Nekadašnji lider Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Slavko Perović objavio je danas preko svog bloga da je stranka obnovljena.
Kratak blog Perovića napisan je velikim slovima:
OD OVOGA ČASA, SVETI LIBERALNI SAVEZ JE OBNOVLJEN !
DOLJE IZDAJNICI!!
ŽIVJELA SLOBODA !
Perović se, nakon gašenja LSCG-a 24. marta 2005. na Cetinju, preselio u Prag (Češka) odakle putem svog bloga sporadično komentariše aktuelna zbivanja u Crnoj Gori, a crnogorskim medijima u međuvremenu je dao nekoliko intervjua.
Prema posljednjim podacima, Perović je u Crnoj Gori.
*** ***
izvor: FB, Marko Milačić
Slavku Peroviću sam postavio nekoliko blic pitanja. Evo njegovih odgovora:
1.Da li je tačno da se vraćate na političku scenu Crne Gore?
Vraćamo se, i sa zadovoljstvom.
2. Zbog čega ste to odlučili baš u ovom trenutku?
Nećemo huljama dozvoliti da vode Crnu Goru, ima je, ali nije mafija. Mi smo potomci Marka Miljanova!
3. Da li ćete učestvovati na lokalnim izborima na Cetinju, ali i ostalim izborima?
Svi izbori u Crnoj Gori su projektovani. Nema šanse da ćemo učestvovati. Ko stoji iza Mila – CIA!
4. Da li to znači da će vas češće biti u javnosti?
Da.
7. Da li će Liberlani savez biti klasična politička partija, grupa građana ili pokret?
Biće pokret.
8. Da li ćete se povezivati sa ostalim slobodnim pojedincima u Crnoj Gori kako bi se širili?
Dobro su došli, ali ih u Crnoj Gori nema.
javniservis.me 
Ja predlažem ekipi sa IN4S i fejsbuka za sljedeći put da urade ovako nešto antiglobalno. Ili da se štampaju majice sa ovakvom sadržinom :)))))))))))
1. Sa kojima ljudima obnavljate LSCG?
-Tu su rijetki prijatelji, stameni ljudi koji su ostali dosljedni našoj ideji i stranci.Naravno, nadam se i mladim snagama.
Ja znam da je Crna Gora puna poštenih ljudi. Dobro mi došli svi koji žele istinsko dobro Crnoj Gori!
2. Da li bi i sa kojim partijama LSCG uspostavio saradnju? (Da li bi djleovao sam ili bi se moglo govoriti o koaliciji?)
Naravno, sami ćemo djelovati, Sve druge partije su – projektovane! Mi smo jedini imali nepotkupljenu masu, i ogromnu energiju, koja nam je, na žalost, nestajala od izbora do izbora, naravno, pokradenih!
3. Mnogi Vaši bivši saradnici ne vjeruje u obnavljanje Liberalnog saveza. Zašto? Šta im poručujete?
Samo jedan odgovor- udbaši!
4. Kako će LSCG djelovati na političkoj sceni Crne Gore, s obzirom da ste rekli da nećete učestvovati na parlamentarnim izborima?
-Zasada kao grupa građana, dok ne organizujemo ponovo podružnice i organe!
S poštovanjem, Slavko Perović
http://blogslavkaperovica.wordpress.com/
Od samog osnivanja stranke zauzeo sam stav kojeg sam se držao do kraja, a koji se sastojao u sljedećem: U uslovima bliskim paklu, sam od sebe, bez prisile, slobodnom voljom, dao sam ogroman doprinos osnivanju i djelovanju jedne stranke (istina, u svakom pogledu ona je bila nesamjerljivo više od onoga što ovaj pojam obično konotira) koja se odmah našla na svaštočinjskom, u Njegoševskom smislu te riječi, nečovječnom nišanu i udaru, do gadosti ružnog režima. Sebi sam rekao da ću ovaj „posao” njenog političkog lidera obavljati po cijenu sopstvenog, stalno ugroženog života, sve do trenutka kad se široko bude razumjelo da je esencijalna poruka Liberalnog saveza prenešena narodu. Takođe, da od vlasti neću bježati, ali je neću ni uzeti ni učestvovati u njoj pod uslovom da postanem krpa, kreatura, nečija lutka na koncu, zločinac i najvažnije, da izgubim ili, poput starog, iznošenog kaputa, okačim svoje sopstvo, svoju ljudskost, na vješalicu.
Ovakva pozicija mi je dala slobodu i otvorila neviđen manevarski prostor koji sam kreativno koristio, u miru sa samim sobom, u skladu sa sopstvenim principima, nikoga ne kritikujući napada radi, nego da bi se stvari mijenjale, slijedeći istinu da se u politici ne smije biti ništa drugo, osim čovjek sa moralom, principima i uvjerenjima, da politika ne smije biti izgovor za nepočinstva, naprotiv. Odbijao sam uobičajenu misao i pogibeljnu praksu ne nikako samo crnogorsku da je on, političar, u „običnom” životu nešto drugo, dobar komšija, prijatelj i kavaljer, ili je učinjen, što je naopaki crnogorski metar za poštenje, a u politici može biti svašta…
Naprotiv, politiku sam smatrao i smatram najznačajnijom ljudskom djelatnošću, jer ni jedna druga nema tako ogromne i brze posljedice po konkretni život svake jedinke u najširim slojevima ljudskog društva ili zajednice. Široko rasprostranjenu poruku da su političari govna, bez obzira na njenu laku provjerljivost, uvijek sam smatrao kao najubitačniji vazdašnji propagandni trik onih moćnika-pljačkaša koji suštinu politike vide isključivo kao vještinu sprječavanja ljudi da se bave onim što ih se tiče, kako je to rekao Pol Valeri. Naprotiv, siguran sam da najbolji i najskrupulozniji moraju i trebaju biti u politici, jer je to jedini način da se stvari mijenjaju, drugoga nema… Kad nekome ko javno laže, krade, pljačka i/ili ubija, na ulici kažete dobar dan, ili ga pripuštite u kuću, ili glasate za njega, u očima njegovim se svodite na govno, dok u sopstvenim ološ izrasta u heroja i dobija potvrdu da zna kako sa vama, a vašim pozdravom i pričom ne znam ja što on tamo radi, na najbolji način ga konkretno ga podržavate. Od mračne politike, gori su samo njeni “pošteni” čuvari.
Ova matematika je jednostavna, zato se gura ispod čitavih tona trica i kučina opravdajućeg smeća koje gori i guši, kao ono u Napulju…
Razumio sam, dakle, da mnogi zaziru od opasnosti koju nosi status člana, glasača ili simpatizera Liberalnog saveza, što je bilo razumljivo i prirodno. Iz svega ovoga proizašlo je da nijesam nikad vršio pritisak na bilo koga da se učlani u stranku ili da je propagira, ali pitao jesam mnoge, kako bih izbjegao onu, kod Crnogoraca poput memle tešku, sujetnu i skrivalačku sentencu nijesi me pitao, inače bih, iako se očigledno zna, da ne bi. Ovim su odnosi postajali čisti, jasni i precizni. Iz istih razloga, znači razloga skoro izvjesne opasnosti po druge, nijesam održavao komunikaciju sa mnogim osobama koje sam upoznavao, takođe, nijesam želio da se shvatim kao neko ko se natura, ili traži pomoć.
Ako vidiš što radimo, ako hoćeš i možeš, valjda ćeš sam priteći u pomoć. – Slavko Perović
Na povratak Gospodina Slavka Perovica, niko nije RAVNODUSAN, ni POZICIJA NITI OPOZICIJA, bio sam ZRTVA PROPAGANDE 2006, ali nikad nijesam nista lose rekao o Slavku, jesam o ljubiteljima LIKA&DJELA i o unutar partijskoj demokratiji, ali LSCGe, nije bio PARTIJA, nego POKRET, a STATUT POKRETA nijesam citao, niti znam pravila kako i na koliko vremena se biraju LOKALNI VODJE po gradovima.
Zelim Slavku isto sto i mojim potomcima, i onim vjernim prvrzenicima liberalnih ideja, ali ce trebat suza i znoja dok se ne razmrzne LSCGe, i dobrih KADROVA, kojih ima ali ne izlaze u JAVNOST.
CGa je mala, LIDERSKE STRANKE sa vlasnicima PARTIJA&POKRETA, i PARTITOKRATIJA su se odomacile, posredna demokratija takodje, sto uskracuje gradjane da uticu na POZITIVNU REGRUTACIJU KADROVA, izmjene IZBORNIH ZAKONA ne idu u modernom pravcu , LIDERI NE DAJU GRADJANIMA da uticu na njihov MONOPOL DA VADE POSLANIKE IZ DZEPA DO KURCA I MOODI.
Gospodine Bulatovicu, sto je ovo sad.
Zadnjih mjeseci sve nesto o Jehovi a sad ste se odjednom bacili na Alaha.
da bi vam bilo I dalje nejasno ono sto vam nije jasno vukmane.
Brate Vucmane, Srbine s dnu kace! Bog je jedan, a razni ga zovu razno. A da je bog htjeo on nebi dozvolio da ga razni shvacaju razno. A da je Bog htjeo sve bi pojasnio ljudima tako da ne ostavi prostora za nagadjanje i zabunu. Dali ti to nesto govori?
To kaze da josh nije niko Boga ufatio…za bradu da bi 100% mogao tvrditi kto je, chto je i gdi je Gospod Bog. Zato, mani se corava posla!
Ja vjerujem da ce ovoga puta liberalizam biti vidljiv u borbi za slobodu svih a ne za vjerske simbole i znakove. Meni je pervertna ideja da se vjera u Boga izrazava materijalnim znacima rucne ili mashinske izrade, raznim grimasama ili kricima. Kao sto je molitva necujno razgovor s Tvorcem svega tako se vjera u Boga ne izrazava verbalno nego kroz postuke i postovanje kriteriona: ne lazi, ne kradi, ne ubij…
Ko cilja k nebu nek pozajmi merdevine za nebo i nek se ne vraca.
Djelima se vjera pokazuje nicim drugim. A rijeci jesu djela, iako ih neki bacaju ka da su smece unakolo.
Nemoze mene bit onaj vjernik koji tvrdi bez dokaza, I kad biva pozvan da dokaze pokaze on ignorishe, ili kad mu se pokaze da grijeshi on cuti I preskace ili josh gore nastavlja po starom.
A ne moze ni Bogu, jasno se izjasnio o tome.
A ima vjernika koji postanu nevjernici a ima i nevjernika koji postanu vjernici.
Zato se od stare slave ne zivi, no morash svaki dan dokazivati.
A ni od stare sramote ne gine, ako se covjek popravi i pocne dobra djela da cini.
I probajte da izbjegavate svinjetinu, da vidite oce li to vam sto pomoc.
Darko, obraza ti, reci pravo…jesi li ka’ cuo da su vuci priklali krme? Ja nijesam nikad cuo.
Ima svega na ovi svijet, samo odguglaj i nacicesh.
Dosta ljudi mene PWS optuzuje kako se pravim savrshenim zbog moje price – ali oni ne znaju pravu istinu. Svako slovo koje napishem i mene osudjuje i sve moje greske predamnom. Ali da zbog toga precutim ono sto je Istina? Ja bi dushmanin sebi najgori bio.
Ja sam davno vidio da uopste nije bitno sto ljudi misle, jer oni misle sto im je drago – vec je bitno sto ja mislim i sto je meni drago.
Pokajanje Bog prima iskreno, al zalutat za negiranjem ociglednog… pa sam covjek sam sebe stetu nanosi.
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
1. Elif Lam Mim.*
2. Ova Knjiga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo je svima onima koji se budu Allaha bojali;
3. onima koji u nevidljivi svijet budu vjerovali i molitvu obavljali i udjeljivali dio od onoga što im Mi budemo davali;
4. i onima koji budu vjerovali u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno prije tebe, i onima koji u onaj svijet budu čvrsto vjerovali.
5. Njima će Gospodar njihov na Pravi put ukazati i oni će ono što žele ostvariti.
Ovoga nema u nashu Bibliju vec samo u Katolicku, ko zna zasto i mozda zato su ni politicari ovakvi….
1 Čujte, dakle, kraljevi, i urazumite se!
Poučite se, vladari zemalja dalekih!
2 Poslušajte, vi koji upravljate mnoštvima
i koji se hvastate silom svojih naroda!
3 Gospod je onaj koji vam je moć podario,
i vladavina je od Svevišnjeg,
koji će ispitivati djela vaša
i vaše nakane istražiti.
4 Iako ste upravljači njegova kraljevstva,
ne vladaste pravedno,
niti se držaste zakona,
niti služiste nakani Božjoj.
5 Gospod će vas napasti brzo i užasno,
jer za velikaše je nemilosrdna kazna;
6 maleni su oproštenja dostojni,
a moćnici će biti moćno kažnjeni.
7 Jer Gospod Svevladar ne uzmiče ni pred kim
niti se plaši kakve veličine:
tȁ on je stvorio i mala i velika
i jednako se brine za sve,
8 a istraga oštra očekuje moćnike.
9 Vama su dakle, vladari upravljene riječi moje
da se naučite mudrosti i ne griješite.
10 Jer oni koji sveto čuvaju svetinje
sami se posvećuju,
i koji su u tom poučeni
nalaze obranu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Book_of_Wisdom
“Religije nisu od pomoći, ali posledice tragičnog stanja ljudske svesti su uključene u njih. One su prožete dobrim namerama, ali samo mali broj ljudi je spreman da ih ispuni. Kada bi njihovi napori imali bilo kakvu stvarnu vrednost, svet bi bio pun svetaca a ne grešnika!” – Armando Tores
Da da, Tores-u
Da si ti upravu nebi sve sto imamo a da ni je korisno i valja doslo od onih koji su vjerovali, a od tebe samo pricu pustu, o koju se sam saplicesh.
Covjek razocaran je posve ravnodushan i sterilan. Tu nema nista korisno nit vrijedno bez uvidjanje za posmatrace onog tupog pogleda bez ikakve vrijednosti.
Obicno to stanje je privremeno i rezultat covjekove gluposti i nesposobnosti da shvati sta se zapravo deshava. Ali nekad zna da predje u hronicno stanje, koje mu onemogucava da uvidi da zapravo uvjerenja koja ima o svijetu su pogresna a ne da svijet taj koji je pogresan.
“Moj učitelj je imao običaj da kaže kako ne poštuje dogovore sačinjene u njegovoj odsutnosti: ‘Nisam bio prisutan kada su odlučili da treba da budem imbecil! ‘ On je bio rođen u delimično teškim okolnostima, ali je imao hrabrosti da postigne nešto više nego što je to samo ljudska reakcija na te okolnosti. On je tvrdio da je opšta ljudska situacija stravična i da je stavljanje naglaska na bilo koju posebnu grupu samo maska za rasizam.“
“Stalno je ponavljao da u ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji imaju energiju i oni koji je nemaju. On je živeo u stalnoj borbi protiv slepoće svojih bližnjih, sve dok nije postao besprekoran; više se nije mešao ni sa kim. Kada sam pokušao da mu objasnim moju zabrinutost za ljude, pokazao je na moj dvostruki podvaljak i rekao mi: “Ne obmanjuj samog sebe, Karlitos! Da te stanje čovečanstva ozbiljno zanima ti se ne bi odnosio prema samom sebi kao svinja.”
“Naučio me je da je osećati brigu za druge neprikladno za ratnike, zato što briga za druge uvek proizilazi iz brige za samog sebe. Imao je običaj da me pita, ciljajući na ljude koje srećemo na našem putu: ‘Možda više veruješ sebi nego njima?’ Pomogao mi je da razumem kako solidarnost čarobnjaka prema ljudima koji ih okružuju dolazi od uzvišene
zapovesti a ne od ljudske sentimentalnosti.“
“Nemilosrdno vrebajući moje emocionalne reakcije, vodio me je do izvora mojih preokupacija i bio sam sposoban da shvatim kako je moja zabrinutost za ljude obmana.
Pokušavao sam da pobegnem od sebe tako što sam prenosio svoje probleme na druge. Pokazao mi je da je sažaljenje, na način kako mi razumemo tu reč, mentalna bolest – psihoza koja nas samo čini sve više i snažnije zarobljenim u našem egu.”
“Zaboravite sve to! Predstave zasnovane na sažaljenju su prevara! Pomoću moći ponavljanja iste ideje ponovo i ponovo, mi smo zamenili izvorni interes ljudskog duha sa jeftinom sentimentalnošću. Postali smo profesionalci u sažaljenju. I šta onda? Da li je to nešto promenilo?” – Armando Tores
Ima jedna stvar sa knjizevnicima interesantna, a koja mahom svi koji gledaju filmove i citaju mogli su cuti. Knjizevnici veliku muku imaju sa inspiracijom, oni nemogu da pishu bez nje, cim ih napusti oni klonu postanu ka najgluplji ljudi – depresivni namcorasti itd…
Sokrat je kroz Platona ispitao taj fenomen i nasao vrlo zanimljive fenomene. On je tvrdio da Autori pojma nemaju o onome sto pishu i da njihova objasnjenja svojih djela su umnogome bila gora i povrsnija od objasnjenja onih koji su njihova djela citali i bili inspirisani njima.
No to mu oni nisu zaboravili, i pored tuzioca koji su ga tuzili zbog njegovog sirenja vjere u Jednog Boga, sali su se i mnogi knjizevnici i umjetnici koji su sceli da ga vide mrtvog.
Sokrat je tvrdio da je Inspiracija ta,fenomen opsjednutoscu Duhom, koja covjeku omoguci stvaranje kvalitetnih djela a ne da covjek to sam postize.
Sto je sasvim u paraleli sa Svetim Spisima gdje je to, moze se rec najjasnije, objasnjeno u Jevandjeljima:
“A kad vas dovedu u sinagoge i pred poglavarstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili čime ćete se odbraniti ili šta ćete reći; 12 jer će vas Duh Sveti naučiti u taj čas šta treba da kažete”
Vjerovanje u to, je uslov, da se do toga dodje. Sto je i logicki objasnjivo. Covjek koji vjeruje ima sanse da postigne to u sta vjeruje, dok onaj koji nevjeruje on nema nikakve.
I mene dodje sad smijeshno, a nije bilo tad no mi je bilo tesko zbog toga, da tamo u CG si treba neznam sto da ucinish da nacerash nekoga poznatog da neko dobro djelo ucini, dok su spremni bili da kontempliraju do vijeka o tome kako nista ne valja i kako je nemoguce ista ucinjet itd.
Dok pak sretesh kroz zivot neke ljude koje uopste ne poznajesh – prosti ljudi, pa te oplijene nekim lijepim cinom, nekom ljudskocu bez interesa vec cisto iz saosjecanja.
Ti su ljudi svudje, ali na njih se ne obraca paznja jer oni ne vicu i ne graju, ne guraju se da se da bi sebe istakli.
Ima tu materijala za razmisljanje.
I onda sam se ja zapitao, kako to da te ljude – kojima nije muka da skoce za davljenikom, da spasu povrijedjenog, da prebace nemocnog do doktora, da lijece onoga bez zdravstvene knjizice, itd svako zapostavlja a toliko vremena troshi na Mila Djukanovica na primjer i one sto ne valjaju boba u sustini i ocigledno su nepopravljivi.
I odje cu vi ispricat jednu istinitu pricu dje sam ja bio svjedok.
Dosao sa rodjakom jednim u MiMi na sendvice u centar PG nedje oko pola noci i tuda je setao jedan momak rom, vjerovatno ga znate posle je neko ga i snimo kako repuje na youtube. I dodje on i zamoli dva momka pored nas da mu daju 50 centi.
I pocese ona dva momka da mu pricaju: Znash li dje smo bili Sinoc? Bili smo u Budvu, i bili sa nekim ribama strasnim i citavu noc smo burdikovali… i pricaju oni tako vec neko vrijeme i zavrshishe oni onu pricu i krenu da izvadi iz dzepa 50 centi da mu da, a veli mu onaj momak: Neka fala ti Brate! Zadrzi ih. I ode.
:)
kako ljudi podcjenjuju ljude, a ustvari podcijenili su samo sebe.
Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima.
Da, Oče, tako se tebi svidjelo
»Još ne mogu da pojmim, don Huane, šta si mislio da kažeš kad si tvrdio da je tonal sve«, rekao sam posle kraće pauze.
»Tonal je ono što čini svet.«
»Da li je tonal tvorac sveta?«
Don Huan se počeša po slepoočnicama.
»Tonal čini svet, ali se to samo tako kaže da bi se o njemu moglo na neki način govoriti. On ne može ništa da stvara, niti da menja, pa ipak, on čini svet, jer mu je funkcija da prosuđuje i procenjuje i da se osvedočava.
Kažem da tonal čini svet zato što ga potvrđuje i procenjuje prema svojim pravilima. Na veoma čudan način tonal je tvorac koji ne tvori nijednu stvar. Drugim rečima, tonal sam kroji pravila pomoću kojih shvata svet. Na neki način, dakle, on tvori svet.«
Pevušio je neku popularnu melodiju i po taktu dobovao po stolici. Oči su mu sijale; kao da su se caklile. Kikotao se i klimao glavom.
»Ti me ne pratiš«, reče osmehujući se.
»Pratim te. Nema problema«, rekao sam, mada mi reči nisu ubedljivo zvučale.
»Tonal je jedno ostrvo«, objasnio je. »Najbolje ćemo opisati tonal ako kažemo da je to.«
Prevukao je rukom preko stola.
»Možemo reći da je tonal poput površine ovog stola. Ostrvo. Na tom ostrvu možemo baš sve naći. U suštini, to ostrvo je svet.
»Svako od nas ima svoj lični tonal, ali za sve nas postoji i kolektivni tonal, dat u bilo kom vremenu, i koji možemo zvati tonal vremena.«
Pokazao je prstom redove stolova u restoranu.
»Pogledaj! Svi stolovi imaju isti oblik. Na svakom od njih su iste stvari. Međutim, oni se razlikuju; za nekim stolovima sedi više ljudi nego za drugim; na svakom se nalaze drugo jelo, drukčiji tanjiri, za svakim vlada drugačija atmosfera, pa ipak se moramo složiti s tvrdnjom da su stolovi u restoranu veoma slični. Ista stvar se dešava s tonalom. Možemo reći da je tonal vremena ono što nas čini sličnima na isti način na koji čini sličnima i sve stolove u restoranu. Ipak, svaki stol je poseban slučaj, kao što je to i lični tonal svakog od nas. Ali na umu treba imati važnu činjenicu, a to je da se sve što mi znamo o sebi i svome svetu nalazi na ostrvu tonala. Shvataš li šta hoću da kažem?«
»Ako je tonal sve ono što mi znamo o sebi i svome svetu, šta bi onda bio nagual?«
»Nagual je deo nas s kojim mi nemamo ama baš nikakve veze.«
»Molim?«
»Nagual je deo nas koji se ne može opisati – nema takvih reči, ni imena, ni osećanja, niti znanja.«
»E, to je protivrečno, don Huane. Ako se ne može osetiti, opisati ili imenovati, onda on, po mom mišljenju, ne može ni postojati.«
»To je protivrečnost samo po tvom mišljenju. Koliko maločas sam te upozorio da se ne “lomiš” oko toga da to shvatiš.«
»Da li bi rekao da je nagual duh?«
»Ne bih. Duh je jedan elemenat na stolu. Duh je deo tonala. Recimo, neka duh bude ovaj čili-sos.«
Uzeo je bočicu sa sosom i stavio je ispred mene.
»Da li je nagual duša?«
»Nije. Duša je takođe na stolu. Recimo da je duša ova pepeljara.«
»Da li su to ljudske misli?«
»Nisu. Misli su, takođe, na stolu. Misli su poput pribora za jelo.«
Uzeo je viljušku i položio je pored čili-sosa i pepeljare.
»Je li to stanje blaženstva? Raj?«
»Ni to. Ma šta to bilo — to je, takođe, deo tonala.
Neka raj bude, recimo, salveta.«
Nastavio sam da iznalazim moguće načine kako bi se moglo predstaviti ono što je imao na umu: čist intelekt, psiha, energija, sila života, besmrtnost, životni princip . . . Za svaku stvar koju sam naveo, on je našao neki odgovarajući predmet na stolu, i to bi gurao pred mene, dok sve predmete na stolu nije skupio na jednu gomilu.
Don Huan kao da je beskrajno uživao. Svaki put kad bih pomenuo drugu mogućnost, on se kikotao i trljao ruke.
»Da li je nagual Svevišnji, Svemoćni… Bog?« pitao sam.
»Ne. Bog je isto tako na stolu. Neka Bog, recimo, bude stolnjak.«
Učini smešan pokret kao da hoće da svuče stolnjak i priključi ga ostalim stvarima koje je nagomilao ispred mene.
»Da li ti to hoćeš da kažeš da Bog ne postoji?«
»Ne. To ja nisam rekao. Rekao sam samo da nagual nije Bog, jer je Bog jedan od elemenata našeg ličnog tonala i tonala vremena. Tonal je, kao što ti rekoh, sve ono iz čega se, kako mi smatramo, sastoji svet, uključujući, naravno, i Boga. Veće važnosti Bog nema, sem što je deo tonala našeg vremena.«
»Po mom poimanju, don Huane, Bog je sve. Ne govorimo li mi o istoj stvari?«
»Nikako. Bog je samo sve ono što ti možeš da zamisliš i zato je on, istini za volju, samo još jedan elemenat na tom ostrvu. Boga ne možemo videti kad se nama prohte, o njemu možemo jedino pričati. S druge strane, nagual ratniku stoji na usluzi. U njegovo postojanje se možemo uveriti, ali o njemu ne možemo govoriti.«
»Pošto nagual nije nijedna od stvari koje sam pomenuo«, rekoh, »verovatno možeš da mi kažeš gde se on nalazi. Gde je on?«
Pokretom ruke kao da čisti po vazduhu, don Huan mi prstom pokaza prostor van ivice stola. Mahao je rukom kao da nadlanicom čisti neku zamišljenu površinu u tom prostoru.
»Nagual je tamo«, reče on. »Tamo, oko ostrva. Nagual je tamo gde moć lebdi.«
»Od trenutka kad se rodimo, osećamo da u nama postoje 2 dela. U času rođenja i kratko vreme nakon toga, svi smo mi nagual. Potom, da bismo funkcionisali, osećamo da nam je potreban drugi deo što odgovara onom koji imamo. Nedostaje tonal, a to nas od samog početka ispunjava osećanjem nepotpunosti. Tonal zatim počinje da se razvija i postaje krajnje bitan za naše funkcionisanje — toliko bitan da pomračuje sjaj naguala — on ga savladava. Od tog trenutka mi postajemo svekoliki tonal i ne činimo ništa drugo sem što sve više razvijamo ono staro osećanje nepotpunosti koje nas prati od samog rođenja i koje nam neprestano govori da nas onaj drugi deo čini celovitima.
»Od trenutka kad postanemo svekoliki tonal, mi počinjemo da sparujemo. Osećamo naše dve strane, koje uvek predstavljamo elementima tonala. Govorimo da su duša i telo 2 naša dela. Ili da su to duh i materija. Ili dobro i zlo. Bog i Đavo. Međutim, mi uopšte ne shvatamo da samo sparujemo stvari na ostrvu, što veoma podseća na sparivanje kafe i čaja, ili hleba i tortilja, ili čili-sosa i senfa. Kažem ti ja — čudne smo mi zverke. Zanosimo se i u svojoj ludosti verujemo da savršeno shvatamo stvari.«
Don Huan ustade i obrati mi se kao da je govornik na nekom skupu. Uperi kažiprst u mene i značajno zaklima glavom.
»Čovek se ne kreće između dobra i zla«, reče on vatrenim besedničkim glasom, zgrabivši slanik u jednu a biber u drugu ruku. »Njegovo pravo kretanje je između pozitivnosti i negativnosti.«
Spusti so i biber, pa zgrabi so i viljušku.
»Ti grešiš! Kretanja nema«, nastavi on kao da odgovara samom sebi. »Čovek je samo duh!«
Dohvati bočicu sa sosom i podiže je uvis. Onda je ponovo spusti.
»Kao što vidiš«, reče tiho, »lako možemo zameniti čili-sos sa duhom i reći na kraju “čovek je samo čili-sos!”. Postupajući tako, nećemo postati luđi nego što jesmo.«
»Plašim se da nisam postavio pravo pitanje«, rekoh.
»Možda bismo se bolje razumeli da sam te pitao šta to čovek može posebno naći u tom području van ostrva?«
»Nema načina da se na to odgovori. Kad bih rekao — Ništa, samo bih nagual učinio delom tonala. Jedino što ti mogu reći je to da se tamo, izvan ostrva, nalazi nagual.«
»Ali, kad to nazivaš nagualom, zar ga ti već samim tim ne postavljaš na ostrvo?«
»Ne. Imenovao sam ga jedino zato što sam hteo da ga i ti postaneš svestan.«
»U redu! Ali postajući ga svestan, ja već samim tim činim korak koji preobraća nagual u nov elemenat mog tonala.«
»Bojim se da ne razumeš. Nazvao sam tonal i nagual pravim parom. To je sve što sam učinio.«
Podsetio me da sam jednom, kad sam pokušao da mu objasnim zašto insistiram na značenju, razmatrao ideju po kojoj deca nisu sposobna da shvate razliku između »oca« i »majke« sve dok se potpuno ne razviju da mogu da barataju značenjima, i da stoga verovatno veruju da »otac« »možebiti« nosi pantalone a »majka« suknje, ili da veruju u druge razlike koje su vezane za oblik frizure, ili za dimenzije tela, ili, pak, za delove odeće.
»Sigurno i mi tako gledamo na naša 2 dela«, rekao je. »Mi osećamo da imamo onu drugu stranu. Ali čim tu drugu stranu pokušamo da pritegnemo, tonal zgrabi batinu pa postane sitničav i veoma ljubomoran, kao neki gazda. Zaslepljuje nas svojom lukavošću i prisiljava da ugušimo svaki nagoveštaj onoga drugog dela pravog para — naguala.« – Carlos Castaneda, Priče o Moći
Duboki uvide u nas same, interesnatan je ovaj intemeco, aj cekam od tebe kad stigne neki novi tekst od slavka, da ne gledamo ono staro.
Da vidimo sto mu je na srce sad. Nadam se necemu plemenitom od njega.
»Ima li nagual svest? Da li je svestan stvari?«
»Naravno. On je svega svestan. Zbog toga sam i zainteresovan za tvoje opisivanje. To što ti nazivaš prekidima i osećanjima, to je nagual. Da bi se o njemu moglo govoriti, morali bismo zajmiti s ostrva tonala, i zbog toga je podesnije da se ne razjašnjava već da se jednostavno potanko iznesu njegova dejstva.«
Hteo sam da kažem nešto o onim čudnovatim osećanjima, ali me on ušutka.
»Dosta o tome. Danas nije dan nagnala, već dan tonala «, reče on. »Obukao sam odelo, jer sam danas sav tonal.«
Gledao me je netremice. Htedoh da mu kažem kako se ova stvar pokazuje težom od svega što mi je dosad objasnio; on kao da je unapred znao šta ću reći.
»Teška je«, nastavio je. »To znam. Ali, uzimajući u obzir da je to kraj svega, poslednja faza onoga što sam te učio, nije neuverljivo ako se kaže da obuhvata sve sam ti pomenuo od prvog dana kad smo se sreli.«
Dugo smo šutili. Mislio sam da treba da sačekam da sažeto ponovi svoje objašnjenje, ali me iznenada spopade osećanje da sam ga razumeo, te žurno upitah:
»Da li su nagual i tonal u nama samima?«
On me prodorno pogleda.
»Vrlo teško pitanje«, reče on. »Ti bi to sigurno tako rekao. Ja bih kazao da nisu, ali nijedan od nas dvojice ne bi bio u pravu. Tonal tvog vremena zahteva od tebe da tvrdiš kako se sve što ima veze s tvojim osećanjima i mislima odigrava u tebi samom. Tonal vračeva tvrdi suprotno, da je sve spolja. Ko je u pravu?
Niko. Unutra, spolja, to zaista nije važno.«
Povedoh raspravu o tome. Rekoh da je, kad je govorio o »tonalu« i »nagualu«, to zvučalo kao da postoji i neki treći deo. Govorio je da nas »tonal« »prisiljava« na delanje. Zamolih ga da mi kaže na koga se odnosilo to prisiljavanje.
Nije mi odgovorio direktno.
»Objasniti sve to, nije tako jednostavno«, reče on.
»Ma kako vešte bile kontrole tonala, suština stvari je u tome što nagual izranja. Ipak, njegovo izranjanje je uvek nehotično. Veliko umeće tonala je u tome da uguši svako ispoljnvanie naguala tako da ovaj bude neprimetan čak i onda kad bi njegovo prisustvo trebalo da bude najočiglednija stvar na svetu.«
»Za koga je on neprimetan?«
On se zakikota vrteći glavom. Ja ga saleteh da mi odgovori.
»Za tonal«, reče on. »Sad samo o njemu govorim. Mogu okolišati, ali to ne treba da te iznenađuje ili muči. Upozorio sam te na teškoću da se razume ovo što ti moram reći. Prošao sam kroz sve to nevezano opisivanje jer je moj tonal svestan da govori o samom sebi. Drugim rečima, moj tonal sad koristi samog sebe da bi razumeo to obaveštenje s kojim želim da tvoj tonal bude načisto. Hajde da kažemo da je tonal, budući da je oštro svestan koliko je teško govoriti o samom sebi, stvorio termine “Ja”, “Ja sam”, i tako dalje, kao balans, zahvaljujući kojima može govoriti s drugim tonalima, ili sa samim sobom, o sebi.
»Kad kažem da nas tonal prisiljava da nešto činimo, tad ne mislim da kažem kako se tu nalazi i nešto treće. Očito je da on sam sebe prisiljava da sledi svoja sopstvena rasuđivanja.«
»Međutim, u izvesnim prilikama, ili pod izvesnim posebnim okolnostima, nešto u samom tonalu postaje svesno da nismo celoviti. To je poput nekog glasa koji dolazi iz dubina, glasa naguala. Vidiš, dakle, naša sveukupnost je prirodno stanje koje tonal ne može u celini da objedini, a ima trenutaka, naročito u ratnikovom životu, kada ta sveukupnost postaje očita. U tim trenucima pojedinac može da nasluti i proceni ono što stvarno jesmo.
»Interesovao sam se za one trzaje koje si imao, jer je to način na koji nagual izranja. U tim trenucima tonal postaje svestan svoje sveukupnosti. To je uvek neki trzaj, jer ta svest prekida zatišje. Nazivam je sveukupnošću bića koje će umreti. Ideja je da u trenutku smrti drugi član pravog para, nagual, postaje potpuno funkcionalan i da tad svest, sećanja i percepcije sakupljeni u našim listovima i butinama, u našim leđima, ramenima i vratu, počinju da se troše i razjedinjuju. Poput perli neke beskrajne, prekinute ogrlice, razleću se na sve strane lišeni sile života koja sjedinjuje.«
Pogleda me. Oči su mu bile mirne. Osećao sam se bolesno opuštenim, tupim.
»Ta naša sveukupnost je nešto vrlo prijemčivo«, reče on. »Potreban nam je samo jedan njen mali deo da bismo ispunili i najsloženije zadatke života. Pa ipak, kad umiremo, umiremo s našom sveukupnošću. Vrač sad postavlja pitanje: “Ako ćemo već umreti s našom sveukupnošću, što onda s njom ne bismo i živeli?”«
Dade mi glavom znak da osmotrim mnoštvo ljudi koje je tuda prolazilo.
»Svi su oni tonal«, reče on. »Izdvojiću ti neke od njih, tako da će ih tvoj tonal proceniti, a procenjujući njih, proceniće sam sebe.«
Obratio mi je pažnju na dve stare gospođe koje su izašle iz crkve. Zastale su za trenutak na vrhu stepenica od krečnjaka i onda počele beskrajno pažljivo da silaze odmarajući se na svakom stepeniku.
»Pogledaj dobro te dve žene«, reče on. »Ali ne gledaj ili kao osobe, ili fizionomije koje imaju zajedničkih crta s nama; posmatraj ih kao tonale.«
Žene su sišle do kraja stepenica. Išle su po grubom šljunku kao po klikerima, kao da će se svakog časa okliznuti i izgubiti ravnotežu. Išle su ruku pod ruku, pridržavajući se međusobno težinom svojih tela.
»Pogledaj ih!« reče don Huan tihim glasom. »Te žene su najbolji primer najbednijeg tonala koji se može videti.«
Opazih da su te dve žene sitnih kostiju, ali debele. Imale, su, možda, nešto više od 50 godina. Lica su im imala izmučen izraz, kao da je silazak niz crkvene stepenice prevazilazio njihove snage.
Došle su do nas; jedan trenutak su oklevale, a onda zastale da se odmore. Pred njima je bio još samo jedan korak pošljunčene staze.
»Pazite na taj deo, gospođe«, doviknu don Huan i dramatično ustade.
Žene ga pogledale, po svemu sudeći zbunjene njegovim povikom.
»Moja mama je slomila kuk baš na tom mestu pre neki dan«, dodade on i polete da im pomogne.
One mu se duboko zahvališe, a on ih posavetova da, ako se ikad desi da izgube ravnotežu i padnu, ostanu nepomično na istom mostu sve dok ne dođu ambulantna kola. Glas mu je bio srdačan i uverljiv. Žene se prekrstiše.
Don Huan ponovo sede na svoje mesto. Oči su mu sijale. Progovorio je tihim glasom.
»Te žene nisu tako stare, niti su im tela tako slaba, pa ipak su iscrpljene. Sve u vezi s njima je očajno — njihova odeća, miris, držanje. Šta misliš, zašto je to tako?«
»Možda su se takve rodile«, rekoh.
»Niko se takav ne rađa. Mi sami to od sebe činimo. Tonal tih žena je slab i plašljiv.
»Rekao sam da će danas biti dan tonala; hteo sam da kažem da danas jedino s njim želim da imam posla. Takođe sam rekao da sam obukao svoje odelo naročito u tu svrhu. Njime sam želeo da ti pokažem da ratnik postupa prema svom tonalu na sasvim poseban način. Istakao sam da mi je odelo šiveno po meri i da mi sve što danas imam na sebi savršeno odgovara. Time ne želim da pokažem svoju taštinu, već svoj ratnički duh, svoj ratnički tonal.
»Te dve žene bile su danas tvoj prvi pogled na tonal. Život može prema tebi biti nemilosrdan kao prema njima ako ne vodiš računa o svom tonalu. Nasuprot njih postavio sam sebe. Ako me dobro razumeš, ne treba da ti to posebno naglašavam.«
Iznenada me obuze neka nesigurnost, te ga zamolili da mi tačno odredi to što bi trebalo da razumem. Mora da mi je glas zvučao očajnički. On se na to glasno nasmeja.
»Pogledaj ovog mladića u zelenim pantalonama i ružičastoj košulji«, reče don Huan šapatom pokazujući vrlo mršavog, crnomanjastog mladića oštrih crta koji je stajao skoro ispred nas. Kao da je bio neodlučan da li da krene prema crkvi ili prema ulici. Dvaput je podigao ruku u pravcu crkve, kao da priča sam sa sobom, i skoro pošao prema njoj. Onda se prazno zablenuo u mene.
»Pogledaj kako je obučen«, reče don Huan šapatom.
»Pogledaj mu cipele!«
Mladićeva odeća bila je dronjava i izgužvana, a cipele su mu se raspadale.
»Očito je vrlo siromašan«, rekoh.
»Da li je to sve što možeš reći o njemu?« upita on.
Ja nabrojah čitav niz razloga zbog kojih je taj mladić mogao biti tako otrcan: bolešljivost, loša sreća, nehatnost, nezainteresovanost za sopstveni izgled, pa čak i tu mogućnost da je upravo pušten iz zatvora.
Don Huan reče da je to samo puko nagađanje, i da ga ne zanima opravdavanje bilo čega izjavom da je taj čovek žrtva nekakvih nepobedivih sila.
»Možda je tajni agent prerušen u skitnicu«, rekoh u šali.
Mladić se rasklimatanim korakom odgega prema ulici.
»Nije se on prerušio da bi izgledao poput skitnice; on jeste skitnica«, reče don Huan. »Vidi kako mu je slabo telo. Jedva može da ide. Niko se ne može pretvarati da tako izgleda. S njim, nesumnjivo, nešto nije u redu, pa ipak, to nije posledica sticaja okolnosti. Ponovo ti naglašavam da od tebe tražim da tog čoveka vidiš kao tonal.«
»Šta znači videti jednog čoveka kao tonal?«
»To znači da tad prestajemo da prosuđujemo o njemu u moralnom smislu, ili da ga opravdavamo polazeći od toga da je poput nekog lista prepuštenog na milost i nemilost vetra. Drugim rečima, to znači da se čovek ne posmatra kao beznadežno ili bespomoćno biće.«
»Ti tačno znaš o čemu je reč. Možeš proceniti tog mladića a da ne osuđuješ ili opraštaš.«
»On pije previše«, rekoh.
Moja izjava bila je nehotična. Rekao sam to ne znajući stvarno zbog čega. Za trenutak sam čak osetio da je te reči rekao neko ko je stajao iza mene. Bio sam podstaknut da objasnim kako je moja izjava jedna od mnogih mojih spekulacija.
»U ovom slučaju nije«, reče don Huan. »Glas ti je imao sigurnost koja mu je ranije nedostajala. Nisi rekao: “On je, možda, pijanica.”«
Osetih zbunjenost, mada nisam mogao tačno da odredim zašto. Don Huan se nasmeja.
»Video si kroz tog čoveka«, reče on. »Bilo je to viđenje. Viđenje je poput toga. Izjave se daju s velikom sigurnošću, i pojedinac ne zna kako se to događa.
»Ti znaš da je mladićev tonal ubijen, ali ne znaš kako to znaš.«
Morao sam priznati da sam nekako stekao takav utisak.
»U pravu si«, reče don Huan. »Nije, stvarno, bitno što je mlad, iscrpljen je kao i one dve žene. Mladost nikako nije prepreka obezvređivanju tonala.
»Mislio si da mora postojati mnogo više razloga za takvo stanje onog čoveka. Ja smatram da ima samo jedan — njegov tonal. Njegov tonal nije slab zato što pije; upravo je obratno — pije jer mu je tonal slab. Ta slabost ga prisiljava da bude to što jeste. To isto se svima nama dešava, u toj ili nekoj drugoj formi.«
»Ali, zar ti takođe ne prosuđuješ o njegovom ponašanju time što kažeš da je to njegov tonal?«
»Ja ti dajem objašnjenje kakvo ranije nikad nisi sreo. Pa ipak, to nije opravdavanje ili osuda. Tonal onog mladića je slab i plašljiv. Ali ipak, nije jedinstven. Svi mi, manje-više, delimo istu sudbinu.«
U tom trenutku pored nas prođe vrlo krupan čovek idući prema crkvi. Na sebi je imao skupo, tamnosivo poslovno odelo, a u ruci je nosio aktn-tašnu. Okovratnik košulje bio mu je otkopčan a kravata popuštena. Bio je sav oznojen. Put mu je bila bela, tako da se znoj na njoj još više isticao.
»Gledaj ga!« naredi don Huan.
Čovekovi koraci bili su kratki ali teški. Bili su nekako kolebljivi. Nije se popeo u crkvu; zaobišao je i iščezao iza nje.
»Nema potrebe da se prema telu postupa na tako grozan način«, reče don Huan s primesom prezira. »Ali je tužna činjenica da smo svi do savršenstva naučili kako da učinimo slabim svoj tonal. Nazvao sam to prepuštanjem.«
Položi mi ruku preko sveske ne dozvoljavajući mi više da pišem. Njegovo obrazloženje bilo je da, sve dok beležim, nisam u stanju da se koncentrišem. Posavetova me da se opustim, prekinem unutrašnji dijalog i da se bez ustezanja stopim s tom osobom koju posmatram.
Zamolih ga da mi objasni šta misli pod tim »stopim«. On odgovori da nema načina da se to objasni, da je to nešto što naše telo oseća ili čini kad dođe u posmatrački kontakt s drugim telima. Zatim razjasni to rekavši da je nekad taj proces nazivao »viđenjem«, i da se on sastojao od pravog unutrašnjeg stišavanja, praćenog spoljašnjim produženjem nečega u samom sebi, nekim produženjem koje se susreće i stapa s tim drugim telom, ili bilo s čim što se nalazi u polju nečije svesti.
Na ovom mestu htedoh da se vratim svojoj svesci, ali me on zadrža i poče da izdvaja različite ljude iz gomile koja je tuda prolazila.
Pokazao je mnoge ljude pokrivajući njima široku oblast ljudskih tipova među muškarcima, ženama i decom svih uzrasta. Don Huan reče da je izdvojio osobe čiji se slab »tonal« može uklopiti u kategorijsku shemu, čime me je upoznao sa apriornom raznolikošću prepuštanja.
Nisam upamtio sve te ljude koje je izdvojio i o kojima je raspravljao. Negodovao sam što ne hvatam beleške kojima bih mogao barem skicirati te zapetljanosti njegovih shema prepuštanja. On ionako nije hteo da ih ponovi, ili ih se, možda, ni sam nije sećao.
On se nasmeja i reče da ih nije upamtio zato što je u vračevom životu za kreativnost odgovoran »nagual«.
Pogleda u nebo i reče da je već kasno, i da ćemo sada promeniti smer. Umesto slabih »tonala«, očekivaćemo da se pojavi »pravi tonal«. Dodade da jedino ratnik ima »pravi tonal«, a da prosečan čovek, u najboljem slučaju, može imati »dobar tonal«.
Pošto je proteklo nekoliko minuta u očekivanju, on se pljesnu po butini i zakikota.
»Vidi ko sad stiže«, reče on pokazavši glavom prema ulici. »Kao po narudžbi.«
Videh gde nam se p r i b l i ž a v a j u trojica Indijanaca. Imali su na sebi neke kratke, smeđe, vunene ponče, bele pantalone koje su im dosezale do pola listova, bele košulje s dugim rukavima, prljave iznošene sandale i stare slamne šešire. Svaki je na leđa bio uprtio po jedan zavežljaj.
Don Huan ustade i pođe im u susret. Oslovio ih je. Oni kao da se iznenadiše i okružiše ga. Osmehivali su mu se. On im je, očigledno, govorio nešto o meni; njih trojica se okrenuše i osmehnuše mi se. Stajali su na 3-4 metra od mene; pažljivo sam osluškivao ali nisam mogao da čujem šta govore.
Don Huan zavuče ruku u džep i pruži im nekoliko novčanica. Činilo mi se da su bili zadovoljni; nervozno
su se premeštali s noge na nogu. Mnogo su mi se dopali. Izgledali su poput dece. Sva trojica su imala male bele zube i vrlo prijatne blage crte lica. Jedan od njih, po pojavi sudeći najstariji, imao je zaliske. Njegove oči bile su umorne, ali veoma tople. Skinuo je šešir i prišao mojoj klupi. Ostali su sledili njegov primer. Sva trojica me uglas pozdraviše. Rukovasmo se. Don Huan mi reče da im dam malo para. Oni mi zahvališe i, pošto su učtivo poćutali, oprostiše se s nama. Don Huan sede na svoje mesto i obojica smo gledali kako se gube u gomili.
Rekoh don Huanu da su mi se iz nekog neobjašnjivog razloga neobično dopali.
»Nije to ništa čudno«, reče on. »Morao si osetiti da je njihov tonal zaista dobar. Dobar je, ali ne pripada našem vremenu.
»Možda si osetio da su kao deca. I jesu. To je veoma teško. Ja ih razumem bolje no ti, zato ne mogu a da se malo ne rastužim. Indijanci su kao psi, ništa nemaju. Ali, to je suština njihove sreće i stoga ne treba da budem tužan. Moja tuga je, naravno, moj sopstveni način prepuštanja.«
»Odakle su, don Huane?«
»Sa Sijera. Došli su da u gradu potraže sreću. Žele da postanu trgovci. Braća su. Rekao sam im da sam i sam sa Sijera i da sam trgovac. Kazao sam da si mi ti ortak. Taj novac što smo im dali predstavlja znamenje; ratnik treba neprestano da daje takva znamenja. Njima je, bez sumnje, taj novac potreban, ali potreba ne sme da bude bitna kad je znamenje u pitanju. Bitna su osećanja. Mene su ta trojica dirnula.«
»Indijanci su ti koji gube u našem vremenu njihov pad počeo je dolaskom Španaca, a sad su pod vladavinom njihovih potomaka sve izgubili, nije preterano ako se kaže da su Indijanci izgubili svoj tonal.«
»Da li je to metafora, don Huane?«
»Nije. To je činjenica. Tonal je veoma ranjiv. On ne može da podnese zlostavljanje. Beli čovek je od prvog dana kada je kročio na ovo tlo, sistematski razarao ne samo Indijančev tonal vremena već i lični tonal svakog Indijanca. Lako se da naslutiti da je vladavina belog čoveka za siromašnog, prosečnog Indijanca bila pravi pakao. Pa ipak, ironija je što je za jednog drugog Indijanca ona bila prava blagodat.«
»O kome to govoriš? Kakav je to Indijanac?«
»Vrač. Za njega je španska konkista bila životni izazov. Jedino vračevi nisu bili njome uništeni, već su joj se prilagodili i posle svega okrenuli u svoju korist.«
»Kako je to bilo moguće, don Huane? Imao sam utisak da španci nisu ostavili ni kamen na kamenu.«
»Hajde da kažemo da su premetnuli svaki kamen koji je bio u domenu njihovog sopstvenog tonala. U životu Indijanaca, međutim, bilo je stvari koje su nezamislive belom čoveku; te stvari on čak nije ni primećivao. Možda je to bila puka sreća vračeva, ili ih je, možda, njihovo znanje spasio. Pošto su tonal vremena i lični tonal svakog Indijanca bili zbrisani, vračevi su se približili nečemu što je jedino ostalo nepobeđeno, nagualu. Drugim rečima, njihov tonal našao je pribežište u njihovom nagualu.«
»To se ne bi moglo dogoditi da nije bilo tih tegobnih prilika u kojima je živeo pobeđeni narod. Današnji ljudi od znanja potekli su iz takvih prilika i vrhunski su poznavaoci naguala, budući da su u njemu sami. U njega se beli čovek nikad nije usudio da kroči. U stvari, on čak pojma nema ni da on postoji.«
Bio sam prisiljen da mu u tom trenutku iznesem jedan dokaz. Iskreno sam se suprotstavio rekavši da je evropska misao razjasnila to što on naziva »nagualom«. Kao dokaz sam izneo koncept transcendentalnog Ega, odnosno neposmatranog posmatrača prisutnog u svim našim mislima, percepcijama i osećanjima. Objasnio sam don Huanu da ličnost može opaziti ili intuirati sama sebe, kao sebe, kroz transcendentalni Ego, jer je to nešto što je jedino sposobno da prosuđuje, sposobno da razotkrije stvarnost unutar svoje svesti. Don Huan se nije uzbuđivao. Nasmejao se.
»Razotkrivanje stvarnosti«, reče on oponašajući me.
»To je tonal.«
Pobunih se rekavši da se »tonal« može nazvati empirijski Ego koji se nalazi u nečijem toku svesti ili iskustvu, dok se transcendentalni Ego nalazi iza tog toka.
»Posmatranje, pretpostavljam«, reče on podrugljivo.
»Tačno. Baš to«, rekoh.
»Čujem da govoriš«, reče on. Ali ništa ne kažeš. Nagual nije iskustvo, intuicija ili svest. Ti termini i sve drugo što bi mogao reći predstavljaju samo pojedinačne stvari na ostrvu tonala. Nasuprot tome, nagual je samo efekat. Tonal počinje s rođenjem a okončava se sa smrću, no nagual se ne završava nikad. Nagual nema granica. Rekao sam da je nagual tamo gde moć lebdi; bio je to samo način da se to kaže. S obzirom na njegov efekat, nagual bismo, možda, bolje mogli shvatiti ako bismo o njemu govorili kao o moći. Na primer, kad si se ono danas osećao omamljenim i nisi mogao da govoriš, tad sam te zapravo smirivao; odnosno, tad je moj nagual delovao na tebe.«
»Kako je to bilo moguće, don Huane?«
»Nećeš verovati, ali niko to ne zna. Jedino što znam je to da sam od tebe zahtevao potpunu pažnju, i onda je moj nagual počeo da deluje na tebe. Toliko znam jer se mogu uveriti u njegovo dejstvo, ali ne znam kako deluje.«
Šutio je neko vreme. Hteo sam da se zadržim na istoj temi. Pokušah da postavim pitanje; on me ušutka.
»Može se reći da je nagual odgovoran za kreativnost«, reče on napokon i pogleda me prodorno. »Nagual je jedini deo nas koji može da stvara.«
Gledao me je šuteći. Osetih da me točno vodi u oblast koju sam želeo da mi razjasni. Beše rekao da »tonal « ništa ne stvara, već da se jedino osvedočava i procenjuje. Zapitah ga da mi objasni činjenicu da mi konstruišemo velelepne građevine i mašine.
»To nije kreativnost«, reče on. »To je samo oblikovanje. Mi možemo oblikovati bilo šta svojim rukama, lično ili u sarađnji s drugim tonalima. Grupa tonala može bilo šta oblikovati, velelepne građevine, kako si rekao.« – Carlos Castaneda, Priče o Moći
Evo josh jedna inspirativna misao:
Ako zelish da se borish protiv onih koji rade tajno, radi sve javno.
Jer posto je sve javno, ostavljash ih bez bez posla.
Siguran sam da Snowden, kako li se zove, bi se u potpunosti slozio samnom. Nisam siguran za ove koji vole spijunske filmove, oni vole dramu.
Da je BOG MILOSTIV, cuvao bi druge od SEBE,
nebi nam ovoliko solio pamet,
a neki kazu, da je SMRTNI GRIJEH njegovo SVETO IMEME ZLOUPOTREBLJAVAT,
dje ce dusa ovijema , sto im je svaka treca rijec BOG I BATINA,
za nas izgubljene od RISCANSKOG STADA, kojima je milija CURA MLADA i grijeh i ljudski smijeh, umjesto POPOVSKOG POJANJA,
i kajanja zbog POROKA, bez kojih je ZIVOT, kao hljeb bez SOLI.
Ja znam milovane da je tebe milije da se psuju odje i vrijedjaju i da tvojom pojezijom pitkom dodash malo ulja i blatish narod citav sa tvojim lijepim vokabularom.
To ti ne smeta, ali ti smeta kad se Vjera spominje.
E kakav si… Nervolish ti da se pronadjesh sam u ovim knjigama prozvatim ali se sam pronadjesh.
Ali zato volish da druge “cascavash” svojim biserima prosutim.
Ali strpi se josh malo, samo cekam nesto da se desi, da odreagujem i obecavam pocinucesh od mene.
Postovani Darko Bulatovicu,
BOG mi je sjedok, da protiv tebe nemam nista , niti zelim da pocinem od tebe, moje scerke i mog dragog prijatelja Ljuba kojeg volim kao sina rodjenog, koji su isto kao ti ZAPLOVILI U TIM MUTNIM VODAMA, VJERSKIM.
Citam i ja o tome , kao KNJIGE, ali kad KNJIGA POSTANE DOGMA,
ja odustajem, jer necu ODGOVORNOST za moju i nasu BIJEDU LJUDSKU, da SVALJUJEM BOGU NA GRBACU, dugo pokusavam da volim i pomazem BLIZNJEGA SVOGA KAO ISUS GUBAVE I LEPROZNE, i dobro mi ide dok mi ne pukne film i sve posaljem u 4lijepematerine, jer ljudi DOBRE ljude cesto poistovjete sa BUDALOM,
i kad to UVIDIM, a sporo KAPIRAM,
ne stedim ni brata rodjenoga iz iste picke materine.
DakleM, ako ste Vi odlucili da budete BOZIJI AMBASADORI,
nadjite mjeru, koja nece zbog Svetoga SAVA,
proklet BOGA OCA ; SINA HRISTA I SVETOGA DUHA, jer sto je mnogo, mnogo je i ako je od DOBROGA I MILOGA DARKA.
Nema ovo milovane sa tobom vezen pogresno si me razumijo.
Duboki uvid u nas same spominje inkviziciju?! milovan je pod attakom e nemoze disat treba mu vode! Ima ih josh sto posto zrtava ovoga terorizma al se nisu mogli javit e su dushu ispustili prije no sto su mogli se tastature dofatit. Sve je moguce! (da se nasalim malo)
A ljudi to nisu moje rijeci, to su rijeci iz svetih knjiga upucene nama svima. Nemojte meni pripisivat za sta zasluge nemam! Od mene vi nece dlaka sa glave falit ja vi to garantujem, ali zar mislite da ce vi sto bolje bit ako ignorishete i ne gledate?
Vash zivot cinite sa njikm sto ocete! Niko vas ne cera bez mozda argumenti, ja samo iznosim misljenje i izvode koji mi se cini bi trebali uzet u obzir. Kome je to ozbiljno nek shvati ozbiljno, kome je shala nek prihvati ka salu. A saznacemo svi sigurno sto je na kraj, nema tu sumnje.
Upozoravam citaoce javnog servisa da je gospodin Darko Bulatovic sektas, clan sekte jehovinija svjedoka.
Takodje ih obavestavam da je gospodin Bulatovic dosao u neko stanje mesijanizma, odnosno, njemu su se prikazali necisti duhovi i ubijedili ga da je prorok.
Zbog toga, upozoravam sve pravoslavne vjernike da ne tupe mozak sa kilometarskim sektaskim natucanjima, jer vama treba zdrava hrana a ne duhovne splacine, napravljene od istinitog Bozijeg otkrovenja pomijesane sa sektaskim satanskim nabulozama.
Svima treba da je jasno da je Bulatovic sektas, jehovin svjedok i da ne smije javno da ispovijedi da je sektas, jer se podsvesno stidi od toga.
Treba ovo stavit za quote mjeseca, I da stoji ka proglas nedje na stranu.
Darko Bulatovicu, tvoji citati Svetog Pisma su od onih sektaskih falsifikata pisanih hrvatskim jezikom. Vi jehovini svjedoci ste satanisti koji cak i Sveto Pismo falsifikujete.
Dolazili su mjeni jehovini svjedoci sto puta da me vrbuju ali ja sam ta govna odmah cera napolje.
Dva ili tri puta sam ih pusta a onda ih se ne mozes vise otarasiti, oni su kao vaske, pa sam morao da budem brutalan.
Sad kada se pojave na vrata, ja im kazem “is, stoko sektaska”.
Nego, kako su te brate uajebali pa to je strasno.
Kako si mogao samo dozvoliti da te zavrbuju?
Sad i ti moras kao one babetine iz te sekte da dvoris po trgovima i ulicama i da vrbujes nove clanove.
Kako te samo nije sramota da vjeru svojih otaca izdajes i slijedis ucenje nekoga manitoga farmera kojemu su se neki demoni prikazali i naucili ga kad ce da bude smak svijeta.
Koji je aktuelan datum za smak svijeta, trenutno?
Darko, da li je Isus Hristos Bog, ili Sin Boziji jedinosusan Ocu?
Da li vjerujes u Svetu Trojicu?
Mene ka muslimanu ne prilici da u to vjerujem. To je proglaseno od Boga kao neoprostiv grijeh.
Samo je jedan Bog. Ja mnim sqm ti ponovio odje jedno 100 puta ali tebe nesto memorija nije dobro.
Mozda da probash da zapishesh nedje priruci.
Ja moram vukmane prestat da ti odgovaram e se milovan ljuti. Al ne na tebe sto 100 pit isto pitash no na mene sto 100 put isto odgovaram.
Darko Bulatovicu, nisi ti musliman, ali ti trenutno odgovara da se prestavljas kao musliman, jer ni muslimani ne vjeruju u bozanstvo Isusa Hrista.
Eno si u onom tvom cuvenom memorandumu svetom Sjati napisao:
“Da se potpishe deklaracija svih vjerskih(ali ne klerikalnih) grupa u cijem sastavu ce bit pojedinci koji vjeruju u njih (ukljucujuci i ateiste) o uzajamnom postovanju i konstataciji da svako ima Bogom/Prirodom dano pravo da bira u sta ce vjerovati i da kritikuje ono u sta ne vjeruje.”
Ovo “ali ne i kleirkalnih grupa” to nikada ne bi napisao jedan musliman, nego samo pripadnik neke sekte. A i svi oni tvoji citati falsifikovanog Svetog Pisma na hrvatskom, kojima se sluze jehovini svjedoci i tako dalje i tako dalje, su sto procentni dokazi da si jehovin svjedok.
Ti dakle ne vjerujes da je Hristos Bog, ali ti se vise isplati da to plasiras kao musliman.
Jel ti mislis da je ovaj narod na ovom forumu toliko glup, da mozes da ga zavitlavas.
Meni je svejedno u sta ti vjerujes, ali ne volim kada nas neko zajebava.
Iaspovijedi svoju vjeru i pogini za nju, niko ti nece nista zbog toga, vjeruj u sto god hoces, ali budi iskren a ne podmukao.
Kako se zvase onaj vas maniti farmer iz Amerike sto je jedno sto puta prognozirao kraj svijeta i svaki put se zajebao, zamisli.
E ti brale slijedis tu budalu.
Prvo me pitash sto sam a sad mi govorish sto nisam?
ŠTA SE MOŽE REĆI ZA JEHOVINE SVEDOKE?
Pošto Jehovinih svedoka ima u skoro svim zemljama, to znači da se, u slučaju sukoba dveju zemalja, mogu naći na obe strane. Čak i tada, do izražaja dolazi ljubav po kojoj su prepoznatljivi.
Da li su verske vođe pobornici prave hrišćanske ljubavi?
Na primer, tokom etničkog sukoba koji je 1994. buknuo u Ruandi između Hutua i Tutsija, Jehovini svedoci su ostali potpuno neutralni. Svedoci iz jednog plemena skrivali su Svedoke iz drugog plemena, često rizikujući svoj život. Dvojica Svedoka iz plemena Hutu pomagala su suvernicima iz plemena Tutsi, ali je milicija Interahamve to otkrila i uhapsila ih. Rekli su im: „Oni koji pomažu Tutsijima zaslužuju smrt.“ Nažalost, obojica su zatim ubijena
E moj Darko, poceo si da se predstavljas pod laznim imenima.
Jehovini svjedoci su satanska sekta koja negira bozanstvo Isusa Hrista i koja mrzi pravoslavnu Crkvu.
To je stara arijanska jeres, koju je Crkva proklela i ciji je guru umro na strasan nacin, Bog ga je kaznio pa mu se utroba raspala.
Inace taj jeretik Arije, koji je davno ucio da Hristos nije Bog bjese poslat na patos sa jednim od najspektakularnijih nokauta u istoriji covjecanstva.
Njega je Sveti Nikolaj Miriklijski jednim kroseom na Saboru u Nici plasirao na patos.
Negdje prije stotinak i nesto godina u Americi se pojavila neka avetinja, kojemu su se prikazali nekakvi demoni i koji je od tada poceo da gata datum kraja svijeta. Ta budala se zvala Rusel i uz pomoc djavola zaveo je milione priglupih i ljudi, koji ga danas slijede.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Pisma/Lat_Pisma20.htm
Evo jos malo o sekti jehovinih svjedoka:
Јеховини сведоци су хришћанска верска заједница са преко 7,65 милиона чланова широм света.У већини земаља имају статус правног лица.[2] У свету су познати по својој интерпретацији Светог писма или Библије и њеном веома активном пропагирању.
Сваке године обележавају Спомен-свечаност, спомен на Христову смрт.
Централно веровање Јеховиних сведока је да ће Бог, Јехова, путем Божјег Краљевства ускоро успоставити праведан и савршен свет у рајским условима и тиме оправдати своју сувереност. Праведници ће имати могућност да вечно живе и мртви ће васкрснути, што је омогућено жртвом Сина Божјег, краља Божјег Краљевства, Исуса Христа.
Ja ti mogu rec da sam medju vjersku grupu, koji sebe nazivaju “Jehovini Svjedoci” sreo cestite ljude, mirne koji u Boga vjeruju.
A ja sam sa takvima vazda!
Ne prestavljam se ja pod drugim nikovima. Nisam ja ka ti.
Ne ljutim se na VJERNIKE,
niti na LIBERTIJANCE, svako ima pravo na svoju vjeru, ideologiju i nazijonalizam, ali i ja da se DISTANCIRAM OD SVIH VRSTA DOGMI, da mislim svojom glavom.
Ne sprorim dobre namjere ISUSA HRISTA,
da nas nauci da volimo bliznjega svoga, ali ova MRZNJA HRISCANA ZBOG MALIH RAZLIKA, dali je Marija bila malo ili puno TRUDNA,
dali je JEDAN BOG, ili je SVETO TROJSTVO,
to me dotice isto koliko i lanjski snijeg na Komove.
Posto je javniservis,me, osnovan za OPSTE DOBRO,
niko od nas nema PRAVO DA GA PRIVATIZUJE I INSTRUMENTALIZUJE,
dok ovaj OBEZPRAVLJENI NAROD GAZI U GLIB DO GUSE,
vi raspravljate o DOGMI KOJA JE NARODU JEBALA CETIRI MAJKE MAJCINE,
ne sto ta DOGMA nije imala HUMANU PORUKU,
nego sto su je LJUDSKA NISTAVILA I INKVIZITORI KORISTILI da uceraju STRAH U KOSTI NARODU, i loze LOMACE SA NEISTOMISLJENICIMA, oni su OSTAVILI KRVAVE TRAGOVE U IME BOGA OCA, SINA HRISTA I SVETOGA DUHA,
i krili knjige Helenskih filozofa od NISTIH I NARODA, za razliku od ISLAMISTA, kojima je nauka bila prvi prioritet, ali se nijesu ni oni proslavili, ali su MANJE RATOVALI I KRV PROLIJEVALI OD HRISCANA, da nijesmo bili HRISCANI, nas bi bilo kao KINEZA 1,3 milijarde.
Svjedoci su Jehovini,
zabranjeni da svjedoče,
Darko veli e su fini,
a Vukmanu grdni čoče ……. :))
Pogledajte kako ta smrdljiva satanisticka grupa falsifikuje Sveto Pismo:
A Darko Bulatovic je njihov izvanredan predstavnik, neiskren, lukav, ljigav, podmukao, lazljiv.
U sluzbi djavola i kule strazara.
Darko Bulatovicu, idi kod oca Jojla u manastir Cirilovac, neka ti covjek ocita molitvu za istjerovanje demona. Podji jadan, ispovijedi da si sektas, pokaj se i vrati se pravoslavlju.
Napusti tu demonsku organizaciju ciji su sefovi komunicirali sa demonima i uz njihovu pomoc falsifikovali Sveto Pismo.
Videces da ce ti biti lakse. Uvatili su te sektasi, zajebali su te dobro, ali mozes i ti njima kurac da uvalis, napusti ih i pocni da se boris protiv njih.
“Mi smo prevareni. Nama se govori kako smo posebni zato što smo razumni, ali to nije istina. Ljudska bića očajnnički žele da se pokoravaju i umiru od straha kada su njihova dragocena verovanja ugrožena. Mi smo kao ribe koje čiste ribnjak, koje uvek otvorenih usta gutaju svaki otpad koji dospe do njih. Međutim, mi odbacujemo izvor života i znanje koje imamo u svojoj unutrašnjosti.” – Armando Tores
Armando Tores je okultista.
Nemoj da trujes dusu sa njegovim pisanijama.
Citaj Sveto Pismo i Svete Oca ako hoces duhovno da se uzdizes.
Kao primer besmislenog truda, opisao je situaciju magarca koji se zaglavio u močvari. Što se više pomera, situacija postaje sve teža. Jedini način da se izvuče je da ostane hladnokrvan, pokuša da se oslobodi od tereta na svojim leđima i skoncentriše na okolnosti svog problema.
“Događa nam se ista stvar. Mi smo bića koja su na putu da umru. Mi smo programirani da živimo kao stoka noseći terete maski i tuđih verovanja dok ne skončamo. – Armando Tores
Citajte Dostojevskog,
bracu KARA-MAZOVE, da vidite sto sve picka radja,
i dokle ide ljudsko ludilo,
i kako se Aljosa razocara, kad se starac Zosima ubazdi.
Ima Zosima finu pricu o povratku Hrista u Sevilju, dje loze LOMACE INKVIZITORI sa nevjernicima, ovaj Cejovic bi zapalio Bulatovica, zbog malih razlika, DOGMA JE DOGMA i na ivici LUDILA.
Milane Vukov Jankovicu, i ti bi treba da podjes do oca Jojla da ti ocita molitvu.
Ja sam sa BOGOM na direktnoj liniji,
i molim BOGA da ga nadjete u SEBE SAME, ne u CRKVE KOD Jojla i u SEKTE, PRAVOSLAVNE; KATOLICKE I PROTESTANTE,
oni su POCIJEPALI ISUSOVE ALJINE, i svako o BOGU AVETA NA SVOJ NACIN, BOG JE ZA MENE MILOST I OPROST,
A ISUS JE OTPLATIO DUG ZA NASE GREHOVE.
Ako je Ísus Hristos svojom Krvlju otplatio grijeh za nase grehove, ako je Isus Hristos Bog, tako pun ljubavi da i svoj zivot polozi za nas, da zbog nas visi na krstu, kako se to onda covjek moze spasiti vjerovanjem u nekakvog drugog ili nekakve druge bogove?
Ako je Hristos svojom krvlju otplatio nase grehove, to ne znaci da nam je On uzeo slobodu. Mi svojom slobodom prihvatamo Hrista ili ga ne prihvatamo.
Ako ga ne prihvatamo, onda u vjecnosti necemo biti sa njim, jer takva je nasa volja.
Ovdje u ovom zivotu se odlucije da li cemo Hrista prihvatiti ili ne.
Svaki covjek ce zivjeti u vjecnosti, svaki covjek je vjecan, ali neki ce u vjecnosti zivjeti sa Hristom, jer ce ga svjesno prihvatiti a drugi nece, jer ga svjestno nece prihvatiti.
Boj jeste milost, ljubav i oprost, ali Bog nam je dao slobodu koju nece nikada narusiti.
Mi nijesmo automati. Pakao ili raj, to je stvar naseg slobodnog izbora.
Sta mislis da ce Hristos Mosa Pijadu, Trockoga, Lenjina ili Karl Marksa na silu tjerati u raj. Pa oni bi iz takvog raja pobjegli glavom bez obzira.
Zabolje me ….. za zagrobni i vjecni zivot, sit sam svega za ovih 66 godina zemaljskih.
Ne bih ja nikoga zapalio, daleko bilo, pogotovo ne one koji su vec zapaljeni.
Nego bih volio da se spasete i da spoznate istinu, koju su vasi preci poznavali.
Bijahu li stari Crnogorci vjerski fanatici,l zatucenjaci, zlocinci i ….?
Ja bih da se vratimo svojim korijenima.
Milane Vukov Jankovicu, staropodgoricanine od svoje druge godine zivota, ne ocajavaj, jer bices spasen.
To saznajem iz dobro obavijestenih izvora.
Vjernici s govorili: bolje je biti vjernik bilo koje religije nego ateista…govorili su vjernici ciljajuci na mene. Medjutim, kad sam ih ja oslobodio mog prisustva oni su se pofatali za grla medjusobno, jer se niju mogli nadgovoriti ko je pravi a ko je veci vjernik.
Ja onako amaterski mislim: da je Bog ili Covjek izabrani ostavio u religiji previse prostora za idiote.
Ne vjerujem u religijske norme i dogme i zato mislim da sam normalan stanovnik zemlje.
Humanizam i Renesansa, Ojhaaa!
Ne fataju se vjernici za grlo, ko zna sa kim se ti druzish.
Nije to istina sto su ti rekli. Sqmo je jedna prava vjera, nemoze se vjera povijat oko prohtjeva.
Fatamo se mi za grlo, ne govori Bulatovic pravo.
Mi pravoslavci smo se specijalizovali za vatanje zaq gusu jehovinija svjedoka, tim vise jer zele da se prikljuce Sjatinoj svetoj alijansi.
Cekaj vukmane da vidimo sto je sveto prvo. Da ne ispdne sveto marovic.
Fataju se za grla, kako ne. Puno svetih knjiga, puno svetih istina, puno bogova…
Svi kazu da su vjernici. Sam Bog zna ko jeste a ko nije.
Moja opaska se odnosila na balijsko-cetno-usrashki pakt “protiv komunizma” 90-ih.
Kad su srushili komunizam, koji nije bijo, ufati se medjusobno za grla.
Treba bi znati da je u osnovi svakog fasizma vjeruduboka u izabranost svog copora..Jal ovako jal onako…
Po djelima se ljudi poznaju. Mene nececesh naci medju tima.
Nit sam drug se takvima. 15 godina ima te o filozofiji I religiji diekutujem svaki takvi je uteka od mene.
Vukmane, ja ne vidim da isakim za grlo dofacesh bez sam sa sobom.
A cita sam ja pricu o marici…. nemoram ni da te pitam cak sto su ti velike oci!
A kako ide ta prica?
Nije bitno kako ide za tebe no kako se zavrshava.
Darko Bulatovic pise:
“Da se potpishe deklaracija svih vjerskih(ali ne klerikalnih) grupa u cijem sastavu ce bit pojedinci koji vjeruju u njih (ukljucujuci i ateiste) o uzajamnom postovanju i konstataciji da svako ima Bogom/Prirodom dano pravo da bira u sta ce vjerovati i da kritikuje ono u sta ne vjeruje.”
Sta kazes Darko “pravo dato Bogom/Prirodom.” Da li jehovini svjedoci propagiraju i panteizam? Jebi ga, mozda je onaj demon sto je Ruselu diktirao kako da izmijeni Sveto Pismo, rekao Ruselu da je i proroda Bog, pa zato pises priroda sa velikim slovom.
A ono “kritikuje u ono sto nje vjeruje”.
Tu se slazem sa tobom, ali da to bude iskreno.
Evo ja vama jehovinim svjedocima jebem sve po spisku, javno iznosim ko ste i kakvim se metodama sluzite, javno pisem da ste satanisti i da imam vlast ne biste vi imali ni najmanje slobode da trujete narod i da ga uvlacite u vasu sektu.
Aj sad ti reci otvoreno sta mislis o pravoslavlju, da vide citaoci javnog servisa.
Aj da se ne foiliramo.
Davaj!
Kako li je sveti Sjata reagovao na ovaj isatorijski memorandum Darka Bulatovica?
Meni se cini da su Bulatovica savjetovali da vise ne pise na javni servis, da se ne bruka.
Sveta alijansa svetoga Sjate zvana sveti liberalni savez..
Papo katolicki unijati, marksisti, titoisti, trockisti i jehovini svjedoci, plus panteisti.
Ojha.
E VIVA.
Neshto o rajskom, vjecnom zivotu…
Da nije tame ko bi znao sta je svjetlo?
Da nije hladnog ko bi znao sta je toplo?
Da nije starosti ko bi znao sta je mladost?
Da nije smrti ko bi znao sta je zivot?
Da nije zla ko bi znao sta je dobro?
Da nije gorcine ko bi znao sta je slast?
Sta je svrha raja i vjecnog zivota?
Vijek je mjera za vrijeme – 100 godina, zar ne?
PWS, chen-budist
Planko, ja se od 1976 godine intezivno bavim sa tradicionalnim sotokan karateom, to je otprilike 37 godina. Karateom se aktivno bavim i danas, treniram svaki dan.
Zadnju medalju sam uzeo 1998 godine, kada sam zauzeo drugo mjesto na internacionalnom prvenstvu Bavarske u borbama u apsolutnoj kategoriji. U finalu sam diskvalifikovan zbog jednog djako zukija u tijelo. Na tako kvaran nacin, inace bih bio prvi na tom takmicenju.
I zbog tog karatea sam meditirao godinama, bio sam da kazemo nekakav zen budista.
I iz svog licnog iskustva ti kazem. Svaka vrsta meditacije je djavolska stvar a budizam je religija smrti.
Ukratko evoi i zasto. Kroz meditaciju se stupa u kontakt sa duhovima podnebesja a meditacija vremenom cini covjeka tupim i neosjetljivim.
Krajnji cilj budizma je nirvana ili da budes nista. Nista, to je smrt.
Tajne zivota se ne saznaju mozganjem nego iskustvom. To iskustvo u budizmu se zove meditacija a njegov zavrsetak je nirvana ili nista.
U pravoslavlju se Bog spoznaje iskustvom i ucescem u Svetim Tajnama, koje covjeku daju jedan potpuno drugaciji osjecaj od tupih meditacija.
Kroz Svete Tajne covjek spoznaje Boga i ima sa Njim zajednicu, kroz meditaciju covjek spoznaje demone i ima sa njima zajednicu.
Nazalost pravoslavno iskustvo se ne moze prenijeti, covjek mora da vjeruje, mora da bude od Boga pozvan i da onda sam proba.
To je povrsno poznavanje Budizma. Budizam je izvor ljudskog znanja i moze postici mir u covjeku, mir u ljudskoj zajednici. Dajte Miru shansu. Dosta je bilo ubijanja radi Ovoga, Onoga i Moga…ja sam za mirno rijesavanje konflikata.
Uopste budisticki koncept razumijevanja Boga mnogo mi je blizi kao ordinarnom Balkancu nego semitski koncept Boga izrazen kroz Judaizam-Hriscanstvo-Islam.
Eto, tako… To sto vjerujem u Boga vise na “naturalisticki” nacin neka meni. A sva sreca koja me zbog toga mimoidje neka vama.
Osobni je tajnik Petrov bio, od 1785. do 1804. Dolči de Vicković, katolički svećenik iz Dubrovnika.
Potkraj 1803. i tijekom 1804. je Petar bio pod snažnim ruskim pritiskom da se oslobodi opata Dolčija, jer je navodno bio u urotničkom dosluhu sa Francuzima a kao katolički svećenik je, tvrdi li su Rusi, radio i na konverziji Crnogoraca iz pravoslavlja u katoličanstvo.
Optužbe su dodatno osnažene pritiskom u pismu Crnogorcima što ga je uputio Sveti Sinod Ruske crkve s optužbama da Petar uzgaja “latinsku jeres” i prijetnjom kako će Ruski sinod u Crnu Goru postaviti novoga arhijereja.
Praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog se 3. srpnja 1804., obratilo pismima ruskom caru i ruskom Ministarstvu vanjskih poslova, te specijalnom ruskom izaslaniku grofu Marku Iveliću u Boki kotorskoj.
Najprije je istaknuta potpuna nezavisnost i samostalnost Crne Gore spram Rusije, kako u crkvenom tako i u državnom pogledu. Gašenjem Pećke patrijaršije 1766. godine (napomena – citati koji slijede u crnogorskom originalu) “naš gospodin Mitropolit ostao po sebi u ovdašnjoj crkvi u nezavisnosti ikakvoj vlasti kao drugi arhijereji”, da “od najstarijeg vremena vjeru hrišćansku nijesmo od Rusa, nego od Grka primili”, te da “mi narod crnogorski i brdski ne stojimo pod podanstvom Ruske imperije, nego samo pod moralnim pokroviteljstvom, i ovo ne po drugim pričinama, nego jedinstavno po jednovjerju i jednoplemenitosti”, napisalo je crnogorsko Praviteljstvo.
Takav stav, također, bjelodano svjedoči i o tadašnjoj (samostalnosti – autokefalnosti) Crnogorske crkve.
U pismima Praviteljstva dalje stoji:
“Do sada naši Arhijereji nijesu bili povlačeni ruskom Sinodu na ispite, zato i ovog našeg Arhijereja nećemo pustiti da bi iko nad njim trijumfovao i sudio. Kad bi on u čemu prestupio i bio kriv, za što je nepravo oklevetan, mi bismo mu mogli sami suditi i ne kao arhijereju, nego kao najpoštenijem građaninu među nama”.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Petar_Cetinjski
Mislim da trba postojati tolerancija za razlicito isljenje, stav i vjerovanje i kad se ne slazete sa tim. Religija je mishljenje o Bogu koje djedogmatski uobliceno i institucionalno organizovano. Niko jos nije Boga ufatio za…bradu da bi sa sigurnoscu mogao tvrditi da njegova teligija je bolhe od neke druge.
Sve “svete knjigu” su samo knjige koje u sebi nose ljudsku i shtamparsku greshku.
Ne sudite da vam nebi bilo presudjeno!
Vidi se odlicno ko ima toleranciju.
A sudi se odje koliko idje moze. Svaka rijec osudjuje covjeka.
Kad se nebi sudilo odje bi tajac bio.
A umirio si se ziv se ne cujes.
Kako sam te samo raskrinka, proroce.
Mozda ces malo razmisliti, pa se mozda izvuces iz kandzi te sekte.
Cekaj tek sam se probudio. Pijem kafu.
Pravoslavlje nije misljenje, ono nije neka filozofija nego konkretno iskustvo spoznaje Boga. U pravoslavlju Bog nije neki tamo daleki, ne znam ni sam sta, nego Tvorac, Otac, Sin i Duh Sveti sa kojim vjernik ima zajednicu, sa kojim postaje jedno.
To se ne moze objasniti, to morate da probate. Ono sto osjetite kada udjete u pravoslavnu Crkvu, to je samo mali dio tog iskustva.
Pitajte svakog muslimana kako se oseca kada podje na Ostrog.
Vucmane, Bog je blizi od kragne na vratu…kad mjerish puls znash kako pulsira Bog…pardon, vasiona… Nije o tome rijec… Religija je vjera u Boga uoblicena u dogmu…
Koliko se dosad potamanilo vjernika zbog malih razlika u dogmi… Boga pitaj!
Sta je sa Ostrogom? Nemam u blizini muslimana, a josh manje onih sto posjecuju Ostrog.
Kad dodjes u Crnu Goru, ako te ne uapse, podji na Ostrog.
“Tragedija današnjeg čoveka nije u njegovom socijalnom stanju, već u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali suštinski se promeniti, prekinuti sa samosažaljenjem, izbrisati ego, odbaciti naše navike i ćudi… Ah, to je nešto sasvim drugo! Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.” – Armando Tores
Armado Tores je OKULTISTA.
OKULTISTI su ljudi koji komuniciraju sa demonima.
Demon i se u pravoslavlju nazivaju “lukavima”.
Oni su intiligentna duhovna bica i zavode ljude raznim filozofijama, koje pisu ljudi koji sa njima komuniciraju. Demoni te ljude uce, tako da oni lukavim i vjestim pisanjima odvracaju ljude od Boga.
Svako mudovanje koje odvlaci od Boga je plod demonske prevare i ne treba krsten covjek takve stvari da cita.
Sveti Oci su ucili da ne treba citati nikakvu jereticku literaturu i ono sto pisu ljudi okultisti.
Prosti ljudi mogu tesko da uoce zamke koje se sakrivaju u takvom pisanju.
Zato okultiste ne treba jednostavno uopste citati.
Citaj Dostojevskog i citiraj Dostojevskog, ali ne na Milovanov nacin.
I citaj Svetog vladiku Nikolaja Velimirovica.
To je jaka duhovna hrana a ovaj Tores, to je jedna budaletina sa nobelovom nagradom.
Vjerovatno ce iduse godine i Hari Poter dobiti nobelovu nagradu.
Kad nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti zemlju i zivot na zemlji neiskazano. Volece jedan drugog, radice jedan za drugog i milovace se kao deca… F.M. Dostojevski, Mladic
“Započinjemo sa najočiglednijim stvarima kao što su: ‘Koliko ozbiljno doživljavam sebe? Koliko sam vezan? Čemu posvećujem svoje vreme? Ovo su stvari koje možemo započeti kako bi se promenili, skupljajući dovoljno energije da oslobodimo mali deo pažnje koja će nam omogućiti da uđemo dublje u praksu.”
“Na primer, umesto što provodimo sate gledajući televiziju, odlazeći u kupovinu ili razgovarajući sa prijateljima o glupostima, mogli bi smo da posvetimo mali deo vremena izvođenju fizičkih vežbi, rekapitulaciji svoje prošlosti, ili da odemo sami u park, izujemo cipele i hodamo bosi po travi. Izgleda jednostavno, ali sa ovim postupcima naš čulni opseg će se promeniti. Povratićemo nešto što je uvek bilo tu, što smo odbacili.”
“Počevši od tih malih promena, moći ćemo da ispitamo elemente koji su mnogo teži za otkrivanje, gde se naša uobraženost otkriva kao ludilo. Na primer, kakva su moja verovanja? Da li smatram sebe besmrtnim? Da li sam ja poseban? Da li ja zaslužujem pažnju? Ovakva vrsta ispitivanja zalazi u polje verovanja – samu suštinu naših osećanja ‐ tako da se njih treba poduhvatiti kroz unutrašnju tišinu a onda učiniti vrlo vatreno delo iskrenosti. U suprotnom, um će povući na svoju stranu i upotrebiće sve vrste opravdanja.” – Armando Tores
“Si prdi Mare Radulova”
Nepoznat autor.
“Ratnik koji se prikrada je lovac. Ali, nasuprot običnom lovcu koji je svoj um usmerio na matrijalne interese, ratnik goni veći plen: svoju samovažnost. To ga priprema da se suoči sa izazovom postupanja sa ljudima koji ga okružuju – nečim što sanjanje samo za sebe ne može da razreši. Čarobnjaci koji ne nauče kako da se prikradaju se pretvaraju u mračne ljude.”
“Zašto?”
“Zato što oni nemaju strpljenja da tolerišu ljudsku glupost.”
“Prikradanje je za nas prirodno, u skladu je sa osobenostima našeg životinjskog nasleđa: kako bi preživeli, svi mi razvijamo navike ponašanja koje oblikuju našu energiju i pomažu nam da se prilagodimo. Proučavajući te rutine, pažljivi posmatrač može tačno da predvidi ponašanje životinje ili ljudskog bića u svakom datom trenutku.”
“Ratnik zna da je svaka navika jedna zavisnost. Može te vezati za upotrebu droga ili odlazak u crkvu svake nedelje; razlike su u formi a ne u suštini. Na isti način, kada upotrebljavamo razmišljanje kako je svet razumljiv ili da su stvari u koje verujemo jedina stvarnost, mi smo žrtve navike koja zamagljuje naša čula, i čini da vidimo samo ono što nam je poznato.”
“Rutine su šabloni ponašanja, koje mi mehanički sledimo čak i kada više nemaju nikakvog smisla. Da bi postao prikradač , moraš sebe osloboditi od tih imperativa preživljavanja.”
“Zato što ima vlast nad svojim odlukama, ratnik prikradač
je osoba koja je izbacila iz svog života svaki trag zavisnosti.
Njemu je potrebno samo da povrati svoj energetski integritet
kako bi postao slobodan. I pošto ima slobodu izbora, on može
biti uključen u proračunate oblike ponašanja, bilo da sarađuje
s ljudima ili sa ostalim svesnim bićima.”
“Rezultat ovog manevra nije rutinsko učestvovanje već prikradanje, zato što što se ono zasniva na proučavanju ponašanja drugih.”
“Kakav je smisao svega toga?”
Odgovorio je:
“Sa tvoje tačke gledišta, nikakav. Sloboda ne zavisi od razloga. Međutim, celo tvoje biće se potrese kada prekineš rutine, zato što to razotkriva mit o besmrtnosti.”
Ukazujući na ljude koji se vraćaju sa posla, rekao mi je: “Šta veruješ da su išli da rade? Ti ljudi su išli da žive svoj poslednji dan! Tužna stvar je što verovatno samo nekolicina od njih to zna. Svaki dan je jedinstven i svet nije onakav kako su nam svi govorili. Poništiti silu navike je odluka koju donosite jednom za svagda. Počevši od tog čina, ratnik postaje prikradač.”
“Može li se desiti da ratnik završi tako što će od te svrhe načiniti nešto obično?”
“Ne. Ovo je nešto što moraš shvatiti, jer će u suprotnom tvoja potraga za besprekornošću izgubiti svežinu i završićeš tako što ćeš je izneveriti. Prekinuti sa rutinama nije svrha puta; to je samo jedno njegovo sredstvo. Cilj je biti svestan. Imajući to na umu, druga definicija prikradanja je nepokolebljiva pažnja usmerena na krajnji ishod.”
“Ta vrsta pažnje primenjena na životinje rezultira ulovom. Ako je primenimo na drugu osobu, ona proizvodi klijenta, učenika ili romantičnu vezu. Primenjena na neorgansko biće dovodi do onoga što čarobnjaci nazivaju ‘saveznik’. Ali, samo ako prikradanje primenimo na sebi, ono se može smatrati Toltečkom umetnošću, zato što stvara nešto dragoceno: Svesnost.” – Armando Tores
Gospodine Darko Bulatovicu, da li su jehovini svedoci sekta i da li je istina da falsifikuju Sveto Pismo.
Odgovori, tako ti Alaha.
Vuk mane dje ja zivim ima milion vjerskih grupa, svaka je stoput veca od tvoje sekte.
Dakle pravoslavlje je sekta.
To majstore, pa to hocu, da se javno deklarises.
Dakle gospodin Darko Bulatovic kaze da je pravoslavna Crkva sekta.
Eto, moj cilj je ostvaren.
Natjerao sam gospodina Bulatovica da se javno deklarise.
Zahvaljujem se na iskrenosti.
Konacno.
E sad ja idem da spavam a ti pi kafu.
Moras li posle kafe na kakav trg da blejis i prodajes one knjizice “kule strazara”?
Idi suncaj se covjece, talozi vitamin D, to je dobro protiv depresije.
Ih koliko pravoslavlja ima. Nisu svi isti.
To samo mozete pricat tamo dje je narod neuk.
A dje cesh sad, da ni prichash josh o tvojoj vjeri. Taman sam sio za kompjuter.
Svi posteni muslimani su protiv jehovinih svjedoka.
Posto ti kazes da si musliman, onda ti nece biti tesko da kazes istinu o jehovinim sektasima.
A vidji molim te, od kada si to postao musliman, jer rodjen kao Bulatovic musliman vjerovatno nisi bio.
Da to nisi u Kostarici primio islam.
Poznato je da je Kostarika islamska zemlja.
Ili su te jehovini svjedoci angazovali da po Kostarici vrbujes one juznoamerikanske babe, pa umjesto da idu i zalijevaju banane one idu po tim vasim skupovima te im tupite mozak.
Koliko procenata od plate dajes tim sektasima mjesecno?
Covjece, kako su te samo zeznuli.
Auuuuuu, kako to samo dozvoljavas.
Znamo mi muslimani odlicno sto tqkvi ka vi mislite o nama.
Mi se sa ostalim vjernicima koji pravo vjeruju kad se sretemo samo recemo: Jedan je Bog!
I ka braca ostanemo za vazda.
Kad si se to obreza Bulatovicu, Alaha ti.
A sto krijes da si jehovin svjedok, nije to toliko strasno, bolje biti i jehovin svjedok nego saman.
A to sto Crnogorci misle o muslimanima, mogao si vidjeti za vrijeme kraljevine Crne Gore, kraljevine Srbije ili kraljevine Jugoslavije, kad ni jednom muslimanu dlaka sa glave falila nije.
Ma ja sam ti rekao da ja jesam Jehovin svjedok, ali u pravom smislu rijeci svjedok.
Mene su ti ljudi mili. Ja ne mrzim one koji Bozije Ime prizivaju i iskreno mu se mole. Cak sta vishe, mili su mi.
A sto ih ti mrzish, pa nisu jedini koje ti mrzish – nemaju exkluzivitet kot tebe.
Ovo ne kapiram sad…zashto Darko ne moze biti musliman? Mora li Darko (bash lijepo ime) promijeniti ime u arapsko( Aba-Daba-Du) da bi bio musliman?!
A vidish da on nezna nista.
Oce iz petnija zila da me iznervira, a ne vidi da je samo sebe iznervira… aj sad ti ga zaustavi.
Sto bi reka crni Grujo “more bit, al ne mora bit”.
Moze se zvati i Ho Si Min, ali je nekako uobicajeno kad neko primi islam da primi i neko islamsko ime.
Isto kada neko iz islama predje u pravoslavlje obicno primi i neko hriscansko ime.
Milane Vukov Jankovicu, reci ovom Bulatovicu da se makne iz te sekte jehovinih svjedoka. Zbog tvojih 666 godina mozda ce te poslusati.
Kako si samo nejasan, sve se nestzo vrtis, kao macka kad joj za rep zavezes konzervu..
Te ti vjerujes u svakog Boga, te ti si musliman, te ti si jehovin svjedok u pravom smislu rijeci.
Nego dje nauci sve one tekstove na hrvatskom koji stoje u falsifikovanom Svetoim Pismu koje koriste jehovini svjedoci.
Evo duze vrijeme ti to forsiras, pa kad te neko uvati onda skaces na Alaha.
Nemoj da me ceras da sad to pretrazujem i postavljam.
Moram covjece u krevet a i ti moras da dijelis one vase brosure.
A idete li u posjetu po kucama, onako po dvoje troje, sve naoruzani knjigama i sve zivo znate, naucite napamet one citate i tako dalje.
Ja ukucam na google pa sto mi prvo izbaci. A ima prevoda koliko ocesh. Ne mrzim ja hrvatski jezik nit ijedan drugi bez pogani.
U jednog ja Boga vjerujem ne pricaj neistine.
Ne samo Bulatovicu, nego bih svima preporucio da zive STOICKI po Helenskom svetonazoru, i to zacine sa HRSCANSKOM IDEJOM i ljubavlju za bliznjega svoga, i nose u DUSI GOSPODA BOGA,
da pomazu gubave i leprozne, bolesne i nervozne,
da nikad ne brinu o sebi, jer ce BOG DA BRINE O NJIMA, a oni samo o BLIZNJIMA, svako ko trazi SPAS ZA SVOJU DUSU, je EGOISTA KOJI NE VOLI BOGA,
nego SVOJ PUPAK I SUPAK,
i koji se PLASI SMRTI, taj je i PIZDA,
i vise vredi jedan sat HEROJA, nego cipancijeli zivot PIZDE I EGOISTE, koji trazi SPAS ZA SEBE I SVOJU DUSU, taj nema vremena da voli BOGA I NJEGOVA STVORENJA.
Nemoj Bulatovicu da se opterecujes sa pravoslavljem, to je visa matematika za tebe.
Uzmi ti pa citaj tvoga Rusela, kod njega je sve prosto i jednostavno.
Sjede cojek prizove duhove i onda mu oni diktiraju kako ce da falsifikuje Sveto Pismo.
Posle pokupi neke babe i onda im sve to tumaci.
A babe vrbuje Darko Bulatovic na korzu u Kotstariki, u bijelom odijelu i sa leptir masnom.
Ako se ja Vukmane opterecujem, ti si taj koji se opteretio. Zar ne vidish??
Ja se ne opterecujem, ja se zabavljam.
Vidim e si se bash zabavio… a o cem?
Zabavlja me to tvoje kamufliranje.
Ocu da umrem od smijeha.
A sto da umresh? Ne preceruj ni u cemu.
Aj dosta je josh malo pa nova strana.
Je li Sjata za svoju svetu alijansu prihvatio onaj tvoj predloh iz tvog memoranduma?.
Ne.
Mora da ima neki bolji. Vidjecemo.
Zamolio bih bratski Vukmana i Darka da ne ćeraju ljude sa ovog portala …… ukoliko nastave palamuđevinu, smatraću da im je ćeranje ljudi sa ovog portala cilj …… nadam se da su u pitanju domaći blavori u egzilu, a ne navidani roboti…… :smajlikojiskidašešir:
P.S. Svojevremeno sam poslušao savjet da se batalim avetanja kontra jednog lika iz Prčnja ili Prčanja …… jebite mi mrtva oca, ako znam šta je pravilno ……
Ti si se bash zabrino oko ceranja. To si treba bratu tvojem rec orije no sto je poceo da me proziva odje.
Je li to onaj penzioner iz Prcnja?
Jeste, to je onaj penzioner …… i sad se stidim što sam ga zajebava’ ….. :((
Prijatelju, doces i ti u nase godine.
Ja sam nocas trebao da trcim pet kilometara i da treniram karate a posle toga sklekove i cucnjeve.
Planirao sam da legnem u 21 sat i da ustanem u pet ujutro.
Ali me ovaj Bulatovic iznervira sa svojom kamuflazom.
Necu vise da ucestvujem u diskusijama, tu ne mogu da se kontrolisem.
Samo eseji i knjige i par komentara.
Ovako je sve neozbiljno i nepromisljeno.
Stariji sam ja od tebe Čejoviću ……. izgleda je jedino ođe Milovan Vukov više koraka od mene napravio, ma nije po zajebanijim terenima ……
Idem da spavam.
Na ovaj internet kad dodjes, to ne mozes da se odvojis od njega.
Nisam pisao nekoliko mjeseci, zabranio mi doktor a ja ga ne slusam.
Nadam se da me nece opet vratiti u ludnicu.
Od sada samo pisem knjige i eseje, bez komentara.
Ili sa samo par komentara izabranim citaocima.
Fantome, laku noc.
Samo s anđelima, Vukmane …… pa-paaa ….. :))
Fantome, pa ako si stariji od mene mi mora da se znamo iz grada.
Ja sam Cejo, ili Vucko, ili Kman Vu, mora da me znas.
Zivio sam nekada u Podgorici sve ukupno oko 20 godina a 33 godine po inostranstvu.
Sigurno si cuo da sam udbas.
Jok, nemam ti ja veze s Podgoricom …… ja sam nikšićki seljober koji je fakultet učio u Srbiji, a skoro 6.000 dana svirao kurcu po terenima crnogorskih zapizdina….. :((
P.S. Prije izvjesnog vremena me je Nikšićanin Vojin Nikolajevič u kafani gledao kao da sam pao s kruške …… pitaj ga lažem li …… :))
Fantom kaže: Prije izvjesnog vremena me je Nikšićanin Vojin Nikolajevič u kafani gledao kao da sam pao s kruške …… pitaj ga lažem li …… :))
Елем, сусрет са Фантомом, у кафеу напротив никшићке болнице, је био посебан догађај. Врхунац мерака! Ако будем расказивао своје импресије о будућем градоначелнику Никшића, Фантому, наравно, којем сам обећао лобирање, и тако ће бити, десиће се чудо. Могуће је да ће се господин Славко наљутити, па основати још седам Либералних савеза.
:)
Hahahaha, ovaj forum ce jos malo biti kao dom staraca.
Sa svojih 53 godine ja sam ovdje jedan od mladjih.
E da nam se oce Sjata pridruziti, zabava bi bila kompletna.
Jebo te, sve stari udbaski kadar.
To se tebi samo čini …….. malo ima đuturuma …….. većina su mladi ljudi, ili oni u najboljim godinama ……. ti si nedavno prefrka’ 5 banki, ali te nije sjebalo vrijeme, nego daljina ……. :((
Vojine, mozes li i za mene malo da lobiras.
Поштовани Вукмане,
састанак у вези лобирања бива преко пута никшићке болнице у кафеу Арт, чини ми се да се тако зове. Тамо се дешавају, свакодневно, велики скупови дружења Црногораца и Срба, и обратно- Срба и Црногораца, па жири прави процјену. Ако се прође тај конкурс совпаденија добрих намјера, лобирање је сигурно.
Фантом је лако испит положио, мада му је Перун антитеза. :)
Nije to kafe, nego pizzerija, samo što skoro niko ne jede pizzu, nego loče …… ko krepaje od gladi, donesu mu burek, ili sira i salame …… :))
Да су биле го- го играчице, назвао бих је pizzerija. :)
Prije nekoliko dana pitam jMikana kako se zove konobarica …… on me gleda ka’ da sam poludio, pa veli: “Nena” …….. “Koji je kurac onda ne zoveš, konju” …… velim mu ja ……. :)))
Fantome, odacu ti jednu tajnu.
Mene neozbiljno ponasanje strasno opusta.
To je izvanredno sredstvo protiv stresa.
Pa, jes ……. opušten si ka’ feder Doxe otpravnika vozova ……. :((
Bojine, ocu i ja da malo ceram politiku.
Svi se bave politíkom samo ja ne.
A ja izveo antibirokratsklu revoluciju.
Zamalo nisam izvrsio harakiri pred skupstinom.
Milosevic mi obecao poziciju, ja odradio posao a posle toga nista.
Veoma sam razocaran.
Поштовани Вукмане,
стекли сте искуство да напишете мемоаре, и добијете велике награде у области откривања малених детаља једне велике историје. Политика је изван домена умјетности, те није толико интересантна за људе неординарне биографије, а који имају умјетничку душу.
Postovani Vojine, prije dvadeset i tri godina napisao sam autobiografsku knjigu “postupi po naredjenju” ali tu knjigu nisam objavio.
Oni koji su tu knjigu citali kazu da je dobra.
Meni se nekada svidjala ali sada ne.
Ova Vasa primjedba mi je dala ideju da tu knjigu doradim, prosirim i jednog dana, mozda uskoro objavim.
Ako sam icega u zivotu nakupio, nakupio sam nevjerovatno mnogo iskustva.
Od mojeg zivota bi se moglo napraviti deset filmova.
Zahvaljujem na ovoj Vasoj primjedbi.
Нема на чему,
поштовани Вукмане.
За талентоване људе политика је импулс за пројектовање умјетничких дјела, веће или мање вриједности. За неталентоване, политика је облик зарађивања 400 еура на мјесту чиновника државе Црне Горе. Елем, физикалац у Русији зарађује сада око 1000 еура, што значи да је два и по пута бољи од високообразованог чиновника у Црној Гори. Туга, не?
U pravu si fantome, napet sam veoma.
Tudjina, daljina, samoca i tako to.
Lako je vama vi se okpuljate u kafani as a ja ovdje kao u gori vuk.
A i Darka Bulatovica mi je zao, njemu su one babe iz sekte jehovinih svjedoka jedino drustvo.
I planka mi je zao on je takodje sam, ima samo Darka Bulatovica sa kim se redovno dopisuje.
Koji se kurac ne vratite, no po tuđini avetate i gluvima govore držite ……. jebali vas svi američko-EUropski autoputevi i njihova pravila igre ….. PU!
Fantome, radim na velikim projektima u vezi regenerativne energije.
Ako Bog da trebalo bi da napravim mini elektzranu na drvo koja daje struju i grijanje.
Tu sam skroz prolupa, investitori su mi krv popili.
Nikad nisam vjerovaa da covjek moze da poludi od stresa, sve dok se meni to skoro nije desilo.
Sad se suncam, treniram, idem rano u krevet i oporavljam se.
Moram da zavrsim te projekte, ako Bog i Sveti Vasilije da.
A onda se vracam u Crnu Goru.
Prvo, na srpsko-hrvatsko-bosansko-montengrinskom jeziku se ne zove regenerativna, nego obnovljiva energija …… drugo, drvo ti je sporo obnovljivo ……. prebači se na vjetar i Sunce ……. voda je okupirana ….. :))
Ha, ha, ha…
Za intermeco.
I ova im je dobra
Samo su ih neki preozbiljno shvatili. Treba neke stvari rano proc dok josh nemosh sebe stetu preveliku napravit.
SAOPŠTENJE BR. 1
Poštovane gospođe i gospodo,
Dana 8.avgusta desio se veliki događaj obnavljanja svetoga Liberalnoga saveza Crne Gore! Ovo je njegovo prvo saopštenje , a sva saopštenja pratićete na ovom blogu, jer će nam mafijaški mediji u Crnoj Gori biti zatvoreni.
Suština ovog bloga je u pokušaju da se vrlo malom broju građanki i građana Crne Gore otvore nade za izlazak iz mafijaškog pakla u kojem se Crna Gora nalazi, uz činjenicu da mafiju podržava oko 85 posto njenih stanovnica i stanovnika.
Odmah dodajem da LSCG nema nikakvu namjeru da učestvuje na bilo kojim ,,izborima,, s obzirom na istinu da su svi bili projektovani, izmanipulisani, i pokradeni.
LSCG neće ulaziti u takve mafijaške projekte! Ono što je više nego tragično za Crnu Goru je istina da su svi mediji pod kontrolom mafije, a isto se odnosi na sva bezbrojna udruženja tzv. nevladinih organizacija. Tragedija nad tragedijama je istina da svi u Crnoj Gori vide ove tragične istine koje vam navodimo, ali neprozirni mrak se vidi i u sramotnoj činjenici da ovaj najsramniji evropski narod, zvali se kako god hoće, sve to podržava. Ovaj narod izdala je i crnogorska pravoslavna crkva, o okupatorskoj srpskoj pravoslavnoj crkvi da i ne govorim, ali izdao ga je i reis islamski u Crnoj Gori, kao i katolička,prađedovska naša crkva.
Neka su vam srećni brojni televizijski prenosi takozvanih sportskih događaja na koje tzv. državni funkcioneri sa sve svojim porodicima, odlaze na vaš račun, a u ime patriotizma, i neka su vam srećne tzv. voditeljke koje samo što nijesu izložile na javnu licitaciju svoje međunožje! Uživajte u Farmama, ali znajte da u Crnoj Gori nijesu svi stoka za farme! Njima se obraćam!
https://obnovljenilscg.wordpress.com/
Moja procjena je bila tacna. sveta alijansa svetoga Sjate je unijatski projekat iza kojega stoje ustase i Vatikan. Cilj ove alijanse je oduvijek bio unistenje pravoslavlja i pokatolicavanje Crnogoraca.
Ako postoji anticrnogorska partija onda je to ova.
Evo sta pise sveti Sjata:
“Ovaj narod izdala je i crnogorska pravoslavna crkva, o okupatorskoj srpskoj pravoslavnoj crkvi da i ne govorim, ali izdao ga je i reis islamski u Crnoj Gori, kao i katolička,prađedovska naša crkva.”
Kaze, “KAO I KATOLICKA PRADJEDOVSKA NASA CRKVA” i to sveti Sjata kaze u svom prvom obracanju.
Da vas podsjetim da je Sjata bio taj koji je organizovao stvaranje kvazi crnogorske pravoslavne crkve, dovodeci iz Amerike rascinjenog pedofila Avramovica, kojeg su iz ruske zagranicne Crkve izbacili kao pedofila.
Dobro je sto maske polako padaju. Sada je doslo vrijeme da se otvoreno propagira “KATOLICKA pradjedovska nasa vjera”, jeres koja prije hiljadu godina otpade od Crkve, uvodeci mnoga lazna ucenja i proglasavajuci rimskog papu za Bozijeg namjesnika.
Slavko Perovicu, stari komunisticki kadru, titov pioniru, titoisticki drzavni tuzioce, na to si spao da hoces Crnogorcima vjeru da mijenjas.
Malo ti je istoriju sto falsifikujes, sada hoces i u uniju da ih tjeras.
Ta tvoja lazna borba protiv mafije je samo paravan za mnogo vece stvari.
Glavna svrha tvog djelovanja je borba protiv Srba i borba protiv pravoslavlja.
“TITOISTICKO-UNIJATSKO-ANTICRNOGORSKO USTASKA UDRUGA” liberalni savez- sveti Sjata.”
Zbog svog rada na duhovnoj reformi nacije, borbi protiv plemenske zavađenosti, krvne osvete, krađe, klevetanja, poročnosti i drugih zala, Njegošev stric, vladika Petar Prvi Petrović, nije prolazio bez problema i sukoba sa drugima. U svojoj poslanici Njegušima 1827. godine on piše: “Ja sam množini omrznuo, zato što žalim nejaku sirotinju od napasti i samovoljstva i zato što govorim pravo, ali Bog pravdu ljubi… govoriti ću pravo, dok god srce u mene kuca!” Na osnovu kleveta koje je o njemu čuo, Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve ga je optužio da je učinio smrtni greh time što je, da bi spasao narod od gladi, založio neke crkvene stvari kod trgovca u Boki. Takođe je optužen “da je svoj narod ostavio bez zakona, da retko kad odlazi u crkvu, da su mu manastiri opusteli, da se deca na krštenju ne pomazuju svetim mirom, a crkvene knjige, poslane iz Rusije, uopšte ne čitaju”. Petar Prvi Petrović je optužen kao “domaći izdajnik”, “opasnost za hrišćansku veru u Crnoj Gori i Brdima”. Prozvan je “učiteljem zla i razvrata”. Nameru sinoda da se ustoliči drugi vladika a da Petar Prvi Petrović bude na prevaru lađom prebačen do Petrograda, da bi bio strpan u zatvor i proteran u Sibir, sprečio je sam narod, odbivši da primi carske poslanike. U pismima kojim su crnogorski glavari branili svog vladiku od optužbi Sinoda pisalo je: “Naš arhijerej nije zaslužio da bi u njegovoj kući i sopstvenoj nezavisnosti mogao iko s njim tako tiranski postupati, jer dok smo mi živi nikakva sila ljudska nije u stanju njemu sličnu nepriliku učiniti.” “Sveti oci optužuju našega vladiku zbog lenjosti i misle da on ima onu veličinu kao oni u Rusiji, koji se vozaju na pozlaćenim kočijama i imaju vremena da se u svetom služnju upražnjavaju. Toga nema kod nas: naš vladika obilazi svoju pastvu pješice po besputnim krajevima i s krvavim znojem.” – Miloš Bogdanović, Prokletstvo Nacije
Slavko Perovic je Svetog Petra Cetinjskog proglasio za izdajnika.
Gasi FARME I VELIKOG BRATA,
vratio se iJopet SJATA,
svi smo jedno ove REDE,
za SLOBODU OD BIJEDE.
Brat je mali, Farma ćorak,
nema više komunizma,
većini je život gorak,
domaća nas gazi čizma …….
Milovane, šta se radi,
kod Danaca ti si sretan,
crnogorskoj hvala Vladi,
zavazda ćeš bit’ avetan ……. :))
Ja u sebe, BOGA TRAZIM,
za DOGMATE , ja ne VAZIM,
jer nijesam u OBORE,
dje POPOVI RIJEC ZBORE,
rasturise oni HRISTA,
a sjutra ce POPA RISTA,
da pozovu NIKOLAJA,
i ceskaju njemu JAJA.
I pozvat ce Svetog SAVA,
od LUDILA, da SPASAVA,
samo GLEDE U SVOJ PUPAK,
a ostade goli SUPAK.
Za bliznje ih boli KITA,
do juce su za svog SVECA,
svi slavili DRUGA TITA,
za njih prijenja svaki CICAK,
i ko ribu ih UPECA,
zaludu ih rodi PICAK,
kad ne vide sebe SAME,
da izkoce na VIDJELO IZ TE TAME.
Svaka mu je ka iz Biblije(Tore,Kurana).
Razotkrishe se svi.
Kod mene je sve na IZVOLTE, nista nije zakukuljeno i zamumuljeno, sve sto priznaje i pronadje NAUKA, to je moja MUKA DA SMJESTIM U GLAVU,
a svaku DOGMU NAZOVEM PRAVIM IMENOM, DOGMOM najgorom DROGOM ZA LJUDE, bez obzira dali je VJERSKA, NACIJONALNA ILI IDEOLOSKA,
za ZRTVE SAMO IMAM SUZE I LJUBAV ZA BLIZNJEGA,
sto nijesu nasli SEBE, nego se traze po VJERSKIH OBJEKATA, u NACIJONALNA STADA ILI IDEOLOGIJE.
To je tvoja dogma milovane. E nedaje rezultata ako bi stio obratit paznju.
Ustvari daje, samo ne one koje tvrdish.
A ja pozivam tebe da ovu moju ispitash u tancine, da ne izbjegavash da odgovorish, I da pripazish da se ne polomish ka vukman.
I ne samo tebe no sve odje. Kritikujte me koliko idje mozete ne stedite me.
Necu vi ja zamjerit no cu vi josh zahvalan bit. Samo pricuvajte sebe.
Jer znate sto mi smeta?
Ni jednu moju gresku niste zapazili, a zapazili ste ono sto sam bio u pravu I to ste karakterisali kao gresku.
Ja sam tu vidio da se covjek nemoze na vas oslonit no mora sam gledat dje je pogrijeshio.
E tako ste sve one koje ste podrzavali djavolisali.
I moram odje Laufera kao primjer izdvojit. Kad sam namjerno gresku napravio da vidim sto ce bit, on je skrenuo mi paznju ljudski, a ne djonom.
Za to ti ga bravo.
A vecina kad im se ljudski skrene paznja, oni ti djonom uzvrate ako vide sa si dovoljno blizu ako ne cute… cute pa ti vrate.
Ne vidim ja GRESKU u tvojoj vjeri, vjeri moje scerke Maje ili mog voljenog Ljuba,
i mene je BOG POMOGAO,
kad mi niko drugi nije moga pomoc, da ostanem pri svijesti,
ali sam ja shvatio BOGA, da treba da budem kao njegov sin, ISUS HRIST,
ne do kraja i na krst razapet, nego da volim bliznjega svoga i da pokazem MILOST, LJUBAV I OPROST, ali to mi ne ide za rukom,
jedna kap mi prelije casu, pa sve POSLJEM U 4LIJEPE MATERINE,
to je kao na BOJANI SKADAR, ja nijesam KADAR,
da budem SVETAC, ali se trudim da kome vodu ne utrunjim i da dajem i nikad ne trazim , ni od koga , cak ni od BOGA NEGO DA GA VOLIM I KAD DAJE DOBARA I KAD UDARA PO REBARA, kuma Mara iz Ponara, majka mu stara, sve je prosto ka`pasulj,
samo ga ti i Cejovic ZAKUKULJITE I ZAMUMULJITE.
Samo da VAS PITAM,
tebe i Cejovica, dali se molite BOGU za dobro VASE ,
ili za OPSTE DOBRO, i zasto BOG ne poslusa MILIJARDE MOLITVA evo 2013 godina, koje su njemu upucene da NAS IZBAVI OD ZLA,
no se s`Davolima nosite ti i Cejovic i BOGU PRKOSITE.
Dokazi milovane, dje su ti?
Da ja I cejovic smo isto u ovome.
Bog zna koje su molitve moje I sto mi je nasrce I vegansu mi rijeci pune. A sto ne uslisha moje molitve, koje su iz neznanja, je zato sto ja treazim da on protiv vase volje vi pamet uglavu ucera.
Imash rijeci odje moje pa pokazi, citiraj me.
Vala sam se ispisa ka ipojed odje. Nece ti bit tesko da nadjesh.
Ja ti to velim da ne ispadne da ti se prividja nesto. Jer iz prrivida moze svasta da ti se pricini, da ima vode dje je nema I je nema dje je ima.
PWSDarko, SVETO PISMO je mrtvo slovo ako ga ne sprovedemo pravilno.
Zasto je SVETO PISMO mjereno intelektom onoga ko ga je zapisao i razumom onog ko ga cita? Sta to ima sa Bozjom istinom?
Ps. Milovana ne posmtram kao Sv. Mikaila nego kao narodnog pjesnika.
Ali vidish da nece da ga ni cuju a kamoli da ga tumace. A I koji ga nqvodno tumace jedan dio izvuku pa ga izvrnu a drugi preskoce I utecu kad ih ko pocera za rijec.
E moj Darko,
sto se ne zapitas koliko LIBERALA je procitalo STATUT, LSCGe, ili koliko je Hriscana procitalo SVETO PISMO, a koliki je procenat onih koji su ISTA POD BOGOM ZIVIJEM UKAPIRALI, i koliko je onih koji se trude da vole bliznjega svoga, zar ne vidis da ljudi nose vjeru kao NIKE PATIKE, i poste NAGLAS, da od BOGA DOBIJU SPAS,
a zene idu da ih vide PROSCI, ili da vide POPA, ili da komsinica pomodri od ljubomore.
Evo u Daskoj CRKVE na svakom cosku, listom prazne, samo one sto unose vodoravno stizu u posjetu, samo kad nas se VJERNICI POVAMPIRILI , poslije KOMUNIUZMA, postade CRKVA kao CKCGe.
Ma ja nisam Liberal zbog statuta, no zbog uvjerenja, nisam ja Slavka podrzavao zbog Slavka no zbog onog sto je Slavko govorio. A posto ne govori vishe ono sto je govorio, zbogom Slavko!
A ti bjez od pitanja koja sam ti postavio, slobodno.
A jesu vjernici, vidi se kako ih je Bog podrza.
A nije mene vjera u Boga uslovljena “prestavnicima njegovim na zemlji” nit onima te zlo cine u njegovo ime a vicu da “Vjeruju”.
Ja kad sam vidio sto Amfilohije cini i da su mu ruke u krv nevinu zavucene, ja sam toga momenta ostupio, al od njega i njemu slicnih a ne od Boga.
A vi se samo tjesite sa njima…. saznacete oce li vam to sto valjat.
Najvise vjernika ima tamo dje se najmanje cita, ili drugi citaju samo jednu knjigu jer je narod nepismen ili nema novca da kupi knjigu.
Milovane, oni prodaju tu knjigu – sto je sa tobom?
Na svako pitanje dajem jasan i glasan odgovor, ako je pitanje jasno i glasno, Cejovic je od BOGA pobjega u SPC na nacijonalnoj osnovi, njemu je Nikolaj iznad BOGA, a ti si mutan, sve neki tudji citati, nista tvoje licno.
Ja sam mutan?
Imash li ti kakav argument ili su to puste zelje tvoje?
Cejovic je priznao da poruke stizu samo kod onih sto su HIPNOTISANI, i ne pokusava da nas opameti, digao je ruke od nas, mi smo IZGUBLJENI ZA NIKOLAJA, ni lopata po guzici ne pomaze kad nijesmo CISTI SRBI, da nas cese dje nas SVRBI,
a ti nas Darko edukujes CITATIMA, koji su MUTNI KAO MORACA POSLIJE KIJAMETA, nista tvoje nijesam primijetio, samo kopije “MUDRACA”.
Ma ti imash samo prazne rijeci, puste zelje svoje.
Nista ja tebe pod BOGOM ZIVIJEM ne razumijem,
ako imas PITANJE, pitaj ne SKITAJ,
ili da prekinemo ovaj dijalog, MOJ TE MOTA OKO PLOTA, pitaj covjece BOZIJI, odmah stize odgovor, AJDE PITAJ…..
Kad razumnom nesto nije jasno on potrazi ili priupita. A nerazumnom ne, no se sprda svemu sto ne razumije.
Ah ja sam ti reka da pripazish na sebe.
Ja sam ti koliko pitanja postavio ni na jedno nisi odgovorio no pricash o vukmanu i Hriscanima itd…
Mene velish mutan sam a nikakvog argumenta ne dajesh bez samo tvrdish. Ja neznam dje je to dialog.
Evo ti da ti ponovim, mozda ne vidish dobro:
Dokazi milovane, dje su ti?
Da ja I cejovic smo isto u ovome.
Ti tvrdish:
a ti si mutan, sve neki tudji citati, nista tvoje licno.
Ja sam te pitao:
Imash li ti kakav argument ili su to puste zelje tvoje?
Imash rijeci odje moje pa pokazi, citiraj me.
Vala sam se ispisa ka ipojed odje. Nece ti bit tesko da nadjesh. (A da ja samo citate tudje koristim, za to nadji svjedoka odje ako si upravu).
Ja ti to velim da ne ispadne da ti se prividja nesto. Jer iz prrivida moze svasta da ti se pricini, da ima vode dje je nema I je nema dje je ima.
I nemoj da se ljutish, ja se ne ljutim na tebe uopste!
Mene uopste nije bitno od koga rijeci dolaze, vec samo sa iznesenim rijecima polemishem.
Ima li ikad Milovane da si me nesto fino pita a da ti ja nisam odgovorio?
Sjecash se onomad kad si mi trazio dokaz za moju tvrdnju, pa si prizva svaku prokletinju na mene ako ne nadjem dokaz za to, pa sam ga ja nasa pa si ucuta?
A ja na tebe ne prizivam nikakvu prokletinju vec ocu da cujem sto znash i sa cime mosh podrzat tvoje tvrdnje, da bi se ja moga popravit ka covjek.
nemam ja drugog razloga lishe Istine.
Prilozi te tvrdnje RADI ISTINE, ako ti nije tesko, nikoga ne proklinjem ko se sluzi istinom, i da obnovim SJECANJE ,
kad sam to JA UCUTA, mozda sam OMATUFIO.
Ako cu vishe ja za tebe trazit milovane, da sam slaga ima bi pravo sve sto si bio napisa. A ti ja vidim slabo pamtish sto pishesh. I razumijem da od pritiska unutrasnjeg covjek to cesto radi. Bio sam tu znam kako je.
Vala bi MOGAO RADI ISTINE, da odvojis malo VREMENA, i dokazes da sam te PROKLINJA i da si me ti UCUTKA,
jedini u ISTORIJI CRNE GORE.
Kad ti nemosh nac vremena da mi odgovorish, kako onda mosh mene da pitash?
Ja neznam dje to ide tako milovane? Kod darka sukovica mozda kod darka bulatovica ne siguran budi.
I pored ogromne zelje da dam odgovor na svako pitanje koje jasno definises,
ja se ne mogu avizat, daleko bilo da se ljutim na tebe Brate Darko, cak ni na BRATA Cejovica, volim vas kao ovog sina sa posebnim potrebama,
ili kao MAJKA LUDOGA SINA,
to je najveci nivo ljubavi pomijesan sa TUGOM, jer vam je tesko pomoci, sve je BOZIJIM RUKAMA.
Milovane mene je Bog pola familije sebi uzeo, pola odvojio od mene.
Svi smo mi prosli sto nikome nebi smjeli pozeljet.
Ja ni neprijatelju.
Ali odje sam ja tebe pozva da stanesh iza rijeci koje su izasle iz tebe. Ako nemozesh, pa I to je uredu. Al ostavimo druge I jedan na jedan isceprkajmo istinu a ne da jedan kopa a drugi zatrpava.
Izvini Darko, znam kako je kad samo BOG MOZE POMOC, iskusio na sopstvenu capru.
Nerma sto da se izvinjavash Milovane.
Ja Znam da ce Bog pomoc, zalijecice rane iscijedit zlo iz nas, i sto je bilo vishe se nece pominjat.
Sve ce ovo proci.
Ima li ko drugi da me iskritikuje sto pishem odje? Molicu vas ako treba. Jer ja necu da budem ka ovi te nevole niko da ih kritikuje, a prvi su to drugima da ucine.
I ako ima da vam je sto nejasno sto ja pishem, slobodno me pitajte.
Apsolutna vecina ovdje nema nista protiv tebe…za manjinu, manje-vishe…
…
Car na Stambolu cuo da je Nasrudin hodza veoma pametan i odluci da provjer
Pozovu hodzu, dodje… Jedne zvezdane noci sjede car i dza u djul-bashce i piju djul-sherbet. Gleda car u zvjezdano nebo i kaze: hodza, reci meni koliko ima zvijezda na nebu!
Presvijetli, rece njemu Nasrudin, sacekaj malo!
Izidje on iz dvorca do mjesta dje je parkirao magare i dovede ga u djul-bashce.
Presvijetli, rece Nasrudin caru, zvijezda na nebu ima tacno koliko na magarcu dlaka. Ako meni ne vjerujes a ti izbroji.
Ili to ili nece da sam bolji covjek.
Salu na stranu, mora covjek samokritici da se okrene I da uzde na sebe stavi, jer ako se opusti… iz njega ce izac svasta.
Kad bi vam reka da u Kuranu pishe sve do tancina o ovome sto se deshava, koliko bi zapravo stjelo procitati ga?
Upozorenje: ima da vas iskritikuje itekako da porumenite dosta puta dok stignete dotle. Ali ko sto vidite ziv sam, nisam umro od te kritike no sam vjerujem naucio da se kontrolishem I da bolji covjek budem.
I smatram da nije dobro da nemate jednog pored sebe koji ce vas napominjat na to sto pise u njemu I u drugim knjigama slicnim njemu a koje su posve drugacije od svih drugih knjiga upravo iz navedenih razloga.
Da vi pravo recem slavko me je iznervira zbog svega sto vidim da se deshava. Ali pojasnicu u drugom postu kad mognem sjest za kompjuter pa da fino napisem jer nema na ove telefone nas dugometrazni jezik jer se nemogu zdogovorit strucnjaci kako da ga nazovu pa da zasucu rukave I upoznaju svijet o njemu.
Ako ga nema blize ” znanje treba potrazit i u Kini”.
Za mene nema tabu knjiga…prijeko prece, naokolo blize.
Ko iste dace mu se, ko trazi naci ce.
Kad sam ja vidio da je istocna religija (stoxzovemo hindu I budizam itd) zapravo ista. Meni je onda sve jasno bilo da su nas tu lazima dojili od malena. Sve lazi I obmane.
A mene niko nije obratio ka Islamu bez Bog. Da nikad u zivot nisam vidio tu knjigu jer nam je bila daleko – ucili su nas da je to vraziji kot – da mi u snu dodje vizija starca sa sijedom kosom koji mi dade u ruke Kuran knjigu koju sam ja cita u san. I vidio da je to isto.
Ja se probudih, reko sto bi ovo. Kad imadoh sto vidjet kad sam nasao Kuran..
Lazima su nas sceli zadojit, da bi nam uskratili istinu I oteli ono sto nam pripada. Slava nasa.
Tu ljudi nisu uceni da budu pametni, ne uceni su da budu glupi.
Pred nama se oni mogu folirat, negirat I kovrljat ocima. Al kad im dodje cas kad ne budu to mogli cinjet, sve ce jedni druge proklinjat i optuzivat da su ih obmanuli. Ali kasno ce im bit tad.
The Allah of Islam is the same as the God of Christians and the Ishwara of Hindus. Even as there are numerous names of God in Hinduism, there are many names of God in Islam. The names do not indicate individuality but attributes, and little man has tried in his humble way to describe mighty God by giving Him attributes, though He is above all attributes, Indescribable, Immeasurable.
Mahatma Gandhi
Uceni ljudi pricaju jedno a neuki drugo.
Za Budizam ista stvar. Naci cesh milion sajtova budistickih gdje pricaju o tome kako Budisti ne drze do toga da Bog postoji, ali necesh nidje naci da je Buddha to rekao.
Dok nisam malo dublje usao (a nije lako) u citavu stvar i shvatio da to Buda nije nikad rekao, vec naprotiv da je potvrdio Vede osim one djelove koji su bili mijenjani od strane njihovih “svestenika”
Buddhism does not deny that the Vedas in their true origin were sacred although have been amended repeatedly by certain Brahmins to secure their positions in society. The Buddha declared that the Veda in its true form was declared by Kashyapa to certain rishis, who by severe penances had acquired the power to see by divine eyes.
Stoga ako je Buda potvrdio Vede, on nije moga negirat postojanje Boga nikako.
Friends! Do not praise and worship anything else, do not be doomed, praise and worship only the benevolent God Almighty, unitedly in this world, sing his glory, again and again.
Yeka yeva namasyo vikvidah| Atharva 2.2.1
Vukman Cejovic je odje rekao sve ono sto oni zapravo uce ljude. Vukman ocigledno nezna o onome sto pishe u ovim knjigama a zna sve sto su njega naucili Popovi. I u tom kontekstu je ono sto je napisao veoma vrijedno odje da bi ljudi razmislili.
U Jevandjeljima je Isus sve to opisao u detalje, i kako ce u ime njegovo mnogi doci i kako ce prevariti mnoge. Ko cita taj ce pazit.
Oni Pricaju o Svetom Trojstvu, o kojem pomena nema nidje u Bibliji, vec su oni to uvalili na nikejski sabor i svakog pobili ko im nije to potvrdio. Svi ti nasi preci te su tu zivjeli su bili Bogumili koje su oni nevine progonili i ubijali dje su god stigli. Nije Amfilohije novost uopste a ni kolege mu u crnom. A i oni to sami priznaju, reka mi je jedan momak koji ide kod njih cesto, zale se jer narod ne ide kod njih i da tvrde da je to zbog bogumilstva koje je na njihovu zalost “neiskorijenjeno” tu ostalo.
Isus je rekao:
Ja i Otac jedno smo.
A kad pitash ove matematicare i spomenesh im ovo, oni ti recu Trojedno.
A u Kuranu im je poruceno:
Nevjernici su oni koji govore: “Allah je jedan od trojice!” A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, stići svakog od njih koji nevjernik ostane.
I da ispadnem do kraja korektan. Nisu svi popovi takvi bez vecina, ima monaha koji se iskreno Bogu mole i ne ohole se.
Njih je i Bog u Kuranu prozva svojim vjernicima.
E sad ljudi, ako sam vam i posle ovoga cinim mutan, onda nije do mene no vi je do ociju.
I vama djini I vi ste tu isto.
IMA LI ODJE KO JACI OD MENE???
Nevjerujem vukmane, ti trenirash karate svaki dan.
Sumnjam da bi kome palo na pamet da te izazove.
Bulatovicu, koje droge vam daju u tu sektu jehovinija svjedoka?
Jehovin svjedok i njihov prorok za teritoriju Crne Gore i Kostarike, kao i koalicioni partner anticrnogorsko, papo katolicko ustasko unijatske svete alijanse “sveti Sjata”, Darko Bulatovic pise:
!Isus je rekao:
Ja i Otac jedno smo.
A kad pitash ove matematicare i spomenesh im ovo, oni ti recu Trojedno.”
Bulatovicu ima u Svetom Pismu mnogo toga i o Svetom Duhu – UTESITELJU, koji od Oca izlazi a ne od Sina kako tvrde papo katolici. A ima i u Starom Zavjetu mnogo primjera kada Bog prica u mnozini, ali ti si vrlo povrsan i unisljen, uz to strasno zatrovan sektaskim ucenjima tvoga okultiste Rusela, kojemu su zene prorocice doktirale kako ce da pise Sveto Pismo, pa je sve ono sto mu ne odgovara pobrisao.
Ali, za pocetak, pocni da vjerujes da je Bog sveta dvojica, eto i sam citiras kako Isus kaze, da su On i Otac jedno.
Kad povjerujes da je Bog sveta dvojica, onda ce ti biti9 lakse da povjerujes da je Bog Sveta Trojica.
Potrebno je da imas zelju za Istinom i da se malo potrudis da Istinu pronadjes, jer tako gordim ljudima kao tebi Bog nece tek tako dati da vjerujes i pravu vjeru.
Gordima je Bog dao da pored ociju ne vide i pored usiju ne cuju.
Bog daje vjeru i poznanje Istine smirenim ljudima.
Vjera nije produkt mudrovanja, nego poklon od Gospoda.
24 Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
Jovanovo Jevandjelje poglavlje 4
Da Bulatovicu, Bog je Duh, evo sam priznajes da je Duh, to stoji u Svetom Pismu, na vise mjesta.
Znaci li to Bulatovicu da Bog nije Otac, ako je Bog Duh a sam priznajes da je Bog Duh, kao sto sam priznajes da je Bog i Otac.
Dakle Bog je i Otac a Bog je i Duh (Sveti Duh koji primamo kada postanemo pravoslavci i sa kojim komuniciramo sa Bogom).
Je li tako Bulatovicu?
A maloprije si citirao Sveto Pismo u kojem stoji da jé Isus Hristos rekao da su On i Otac jedno.
Da rezimiramo.
Bog je Otac.
Bog je i Sin, odnosno Isus Hristos, koji u Svetom Pismu govori da su ON i Otac jedno.
A Bog je i Duh Sveti, kako lijepo stoji u Jevandjelju po Jovanu.
Napredujes, napredujes.
Nego, zbog cega vise ne govoris “jevandjelje po Ivanu” kako inace stoji u vasoj falsificiranoj bibliji po Ruselu, pisanoj hrvatskim jezikom, koja je produkt proricanja prorocica, nego sad odjednom pises “jevandjelje po Jovanu”?
Ako da Bog da se vratis pravoslavlju, da pocnes da istrazujes ogromne dubine svetog pravoslavlja.
Brate, pravoslavlje je visa matematika.
Vidim ja da je to neka “visha” matematika koju niko ne zna bez vi.
Cetvoropetni vojine cejovicu.
Vukmane sam stio rec. No me na vojina posjeti.
Ne vjeruj zato što je to mudrac rekao,
Ne vjeruj zato što je to uobičajeno mišljenje,
Ne vjeruj zato što je to zapisano,
Ne vjeruj zato što je to prorečeno,
Ne vjeruj zato što netko drugi to vjeruje,
Ali vjeruj sam onom što si sam prosudio da je istina.
Siddhartha Gautama Buddha
..ne vjeruj ničemu, neovisno o tome gdje si to pročitao ili tko je to rekao, čak i ako sam ja to rekao, ako se ne slaže s tvojom prosudbom i tvojim zdravim razumom .. buddha
“Zdravi raum”!!!
Sta je to zdravi razum???
Postoji zdravi razum nepismenih ribara koji prepoznase Hrista kao Boga i koji postadose apostoli a postoji i “zdravi razm” preucenih i mnogo pametnih fariseja, koji ne prepoznase Hrista.
“Zdravi razum” palog i gresnog covjeka. Tim zdravim razumom se ne spoznaje Bog.
Isto kao sto se sa pokvarenim teleskopom, kojemu je staklo napucalo i isprljano ne moze vidjeti kosmos.
Pa da, zato I budala ne vjeruje u nista jer mu se ne slaze sa prosudbom.
Evo sto veli Buddha Maari – djavolu
“Your first squadron is Sense-Desires, Your second is called Boredom, then Hunger and Thirst compose the third, And Craving is the fourth in rank, The fifth is Sloth and Torpor While Cowardice lines up as sixth, Uncertainty is seventh, the eighth Is Malice paired with Obstinacy; Gain, Honor and Renown, besides, And ill-won Notoriety, Self-praise and Denigrating Others: These are your squadrons, Namuci.”
“None but the brave will conquer them To gain bliss by the victory… Better I die in battle now Than choose to live on in defeat… I sally forth to fight, that I May not be driven forth from my post.”
“For I have faith (saddhaa) and energy (viriya) And I have wisdom (paññaa) too.”
Vjeru, energiju I mudrost.
A Brahman saw the Buddha resting under a tree in meditation. The Brahman was impressed with the Buddha's way.
He asked, “Are you a god?”
“No, Brahman, I'm not a god.”
“Are you an angel?”
“No”, replied the Buddha.
“You must be a spirit then?”
“No, I'm not a spirit,” said the Buddha.
“Then what are you?”
“I'm awake.”
– Buddha
If Buddha claimed there is no such thing as God, why is he discussing God with Brahmans?The Two BrahmansHere he is quoted as saying:”Thus,” replied the Buddha, “the Tathagata knows the straight path that leads to a union with Brahma. He knows it as one who has entered the world of Brahma and has been born in it. There can be no doubt in the Tathagata.” [30]For those not familiar with these terms:Tathagata: The ‘mind of clear and pure reflection,’ or ‘reality + mental body in various state of mind. The Buddha mind-nature hidden within every being.Brahma: The creative force of Brahman.Brahman: The trancendent absolute being that pervades and supports all reality.” Another definition of Brahman is that which is Absolute, fills all space, is complete in itself, to which there is no second, and which is continuously present in everything, from the Creator down to the lowest of matter. It, being everywhere, is also in each and every individual.
Buda je bila jedna obicna lijena avetinja.
Buda je trazio odgovore a ne kavgu ka ti cejovicu. Tebe su mozak isprali pa pricash svasta.
Dosta je bilo. Napustam diskusiju sa tobom.
Okle to da jedan jehovin svjedok sada zastupa Budu?
Bulatovicu, izadji ispred skupstine da se obracunamo!!!
Ako smijes.
Posti cejovicu I kloni se prasetine.
Buda je bio debeo kao prasac i po citavi dan je zderao, prezivao hranu kao sisar i fantazira.
sta pricash ti neznalice jedna?
To je revidiranje istorije.
Opste poznata stvar je da je Buda bio debeo, kao prasica.
Od sto budinih figura koje sam vidio u zivotu, sto figura prikazuju debelog Budu kako preziva hranu.
Uvijek mu je osmijeh na usnama, a osmijeh ne dolazi od meditacije, neznalico jedna, nego osmijeh dolazi ili kad kresnes neku dobru ribu, ili kad se dobro nakrkas.
Razmisli malo i videces da sam u pravu.
Buda je zderao kao prasica a njegovi ucenici jedu samo soju i rizu. Hahahaha.
A oni napredniji ne jedu skoro nista.
I jedni i druge sjednu na patos prekrste one noge i onda polako udisu kroz lijevu, pa onda kroz desnu nozdrvu, sve zamisljajuci nekakve bijele prane, koje idu kroz kundalini, koja je tobos u kicmi.
I to sve rade dok se ne osamute.
Tu osamucenost oni nazivaju nirvanom.
Ajde bre, decenijama sam sebi tupio mozak sa tim budalastinama.
Belje da si tu osta no te si kod ovija Momaka u crnom zavrshio.
Mqnje bi stete bilo!