI VREMENA ZA DEPRESIJU I STRES,
o cemu vi pricate LJUDI BOZIJI, u 21 vijeku.
Milovane, kada ti jednog dana umres, to ce biti najvjerovatnije u dvadeset i prvom vijeku.
Sta ce onda biti sa tobom?
Pitas li to ikada sebe?
Ja sam to pitao sebe jos kao ucenik osnovne skole, cini mi se da nisam bio stariji od deset godina. I svake veceri kada sam isao u prodavnicu, da kupujem ekstra salamu i sir kackavalj, da bi moj tata i komsije mezili dok igraju sah, pricao sam sa Bogom glasno.
Kroz dvoriste tehnicke skole preko Morace ljeti me niko nije mogao cuti.
Jesam li ja bio lud?
I pogledaj kako se ponasaju djeca kada dodju u pravoslavnu Crkvu.
Jesu li ta djeca luda. Odakle to da se djeca sa takvim postovanjem i sa takvom ljubavlju ponasaju u pravoslavnoj Crkvi?
Tako se ponasaju samo u pravoslavnoj Crkvi i nigdje drugo.
Sjecam se kada smo kao djeca igrali fudbala kod sadasnjeg hrama u Monisicima a ona mala Crkva skoro porusena a unutra javni nuznik.
Stalno sam ulazio unutra, mnogo sam volio da udjem u tu porusenu Crkvu i za mene je to tada bila velika gradjevina, jer sam bio mali i sjecam se onih fresaka, osusenih govana po patosu te Crkve i mjesavine Blagodati i smrada od govana.
Ne znam puno ljudi koji su zivjeli ZIVOT za bliznje i voljene,
ako ima BOGA i bozije pravde, od njega se nista ne moze sakrit, onda sam siguran u konfor na nebu, jer nema jake konkurencije,
a da ti kazem ISKRENO NAJISKRENIJE, sit sam i ZEMALJSKOG ZIVOTA,
i zabolje me k-… za ZAGROBNI ZIVOT.
Covjek moze biti veoma talentovan, veoma sposoban, veoma pametan, bogat, jak kao bik, brz i eksplozivan, moze trcati super maraton, imati sve u ovom zivotu, ali ako Boga nema, nema sanse da moze biti srecan.
I ne samo srecan, nego nema sanse da ne bude nesretan.
Moze samo da se bavljenjem necim zemaljskim za odredjeno vrijeme dekoncetrise od svoje tuge.
Sveti Nikolaj Velimirovic je rekao da su najnesretniji ljudi oni kojima uvijek treba neki provod. Time oni samo bjeze od stvarnosti.
Sto je covjek stariji to sve vise dolazi do izrazaja. Najnesrecniji ljudi koje sam upoznao u zivotu su bili bogatasi. Pogledaj one nase tajkune, nikad osmijaha na licu nemaju.
Covjek se radja SRECAN ili NESRECAN, ne pomaze ni vjera, ni nacija niti ideologija, neki nose DEPRESIJU I PESIMIZAM,
kao sto drugi nose SRECU I OPTIMIZAM,
prvi se bave SVOJIM PUPKOM I SUPKOM,
a DRUGI RESAVAJU PROBLEME BLIZNJIH I VOLJENIH, i druze sa sa djecom, koja su vjecna INSPIRACIJA ZA SRECU U ZIVOTU, uvijek licim na grozd grozdja kad sam na PLAZI, po desetoro djece oko mene, ucimo da ronimo i pecamo ribu sa maskom disaljkom i udicom, radosti nema kraja kad uspiju u tome.
PRVI ce otici na neku turisticku destinaciju, sami ili sa nekim ko ih voli, ali iz svoje CAPRE NE MOGU IZKOCIT, niti imaju vremena za druge, uvijek su drugi krivi sto bas oni nijesu SRECNI, i sto ih malo ko VOLI.
Meni je to cudno. Sve toboz popove kritikuju, a cim se ukaze prilika iskiriste ih za svoje nevjerovanje. A kad se koji pojavi onako vas u crno pored njih I mrko ih pogleda ka bubice su.
Ali malo ih kritikuju eto radi reda I jad nema njih blizu… smeta im sto su homosekeualci a ne smeta im sto sta drugo. Eto samo sto se ne pridrzavaju onoga sto zbore al ne I sto zbore a pridrzavaju ga se, a protivno je onoj knjizi sto prodaju.
Laku noc, idem da spavam.
Darko, brate mili, jos nesto prije spavanja.
Podji kod oca Jojla, da ti procita molitvu i da ti pokaze sta da radis.
Reci, poslao te Vule.
Ljubim te svojim usnama precistim u tvoje celo dobronamjerno.
Krenuo sam ja bio tamo no mi Bog nedade danstignem e bi svasta bilo, nisam zna o njemu nista dok ne vidjoh njegove bisere na youtube.
Al je bilo sve jedno belaja. Nalerio sam na jednog svjestenika uz put e je htio, da ne bismo u kucu jednu, pobit se samnom sto sam crnogorac.
No mene nije bilo do tuce tad, pa sam sretni put pozelio I pored njegovog nevaspitanja I nervoze.
Neznam vukmane vi te ste prisli njima ste nesto mnogo nervozni za ljude za koje se prestavljate.
Ja sam veoma miroljubiv covjek. Tebi se cini da sam ja divljak.
To sto si imao problema kada si isao kod oca Jojla, to ti je djavo pravio prepreke.
Klasika, kada covjek hoce nesto dobro da uradi u zivotu, uvijek ti nepomjanik pravi probleme. To je znak da je tvoja namjera bila dobra.
Ja sam nervozan na samoga sebe sto citav danas preblejah na internetu.
I danas i juce i prekjuce.
Jebem ti internet i ko ga izmisli.
Nisqm ja cejovicu isha da vidim njega, nit ikad kad podjem u crkvu idem da gledam popove no se zna zasto se ide u crkvu. Da se pomoli covjek, e mi je tesko bilo taj dan. Ali posto sam isao pjeske do kljuca ka tamo izmolio sam se ja usput nisam sprijecen.
No je ovaj svestenik bio iz srbije I tu je njegovo ponasqnje bilo utoliko neprimjerenije. Sreca moja a I njegova te sam bio skrushen. E nebi tako ni on smio se ponasat.
Mozda je pomislio da sam skrushen zbog grijeha a ne zbog toga sto sam bio zrtva. Jer se oholo zaista ponasao. I kad mi je kum njegov nije dao da idem pjeske po mraku kuci kad me je do kuce dobacio smrknu mu se jer je vidio dje mi je kuca koju su isvarali DPS-ovci svudj sa sprejevima I koja je stojala tako ko zna koliko jer nismo imali novca da prefarbamo. I kako mu pade napamet, nije mi jasno, da sam ja to iz ljubavi prema DPS-u sam na svoju kucu uradio. Ne treba logika kad se trazi izgovor bilo kakav.
No nema veze, hvala mu sto me je prebacio (iako mozda nebi da je sna koga je prebacio) I u kucu primio. U nemastini zivi I veoma skromno a toga put sjevera ima zaista premnogo. Neuki su ti ljudi I ta djeca rastu u teskim uslovima, ja bi vama srpskim vukovima kapu skinuo kad bi ste ove vashe prestavnike gonili da im pomozu ka sto nas gonite.
Nemam ti ja abera za takve umisljenike te bi drugima da kroje kapu.
A to sto sam rijetki koji je branio Jehovine svjedoke od vas divljaka, pa I sve ostale vama nije jasno da covjek moze covjek bit I da trazi pravdu za svakoga pa ste zbunjeni.
Ako kome nije jasno sto me napadaju i tamo i odje:
http://goo.gl/Zafk7M
A za ovaj slucaj nikakva reakcija u medijima nit pojedinaca boraca za ljudska prava nisam cuo. I to mi je zalosno vidjet, jer ispada da se bore samo za one te poznaju I svoje.
A ocigledna zloupotreba suda I ocigledno krsenje prava ljudi I ugrozavanja njihovog zivota.
Pa se cudite sad sto svaki dan ubijaju ljude I svasta se cini.
Ovo sto pisemo citamo samo ja, ti, Milan, jos par ljudi sa foruma, udba i sveti Sjata.
Mi smo svi internet zavisnici i pukli smo svi skroz.
Tako da izgledamo kao jedna grupa pijanaca u nekoj seoskoj krcmi, daleko od civilizacija, gdje jedan drugoga glodjemo, ponekad udarimo blago flasom po glavi a onda skupa placemo i ljubimo se onako usmrdjeli i znojavi.
Da bi posle krace pauze opet nastavili sve po starom, flasom ja tebe, flasom ti mene i na kraju svi placemo nad nasim tuznim sudbinama.
Ako ovo sto pisemo procita bilo koji normalan covjek, reci ce, da smo skroz ludi.
Bulatovicu, ne avetaj.
E ovo ziva ISTINA, tri ludaka i zavisnika.
Ja nisam lud.
No vi skrecem paznju jer drugi nece.
Mene ljudi zaboli svaki put kad procitam ili se sjetim ovoga:
Gle nije okračala ruka Gospodnja da ne može te spasiti, niti je otežalo uho njegovo da te ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje. Jer su ruke vaše oskrvljene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče kletve i opačine. Nema nikoga da viče za pravdom, niko se ne trudi za istinom; uzdaju se u ništavilo, i govore laži; začinju nevolje.
Milan Vukov Jankovic pise:
“Ne znam puno ljudi koji su zivjeli ZIVOT za bliznje i voljene,
ako ima BOGA i bozije pravde, od njega se nista ne moze sakrit, onda sam siguran u konfor na nebu, jer nema jake konkurencije,
a da ti kazem ISKRENO NAJISKRENIJE, sit sam i ZEMALJSKOG ZIVOTA,
i zabolje me k-… za ZAGROBNI ZIVOT.”
I mene boli kurac za zivot, sit sam svega, samo ja za razliku od tebe nisam nista dobro napravio u zivotu, niti sam mnogo koga pomogao. Ali, kako god okrenes, ima vjecni zivot, ti ces vjerovatno ici tamo dje je komforno a ja, samo ako se Bog smiluje na mene.
U svakom slucaju vi bivsi komunisti se uvijek dobro snadjete.
Cejovicu, nikad nijesam bio clan ni jedne partije, jesam bio donator nekim pokretima u osnivanju, niti LJUBITELJ LIKA I DJELA, ni TITA NI ZLOBA NI MILA NI MEDA, NI MIRKA NI SLAVKA.
Darko, ima onaj tvoj snimak dje si ofarba kosu kao kanarinac, dje vozis neka dobra kola i bacas anateme na Crnogorce, kao sveti Sjata..
Molim te, koja je ono marka auta bila?
Hyundai Sonata
Jesi zadovoljan sa tim autom?
Djeluje veoma udobno.
Odlican je za mene.
Mene ti je vukmane kompjuter skuplji od auta. Ja ulazem u produktivnost a ne image.
Sad sam naoravio projekat za Toyota sa RFID tehnologijom, presjednik kompanije je bio odusevljen. Kad se spustash niz pokretne stepenice prepozna te progrqm I ime tvoje te prqti dok se spustash. 5000 ljudi je samo u po sata proslo.
Jesi li jos ofarban kao kanarinac?
To je efekat nije stvarno.
I nabavio sam Metal mill 16×27 inch konvertujem je u CNC josh strug da nabavim I imama komplet radiinicu.
Odje je alat jeftin, da su pametni tamo pa da ukinu uvozne dadzbine na alat da rade nesto ovi penzioneri I narod.
Meditacija uz rad je najbolja stvar. Legnesh uvece umoran a zadovoljan I smiren. A ne ovako ni nemosh zaspat a I saceka te ono od sinoc I nikako se otarasit djavola
“I might not agree and I might even hate what you say, but I'll defend to the death your right to say it.” – Voltaire.. with a twist
STATUS mog sina Martina sa FBuka.
»Mislim da se o tome ne može uopšte govoriti«, reče naposletku. »Naročito ne o volji. Volja je nešto sasvim izuzetno. To se zbiva tajanstveno. Ne može se nikako objasniti kako se čovek njom služi, osim što se može reći da se pomoću nje postižu zapanjujući rezultati. Možda je prvo od svega što čovek treba da čini to da postane svestan da može razvijati svoju volju. Ratnik to zna, pa čeka i dalje na to. Ratniku to, međutim, ne pada teško; on zna da čeka na svoju volju.
»Moj dobrotvor mi je rekao da je ratnik svestan da čeka i da zna na šta čeka. I ti si svestan da čekaš. Bio si sa mnom godinama, a ipak ne znaš na šta čekaš. Običnom čoveku je veoma teško ako ne i nemogućno da zna na šta čeka. Ali ratniku je to jasno; on zna da čeka na svoju volju.«
»Šta je u stvari volja? Je li to odlučnost slična onoj koju tvoj unuk Lusio ima kad je naumio da nekako dođe do motocikla?«
»Nije«, reče don Huan tiho i nasmeja se. »To nije volja. Lusio samo sebi ugađa. Volja je nešto drugo, nešto veoma jasno i snažno što upravlja našim postupcima. Volja je nešto čime se čovek služi, na primer, da dobije bitku koju bi po svim normalnim procenama morao da izgubi.«
»Onda je volja bez sumnje ono što mi nazivamo hrabrošću«, rekoh.
»Nije. Hrabrost je nešto drugo. Hrabri ljudi su oni na koje se možeš osloniti, plemeniti ljudi uvek okruženi onima koji se sjate oko njih i dive im se, ali veoma je malo hrabrih koji imaju volju. To su obično neustrašivi ljudi koji su skloni da izvode smele podvige — one koji se razumom mogu shvatiti; najčešće je hrabar čovek zastrašujući i ljudi ga se boje. S druge strane, volja je u vezi sa zapanjujućim postupcima koji nisu u skladu sa našim uobičajenim zdravim razumom.«
»Je li volja vlast koju možemo imati nad sobom samim?« upitah.
»Moglo bi se reći da je to neka vrsta kontrole.«
»Misliš li da bih mogao da vežbam svoju volju na taj način što bih se odricao izvesnih stvari?«
»Kao na primer da više ne postavljaš pitanja?« ubaci on.
Rekao je to tako šaljivim tonom da sam morao prestati da pišem kako bih pogledao u njega. Obojica se nasmejasmo.
»Ne«, reče on. »Odricanje je opet jedan vid ugađanja sebi i ja ti to nikako ne bih preporučio. Zato ti dopuštam da me pitaš što god hoćeš. Kad bih ti rekao da me više ništa ne pitaš, tvoja volja bi mogla da se izvitoperi od uzdržavanja. Popuštanje sebi putem odricanja je daleko najgore; to nas navodi da poverujemo kako činimo bogzna šta, dok smo u stvari usredsređeni na sebe same. Volja o kojoj ti ja govorim nije u tome da prestaneš s pitanjima. Volja je moć. I, budući moć, ona se mora kontrolisati i uskladiti, a za to treba vremena. Ja to znam i zato imam strpljenja s tobom. Kad sam bio u tvojim godinama, i ja sam bio impulzivan kao ti. Ali promenio sam se. Naša volja dejstvuje uprkos našem popuštanju sebi. Tvoja volja, na primer, već otvara jednu pukotinu, malo-pomalo.«
»O kakvoj pukotini govoriš?«
»U svima nama postoji jedna pukotina, kao ono meko mesto na dečjem temenu koje s godinama očvrsne; međutim, ova pukotina se sve više širi što čovek više razvija svoju volju.«
»Gde se nalazi ta pukotina?«
»Na onom mestu gde su i svetleća vlakna«, reče upirući prstom u donji deo svog trbuha.
»Kakva je ona? Čemu služi?«
»To je jedan otvor kroz koji volja može da izbije napolje kao strela.«
»Je li volja predmet? Ili, možda, slična kakvom predmetu?«
»Nije. To sam ti rekao samo zato da lakše razumeš. Ono što čarobnjak naziva voljom jeste moć koja se nalazi u nama. To nije ni misao, ni predmet, ni želja. Prestati s pitanjima ne predstavlja volju, jer je zato potrebno i misliti i želeti. Volja je ono što te može dovesti do uspeha onda kad ti misao kaže da si poražen. Volja te čini nepovredivim. Volja je ono što čarobnjak šalje kroz zid, kroz prostor, pa čak i na mesec, ako mu se prohte.«
Više nisam imao šta da ga pitam. Bio sam umoran i prilično napet. Plašio sam se da će mi don Huan reći da se vratim kući i to me je nerviralo. – Carlos Castaneda, Odvojena Stvarnost
»Hajdemo u brda«, naglo reče, pa ustade.
Na putu je opet govorio o volji i smejao se mom očajanju što ne mogu da hvatam beleške.
Opisao mi je volju kao silu koja predstavlja pravu vezu između ljudi i sveta. Veoma brižljivo je nastojao da utvrdi da je svet ono što opažamo, bez obzira na koji ga mi način opažali. Don Huan je tvrdio da »opažati svet« predstavlja proces poimanja svega što nam se prikaže. Ovo specijalno »opažanje« vrši se pomoću naših čula i volje.
Pitao sam ga da li je volja šesto čulo. Odgovorio je da bi se pre moglo reći da je to odnos između nas i opažajnog sveta.
Predložio sam mu da zastanemo kako bih to zabeležio. Nasmejao se i produžio da korača.
Nije mi te večeri rekao da idem kući, već je sledećeg jutra posle doručka sam potegao razgovor o volji.
»Vi voljom nazivate čvrst karakter i snažnu ličnost«, reče. »Za čarobnjaka je volja nešto drugo: sila koja izvire iz čoveka i vezuje se za spoljni svet. Ona izlazi iz stomaka, tačno odavde, s mesta gde se nalaze svetleća vlakna.«
Protrljao je svoj pupak da bi mi pokazao to mesto.
»Kažem da izlazi odavde zato što je čovek može osetiti kako tu izlazi.«
»Zašto to nazivaš voljom?«
»Ja to ne nazivam ničim. Moj dobrotvor je to nazivao voljom, i drugi ljudi od znanja to tako zovu.«
»Juče si rekao da se svet može opaziti čulima, ali i voljom. Kako je to mogućno?«
»Običan čovek može da ,hvata’ predmete na ovom svetu samo rukama, očima, ili ušima, ali čarobnjak može da ih uhvati i voljom. Ne mogu ti zaista opisati kako se to radi, ali ni ti, na primer, ne možeš meni opisati kako čuješ. Ja slučajno mogu i da čujem pa zato možemo da razgovaramo o tome što čujemo, ali ne i kako čujemo. Čarobnjak se služi voljom da bi opažao svet. Ali to opažanje nije isto kao kad čuješ. Kad gledamo u svet, ili kad ga čujemo, imamo utisak da je on tu oko nas i da je stvaran. Međutim, kad svet opažamo voljom, svesni smo da on nije ,tu oko nas’ ni ,stvaran’ kao što mi uobražavamo.«
»Je li volja isto što i viđenje?«
»Nije. Volja je sila, moć. Viđenje nije sila; pre bi se moglo reći da se tako prodire kroz stvari. Čarobnjak može da ima veoma snažnu volju, a da ipak ne vidi, što znači da samo čovek od znanja opaža svet svojini čulima, svojom voljom, a isto tako i tim što vidi.«
Rekao sam mu da mi sad nije baš nimalo jasno kako treba da se poslužim voljom…
Izgleda da su ga te reči i moja zbunjenost razveselili.
»Kazao sam ti da se u tvojoj glavi napravi zbrka čim progovoriš«, reče kroz smeh. »Ali sad bar znaš da čekaš na svoju volju. Još ne znaš šta je to ni kako ti se to može desiti. Zato pažljivo motri na sve što činiš. Ono što ti može pomoći da razviješ svoju volju nalazi se među malim stvarima koje činiš.« – Carlos Castaneda, Odvojena Stvarnost
Don Huan nije bio kod kuće celo jutro; vratio se rano po podne sa svežnjem suvog bilja. Pozvao me mahnuvši mi glavom da mu pomognem i onda smo zajedno ćutke radili razvrstavajući te biljke. Kad smo završili, seli smo da se odmorimo i on mi se dobronamerno osmehnuo.
Rekao sam mu veoma ozbiljno da sam čitao svoje beleške i da i pored toga još ne razumem šta znači biti ratnik ni šta je volja.
»Volja nije ideja«, reče on.
Tada mi je prvi put tog dana nešto rekao.
Posle duže pauze produžio je: »Ti i ja smo različiti. Naše prirode nisu slične. Ti si po prirodi žešći od mene. Kad sam ja bio u tvojim godinama, nisam bio naprasit nego podmukao; ti si sušta suprotnost meni. Moj dobrotvor je bio kao ti; on bi bio savršeno podesan da bude tvoj učitelj. Bio je veliki čarobnjak ali nije video, ne onako kako vidimo ja ili Henaro. Ja razumem svet i živim rukovodeći se tim što vidim. Moj dobrotvor je međutim, morao da živi kao ratnik. Ako čovek vidi, onda ne mora da živi kao ratnik, ni kao bilo šta drugo, jer može sve da vidi onako kako jeste pa prema tome da upravlja svojim životom. Ali, čini mi se da ti, s obžirom na svoju prirodu, nećeš nikada naučiti da vidiš; ako tako bude, moraćeš ceo život da proživiš kao ratnik…
»Kad ratnik stekne strpljenje, na dobrom je putu da stekne i volju. On ume da čeka. Njegova smrt sedi na asuri do njega i njih dvoje su prijatelji. Njegova smrt ga savetuje, na tajanstven način, kako treba da bira, da se opredeljuje i kako da živi strateški. I ratnik čeka! Rekao bih da on čeka bez ikakve nervoze zato što zna da čeka na svoju volju, i jednog lepog dana pođe mu za rukom da izvede nešto što je normalno sasvim neizvodljivo. Može se čak desiti i to da sam nije ni svestan svog podviga. Ali kako će on i dalje izvoditi nemoguće podvige, ili će mu se stalno događati normalno nemoguće stvari, on postaje svestan da se pojavila jedna nova sila. Sila koja izvire iz njegovog tela dok on ide dalje putem znanja. To u početku liči na svrab po trbuhu, ili na neko mesto tu koje peče a ničim se ne može smiriti, onda počinje da boli i da mnogo smeta. Ponekad su bol i to osećanje nelagodnosti tako veliki da ratnik mesecima pati od grčeva; što su ti grčevi gori, to bolje po njega. Veliki bol uvek najavljuje lepu moć.
»Kad ti grčevi prestanu, ratnik primeti da čudno oseća stvari oko sebe. Primećuje da sve što želi zaista može da dotakne pipkom koji izlazi neposredno iznad ili ispod njegovog pupka. Taj pipak je volja, a u času kad on postane sposoban da njom hvata predmete oko sebe, može se s pravom reći da je ratnik prerastao u čarobnjaka i da je stekao volju.«
Don Huan ućuta i meni se učini da očekuje moj komentar ili neko pitanje. Nisam imao šta da mu kažem. Veoma me zabrinulo to što ratnik mora da oseti bol i da pati od grčeva, ali bilo mi je neprijatno da ga pitam da li i ja moram proći kroz sve to. Upitao sam ga najzad, posle duže pauze, i on se nasmeja kao da je i očekivao to pitanje. Reče da bol nije baš neophodan; on ga, na primer, nikad nije osetio i kod njega se volja prosto odjednom pojavila…
»Moj dobrotvor je bio veoma moćan čarobnjak«, produži on. »Bio je ratnik, od glave do pete. Uspeo je da svoju volju fantastično razvije. Ali može se postići i više od toga; čovek može naučiti da vidi. Kad nauči da vidi, on više ne mora da živi kao ratnik. Kad nauči da vidi, čovek postaje sve zato što više nije ništa. On tako reći iščezne iako je i dalje tu. Čini mi se da je to vreme kad čovek može da postane što god zaželi i da dobije sve što poželi. Ali on ne želi ništa i umesto da se s ljudima poigrava kao sa igračkama, on ih presreće negde na po puta njihove ludosti. Oni se razlikuju samo po tome što čovek koji vidi može da kontroliše svoju ludost, dok drugi ljudi to ne mogu. Čovek koji vidi više nema aktivnog interesa za druge ljude. Viđenje ga je već sasvim odvojilo od svega onoga što je ranije poznavao i znao.«
»Ježim se već pri samoj pomisli da se odvojim od svega što znam«, rekoh.
»Šališ se, zacelo! Trebalo bi da se naježiš pri pomisli da nemaš da se nadaš ničemu drugom do da ćeš ceo svoj vek provesti radeći ono što si i dosad uvek radio. Pomisli na čoveka koji seje žito iz godine u godinu sve dok se ne premori i ne ostari toliko da mu je teško i da ustane, pa leži pred kućom kao stari pas. Njegove misli i osećanja, ono najbolje u njemu, i dalje se besciljno vrte oko onog jedinoga što je u životu činio — oko sejanja žita. Za mene je to najstrašnije rasipanje čovekovog života.
»Mi smo ljudi i suđeno nam je da učimo i da budemo bačeni u nezamišljive nove svetove.«
»Da li za nas zaista postoje neki novi svetovi?« upitah šaleći se pomalo.
»Ništa mi još nismo iscrpli, budalo«, odgovori on energično. »Viđenje je za besprekorne ljude. Očeliči sada svoj duh, postani ratnik, nauči da vidiš, i onda ćeš uvideti da za naše oči postoji bezbroj novih svetova.« – Carlos Castaneda, Odvojena Stvarnost
The difference between a priest and a shaman is that the priest is a functionary and the shaman is someone who has had an experience. In our tradition it is the monk who seeks the experience, while the priest is the one who has studied to serve the community. – Joseph Campbell
The person who has had a mystical experience knows that all the symbolic expressions of it are faulty. The symbols don't render the experience, they suggest it. If you haven't had the experience, how can you know what it is? Try to explain the joy of skiing to somebody living in the tropics who has never even seen snow. There has to be an experience to catch the message, some clue — otherwise you're not hearing what is being said. – Joseph Campbell
Podmetanja
Albanci nastavljaju indoktriniranje svog naroda antinaukom
Albanci nisu Albanija
Što se više među Albancima iz Albanije i njene dijaspore usvajaju albanološke teze akademika dr Kaplana Burovića, to se albanska ekstremno nacionalistička, šovinistička i rasistička klika intelektualaca sve više angažuje u borbi protiv naučne istine o Albancima. Primer je prevod knjige Đuzepea Gelčića (Giuseppe Gelcich) Zeta i dinastija Balšići
Piše: prof. dr Kaplan Burović, akademik
Pošto su se albanski naučnici, istoričari, profesori i doktori nauka, akademici, čuvajući svoju ljudsku čast i dostojanstvo naučnika povukli i više ne istupaju pod zastavom falsifikovane istorije svog naroda, klika albanskih ekstremista, koja često nema pojma o albanološkim problemima, angažovala se u pisanju i prevođenju knjiga preminulih stranih autora, koji su, indoktrinirani iliromanijom, pisali o Albancima ne samo pre 100 godina već i ranije, u vreme kada su se albanološke nauke karakterisale romantičnim raspoloženjima i tumačenjima.
Među ostalima, oni su prošle godine preveli i knjigu Đuzepea Gelčića Zeta i dinastija Balšići, objavljenu u Splitu na italijanskom jeziku pre – 111 godina. Knjigu je na albanski jezik prevela Laura Leka. No, odmah pada u oči da prevod nije dosledan. Skoro sve što se Albancima ne sviđa, ona (ili redaktor knjige) je izbacila. Ipak, tu i tamo ostalo je ponešto istinito, ili zato što to nisu videli, a moguće i zbog ambiguiteta izraza.
Tako, pošto je Gelčić – kao i u samom naslovu – više puta istakao da su Balšići vladajuća dinastija u Zeti, znači crnogorska a ne albanska, na str. 365 on naglašava: “…Istorija Balšića je malo i istorija Albanije”. Indoktrinirani Albanac sa falsifikovanom istorijom svog naroda, ono “istorija Albanije” shvaća kao “istorija albanskog naroda”.
Malo i istorija Albanije
U doba Balšića Zeta nije bila samo današnja Crna Gora, već i dobar deo današnje Albanije. Vlast Balšića se jedno vreme prostirala čak do Valone, Himare i Berata! Oni su se i nazivali gospodarima čitave Albanije. Tako je istorija Balšića zaista “malo i istorija Albanije”. Ali, ako Balšići pripadaju istoriji Albanije, ne pripadaju Albancima, istoriji albanskog naroda, jer Balšići u tom smislu baš ništa nisu učinili. Pa i njihov prelazak iz pravoslavlja u katoličanstvo nema nikakve veze s Albancima, jer nisu to učinili da bi se ujedinili s Albancima, već kao što su to učinili i prethodni srpsko-crnogorski vladari Srbije i Crne Gore, pa i drugi sin Nemanje – Stefan Prvovenčani! Oni, kako smo već rekli, ni po čemu nisu pripadali albanskom narodu.
Albanija ni terminološki nije pripadala Albancima. Delimično se dovodi u vezi s njima od 1043. godine, kada su Albanci počeli da se pominju u istoriji zahvaljujući dračkom knezu, Srbinu Đorđu Manijaku. Od 1043. godine, prošlo je punih šest-sedam vekova da Albanci stignu iz Drača u Skadar, te da ga albanizuju i tako nazovu Albanijom.
Đuzepe Gelčić, kao i mnogi drugi Sloveni Balkana i sveta, bio je indoktriniran iliromanijom. On se oslanja na Hopfa i one, koji su – prema Von Hahnu – mislili da su Albanci autohtoni i genealoški sledbenici Ilira i videli “kod Albanaca stvarne sledbenike starih Ilira”.
U njegovo vreme još nije bilo poznato 12 argumenata austrijskog akademika, prof. dr Gustava Weiganda, kojima je ovaj naučno dokazao da Albanci nisu ni autohtoni ni Iliri. Moguće da je bio i pod uticajem Vatikana, koji se upravo tih godina negativno angažovao prema pravoslavnim narodima na Balkanu, jer su se oni digli protiv turske okupacije i počeli da oslobađaju svoje teritorije.
U duhu Vatikana on nastoji da objasni ne samo poreklo Balšića već i etimologiju toponima Zeta, pa i njeno prostiranje. Tako on pretendira da je naziv Zeta “poreklom iz albanskog jezika” (str. 18), što ničim ne dokazuje, osim pretendovanjem da su Albanci i Iliri isti narod. Nauka je to sada prevazišla. Nešto je konstruktivniji u objašnjenju porekla toponima Crna Gora, zahvaljujući prekursorima, koji su se pre njega bavili tim problemom, pa ga i rešili naučno.
Iako zna sasvim dobro da su Balšići 1360. godine registrovani u analima Zete kao Srbi (str. 29), on kaže: “Iz hronike Šafarika saznajemo da porodica Balšića potiče, po ženskoj liniji, iz carske porodice Nemanjića, upravo od Vukana” (str. 30), najstarijeg sina župana Stefana Nemanje. Đurađ Balša I oženio se Milicom, ćerkom kralja Vukašina, dok će se Đurađ II Stratimirović Balšić oženiti Jelenom, ćerkom kneza Lazara Hrebeljanovića. Poznato je pretendovanje ovih Albanaca da su po muškoj liniji Balšići Albanci. Ali, ako pođemo od dobro poznatog srpsko-crnogorskog ličnog imena Batrić (a zna se da je među imenima većina patronima), videćemo da su ovi od njega napravili skraćenice – hipokoristike: Bašo – Bašić; Baljo – Baljeta – Baljetić; Balo – Balšo – Balšić.
Svi misle da Balšićima prezime potiče od imena sela Balš, danas u Albaniji, na granici sa Crnom Gorom, što je, verujemo, neosporno. Ali, moguće je i da je selo dobilo ime po antroponimu Batrić – Balo – Balšo – Balš. Svakako, Balsha nije albanski oblik, ono potiče iz srpsko-crnogorskog genitiva “Đurađ od (iz) Balša”, koje na albanskom glasi “Gjergji nga Balshi”. Ni Gjergji ni Balshi, oni se nikada nisu zvali, a Đurađ, Balša i Balšić jesu uvek.
Tu su zatim i njihova lična imena Đurađ, Strazimir, Jelena, čisto srpska. Tu je i njihov domaći srpski jezik, pa i dokumenta, kao što su mnogi dekreti, pa i moneta ovih Balšića na srpskom jeziku. Da su bili Albanci, bar bi se nečim albanskim oglasili, istakli. S druge strane, da bi se jedan Balšić oženio ćerkom vladara Duklje Vukana Nemanjića (1200. godine) trebalo je da bude plemić. Pogotovo da bi bio i magnat srpskog kraljevskog dvora, ambasador, pa i guverner ostrva Mlet. Kako se zna, Albanci u to vreme nisu stigli ni kao obični ljudi u Crnoj Gori, a kamoli kao plemići.
Jedan dokumenat iz XIII veka svedoči da na obalama Skadarskog jezera “Albanenses ne habeant hiberna” (Albanci nemaju zimovališta) (Istorijski institut Crne Gore: Monumenta montenegrina, knjiga III, tom I, Podgorica, 2001, str. 111). Iznad svega, u to vreme Albanci nisu stigli da stvore svoju plemićku klasu ni u Matu, a kamoli van Mata, u polju Drača, gde su i dalje u većini bili nomadski stočari, bez stalnog mesta stanovanja, pa pokoji od njih i kmet, tj. seljak privezan za zemlju feudalnim dažbinama.
Naučna istina
Tendencioznost Đ. Gelčića (ako nemamo posla s albanskim falsifikatom njegovog teksta) vidi se skoro iz stranice u stranicu. Koliko za primer, pominjemo njegovo evidentiranje da su Goti 481. godine osvojili Durrhachium, dok o Srbima, koji su ga osvojili 548, nema ni reči. Na str. 323 piše: “Ovaj beše onaj Marin, ili kako ga srećemo drugde, Marinče Miroši”, koga istoričar Resti naziva prezimenom Di Mirossio, koje su mu kasnije slavizirali u Mirošević”. Ni Marinče niti Mirossio nisu za nas tuđa imena. I ne samo to, nijedan drugi jezik nema ni Marinče, niti Miroš! Ona su naša, čisto slovenska imena. Ne samo po našim sufiksima – če i -oš, već i po korenu mir, svima poznat po brojnim srpskim antroponimima, koji su u albanskom jeziku tog vremena nepoznati, jer im katolička crkva nije dozvoljavala da daju deci “pravoslavna” imena. Ovo srpsko mir, albanski se kaže “paqe”. Ali, Gelčić ili njegovi prevodioci hteli bi da Mirossio povežu sa alb. mir, “dobro”.
Nama albanolozima poznato je da su Albanci u poslednje vreme počeli da stvaraju svoju nacionalnu antroponimiju. Od njihovog preporoda. Sve do preporoda (pa i dan-danas) oni su upotrebljavali strane antroponime, naravno, prilagođene albanskom jeziku.
Budući da su naša, niko ih nije slavizirao pretvarajući ih u Mirošević. Naprotiv, Mirossio je italijanizirano Miroš i Đ. Gelčić je to sigurno znao, pa je čudno kako je mogao tako da izvrne stvari naopako. Još veće čudo je ovo sa str. 344, gde za Mauromonte piše: “pravo ime kojeg mora da je bilo Stefan Malazias ili Crnogorac”. Mislimo da su Albanci dodali to Malazias.
U njegovom delu nema ni reči za mesto gde je umro Balša III (poslednji pripadnik dinastije) i kome je ostavio u nasledstvo Zetu, upravo zato što je pohitao da umre u dvoru srpskog vladara i svog ujaka Stefana Lazarevića, kome i ostavlja Zetu u nasledstvo.
Pogledajte šta piše na str. 366: “Albanac je ukrasio svoje gradove umetničkim spomenicima jako cenjeni, koji se smeniše bez traga i glasa sa ciklopskim zećanskim kulama… Dalmacija je imala iz Albanije svoja prva nadahnuća i svoje prve apostole, u godinama 1300.”
Istorija je upoznala Albance kao rušioce gradova i njihovih spomenika, koje su upotrebljavali i kao obično kamenje za izgradnju njihovih amama i klozeta. U Dalmaciju su stigli iz Albanije mnogi značajni ljudi, ali oni nisu bili Albanci. Ja sam za mnoge od njih od vremena dokazao da su bili Srbo-Crnogorci, Makedonci, pa i Vlasi, ili Grci.
Ali, ova sorta Albanaca smatra za Albance sve ljude koji su iz Albanije, iako dobro zna da i dan-danas u Albaniji ne žive samo Albanci. Što se tiče gradova i “jako cenjenih spomenika”, i njihov prijatelj kao što je Kanađanin Robert Elsie naglašava da je po gradovima Albanije u srednjem veku bilo vrlo malo Albanaca. Većinu stanovništva sačinjavali su Sloveni, Vlasi, Grci, kojima su i pripadali ti umetnički spomenici.
Ovo delo Đuzepea Gelčića nije bezvredno. Ima dosta verodostojnih podataka. Ali ima i ozbiljnih nedostataka i netačnosti, antinaučnih stavova i neistina. Upravo te netačnosti, antinaučne stavove i neistine, upotrebljavaju ekstremni Albanci u svoje svrhe, za političku propagandu i huškanje svog naroda protiv njihovih suseda. Konkretno, protiv našeg naroda. Zato su ovo delo i preveli, pa i objavili. Ovim njihovim nastojanjima ne nanosi se šteta samo nama, već i albanskom narodu kojem ne dozvoljavaju da sazna naučnu istinu o svom poreklu.
Nealbanci
Istorija Albanije ne poklapa se s istorijom albanskog naroda, jer su u Albaniji živeli i drugi narodi, pa i u vremena kad tamo nije bilo žive duše albanske. Konkretno, pad Durrhachiuma 548. godine u ruke Srba odnosi se na istoriju Albanije (iako se tada Durrhachium nije zvao Albanija), ali ne i istoriju Albanaca, koji tada ne samo što nisu bili u Durrhachiumu već nisu bili nigde na teritoriji koju danas nazivamo Albanijom, pa ni na Balkanu!
Albanci su tada bili u Rumuniji, što priznaje i njihov najveći albanolog, akademik, prof. dr Ekrem Čabej. Sledstveno, i istorija ustanka u Albaniji pod vođstvom Tihomira, predstavlja istoriju Albanije, ali ne i Albanaca, jer Tihomir i njegovi ustanici bili su Srbi, a ne Albanci. Osim Balšića, koji su imali za prestonicu svoje Zete grad Skadar (danas u Albaniji), oblastima današnje Albanije vladali su i mnogi drugi nealbanci, u prvom redu grčki kolonizatori, pa rimski okupatori, brojni vizantijski carevi, bugarski carevi Boris i Simeon, zatim srpsko-crnogorski i makedonski vladari, pa i makedonski car Samuilo, posebno srpsko-crnogorski vladari iz dinastije Vladimirovića, pa Vojislavljevića, pa Nemanjića. Župan Stefan Nemanja i njegovi sinovi, unuci, praunuci. Srpska kraljica Jelena (udova kralja Uroša I) ponela je titulu regina Albanie, a da ne govorimo o caru Dušanu i njegovim sledbenicima.
A vidite da je velika razlika u svemu drugom naspram religije. Nista ne dotice ljude tako snazno ka religija. Ne ni ova akademska ni ova dubokog uvida u kastranedu vec slovo upuceno svakom zivom stvoru te dushu ima I ne zeli da je izgubi.
Nemoze pred tim slovom nista necisto mirno stojat. No il skgrgucu zubima ili pogani iz njih progovori ili rece dusha koja sebe kori: Istina je….
U svem ovome vremenu te sam ja svjedok, zapazio sam ta bica te iz ljudi vire, sa slabima cine sto im j volja jer oni sebe ne kontrolishu. Slomili su ih iznutra I sami su postali potlaceni u sebe. Neki imaju po jednog neki po dostinu.
Mentalna tortura,moralna slabost I nevjera, su uzrocnici mnogih pishickih poteskoca I postaju problem I nevolja za svo njihovo okruzenje. Nauka je nasla sve fenomene, ali ne I lijek. Kompleksi, psihoze, neuroze nisu nista drugo no opsednuca bicima iz psiholoskog domena. Mi njih ne vidimo ali ih vidimo jedni u drugima po promjeni ponasanja. te oromjenw su cudnovate jer manifestuju se kao posve druge licnosti. Nekima eu te promjene kratke a nekima su hronicne jer se dugo nije lijecilo.
Neki naucnici vjernici smatraju da je zivot zapravo najbolji doktor i da zivotna iskustva uce ljude onom sto nisu znali i nisu zeljeli znati. Uci ih zivot sto nisu dobro uradili I daje im sansu da se poprave.
Ali kako ce se popraviti izgubljeni I koji ne zeli sebe naci?
Onaj koji ignorishe opomene I zivot sam I njegovu skolu?
Nikako, ja cu vi rec. Da nije Boga da uputi covjeka I da ga kritikuje I opominje e bi svaki zalauta I propa.
Zato molitvu treba praktikovat I iskrenost. Priznat njemu u sebi sve, milostiv je On I puno prasta onima koji se iskreno kaju I trude se da ne grijeshe.
Polagaćete Mi račun, o ljudi i džini –
pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?!
E zabolje me k… sto cu polagat racune, pred BOGOM, revizorom, milicijom ili sudom, ako je moja savjest cista,
i ako sam se trudio da sto vise donesem srece medju LJUDE,
a ne da im unosim SJEKIRANCIJU o zagrobnom ZIVOTU,
dok ih plasim i mase MACEM NAD OVIMA STO SE BOGU NE KLANJAJU KAO VI,
TREBA IMAT MOODA.
MORALNA DILEMA, ne cekamo SPASIOCA.
Kupimo cipele ili sandale od 1000 eura,
davi se dijete u jezero, mi skacemo i spasavamo jedan zivot i unistimo 1000 eura,
da smo uplatili pare u neki fond, mogli smo spasiti desetoro zivota gladne i zedne djece u Africi, ali je nas ZOR I PUPAK I SUPAK PRVI PRIORITET, A GARNIJER BRINE O NAMA ili voznja u nabudzeno auto po Jamerici.
Pricsj u svoje ime milovane, bez ako ih nije vishe u tebe. Milijarde ljudi ceka spasioca.
Cekacemo ga do smo zivi.
A ako te je briga, pa stobse onda uznemiravash? Izgledash uznemireno po komentarima.
Bez ako ne lazu da ga cekaju. Sve je moguce.
Psalm 27
Of David.
1 The Lord is my light and my salvation— whom shall I fear?The Lord is the stronghold of my life— of whom shall I be afraid?2 When the wicked advance against me to devour[a] me,it is my enemies and my foes who will stumble and fall.3 Though an army besiege me, my heart will not fear;though war break out against me, even then I will be confident.4 One thing I ask from the Lord, this only do I seek:that I may dwell in the house of the Lord all the days of my life,to gaze on the beauty of the Lord and to seek him in his temple.5 For in the day of trouble he will keep me safe in his dwelling;he will hide me in the shelter of his sacred tent and set me high upon a rock.6 Then my head will be exalted above the enemies who surround me;at his sacred tent I will sacrifice with shouts of joy; I will sing and make music to the Lord.7 Hear my voice when I call, Lord; be merciful to me and answer me.8 My heart says of you, “Seek his face!” Your face, Lord, I will seek.9 Do not hide your face from me, do not turn your servant away in anger; you have been my helper.Do not reject me or forsake me, God my Savior.10 Though my father and mother forsake me, the Lord will receive me.11 Teach me your way, Lord; lead me in a straight path because of my oppressors.12 Do not turn me over to the desire of my foes, for false witnesses rise up against me, spouting malicious accusations.13 I remain confident of this: I will see the goodness of the Lord in the land of the living.14 Wait for the Lord; be strong and take heart and wait for the Lord.
Its like possession, you know. Its like a demon, that makes him think like that.
Postavlja se pitanje: Sta je to u tvojoj svjesti da te cera da grijeshish. Da te onemugava da razmisljash normalno.
I na kraju Moralno je pitanje dali cemo primijeniti ono sto smo naucili ili ne.
Vjera u BOGA nije PROMENADA PO CRKVAMA I MANASTIRIMA,
i avetanje po PORTALIMA,
nego DJELA za BOZIJA STVORENJA, da unosimo SRECU medju njima, da vole sebe i vjeruju u sebe i svoje BLIZNJE, jer BOGA zabolje k… za vasu LAZNU LJUBAV radi LICNE PROMOCIJE I IZ GOLOGA STRAHA ZA SOPSTVENU GUZICU DA NE ZAVRSI U PAKLU, ako je BOG PRAVEDAN,
on ce SUDIT PRAVEDNO, onima koji su brinuli o NJEGOVIM STVORENJIMA NA ZELENOJ PLANETI ZEMLJI, a ne dali ste KLANJALI ILI UVLACILI ZRAK NA NOS ILI SUPAK.
E ovo je 200posto istina.to pise u toru-biblos-kuran. Ako sve radis suprotno od 20 bozjih zapovijefi a ovamo kazes da volis Boga e onda Boga zabolje qu za tebe. Valaj js dosad nijesam ovaku istinu procitao nidje.
Ako BOG nije gluv i slijep,
ove sa cipelicama i sandalicama, ove iz nabudzenih AUTA puni samih SEBE,
koji vitlaju MACEM iznad glava GRESNIKA, ce nagradit po zasluzi,
ako je BOG razapeo SINA VOLJENOGA, da nas RAZDUZI I OSLOBODI OD GRHOVA, i vrati nam samopouzdanje i vjeru u SEBE, da je BOG u nama i da nasim DJELIMA a ne LAZIMA I OBECANJIMA, dokazemo da smo BOZANSTVENI SVAKI POJEDINACNO, da necemo brinut o svom PUPKU I SUPKU,
nego BOZANSTVOM NADAHNUTI, voljet bliznjega svoga i unosit SRECU U SVAKOM SRCU BOZIJEG STVORENJA, umjesto kletvi, prijetnji sa PAKLOM, i laznim obecanjima o NEBESKOM ZIVOTU, dok im ODIREMO CAPRU ILI IH ZAPOSTAVLJAMO, one koje nijesmo birali , nego nam ih BOG NA GRBACU NATOVARIO, ili bliznje sugradjane koje je isto tako BOG STVORIO.
“I zbog riječi njihovih: “Mi smo ubili Mesiha, Isaa, sina Merjemina, Allahova poslanika!” A nisu ga ni ubili ni raspeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su sami o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je silan i mudar” (En/Nisa, 157-158).
Religija je opasno oruzje ako padne u ruke pokvarenjaka i zlikovaca.
Kad bravi za cuvara dobiju vuka umjesto pastira znaci da se Bog ne mijesa u svoj posao.
Vjerovatno je bijo zauzet u traganju za djevicama…
“Naučio me je da je osećati brigu za druge neprikladno za ratnike, zato što briga za druge uvek proizilazi iz brige za samog sebe. Imao je običaj da me pita, ciljajući na ljude koje srećemo na našem putu: ‘Možda više veruješ sebi nego njima?’ Pomogao mi je da razumem kako solidarnost čarobnjaka prema ljudima koji ih okružuju dolazi od uzvišene zapovesti a ne od ljudske sentimentalnosti.“
“Nemilosrdno vrebajući moje emocionalne reakcije, vodio me je do izvora mojih preokupacija i bio sam sposoban da shvatim kako je moja zabrinutost za ljude obmana. Pokušavao sam da pobegnem od sebe tako što sam prenosio svoje probleme na druge. Pokazao mi je da je sažaljenje, na način kako mi razumemo tu reč, mentalna bolest – psihoza koja nas samo čini sve više i snažnije zarobljenim u našem egu.”
Bilo je očigledno da je sećanje na don Huana podstaklo Karlosa. Mogao sam da vidim kako ga preplavljuje talas uzbuđenja. Jedan od prisutnih je podigao ruku i prokomentarisao da je, nasuprot onome što je Karlos rekao, sažaljenje prema bližnjima suštinska ideja svih religija.
Napravio je pokret kao da tera muvu.
“Zaboravite sve to! Predstave zasnovane na sažaljenju su prevara! Pomoću moći ponavljanja iste ideje ponovo i ponovo, mi smo zamenili izvorni interes ljudskog duha sa jeftinom sentimentalnošću. Postali smo profesionalci u sažaljenju. I šta onda? Da li je to nešto promenilo?”
“Kada osetite da kolektivni um vrši pritisak na vas, pokušavajući da vas ubedi da se koncentrišete na svetske pojave, ponavljajte sebi ovu razornu istinu: ‘ja ću umreti, ja nisam važan; niko nije važan! Znanje o tome je jedina stvar koja vredi.”
Kao primer besmislenog truda, opisao je situaciju magarca koji se zaglavio u močvari. Što se više pomera, situacija postaje sve teža. Jedini način da se izvuče je da ostane hladnokrvan, pokuša da se oslobodi od tereta na svojim leđima i skoncentriše na okolnosti svog problema.
“Događa nam se ista stvar. Mi smo bića koja su na putu da umru. Mi smo programirani da živimo kao stoka noseći terete maski i tuđih verovanja dok ne skončamo; ali mi možemo sve to da promenimo! – Armando Tores
Pre nego što sam upoznao Karlosa, pod uticajem istočnjačkih učenja, bio sam pristalica učenja o reinkarnaciji. Ono je izgledalo kao logična alternativa hrišćanskom verovanju u uskrsnuće (vaskrs) tela. Ipak, u jednom od njegovih govora, on je smatrao da su dogme hrišćanstva i istočnjačkih religija nesumnjivo slične jer počinju od zajedničkog imenitelja: Straha od smrti.
Njegov komentar me je doveo u stanje zbunjenosti. To je bio potpuno nov pogled na nešto što me je oduvek zaokupljalo. Kada sam ga upitao u vezi toga, Karlos je pokušavao da skrene moje zanimanje na druge teme, kao da nije voljan da govori o toj stvari. Ali kasnije, menjajući taktiku, rekao mi je da su sva moja verovanja o opstanku ličnosti rezultat socijalnih predloga.
“Rekli su ti da imamo vremena, da postoji druga šansa. Lažu!”
“Vidovnjaci tvrde da su ljudska bića poput kapi vode koje su odvojene od okeana života i pokušavaju da sijaju samostalno. Taj sjaj je tačka u kojoj se sastavlja opažanje. Ali, kada se te svetleće čahure rastope, lična svesnost se raspada i postaje kosmička. Kako se ona može povratiti? Prema čarobnjacima, svaki život je neponovljiv, ali ti se nadaš da ga ponoviš?”
“Tvoje ideje potiču iz visokog mišljenja koje imaš o svom sopstvenom jedinstvu. Ali, kao i sve ostalo, ti nisi čvrsta gromada, ti si promenljiv. Tvoje ‘ja’ je skup verovanja, jedno sećanje ‐ ništa delotvorno!”
Upitao sam ga zašto religiozna učenja stvaraju veoma različita verovanja.
Odgovorio je:
“To je lako shvatiti, ona su odgovori na drevne strahove ljudskih bića. Svaka kultura stvara svoja osobena pravila objašnjavanja, ali samo su vidovnjaci iznad verovanja…
Objasnio je da postoje energetska grupisanja u univerzumu, u kojima smo mi raspoređeni kao što su zrna brojanice (krunice) poređana jedno do drugog. Mi smo kružni; mi smo otisak svetlećeg pečata, i svaki put kada se rodi novo biće, ono utelovljuje prirodu tog obrasca. Ali, taj lanac koji nas povezuje nije lične prirode; on ne uključuje sećanja ili osobnost ili bilo šta slično.” – Armando Tores
Semitske religije, judaizam, hriscanstvo i islam su elitisticke. Tj. Obicnom narodu dijele strah a eliti novac, vlast i materijalna dobra.
vidjecemo sto je istina. Jel religija ono sto je puno znacenje te latinske rijeci (tj Islam) ili ono sto vi mislite da je.
A to sto mislite da se Bog moze prevarit… pa gledajmo ako oci imamo.
Nije rijec o Bogu nego religiji, skupu instaliranih dogmi kroz instituciju.
The word “religion” comes from the Latin word “religio” which has a meaning influenced by the verb “religare” to bind, in the sense of “place an obligation on” (World Book Dictionary).The World Book Dictionary defines “obligation” as “duty” which, in turn, is defined as “a thing which a person ought to do; a thing which is right to do.”
Sto je potpuno isto znacenje rijeci Islam – to submit.
Ako cesh primjetit da se ovaj termin konstantno kroz medije, eduksciju I akademske izvore izvrce.
Moje je misljenje da bi trebalo koristiti ovu rijec u smislu kojem ima a ne onom kojem nema vec je uvrzeno.
A to je prosto dokazati. Covjek koji vjeruje ima apsolutno pravo da rece da je religiozqn a da ne pripada ni jednoj instituciji.
“Ratnik zna da je ono što daje smisao njegovom životu – izazov smrti, a smrt je lična stvar. To je izazov za svakog od nas i za onog ko zaista iskreno prihvata način ratnika. Gledano iz tog ugla, brige običnih ljudi su samo izraz njihove egomanije.”
Karlos je tvrdio da ne možemo da poreknemo činjenicu da je ratnikova obaveza ono što on zove ‘čisto razumevanje’ – stanje bića koje izranja iz unutrašnje tišine – a ne prolazne privrženosti po običajima vremena u kome slučajno živi.
Ustanovio je da su naše socijalne brige opisi koji su usađeni u nas. Oni nisu nastali iz prirodnog razvoja naše svesti. Pre će biti da je to proizvod kolektivnog uma, emocionalnog haosa, osećanja straha i krivice, želje da se vode drugi ili da se bude vođen.
“Savremeni čovek ne vodi svoje sopstvene bitke. Umesto toga, on je uvučen u tuđe ratove koji nemaju nikakve veze sa duhom. Naravno, čarobnjake ne pokreću takve stvari!” – Armando Tores
Smrt je ekoloski cin ciscenja povrsine zemlje od starih i bolesnih. Zar nije najuzviseniji ljucki cin kad nam istece rok trajanja da ljucki prepustimo mjesto buducim generacijama? “zagrobni zivot” su izmislile kukavicke babuskare koje se plase umrijeti kao sav normalan svijet.
Ma smrt je oslobadjanje za neke isto. A za sve je momenat Istine.
Podsjeti se price o sjemenu Isusove.
“Ako želite da upoznate sebe, budite svesni svoje sopstvene smrti. Ona se ne može otuđiti; to je jedina stvar koju zaista posedujete.”
“Sve ostalo može omanuti, ali ne i smrt, možete to uzeti kao činjenicu. Naučite kako da je iskoristite da bi ste proizveli stvarne efekte u vašim životima.”
“Takođe, prestanite da verujete u bajke. Nikome niste potrebni tamo negde, van ovog sveta. Niko od nas nije toliko važan da bi to opravdalo izmišljanje nečega tako fantastičnog kao što je nemoralnost. Skromni čarobnjak zna da je njegova sudbina ista kao i sudbina bilo kog drugog živog bića na zemlji.
Dok slušate mudrost smrti, učinite sebe odgovornim za svoje živote, za sve svoje akcije. Istražite sebe, prepoznajte sebe i živite žestoko kao što čarobnjaci žive. – Armando Tores
Prokomentarisao je kako je čovečanstvo u naše vreme steklo čudnu naviku koja je tipična za mentalno stanje u kome živimo. Kada putujemo, mi pokupujemo sve vrste beskorisnih stvari u drugim zemljama, predmeta, koje sigurno ne bi nikad kupili u svojoj zemlji. Kada se vratimo kući, odložimo ih u ugao i zaboravimo na njihovo postojanje – sve dok ih jednog dana slučajno ne primetimo i bacimo u đubre.
“Mi se tako ponašamo i na putovanju koje je naš život. Mi smo poput magaraca koji nose samar beskorisnih stvari, ničeg vrednog tu nema. Na kraju, kada nas napadne starost, sve što smo uradili služi jedino tome da beskrajno ponavljamo neke fraze kao pokvarena ploča.” – Armando Tores
Jer oni krivo misle
i ovako mudruju: »Kratkovjek je i tužan život naš
i nema lijeka kad čovjeku dođe kraj
i još nije poznat tko bi se iz podzemlja izbavio.
2Mi smo djeca pukog slučaja
i kasnije ćemo biti kao da nikad nismo ni bili,
jer samo je dim ono čime dišu naše nosnice,
a misao je tek iskra od kucaja našega srca.
3Kad se ona utrne, pretvorit će se tijelo u pepeo,
a duh će se rasplinuti kao lagan zrak.
4Ime će nam se s vremenom zaboraviti
i nitko se neće sjećati djela naših;
i život će nam proći kao pramenje oblaka
i nestat će ga kao magle
što je gone zrake sunčane i pritiskuje žega njihova.
5Jer život naš kao sjena odmiče,
iz naše smrti nema povratka,
zapečaćeno je i nitko se ne vraća.
6Zato hodite ovamo! Uživajmo dobra sadašnja,
koristimo se stvorovima sa žarom mladosti.
7Nauživajmo se odabranih vina i mirisa
i neka nas ne mimoiđe ni jedan cvijet proljetni,
8okrunimo se ružama prije no što uvenu.
9Neka svaki od nas sudjeluje u pijanki našoj,
ostavimo svuda znake našeg veseljenja:
to je naš dio i to je naša baština.
10Potlačimo ubogoga pravednika, ne štedimo udovice,
ne poštujmo starca
ni sjedina od mnogih godina.
11Nek’ naša snaga bude zakon pravde,
jer ono što je slabo nije ni za što.
12Postavimo zasjedu pravedniku jer nam smeta
i protivi se našem ponašanju,
predbacuje nam prijestupe protiv Zakona
i spočitava kako izdadosmo odgoj svoj.
13On se hvasta posjedom spoznaje o Bogu
i naziva se sinom Gospodnjim.
14On je ukor utjelovljeni našim mislima,
sama njegova pojava tišti našu dušu.
15Život njegov nije kao u ostalih
i njegovo je ponašanje nastrano.
16Smatra nas patvorinom
i uklanja se od putova naših kao od nečisti.
On svršetak pravednika proglašava sretnim
i hvali se da mu je Bog otac.
17Pogledajmo jesu li istinite riječi njegove,
istražimo kakav će biti njegov svršetak.
18Jer ako je pravednik Božji sin,
On će se za nj zauzeti
i izbavit će ga iz ruku neprijateljskih.
19Zato ga iskušajmo porugom i mukom
da istražimo blagost njegovu
i da prosudimo strpljivost njegovu.
20Osudimo ga na smrt sramotnu,
jer će mu, kako veli, doći izbavljenje.«
“Obična osoba provede ceo život nikad ne prestajući sa samoposmatranjem zato što misli da se smrt nalazi na kraju života; na kraju krajeva, uvek imamo vremena za nju! Ali, ratnik otkriva da to nije istina. Smrt živi pored nas, na rastojanju ispružene ruke, stalno budna, posmatrajući nas spremna da skoči na najmanju provokaciju. Ratnik pretvara svoj životinjski strah od umiranja u priliku za veselje, zato što on zna da je ta situacija sve što poseduje. Razmišljajući kao ratnici, svi smo mi na putu da umremo!”
Jedan od prisutnih je upitao:
“Karlose, u jednom drugom predavanju rekao si nam da imati duh ratnika znači posmatrati smrt kao povlasticu. Šta to znači?”
Odgovorio je: “To znači ostaviti iza sebe naše mentalne običaje.”
“Mi smo toliko naviknuti na suživot da čak i suočeni licem u lice sa smrću, nastavljamo da razmišljamo po pravilima grupe. Religije nam ne govore o kontaktu pojedinca sa apsolutnim već o stadima ovaca i koza koje idu u raj ili u pakao u zavisnosti koliko imaju sreće. – Armando Tores
Tako oni misle, ali se varaju,
jer ih zloća njihova zasljepljuje.
Oni ne znaju tajna Božjih,
ne očekuju nagradu za svetost,
ne vjeruju u naknadu čistim dušama.
Jer je Bog stvorio čovjeka za neraspadljivost
i učinio ga na sliku svoje besmrtnosti.
A đavlovom je zavišću došla smrt u svijet
i nju će iskusiti oni koji njemu pripadaju.
A duše su pravednika u ruci Božjoj i njih se ne dotiče muka nikakva.
Očima se bezbožničkim čini da oni umiru
i njihov odlazak s ovog svijeta kao nesreća;
i to što nas napuštaju kao propast,
ali oni su u miru.
Ako su, u očima ljudskim, bili kažnjeni,
nada im je puna besmrtnosti.
Za malo muke zadobili su dobra velika
jer Bog ih je stavio na kušnju
i našao da su ga dostojni.
Iskušao ih je kao zlato u taljiku
i primio ih kao žrtvu paljenicu.
Zato će se u vrijeme posjeta njegova zasjati
te će vrcati kao iskre u strnjici.
Sudit će pucima i vladati narodima
i Gospodin će kraljevat’ nad njima uvijeke.
Koji se u nj ufaju spoznat će istinu,
i koji su vjerni bit će u ljubavi s njim,
jer izabranici njegovi stječu milost i milosrđe.
A bezbožnici će zbog svojih misli biti primjereno kažnjeni
jer su prezreli pravednike i otpali od Gospodina.
Teško onima koji preziru mudrost i stegu!
Isprazna je nada njihova, napori uzaludni
i poslovi bez probitka.
Žene su im bezumne, djeca opaka
i proklet njihov rod!
“Iz ugla takvog neznanja, normalno je što svaki običan čovek oseća paniku u vezi svog kraja i što pokušava da se nagodi sa smrću pomoću molitvi i medicine ili pokušava da sebe zbuni bukom sveta.”
“Ljudska bića imaju egocentričnu i krajnje uprošćenu predstavu o univerzumu. Mi nikada ne prestajemo da razmatratamo našu sudbinu kao prolaznih bića. Ipak, naša opsednutost budućnošću nas odaje.”
“Nema razlike u tome da li su naša verovanja iskrena ili su cinička, zato što duboko u sebi, svi mi znamo šta će se desiti. Zato svi mi ostavljamo znake iza sebe. Gradimo piramide, nebodere, pravimo decu, pišemo knjige ili bar urezujemo svoje inicijale u koru drveta. To je nasleđeni strah, tiho znanje o smrti koje se nalazi iza tih podsvesnih impulsa.” – Armando Tores
Sad ce josh Milovan reci da mu glavu Ja okidoh. A ne da je ovo napisano i prije mene i prije njega.
Milovane, ovo nisu moje rijeci, a ti mene sad pripisujesh ove citate, a prije nisi. Mosh li se ti slozit ikad u onome sto zborish?
Smrt je uvek lična stvar i jedino iz tog razloga ona je delo moći. – Armando Tores
“Naše postojanje je sačinjeno od navika. Već na rođenju, mi smo programirani kao vrsta, i naši roditelji su zaduženi da ograniče taj program dok nas vode ka onome što društvo očekuje od nas. Ali, niko ne može da umre po navici zato što je smrt magična. Smrt ti daje do znanja da je ona tvoj nerazdvojni savetnik i govori ti: ‘Budi besprekoran; tvoj jedini izbor je da budeš besprekoran’.” – Armando Tores
Suština smrti je zaprepašćujuća, ona obnavlja istinske vrednosti života. – Armando Tores
dakle, s'ata nije izdrzao, svrbi, svrbi, morao se pocesat. tek ce sad da bude egzoticno, ako ga opet ne likvidiraju iz nehata.
Ja se zalecesh da dignem pomamu medju narod, kad ovaj slavko sa ledja krenu da orica nekakve price… ja reko sto je ovo. Podjoh tamo na blog reko da mu fino recem da pazi sta prica, neke predloge dadoh, nega briga za liberale (lishe oskog kruga prijatelja) no prvo mu je sa milom da prica… ja reko zar sad? Bash sad? To je najprece?
On opet nastavi sa svojim pricama I prebrojavanjima. Ja mu poslah ostriju (al dobronamjernu) poruku on izbrisa sve. I opet istu pricu.
Joj kakvi su to demo(n)krate, ja se pitam dje su ovi politicari rasli, u shumu nedje. Ali ne njegov je nivo Milo djukanovic za diskusiju, no ja ne shvatam.
Reko slavko ostavi prostora ljudima da se povrqte, on opet njegove kalkulacije…
85% 15% veli. A na osnovu cega to? Na osnovu izbora koje sam tvrdi da su pokradeni I da du lazni?
Pa tu se sve vidi, da je on poreka sve sto je pricao I da mu je ovo licna vendeta.
Jer da nije nebi on tako racunao siguran budi.
No ovaj put je kod mene drugacije. Ovaj put znam da ce bit ko sto je I bilo sve kako treba da bude.
Napokon mi je uslo u glavu jer ja nisam moga nista da shvatim prije sto se tu deshava.
Evo moje bijesno auto
Iako je Hyndai najeftiniji proizvodjac automobila, I mnogi se zale na njegov kvalitet I njegovih drugih kompanija (KIA) meni je ovaj auto super za moje potrebe. Sa obzirom da do 34 godine nisam ima ni jedan I da mi je prvi… Konj Bijeli! :)
Ne cvokoci jankovicu no izadji na sunce. Sve sto imash izbaci. Bolje da ti to uradish no da izlazi samo od sebe.
Darko ja sam GRESAN, nekim ljudima je stvarno potrebna pomoc da bi ZIVJELI ovaj ZIVOT, ali njima ni BOG NITI SVETI PANTELIJE ne moze pomoci,
jer nijesu SEBE NASLI,
ne znaju dje im je glava a dje guzica,
GUZICU smjeste u nabudzena AUTA po Jamerici i Jevropi,
a GLAVU I DUSU POD OSTROG, i pljuju sebe po GUZICI, sto im je TOLIKO ZINULA,
da su DUSU I GLAVU ZAPOSTAVILI, a GUZICI UGADJALI,
e sad TRAZE SPAS OD BOGA SVEVISNJEGA, da im sredi ZAGROBNI ZIVOT,
jer su se u gnijezdo posrali, kad su propjevali.
Pa sto sad Milovane?
Zbog tih gresnika te nece da se kaju treba sve djavolisat?
Ima nekih te imaju grijehe, pa moze bit ce im pojanje doci i uvidjet da je Bog milostiv i da mnogo oprasta, al sad zbog vas nekolicine tu treba, da bi ste se vi ugodno osjecali na vasem starom putu, njih ne opomenut da takvijem putom ne trebaju da idu?
TEOLOŠKA (za Darka i Vukmana)
Umuknu Darko, Vukman zaćuta,
umrije Isus, Bog se tek sprema,
poneko od nas u vjeri luta,
tu bratske sloge nikada nema …….
Pesnicom prvi, drugi s tri prsta
treći se klanja Allahu Bogu,
nemojte više tako vam krsta,
smor vam je priča, padosmo s nogu ……..
Njemačku mrzim, USA još više,
jebem im mater, a vi ste tamo,
pamćenje neće sila da zbriše,
ostaće naše, to im ne damo ………..
A tvoja prica Fantome nije smor?
Nije smor sto odje radite, poganstinu sirite i bjesnite jedni druge i gledate u kolo koga cete da pricucete sa ruznim rijecima i ispraznim prepirkama?
Ne to je vama lijepo, ljepota ziva!
Ali… vidish ne misle svi tako nit dijele iste vrijednosti.
Ja i Vukman nismo isti, i jeci te smo odje napisali su dokaz tome, a ne vase puste zelje.
Jeste, Darko …… moja je priča žestoki smor …… nažalost, za tvoju i Vukmanovu nemam ljepši izraz, pa je stavih u isti dosadni avetluk, ali slagah ……. vaša je priča interplanetarna drkotina …….
NIKAD U ISTORIJI COVJECANSTA, NI JEDAN POLITICAR NIJE NESTO VRIJEDNO STVORIO I NARODU DAO, AKO NIJE OTEO OD DRUGOG.
Nemoj da avetaš Milovane …… bilo je u istoriji čovječanstva političara koji su stvarali i narodu davali, a da nijesu otimali od drugog ……. nažalost, i ti kao veliki čovjek, humanista i dobrotvor, razmišljaš samo u ravni materijalnog …….. ako pričamo u toj ravni, ti si u pravu, ali ako ne pričamo, ne da nijesi, nego je tvoja priča žešća palamuđevina …..
P.S. Martin Luter King je mnogo dao svome narodu (čak i rasi), a da ništa (materijalno) nije oteo od drugog …….. nemoj dalje da o tome serendamo, jer ćemo kakiti kao Darko i Vukman …….. dodatna sličnost u čitavoj priči će biti, što ni ti (kao njih dvojica) nijesi ostao da sa mnom krepaješ u najljepšoj zemlji na planeti, koju su pojeli glodari …… :((
Pricam u ravni EKONOMSKE POLITIKE, ili materijalizma, ne IDEOLOGA I DUHOVNIH VODJA, nego SVJETOVNIH.
A Martin Luter King , je “OTEO BIJELCIMA ROBOVE” i da CRNCIMA SLOBODU, mnogi CRNCI SU GA PROKLINJALI jer nijesu znali sta ce sa SLOBODAM,
kao sto ce sjutra Crnogorci PROKLINJAT one koji im donesu SLOBODU,
jer ce MORAT DA RADE, KOD MILA SI SJEDJELI I NOS CACKALI I GLEDALI EKREMA&FARMU.
Nije isto Milovane Jankovicu, kad se neko sam hvali i kad neko drugi nekog fali.
Ja Boga falim koliko idje mogu, i nije mi tesko. I falio sam ga kad sam mu siromah bio, i hvalim ga kad me je obogatio. Falim ga jer me je na njegov put uputio, i sto vidim da je sa onima skrushena srca i koji se ne foliraju.
I vidim da ja nisam sam (bez odje) i da njega fale sa kraja na kraj svijeta. Hvale mu ne uskracuju, i o ne silom i prisilom ka sto vi pricate, no drage volje i iz ljubavi prema Njemu.
A ja vidim da vi nesto premnogo taj “ugled” spominjete. Nije to bez veze mislim se.
Mozete li mi podobnije objasnit to oko ugleda sto spominjete?
Darko ne izvlaci JEDNU RIJEC “UGLED” ,
nego prenesi recenicu koja ima smisao i sadrzaj, ne izvlaci iz kontesta.
Ja sam pitao nisam nista tvrdio, vidim vukman je spominja to a I ti.
Mislim se da nije to bez veze. Zato sqm vas pitao da mi objasnite.
Ne kapiram MARSOVSKI, probaj na NASKI ILI ARBANASKI, vece su sanse da odgovorim jer mi jedna rijec UGLED, nista pod BOGOM ZIVIJEM NE KAZE.
Ko pita milovane ne skita.
Za one koji zele da se pokaju, i od starih stran-puteva odustaju i koji ukor ne preziru i one koji su nevine zrtve i do kraja su izdrzali i zli nisu postali.
Vas ima MILIJARDE ZIVIH I MRTVIH, koji su isli tim putem, a nasli su ovo sto imamo, ja sam jedan od STO, koji ide svojim putem,
samo sam sa BOGOM, ovo sto pisem je od BOGA ZIVOGA U MENE, koji mi daje snage da BUDEM JA , kao DZIBRIL-GABRIJEL,
i kazem bliznjima da traze BOGA U SEBI SAME,
ne u MANASTIRIMA ; CRKVAMA, SEKTAMA I DRUGIM OBORIMA o kojima se sire SRAMNE I UZASNE STVARI , na moju zalost i puno ISTINE ima u tim glasinama.
Pripazi milovane sto pishesh, jer pishesh mnoge sramne stvari koje su navodne istine umotane u u tortilje od neistine I poganstinu.
Te sve nesto spominjesh Boga u sebe, a onda se udaljish od toga nepovratno. Skupe su to rijeci da bi se igralo tako sa njima.
A ti se mnogo igrash rijecima I nema sto da je skupo od njih kod tebe.
Ja se pitam sa tim sto pisem, koliko i pjani sa GACAMA,
taj BOG u meni udara po tastaturi i svaku mi rijec u usta turi,
ja sam smrtan i nemocan da se oduprem VISOJ SILI, vise i ne pokusavam, potpuno sam opusten, makar me to sjutra GLAVE KOSTALO, ja sam srecni ROB,
a sjutra cu biti u GROB, zaboravljen za vijeke vjekova, pa dok mrdam, sa GLUPOSTIMA SE SPRDAM, ne idem za MILIJARDAMA ZALUDJENIH I ZABLUDJENIH,
uvijek trazim moj PUT, makar bio SAM SAMCIT NA TOM PUTU,
ovaj u meni mi daje snage, da PUCAM OD SMIJEHA, kad vidim MILIJARDE KAKO SE VRTE KO PRDA U GACE oko iste iztrosene teorije, bez i jednog jedinog DOKAZA DA TO BURE DRZI VODU ILI DONOSI DOBRO NARODU, ali MILION DOKAZA O ZLU NANIJETOM TOM ISTOM NARODU.
Ti kada nema ljudi koji su djavola za boga sebi uzeli.
Vidish u tome je sva prica zapravo. Kakav je za svakog pojedinca Bog.
Za neke je zlica, za neke onaj te istinu na povrshinu iznosi, za neke je utociste a za neke onaj od koga se bjezi.
A nema toga koji ce uteci.
Za neke je onaj koji u zabludu vodi za neke koji iz zablude budi.
A oboje je istina.
VISIH DJAVOLA da cepaju ZELENOM PLANETOM ZEMLJOM,
nijesam vidio od TIH STO SETAJU U SVETE ODORE I UGONE NAROD U OBORE DA IH MUZU I STRIZU.
A sto ako ti ne vidish dobro? Nisi gleda bez ono sto je tebi milo?
Sta onda?
Jer ja vidim, u istom mjestu sve isto oko ljudi jedan bijesan jedan smiren. Jedan se fali jedan se kudi… jedan sa osmjehom drugi mrke face.
A sve isto oko njih, priroda potoci sunce jednako ih grije jedan ovakav a drugi onakav.
Za mene je BOG ONAJ STO MI ISTINU ZBORI, i sto ZLO nikome ne tvori, ako mu dobro ne moze ucinjet, ali iz dna DUSE MRZI LAZI I ZABLUDE I IDEJE LUDE.
Mosh li pokazat to al svojim ponasanjem? Jer meni sa strane izgleda da ti ne volish da ti se istina rece.
Moja ISTINA za tebe je LAZ ili ZABLUDA i obrnuto,
jedan od nas DVOJICE, je slijep, gluv i LAZOV.
Pa radi drugih koji sami rasudjuju, nemoj prema mojim bit netrpeljiv. Jer sto vishe rasne robe na trziste to su musterije zadovoljnije.
Pa ko voli tvoju robu nek od tebe uzima a ko voli moju nek od mene uzima.
A slobodno pricajmo o tome cija je roba kvalitetnija. Nemojmo sakrivat nista!
A moju cijenu sigurno nemosh pobit jer je besplatna. Sve usmite ljudi sto vi se svidja, javno vlasnistvo GPL licenca!
I ne samo to no cu vi josh rec odakle sam tu robu donijo i dje ima toga koliko god ocete i koliko zaistete i dje koliko god da mozete ponijet nemozete zakinut onoga posle vas koji dodje, da ne brinete.
Ali je put do tamo, put samo kritike – polomice se svaki koji tim pristupom ne ojde.