“Da, stvarno sam umoran”, složi se Vojvoda. “Moralno sam umoran. Možda je najzad i mene zahvatila melanholična degeneracija Velikih Kuća. A nekada smo bili tako jak narod.” – Frenk Herbert
2 000 jugoslovenskih granicara je poginulo u sukobu sa SSSR. Bili su to vise inicidenti, ali malo jaci nego obicno. Ogroman dio rukovodeceg kadra vojske i policije stavio se, sto javno, sto tajno, na stranu Informbiroa. Pokusavani su atentati na Tita. Moralo se reagovati. Bilo je gresaka, ali je aituacija bila napeta. Ipak je to bio SSSR.
“Bilo je grešaka, ali je situacija bila napeta” – Dakaboj
Hahaha ….. ne pričam ja o greškama, nego o namjernim potezima …….. Josip Broz Tito (laka mu zemlja) je bio jedan od najvećih diktatora u istoriji čovječanstva, ali je bio mnooogo pametniji od ostalih diktatora, pa je diktaturu sprovodio na izuzetno elegantan način …. :))
“Moralo se reagovati. Bilo je gresaka, ali je aituacija bila napeta. Ipak je to bio SSSR.”
Zar je odista bilo grešaka? Ne mogu da vjerujem! A ja sam čitavo vrijeme bio u zabludi kako su samo studenti bili u pravu. To je, dakle, generalna linija Partije! Valjalo bi da o ovoj promjeni obavijestiš druga Jova Kapičića; bio bi red da i on napokon oprosti svojim žrtvama.
Vidite Fantom, imala sam tek tri godine zivota kada je umro Tito i ne mogu suditi o tome da li je kriv, ili nije za ono sto mu spocitavaju, a toj UDBI, treba li da vjerujem?
E, vidiš ……. ja sam imao 24 godine kad je Broz preminuo i ništa mu ne spočitavam, već pričam iz života, ne iz knjiga, a UDBI ništa ne treba vjerovati ……
Дакле, “избори” су се завршили како су се завршили. Показало се да смо у свему, као група, били у праву, од “А” до “Ш”, што би се рекло, али од тог нашег “права” нема никакве вајде, нажалост, нити ће од тога грађани боље живјети. Нијесу нас послушали. Нити је мени лакше, нити боље, што ми сада разне “невјерне Томе” свакодневно понављају – “били сте у праву”. Репетицио ест матер студиорум, али свједоци смо да некада ни бесконачно понављање не даје резултате. Јер је изузетно компликовано изаћи из зачараног круга, из Матрикса. Што не значи да се треба предати.
Опет нам је Двометрица за вратом. Изашао је из сјенке и опет званично узјахао (као да ни “осјенчен” јахао није). Опозиција, традиционално, бјежи од политика дисконтинуитета као ђаво од крста и то њено бјежање се, опет традиционално, од
вија уз већинско ћутање и пасивност антирежимски оријентисаног грађанства. И даље нема никога, из тих званичних партијских опозиционих инфраструктура, из кругова прије свега те полетне и креативне младости која је одрађивала опозициону пред-“изборну” кампању, да каже својим лидерима: “Па добро, опет сте нас преварили, опет сте нас слагали, након двије деценије лагања, опет сте нас превели жедне преко воде. Није ли можда куцнуо час за полагање рачуна, за сношење одговорности, за дисконтинуитет?”
Не, сви мудро ћуте, као и обично. Неће да смо замјерају, вјероватно, или неће да признају грешку. Свакако, индикативна је и ова апатија која тренутно влада антирежимским амбијентом, ова пасивност на било ком пољу. Опозициони дискурс изгледа као нека средњошколска рецитација написана од стране европских “савјетодаваца” и ментора. Ђукановић није диктатор, злочинац, мафијаш – поручују нам опозиционари – он је тек један “политички диносаурус”, превазиђен политичар, неко ко има одређене “хипотеке из прошлости”… Када ће опозициони лидери схватити да покоравање свим могућим захтјевима и уцјенама које долазе са стране није продуктивно? Одупри се, покажи карактер, кажи једном не – и научиће да те поштују и уважавају као саговорника. Покрени политике дисконтинуитета: они те можда у почетку неће подржати, али послије извјесног времена неће имати избора, јер је то једини рецепт за диктаторске системе.
Ми ћемо свакако бити ту, као корекциони фактор унутар слабашног и бескарактерног антирежимског амбијента. Док други буду ћутали, ми ћемо говорити, као и до сада. Не губећи наду да су промјене могуће.
…i sedamosam
Sinoc je gospodar dao ostavku i sve vas je zajebao.
DOŽIVOTNA
U Čikagu Barak plače, aktivisti svi u transu,
po Ustavu američkom, dobio je zadnju šansu …….
Dva mandata onda prti, trećeg nema Isus da si,
vanzemaljac kad bi bio, pripadao višoj rasi …….
Kod nas može masu puta, čim Filipu aber stigne,
Predsjedništvo dade prolaz, a Milu se moral digne ……..
Ja bih njega doživotno, ne onako kao Tita,
to bi za nas izlaz bio, samo ko da mene pita ……….
“Da, stvarno sam umoran”, složi se Vojvoda. “Moralno sam umoran. Možda je najzad i mene zahvatila melanholična degeneracija Velikih Kuća. A nekada smo bili tako jak narod.” – Frenk Herbert
Krokodilske suze!
Повратак за нови задатак. Улазак у НАТО без референдума.
Додуше, не замјерам му овај пут, “опозициона Позитивна” заврће руке СНП и ДФ за улазак у НАТО без референдума.
Укратко два диктатора, једног знамо а другога сасвим не знамо, ха, ха, ха… Упознаћемо и другог.:))
И тако, зли Ђукановић гура Црну Гору у НАТО а насупрот њему, заинат њему, контра њему, добри Пајовић гура Гору Црну у НАТО.
Ово је сукоб, ово се неће завршити без пољубацах :))
Vizija vođe/ Igor Lukšić
Sada su sve nade pokopane……….( za demokraciju, jelte:))
Porota je donijela presudu – kriv je – rekoše… ( te neka bude premijer:)
U zoru sjutrašnjega dana,
Njegovo će tijelo obezglavljeno ležati …(a on zakletvu davati, sa glavom na ramenima:)
Kroz gomilu hoda kao Kamijev Stranac,….( hoda, kao Prva banka:))
neshvaćen je i žalosno nedorečen naš vođa…( pacifista, takorekuc:))
Ali kasno je za kajanje i vještački oproštaj
Odluka je donešena, umrijeće………. ( kao vjeciti premijer:))
Još će jedna glava pasti u prašinu….(vlasnika medija, vjerovatno:))
Iako će još jedanput sunce na nebo izaći….( naopako, sa zapada ka istoku:))
Ponovo će se pakosni Lucifer nasmiješiti…( u Glasu Cepuraka:)
Još jedna sumnjiva smrt….( kao odumiranje drzave:)
ratio decidendi
12.11.2012
Lukšić: Logično da predsjednik DPS-a bude premijer
Vratija se ŠimE!!!!
bolje da ga pamtimo ovako, g. Nikolajevicu…
ili ovako
JUGONOSTALGIČARSKA
Tito bješe demokrata, kakvog narod mnogo voli,
kad bi neko progledao, čekaše ga otok Goli …….
Demokrate sad su trube, jer je Tadić druga klasa
za razliku od Borisa, Tito skloni svog Đilasa ……
To je bilo zlatno doba, grijaše nas vječni plamen,
ako kome bješe hladno, slaše ga da tuca kamen ……..
Volio bih da napuni, godinica barem dvjesta,
ako lažem dabogda se, ne pomaka’ s ovog mjesta …….
Zajeba’ bi Ameriku, Englesku i usput NATO,
od Juge bi svi strecali i bila im prpa bato ……….
2 000 jugoslovenskih granicara je poginulo u sukobu sa SSSR. Bili su to vise inicidenti, ali malo jaci nego obicno. Ogroman dio rukovodeceg kadra vojske i policije stavio se, sto javno, sto tajno, na stranu Informbiroa. Pokusavani su atentati na Tita. Moralo se reagovati. Bilo je gresaka, ali je aituacija bila napeta. Ipak je to bio SSSR.
“Bilo je grešaka, ali je situacija bila napeta” – Dakaboj
Hahaha ….. ne pričam ja o greškama, nego o namjernim potezima …….. Josip Broz Tito (laka mu zemlja) je bio jedan od najvećih diktatora u istoriji čovječanstva, ali je bio mnooogo pametniji od ostalih diktatora, pa je diktaturu sprovodio na izuzetno elegantan način …. :))
Predlažem naslov: “Elegantna diktatura druga Starog”
Jok ….. “Tranjava diktatura mladih i lijepih drugova” ……
hmmm… nije lak izbor, kao da biraš između Bondovog penkala i Benksijevog spreja.
NOT! :)))
“Moralo se reagovati. Bilo je gresaka, ali je aituacija bila napeta. Ipak je to bio SSSR.”
Zar je odista bilo grešaka? Ne mogu da vjerujem! A ja sam čitavo vrijeme bio u zabludi kako su samo studenti bili u pravu. To je, dakle, generalna linija Partije! Valjalo bi da o ovoj promjeni obavijestiš druga Jova Kapičića; bio bi red da i on napokon oprosti svojim žrtvama.
2000 poginulih??? ko zna da li je to tacan podatak, jer Rusi su veliki lazovi, bili i ostali.
Izvor ja UDBA, a ne NKVD ili KGB …… :o
Ha-ha-ha, Fantome!
U Sarajevu se govorilo: Kad ti UDB-a nesto kaze, jarane, to ti je k'o da ti je dragi Allah rek'o!
Vidite Fantom, imala sam tek tri godine zivota kada je umro Tito i ne mogu suditi o tome da li je kriv, ili nije za ono sto mu spocitavaju, a toj UDBI, treba li da vjerujem?
E, vidiš ……. ja sam imao 24 godine kad je Broz preminuo i ništa mu ne spočitavam, već pričam iz života, ne iz knjiga, a UDBI ništa ne treba vjerovati ……
Дакле, “избори” су се завршили како су се завршили. Показало се да смо у свему, као група, били у праву, од “А” до “Ш”, што би се рекло, али од тог нашег “права” нема никакве вајде, нажалост, нити ће од тога грађани боље живјети. Нијесу нас послушали. Нити је мени лакше, нити боље, што ми сада разне “невјерне Томе” свакодневно понављају – “били сте у праву”. Репетицио ест матер студиорум, али свједоци смо да некада ни бесконачно понављање не даје резултате. Јер је изузетно компликовано изаћи из зачараног круга, из Матрикса. Што не значи да се треба предати.
Опет нам је Двометрица за вратом. Изашао је из сјенке и опет званично узјахао (као да ни “осјенчен” јахао није). Опозиција, традиционално, бјежи од политика дисконтинуитета као ђаво од крста и то њено бјежање се, опет традиционално, од
вија уз већинско ћутање и пасивност антирежимски оријентисаног грађанства. И даље нема никога, из тих званичних партијских опозиционих инфраструктура, из кругова прије свега те полетне и креативне младости која је одрађивала опозициону пред-“изборну” кампању, да каже својим лидерима: “Па добро, опет сте нас преварили, опет сте нас слагали, након двије деценије лагања, опет сте нас превели жедне преко воде. Није ли можда куцнуо час за полагање рачуна, за сношење одговорности, за дисконтинуитет?”
Не, сви мудро ћуте, као и обично. Неће да смо замјерају, вјероватно, или неће да признају грешку. Свакако, индикативна је и ова апатија која тренутно влада антирежимским амбијентом, ова пасивност на било ком пољу. Опозициони дискурс изгледа као нека средњошколска рецитација написана од стране европских “савјетодаваца” и ментора. Ђукановић није диктатор, злочинац, мафијаш – поручују нам опозиционари – он је тек један “политички диносаурус”, превазиђен политичар, неко ко има одређене “хипотеке из прошлости”… Када ће опозициони лидери схватити да покоравање свим могућим захтјевима и уцјенама које долазе са стране није продуктивно? Одупри се, покажи карактер, кажи једном не – и научиће да те поштују и уважавају као саговорника. Покрени политике дисконтинуитета: они те можда у почетку неће подржати, али послије извјесног времена неће имати избора, јер је то једини рецепт за диктаторске системе.
Ми ћемо свакако бити ту, као корекциони фактор унутар слабашног и бескарактерног антирежимског амбијента. Док други буду ћутали, ми ћемо говорити, као и до сада. Не губећи наду да су промјене могуће.
Отпор.
od iste bolesti svi pelcovani, ma ni to ne pomaze.