Ko je Goran Zorić?
Srbin, visok 185 cm, težak 90 kg, trideset godina.
1992. godine 3. maja tadašnje srpske vlasti Prijedora, po praksi kojeg bi se i Gebbels postidio, naredile su Bošnjacima, Hrvatima i svim nesrbima da svoje kuće označe bijelim čaršafima, a lijeve ruke bijelim trakama.
Taj dan obilježio je život svakog Prijedorčanina, uključujući i život Gorana Zorića. Tog sudbonosnog dana Goran je imao desetak godina i sjeća se kako su iz ulice otišli njegovi drugovi Amar i Ivan. Gdje su otišli? Goran to tada nije znao.
Oni stariji znali su gdje su otišli Amar i Ivan.
Shvatili su da je bijela traka, bijeli čaršav uvod u Keraterm, Omarsku i Trnopolje.
Dvadeset i jednu godinu kasnije 31. maja ove godine Goran Zorić, prijedorski Srbin izašao je iz kuće, obilježio lijevu ruku bijelom trakom, uzeo megafon i poveo kolonu od petsto ljudi na glavni gradski trg.
Kraj Gorana Zorića i Emira Hodžića tog 31 maja na čelu kolone nije bilo nikoga iz političkih struktura. Nije ih niko ni zvao, a da budemo iskreni nisu ni zaslužili da budu tu. Goranu i Emiru Prijedorčanima tog dana pridružili su se rame uz rame, korak po korak, ljudi iz Sarajeva, Banja Luke, Mostara, Beograda, Zenice, Tuzle, Bijeljine i drugih gradova ujedinjeni u borbi za vlastitu sadašnjost.
Priča o Goranu nije priča o jednom čovjeku to je priča o hiljadama Srba, Hrvata i Bošnjaka čije su živote obilježili povampireni idioti gladni krvi i patnje koji su 4 godine ubijali, rušili, palili, klali, silovali i pljačkali u Goranovo, moje i Vaše ime.
Goranu Zoriću je dosta da mu dvadeset i jednu godinu govore kako su Omarsku, Srebrenicu, Dretelj ili Trusinu napravili zbog njega i hiljada njemu sličnih. Dosta mu je nacionalnih vođa i njihovih okova, torova, zaštite nacionalnih interesa, muka mu je od pravdanja i kolektivizacije zločina počinjenih u njegovo ili vaše ime.
Povraća mu se kad mu vrhovni vođa etničke skupine kaže kako je ubistvo devetogodišnje Sabine normalna posljedica ubistva sedmogodišnje Milice, povraća mu se od političkih govora punih mržnje i baratanja ciframa mrtvih ljudi isključivo zbog borbe za fotelju, stolicu i nove četiri godine mandata.
Goran, Emir i onih pet stotina ljudi koji su se okupili u Prijedoru znaju da iz svakog ubijenog civila, iza svakog ubijenog djeteta, iza svake uplakane majke,silovane sestre ne stoje Srbi, Hrvati, Bošnjaci već stoje monstrumi koji imaju ime i prezime i nadimak.
Nažalost priča Gorana Zorića ili Emira Hodžića je priča sadašnje Bosne i Hercegovine. Zemlje u kojoj se jedan Ratko Mladić, Dario Kordić ili Naser Orić mogu slaviti kao heroji vlastitih naroda dok je imenovanje, nažalost, sporedne ulice ili izgradnja spomenika Srđanu Aleksiću pitanje nacionalnog interesa i predmet javne diskusije.
Iz tog razloga ljudi kao što su Goran Zorić, Emir Hodžić i mnoštvo drugih predstavljaju konačnu liniju otpora pred najezdom idiotizma i mržnje kojom nas truju već dvadeset godina i kojom planiraju trovati našu dijecu.
Protestna šetnja centrom Prijedora ljudi koji su svoje ruke obilježili bijelim trakama predstavlja odavanje pošte svim ubijenim civilima u ovom tragičnom ratu ali također predstavlja i kristalno jasnu poruku zaštitnicima nacionalnih interesa.
„Pustite nas da živimo, da radimo, da se volimo, smijemo i molimo vas nemojte nas više štititi. “
Mala ispravka na kraju teksta.
Goran Zorić je ČOVJEK, a to da li je Srbin, Hrvat ili Bošnjak je sasvim nebitno barem za ovu priču.
tacno.net
javniservis.me 
E kakoi bi ja brate Srbine volio da ima Srba u CG ka sto si ti.
stvarno cudan komentar.
Pa vidish laufere da ne generalizujem. Evo ga jedan Srbin koji je okupio njih 500 koliko li.
Ja sam samo izrazio zaljenje sto mi nemamo takvog.
generalizujes, brate i to samo tako. sad kad sam shvatio da si bivši liberal, shvatam i zašto i kako.
pošeo si bio da pišeš o pojedincu, ulozi pojedinca i važnosti sloboda i prava za pojedinca u nekoj idwalnoj crnoj gori, pa sad kad si prekomponovao na ovo o “našim” srbima kojih nema, a bez njih se ne može, pa o krvnim zrncima- ka na sugreb da sam nagazio.
prijatno i laku noć.
Ne generalizujem nego se obracam grupi ljudi koja bi mogla jedina da napravi promjenu na bolje u drustvu.No me ti laufer ne shvatash.
Ja nisam bivshi Liberal. Ja sam Liberal. I konzervativac sam cesto. Ja mislim da me ti pogresno inepretirash jer si naviknut na tamo da se ljudi drze nekih konstnih ideoloskih grupacija. Meni su to samo ideje koje nekad valjaju nekad ne valjaju zavisi od situacije.
Smisao ove teme je zapravo u ovom mojem tekstu iz 2008 godine.
02-04-08, 18:23
Pogledajte samo nade koje se nalaze u ovom narodu! Oni se nadaju da ce doci neko na vrh i promijeniti njih dolje.
Zao mi je ali to ne ide tako niti ce to docekati. Vi mozete jedino sami da se promijenite. I jedino ako se vi promijenite mozete ocekivati da se nesto promijeni.
Ovako ko god da vi dodje vi cete od njega napraviti istog ko i one sto su bili prije.
Da niste ovakvi, nebi mogli ovakve dilajle ko ovaj Vujica da vas vucu za nos…. to budite sigurni ko sto nemogu u odghovrnim drustvima.
Ovako je covjek u cudjenju… jer kad neko ne misli na sebe i na svoju buducnost, buducnost svoje familije i kad od toga odustaje sta da mu covjek kaze?
Taj je neprijatelj sam sebi a ne on da bude prijatelj nekome. A takvi su vecina u Crnoj gori.
Mozete ih cuti kakose pospradavaju svemu, njima nista nije vrijedno… o da oni su protiv ovoga, ali pri tome zele da imaju cetnicku, balijsku ili prevedeno fasisticku zemlju gdje bi oni bili prvi a svi drugi zadnji… to jest samo da zamijene uloge sa ovima sad… i takve ideologije koje su samo psiholoski poremecaj ljudi koji nemogu da razlikuju dobro od losega. Pokusaj njihove iskrivljene psihe da svoje nezadovoljstvo sadisticki isprazne na nekog drugog koga dozivljavaju ko nizeg od sebe. Naravno takva zabluda je na stetu samo takvima, i onima koji su nesrecni clanovi familije ili njegovog okruzenja.
I ono sto se moze vidjeti da takva skupina ljudi koja nije samo “srpska” vec se prostire kroz sve oblike pa i nenacionalne, skrece cjelokupnu naciju na stranputicu marginalizuci realne probleme a pokazujuci marginalne ko bitne.
To svako normalan ko pogleda ove forume moze vidjeti. Bitnije je priznanje crne gore kosova,imenovanje ulica od ekonomskog i drustvenog prosperiteta. Sa drugim se mire sa prvim ne. Prvo nema uticaja na nista drugo utice na sve.
Apsurd. Sve naopako.
Moje teme sam mislio.
Ono sto je dobro jeste da imamo oprecna misljenja i da inspirishemo kvalitetno jedni druge. Menije je milije da si mi ti opozicija u diskusiji jer znam da cesh ulozit napor bez zadnjih namjera ka neki sto rade.
Nemoj misliti da ja nisam sposoban odbaciti svoje tvrdnje. Ja samo ispitujem i trazim istinu.
bez obzira na to sto se slazem sa dobrim dijelom ovog sto si napisao u starom tekstu, opet je i to generalizacija i popovanje narodu, cijelom. neke se stvari, koje su vrlo intimne i licne, moraju ostavit pojedincu da se sa njima bori i izbori, da nauci da zivi sa razlicitim i da postuje razlicito, bez obzira na to sta bi i kako on uradio da mu moze bit. vjerujem da to ‘eh, da mi moze bit’ staniuje u svima nama, nekad je to za dobro, a nekad za lose, ali se vecina kontrolise, ili ih kontrolisu sluzbe i servisi da ne naprave picvajz na nas nacin. nas narod ima ogromni proboem sa moralom i etikom, ne trebaju nam bosanski primjeri, niti nam treba prizivanje bosne da bi se pokazali kakvi smo ljudi. nijesam siguran da je nacin na koji ti o tome pricas najispravniji i najbolji, samo toliko.
over end aut
Tebi hvala laufer na onome sto si mi reka sto vidish.
Ti si u pravu sto kazesh da nemoze da se generalizuje a da bude u pravu covjek.
Covjeku je dobro da pogleda sa vremena na vrijeme sto pishe i sto govori. Meni je to psihoanaliza metod Introspekcije vrlo koristan uvid u sebe samog.
Pogledaj molim te ovaj moj experiment sa CdM i diskutovanje sa Milovanom i ostalima uz pomoc videa.
(odgledat od 2:00 vezano za generalizacije)
Ja odje sad sebe analiziram.
Nemoj lufere brate da ti je tesko zbog mojih rijeci, nemoj da te je strah da sam ih prihvatio bespogovorno, ja sam od Sokrata naucio da covjek ima sposobnost da sadrzi misao bez njenog prihvatanja.
Mi moramo jedan drugom da glumimo opozicione diskusante i da pokusavamo da sagledamo sa svih strana nase ideje iz kojih se izradjaju postupci.
Nasi neprijatelji nas nece konstruktivno kritikovati to budite sigurni.
Ne prihvatajmo rijeci jedni drugih k srcu vec ostrimo ideje. Vjezba Ideja!
Bez vjezbe nema jakih ideja.
Hvala laufer i nadam se da cesh doprinijeti ovom sokratovom metodu svojom participacijom.
A ideje je najbolje provocirat. To im daje energiju.
kad bi mi sin popravio kompijuter i skinuo blokade za gledanje jutjuba, mozda bi i odgledao. ovako, dzabe si postavio, sta god da je.
u svakom slucaju, ne sumnjam u tvoje dobre namjere i zelju da popravis stanje ka boljem kroz razgovor i razmjenu ideja. ne moramo se uvijek slozit da bi isli naprijed.
Imam ti ja “Hack” za to.
http://www.youtube.com/html5
Preko ovoga cesh moci ako Join Trial video da gledash bez problema jer je html5 a ne flash (sto je tebi blokirano).
daleko bilo, darko, pa morali bi da se iskomatimo izmedju sebe ko bosanci sto su se, da bi se ovakve stvari desavale (dijesavale.) daleko bilo, pi, pi, pi.
ucimo od bosne, da nebi bili hercegovina, jer tamo gdje stvari odu u bosnu materinu, izlaz na more samo sto nije, a kad ce niko ne zna (do sledeceg prelaznog roka)!
Iskomatani su ljudi tu Laufer, mnoge je mrak izio. A neke su i i koljacima deportovali.
Svjedoka nema, osude nikako.
A ne moze to bit laufer.
cudan si covjek- fino, fino, pa onda bup ‘eh, da mi imamo takve ‘nase’ srbe’, djebi nama bio kraj?!
Ta mi je devijacija usadjena 30 godina bijuci svjedok.
Nemoj mi se cuditi a ni ocekivati od mene previshe.
ne ocekujem, samo primjecujem.
imamo smetnju u komunikaciji, ja ne mogu da prihvatim bilo kakvo generalizovanje ovog tipa mi (svi) dobri i potentnu, a oni (svi) losi i dok se ne pokaju oni (svi) nama nema mrdanja. ne razumijem kako to funkcionise.
Niko nije dobar bez Bog jedini!
I sad da neko ocekuje i da se nada da sa takvima srecnu buducnost da gradi?
Nema Srbima spasa bez pokajanja pred Bogom izlaza, a ni milogorcima, kako nazivaju od miloste izrode svoje.
A ne lazu oni kad kazu da su ti njihovi izrodi.
Kao što nema kolektivne krivice, nema ni kolektivnog pokajanja. Moguće je da se pojedinac pokaje u ime kolektiva, ali kolektiv u ime pojedinca – to se nije dešavalo osim po diktatu. Ovo je aksiom.
Kao što genocid u pravnom smislu ne zastarijeva, ne prestaje ni obaveza za pokajanjem zbog njega. Kada nestane pojedinaca odgovornih za genocid, ostaju ideologije, institucije i države koje su odgovorne za pojedinačne zločine.
Ako bi krenuli spiralom ko je kada i kome ostao dužan pokajanje, putovali bi do u srednji vijek. Toliko su stare ideologije, institucije pa i države koje nose breme pojedinačnih zločina učinjenih u njihovo ime.
Pomirenje je zbog toga potrebno graditi na poštovanju prava i jednakosti pred Bogom ma kojem narodu, rasi ili vjeri pripadali. Samo tako građani bišvih jugoslovenskih republika, ili jednostavnije balkanski narodi uspjeće da se oslobode “duga” koji im je nametnuo kolonizator, uvaljujući ih u ratove i zločine od kojih je korist imala samo neka Imperija.
Manite se zato krokodilskih suza i velikih riječi. To je iskaz iste slabosti koja i braniocima država i naroda puni usta: poremećene sujete, pojačanog ega ili kompleksa niže vrijednosti.
DOPUNA: “Kada nestane pojedinaca odgovornih za genocid, ostaju ideologije, institucije i države koje su odgovorne za pojedinačne zločine kao inspiratori ili naručioci. Ali i u tom slučaju kriv je neki pojedinac, koji je, na ovakav ili onakav način, dobio mandat da predstavlja državu ili instituciju, ili promoviše neku ideologiju. A da bi oni bili razotkriveni potrebna je pomoć istoričara…”
Samo jedna opaska:
Narod cine pojedinci bash kao i sto zatvor cine zatvorenici.
Pojedinci čine i rasu. Treba li svaki bijeli čovjek da se kaje zbog Aparthejda ili zbog toga što je ropstvo ukinuto tek polovinom 19. vijeka?
Zločin i grijeh su svačiji baš kao što je i bolest.
Dalje, treba li Jevreji da se kaju što su pripadnici tog naroda u Njemačkoj u međuratnom periodu obogatili baveći se špekulativnim poslovima, berzanskim mahinacijama i lihvarenjem? Hitler je mislio da treba. Tako počinje, kad se iscrta krivica narodu. Odnosno, kada se od naroda očekuje kolektivno pokajanje.
Ne znam zbog čega mi nije objavljen komentar?
Da pokušam da ponovim:
Pojedinci čine i bijelu rasu. Trebali svaki bijeli čovjek da se stidi Aparthejda ili činjenice da je ropstvo ukinuto tek sredinom prošlog vijeka u državama iz kojih se danas mjeri stepen demokratije u ostatku svijeta?
Pojedini Jevreji su se tokom međuratnog perioda u Njemačkoj .obogatili špekulativnim poslovima, mešetarenjem i lihvarenjem. Treba li svaki Jevrejin da osjeća krivicu zbog toga? Firer i Mengele su mislili da treba.
Tako počinje. Iscrta se krivica čitavom narodu i od njega traži pokajanje.
Uvodjenje moderacije vidim dokazom da ljudi nemogu slobodni i bez nikakvih pravila da se ponasaju(ako ima neko ko vjeruje u anarhizam evo mu dokaz).
Da se vratim na sto si spomenio psiholoshe fenomene kao sto su stid, osjecaj krivice i sl.
Ja sam bio vrlo decizan u onome sto sam rekao: Pokajanje.
Jer stid, osjecaj krivice i uvidjanja greske ne traju vjecno niti su stanje koje mnogo traje. Njihova je svrha da se covjek pokaje i da se ispravi. Jer ako se ne ispravi on nastavlja da pravi iste greske i to mu onemogucava da dodje do cilja.
Dostina se sigurno nece nikad pokajati, ali mene ti ni ne interesuju.
Moje diskutovanje na ovu temu je imalo specifican zadatak. Mislim da je ocigledan onome ko zeli da ga vidi.
Ko ne zeli… to je vec izaslo izvan moje “nadleznosti”.
Neko je pitao ima li kakav predlog, ja sam pokusao da ga dam.
Ako neko oce pobjedu, on ce morat pravim putem ici. A pravim putem nemoze poci onaj koji se ne kaje.
Kao što rekoh, ispiše se krivica cijelom narodu i od njega traži pokajanje. Neko to čini iz najboljih namjera, vjerujući da mu je samo Bog podario takvu misiju, ili u najgorem savjest, neko to čini samo slijedeći globalni (kolonijalistički) mejnstrim u želji da ne ispada iz kolosjeka, a neko za to uzima pare. Motivi nametanja krivice čitavom narodu su različiti a ja sam priično uvjeren da je u ovom slučaju to posledica kolonijalnih aspiracija.
Jer, da je drugačije, zar ne bi kolektivna krivica sa, manje-više istih adresa, bila namećana i narodima čije su države već u kolonijalizovanoj fazi?
Treba obratiti pažnju na sponzore medija i NVO koje promovišu potebu za kolektivnim pokajanjem. da ih ne nabrajam, poznati su – svugdje će se naći neki trag Soroševih fondacija, američkih paradržavnih institucija, EU “pristupnih” fodnova itd. Kako to da se nijedan od tih fodnova nije ponudio za pomoć organizacijama i medijima koji se bave zločinima NATO u Avganistanu, Iraku, SR Jugoslaviji, Da ne idem još dalje u poršlost do Vijetnama, Koreje …
I ovaj poslednji primjer oslobađanja Stanišića, Simatovića, kao i raniji haradinaja, Gotovine i Orića u Hagu, svjedoče u prilog tvrdnji, da mediji i NVO (kao i brojne Vlade), koje insistiraju na kolektivnim pokajanjima i kolektivnoj krivici zapravo rade za interese kolonizaotra. Pa masakra u Srebrnici, Bratuncu, Krajinij , Račku itd. ne bi bilo da neko nije odradio svoj zadatak. Jovica Stanišić i Frenki Simatović bi mogli da odgovore na mnogo pitanja u vezi toga ko je naručio i kako je izveden zločin u Račku, pa vjerovatno i onaj u Srebrenici. Ostatak ekipe oslobođenih je lično krvavio ruke. Ali zato general Vladimir Lazarević koji je časno izvršavao svoj vonički zadatak kao komandantem Prištinskog korpusa VJ osuđen je na 15 godina.
Dakle, onaj ko je imao komandu nad Željkom ražnatovićem, Miloradom Ulemekom, Zvezdanom Jovanovićem i njihovim drugarima iz Crne Gore (da im ne pominjem imena iz ličnih bezbjednosnih razloga), nije kriv za “podvige” ovih na brojnim ratištima bivše SFRJ, a onaj ko je profesionalno obavljao svoju vojničku dužnost je krivac. E na toj podvali čuči i ovaj zahtjev za kolektivnim pokajanjem naroda.
Dva poslednja predsjendika Srbije su se izvinila za zločine koji su ime srpskog naroda i Srbije učinili pojedinci tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Barak Obama se nije izvinio ni za jedan zločin počinjen u ime američkog naroda. Dobio je Nobelovu nagradu za mir, preciznije Nobelovu nagradu za mir koji je obećao. Nakon nagrade Amerika je poslala bombardere na Libiju koja se poslije tog utjerivanja demokratije raspala baš kao i Irak nakon Bušove akcije. što neko na američkim mejnstrim medijima nije pozvao na kolektivno pokajanje zbog zločinačkih poduhvata ove države?
Vidi ovaj moj tekst iz 2011:
Pa da individualna krivica, u medije ovo plasiraju, da bi se sami prepoznali, jer nemogu da nas traze pa sve u isti kosh.
tako su isto radili tad kad su pozivali u rat i na mrznju.
Ratom za Mir.
Pa kad ce se oni vise odluct sto ce?
Da ubijaju ili ne? Valja li ili Ne?
Ili je ovo samo mrcvarenje i bacanje grijeha na narod koji samo radi ono sto vlast oce.
katastrofalno pogresne generalizacije darko. tako se pocinje sa skretanjima, prvo ‘dobronamjernim’ i ‘prosvjetiteljskim’, a zavrsava u logorima za ne-nase.
Ma kavim logorima, Darko nema takvih srestava niti ambicija.
Ali se ne lazem da je bilo takvih kad ih nije bilo.
Cuta isto ka da je odobrava.
Da se ne nadje ni jedan da se suprostavi pa da rece: “Sto to radite?” ili “Jeste li poludjeli?”
Ja se Boga samo bojim i plashim onoga sto vidim.
A vidim da su mnogi (a posebno liberali) pokusavali da im razumom pridju i bratskom ljubavlju i podrze ih, a oni…
A oni?
Ja nisam slijep laufer, a niti sam spreman da sebe obmanjujem.
Vidish,
Ove dvije spomentute grupe su protiv teze i glavni akteri i krojaci sudbine svih nesrecnika te su nastradali tu.
Nista nije mimo Bozije volje, ja sam to shvatio. Oni su stvoreni jedni za druge i dok god jedni postoje postojace i drugi.
Dok god ne vidim da se grupa Srba javno zalozi za opste dobro i pomirenje crnogorskog naroda (u koje ja ubrajam sve) oni samo nastavljaju dje su im pretece stali.
A ja to nikad necu podrzavati jer je to put istrage naroda.
Dobro mi rece jedan “da se ne udvaram ka zena”, jer oni to tako dozivljavaju kad pokusavash fino ljudski nesto da im recesh.
Nema ploda razgovora tu dje te tako dozivljavaju. Oni vole kad ja pricam istinu protiv milogoraca al ne vole sebe da kritikuju.
Razmisli malo laufer, iz iskustva, ima li vajde od takvih koji nisu samokriticni.
I da pa pa zar nije ovo “prirodno” postao logor?
I to Koncentracioni!
Laufer josh jedno opazanje da podijelim sa tobom.
Mislish li ti da muslimani, albanci, hrvati, itd su sa DPS-om od mile volje?
Ja sam ubijedjen da nisu no od velike nevolje. A ja znam koja im je nevolja. I sa velikom zaloscu ih razumijem.
Ja sam zivio medju srbima I sam sam srpske krvi. Ja znam kako su oni nauceni da razmisljaju I sta misle I sta bi radioi kad bi mogli.
Ironija je to u najvecoj istini te vlada covjekom: covjek nema veceg neprijatelja od sebe.
To sto oni nece da shvate I da preispitaju sebe I kojim putevima idu to im nije od nikakve pomoci.
Evo urizikovao sam da zasluzim kritiku od zipp-a opet, ali sam ubijedjen da bez rasciscivanja sa prosloscu nema naprijed puta.
sjajno!
ja to ne znam, niti mogu da tvridm da znam kako drugi ramzisljaju i sta rade. nijesu svi albanci, uslimani i bosnjaci sa milom, da bi se moglo tako generalizovat darko, ta generalizacija je vrlo, vrlo losa stvar. vjerujem da na balkanu nema naroda koji nema grupa ljudi da bi svasta radili, samo da im moze bit, rema tome, svaljivat sve nepocinluke na srbe i samo njih optuzivat je kontraproduktivno, u najmanju ruku. dijelit i kaznjavat ljude po religiji, kako god i koliko god je oni praktikovali i kolikogod vjerovali je recept bez srecnog kraja, kako prije, tako i sad.
liberlai su sva svoja lica pokazali i pokazuju i dan danas sta se iza finih rijeci krije, kako si gore primijetio za druge, samo da im moze bit. sve ovo sto se desava i kako se desava u crnoj gori je dobrim dijelom ostvarenje snova velike vecine tadasnjih, sadasnjih i bivsih liberala.
Moguce je da neznash. Ali ja znam da dosta ljudi zna sto I ja znam. To sto cute o tome to je vec njihova stvar.
Ja nikad nisam zelio zemlju kojoj postoje gradjani drugog reda!
Mene su srbi po crnoj gori I psovali I diskriminisali I vrijedjali. A sad kad su oni manjina ja vidim da se I njima deshava. To je sramno I neljudski I ja nikad iza onih koji tako rade necu stojati.
Ali ne nauciti iz toga nesto….
“IZBIĆU ti Slavka Perovića i Crnu Goru iz glave“
“Budio sam se sa glavom ispod česme u drugoj kancelariji, a onda su me vraćali u onu prvu. Dvojica su me držala ispod pazuha, a jedan me boksom udario u stomak iz trka. Uletio sam u ormar, koji je pao preko mene. Dok sam bio na podu ispali su mi ključevi sa privjeskom – crnogorskim grbom i simbolom Liberalnog saveza – dva prsta. Zoran Strunjaš ih je bijesno podigao i bacio kroz prozor. Šutnuo me nogom u stomak i rekao: ‘Izbiću ti Slavka Perovića i Crnu Goru iz glave’. Nikada ranije nijesam vidio toliko mržnje u nečijem pogledu. Pred referendum sam ga vidio na televiziji, kad je neko od djece skinuo crnogorsku zastavu sa škole. Rekao je da će biti kažnjeni svi oni koji se ogriješe o državne simbole. Kakva je njegova kazna za moje batinanje i vrijeđanje”, pita Anđelić. Zoran Strunjaš, koji sada radi kao inspektor za razbojništva CB Podgorica, rekao je “Vijestima” da se ne sjeća događaja.
http://www.vijesti.me/vijesti/andelic-torturi-policije-1994-uperili-su-mi-pistolj-glavu-psovali-majku-crnogorsku-clanak-131322
darko, rat u bosni je prestao 1995, a državna država se tek formirala 2006, shvataš li ti o kome pričaš?
IMAJ PETLJU – Oda građanskoj hrabrosti
Hrabrost je kad istinu kažeš
Hrabrost je da nikad ne lažeš
Kad javno što misliš kažeš
Kad treba pomoći, a ti se nađeš
Ako uvijek ne završi slavno
Hrabrost moraš iskazati javno
Pa koliko god da to se cijeni
Aktivan građanin budi na sceni
Pomozi onom ko pomoć treba
Čak i smrtna opasnost kad vreba
Ne da stojiš, samo glavom klimaš
Za hrabrost moraš petlju da imaš
IMAJ PETLJU ZA PRAVDU DA SE BORIŠ!
IMAJ PETLJU DA MOĆNIH SE NE BOJIŠ!
IMAJ PETLJU NA BRANIKU PRAVDE DA STOJIŠ!
IMAJ PETLJU ZA SVE UGROŽENE DA SE BORIŠ!
I Galileo je bio hrabar
Za istinu život je dao
A Kopernika ubiše zato
Jer je previše znao
Moćni mrze građansku hrabrost
To njihova je najveća slabost
Al’ kad bunta zazvone zvona
Prije il’ poslije past će sa trona
Građanine, budi hrabar
Ne smiješ bit’ statista svoga života
Napravi taj veliki prodor
Budi vječnik ko Duško Kondor
IMAM PETLJU ZA PRAVDU DA SE BORIM!
IMAM PETLJU DA MOĆNIH SE NE BOJIM!
IMAM PETLJU NA BRANIKU PRAVDE DA STOJIM!
IMAM PETLJU ZA SVE UGROŽENE DA SE BORIM!
Još od najstarijih davnina
Biti hrabar to je vrlina
Hrabrost ima i povijesni fundus
FIAT JUSTITICIA PEREAT MUNDUS
Napisao: Besim Spahić
FIAT JUSTITIA PEREAT MUNDUS (Neka se vrši pravda makar propao svijet)
U Prijedoru je obilježen Dana bijelih traka sa kojeg je svijetu upućena poruka o neophodnosti borbe protiv diskriminacije i borbi za jednak tretman svih žrtava rata u Prijedoru, ali i cijeloj Bosni i Hercegovini.Više stotina Prijedorčana, ali i građana, prije svega mladih ljudi, iz cijele Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske minutom šutnje i molitvom odali su počast žrtvama, a potom su na Gradski trg položili 103 ruže u znaka sjećanja na stotinu i troje djece ubijene u Prijedoru tokom rata. Refik Hodžić, jedan od aktivista građanske koalicije „Jer me se tiče”, u izjavi za agenciju Anadolija istakao je da je „ovaj događaj ogromna stvar za BiH jer su se u Prijedoru skupili mladi ljudi iz Banjaluke, Bijeljine, Zenice, Mostara, Tuzle Sarajeva… kako bi kazali: dosta je aparthejda, segregacije i kršenja osnovnih ljudskih prava onih najugroženijih među nama – žrtava”. Podsjetio je da gradska administracija Prijedora i dalje uporno odbija da na bilo koji način prizna zločine počinjene nad Bošnjacima i Hrvatima. “A to su 3.173 osobe koje su ubijene, među njima 103 djece iako ovdje nije bilo ratnih dejstava”, poručio je Hodžić.Kazao je da je neprihvatljivo da se i dalje u Prijedoru ne dozvoljava podizanje spomenika u znak sjećanja ne civilne žrtve nesrpske nacionalnost, na način na koji je to učinjeno za žrtve pripadnike srpskog naroda. Akitvisti građanske inicijative „Jer me se tiče” vlastima Prijedora uputili su zahtjev za omogućavanje pristupa svim mjestima stradanja i održavanja komemoracija, podizanje spomen obilježja sa imenima svih civilnih žrtava, kao i izmjene imena trgova i ulica koje nose nazive koji upućuju na događaje iz proteklog rata. Dana bijelih traka obilježava se kao dan sjećanja na 31. maj 1992. godine kada su lokalne srpske vlasti Prijedora objavile proglas kojim su građanima nesrpske nacionalnosti naredili da svoje domove obilježe bijelim plahtama, te da na ulicu smiju izlaziti samo s bijelom trakom na rukavu.
http://www.kliker.info/index.php?id=20065
U fokusu ovogodišnjeg Festivala su djeca u ratu – mladi koji su djetinjstvo proveli u opkoljenom Sarajevu, saopštili su organizatori.
Jedan od njih je i Jasminko Halilović, koji dolazi u Beograd sa publikacijom “Djetinjstvo u ratu” i istoimenom izložbom koja će biti predstavljena na svečanom otvaranju festivala.
“Ove godine festival smo posvetili onima koji su za vrijeme opsade Sarajeva brojali svjetleće metke na nebu, skupljali gelere i čekali da odrasli prestanu s igrom rata da bi se oni igrali rata”, navedeno je u program festivala.
Dragog festivalskog dana u ”Pop Up” knjižari (Kulturni centar Beograda), Sanin Milavić – glumac iz Sarajeva (rođen 1979. godine, Jasminko Halilović – autor publikacije “Djetinjstvo u ratu” (rođen 1988. godine) i Ruba Velagić – aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava (rođena 1992. godine) će sa beogradskom publikom podijeliti svoje priče iz djetinjstva.
U debati će učestvovati i Jelena Ćuruvija Đurica, glumica iz Beograda.
Žele da se dođe do odgovora na pitanje zašto mladi ljudi iz Beograda o 44-mjesečnoj opsadi Sarajeva koja se desila krajem 20. vijeka, na samo 300 kilometara od Beograda, još uvijek malo ili gotovo ništa ne znaju.
http://depo.ba/kultura/zasto-mladi-u-beogradu-ne-znaju-nista-o-opsadi-sarajeva
Direktor Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Srbije Maja Mićić je podsjetila da je Festival ”Dani Sarajeva” postalo mjesto za stvaralačke djela i inspiracija za mnoge mlade ljude.
Ona je Sarajlijama uputila izvinjenje za, kako je kazala, ukradene godine, strah, gubitke, strah od granata i snajpera. Priznala je da sve do 2008. godine nije ništa znala o opsadi Sarajeva.
“Imam razlog da s izvinim zbog izbora koji su pravili moji roditelji i prijatelji mojih roditelja, moji rođaci. Također da se izvinim zbog onoga kada je trebalo da podignu svoj glas i iskažu sve ono što se dešavalo u Sarajevu. Važno je da ovo postane stav moje generacije, institucionalni stav države Srbije“, rekla je Mićić, te poručila i obećala da neće ćutati, prenio je dopisnik agencije Anadolija.
http://www.source.ba/clanak/9632964144066/
Da probam ovdje da objavim odgovor Darku Bulatoviću na opasku “Narod cine pojedinci bash kao i sto zatvor cine zatvorenici”
Da pokušam da ponovim:
Pojedinci čine i bijelu rasu. Trebali svaki bijeli čovjek da se stidi Aparthejda ili činjenice da je ropstvo ukinuto tek sredinom prošlog vijeka u državama iz kojih se danas mjeri stepen demokratije u ostatku svijeta?
Pojedini Jevreji su se tokom međuratnog perioda u Njemačkoj .obogatili špekulativnim poslovima, mešetarenjem i lihvarenjem. Treba li svaki Jevrejin da osjeća krivicu zbog toga? Firer i Mengele su mislili da treba.
Tako počinje. Iscrta se krivica čitavom narodu i od njega traži pokajanje.
Jesam ja ovo banovan? :)
Ako si koristio neku pezurativnu rijec izgleda ti komentari se blokiraju dok se ne provjere. To je moja predpostavka jer mi sse tako desilo sa postovima na drugu temu dok nisu sjutra dan objavljeni.
Nisam ništa pežorativno, kunem se :) Odgovorio sam, inače, na tvoju opasku o narodu i pojedincima. Pomenuo sam bijelu rasu, ropstvo, Apar*hejd, Jev*eje i Fir*era :)
Mora da je to. Objavice sjutra.
Dan bijelih jaja bez muda.
* Vi radite ono što u ozbiljnim zemljama rade instituti sa stotinama zaposlenih. Vaša energija je zadivljujuća. Cifra od stotinu hiljada ljudi koji su prošli kroz projekat mi izgleda skoro pa nestvarno. Smatram da je to nešto iza čega mora stati država, ali mene interesuje koliko su ovdašnje vlasti daleko od toga da razumiju da je priča o kojoj vi govorite, priča o kojoj ovisi budoćnost ove zemlje.Da li je iluzorno očekiviti da razumiju to političari za koje ste jednom rekli da koriste fašističku retoriku?
– Da, to nije samo retorika, to je svkodnevna praksa. Ja sam provela u logoru Dahau tri sata u senci jednog eksponata, posmatrajući četiri autobusa, znači 200 srednjoškolaca koji su ušli u taj memorijal, sa olovkama, blokovima, beskrajno ozbiljni, kao da imaju 50 a ne 15 godina, posvećeni proučavanju detalja koji će im pomoći u pručavanju logora, da odgovore zadacima koje su dobili u školi. Ta njemačka pokrajina ima u zakonu da svi učenici moraju proći kroz jedan od memorijala logora smrti, a istovremeno moraju obraditi tu temu i shvatiti je. To je primer kako se jedno društvo suočava sa prošlošću i gleda u lice novim generacijama. Ono što ja govorim našim mladim generacijama – vi niste ni za šta krivi, vi niste ni za šta odgovorni osim što imate odgovornost traganja za onim što se zapravo dogodilo i nepristajanja. Znači razumevanje i nepristajanje, to ne dobijaju u školama ili dobivaju iskrivljene slike. Što se tiče fašizma na ovim prostorima, pre puno godina dobila sam poziv da govorim na sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99. Moja tema je bila – zašto političari vole fašizam – bilo je sugestija da temu promenim – da li političari vole fašizam. – Rezolutno sam odbila jer za mene nije sporno da li ga vole, naravno da ga vole, samo je pitanje: zašto ga vole. Mogu ga voleti, ali ne smeju to ispoljavati.
Verovali ili ne, na tom izlaganju je bilo samo 6 članova Kruga 99. Zašto je to tako, ostaje da se vidi. Da li su oni svi znali zašto političari vole fašizam ili nisu želeli da ih snime mediji i da se vidi ko je u sali, ne znam, ali to nije moj problem već njihov. Problem ove zemlje je, što političari veoma često fašizam i fašističku retoriku koriste u svrhu svoje dnevne politike vrlo uspešno. Kada se vodila u državnom Parlementu rasprava treba li ukinuti fašističke organizacije i zabraniti upotrebu njihovih simbola, nevladina organizacija Gariwo, koju vodim, je podržala tu incijativu time što smo preko noći organizovali potpisivanje peticije, i to iskustvo je dragoceno. Svakih deset sekundi je jedan građanin potpisao tu peticiju, imali smo preko 15 hiljada potpisa i predali smo to potpredsedniku Parlamenta, a poslanici su to odbili. I da je bilo 15 milona potpisa oni bi je odbili jer njima ne znače ništa stavovi građana, oni im služe samo jednom u četiri godine, da glasaju za njih.
Zato nije logično očekivati da takvi političari podrže ono za šta se zalažemo, jer je to protiv njihovih sopstvenih interesa. Mi ipak nikada nećemo odustati od borbe za ono što bi građanima ove zemlje pomoglo da žive dostojanstveno.
* Koliki je utjecaj nacionalističkih elita na obrazovni sistem u BiH i kako spriječiti te elite da proizvode nove generacije koje će na svaku drugost gledati sa mržnjom, prezirom i strahom?
– Ovo društvo je kroz Dejtonski ustav, koji je omogućio podjelu zemlje na entitete, kantone, distrikt, itd. omogućio i jednu potpunu partikularizaciju obrazovnog sistema tako da imamo 13 ministarstava edukacije. Ministarstvo obrazovanja države ne postoji. Teško je govoriti da mi možemo učiniti nešto na nivou obrazovnog sistema kada je on tako usitnjen, a namerno je usitnjen da bi se sprovodilo zaglupljivanje mladih generacija. Edukacija mladih u smislu kako im oduzeti moć analitičnosti i uočavanja problema, kako ih zastrašiti da ako nešto i vide ništa ne preduzimaju, iz iskustva rada sa našom decom i studentima vidim da da je veoma uspešna. Vidim da mladi uglavnom nemaju kritički stav, oni su postali prosto podanici u ogromnom broju slučajeva sa vrlom retkim izuzecima koje ja izuzetno poštujem. Kime ćete lakše vladati nego poslušnicima koji se neće pitati šta ste to uradili, da li valja ili ne valja? Šta učiniti da se to promeni? Zato sam ušla u jedan alternativni način obrazovanja, pa smo radili sa postdiplomcima, dodiplomcima, studentima, srednjoškolcima, pa sada radimo i sa sedmim, osmim, i devetim razredima osnovnih škola. Ukoliko naši mladi ne dobiju mogućnost alternativnog obrazovanja u najvećem broju slučajeva ostaće intelektualno, emotivno i psihički uskraćeni za elementarna saznanja koja im mogu pomoći u prevazilaženju teške bolesti koju izaziva virus nacionalizama. – Svetlana Broz
http://fah.forumcity.com/viewtopic.php?p=9296&sid=4efa27a6399f77f650808c39f2746a2d
Shto ta pizdulja ne ide da posredi stvari u Hrvackoj ili Srbiji. BiH nije drzava, to je lesh od drzave, koji su upucali balije, cetnici i usrashe.
zasto neon prodaje muda pod bubrege na javnom mjestu? Zasto bi se bijelci koji su bili rijecima i djelima protiv aparthejda stidjeli?
Analogno tome, zasto bi se Srbi/Crnogirci koj su bili javno i glasno protiv agresije nad BiH, uopsteno protiv velikosrpskog zlocinackog projekta, icega stidjeli?
Hocu reci, stidjeti se trebaju oni koji su cutali, koji pomagali ili ucestvovali u veliksrpskom zlocinackom projektu. Pa bili to Srbi/Crnogorci, Meshini Muslimani ili Andricevi Hrvati iliti Albanci onog pijanog zastavnika. Srbi meni nihesu ni prijatelji ni neprijatelji. Mi ovdje govorimo o konkretnim ljudima, grupama i ideologijama u okviru srpskog naroda koji/koje zagorcavaju zivot na Balkanu.
06-12-11, 17:09 Ego_and_his_own:
Ono sto je jedina cinjenica odje jeste da nijesu oni osudjeni koji su to radili. A Osudjuje se narod kao misaona imenica.
Zamisljeni neprijatelj opet.
JNA postade “JA”
Propaganda preko medija o mrziteljima crne gore a i srpskog naroda. Milo i Momo idu u izvidnicu.
Ceca previse vrckala, pa je u zatvor bacili i osisali, pa je Arkan spasio iz okova, al tek posto je nazdravio sa Amfilohijem na cetinje sa cashom Loze i heklerom. Prava Srpska bajka opjevana. Dje ga je josh Milosh pa da svi budu na okupu! A nebi Milosh sa njima znam ja.
Dobrovoljacki odredi, paravojne formacije i rezervisti. Puske i mitraljezi bez potpisa i popisa.
Da da Narod je to stio, a oni samo organizovali.
Predsjednik tadasnjih Gradjana Crne Gore:
PWC,
ponovio si ono što sam ja rekao, u svom seljberskom stilu, a onda mi nabacio da prodajem “muda pod bubrege na javnom mjestu”. Sikter!
Omakne se nama pa generalizujemo, kazemo Srbi. Ali mi znamo licno ime Dobrici, Slobodanu, Amfiolohiju, Radovanu, Ratku…ovaj onaj…A znamo dobro da su svi oni Kinezi… I znamo da su oni sami rascerivali turce na buljuce…bez icije pomoci.
Pushi!
Bravo PWC, ko priznaje pola mu se prašta. Tebi se generalizovanje često omiče. Ali ovim komentarom kandidovao si se za člana civlizovanog društva. Još malo poradi na sebi, pa onda prioni na časove bontona i možda pod stare dane staneš u red civlizovanih.
Amerika te je učinila divljijim nego što si bio dok si skakutao po gusinjskim vrletima čija ti je ljepota ipak malo oplemenila taj nadžak-baba karakter.
Aj sad sikter ;)
Evidentno je da u Crnoj postoji fashizam. Nije uopste pitanje imali ga ili ne. Samim tim da postoje etnicke, vjerske ili socijalne podjele i grupacije koje se bore za licne ili interese jedne grupacije bez respekta za interese i prava ostalih, bilo kojih, je fashizam.
Mozemo li ga nazvat ideoloski: “drzavni” fashizam?
A mi znamo da svaka drzava trpi posledice svojih postupaka. A mi vidimo oci nam ispadoshe da ovi djavolje kaplje ne trpe no narod jedini trpi.
A nemogu oni bit drzava kad ne ispunjavaju ovaj uslov.
ne sprdaj se…kakav drzavni fasizam?!…uspravi se malo jer ti je bez ikakve krivice proradio osjecaj krivice…najprije ce biti da je u cg proradio do panja covjek je covjeku vuk…a moze i lisica…
Uploaded on 12 Nov 2010
Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović, svedočio je danas pred Višim sudom u Podgorici na sudjenju optuženima za deportaciju Muslimana 1992. godine, koji su se sklonili u Crnu Goru, a nakon izručenja vlastima bosanskih Srba bili ubijeni. “Ako je bila greška, onda je državna, a ne pojedinačna,” izjavio je pred sudom Bulatović.
tacno…evidentno je da u cg postoji fasizam kroz vjekove…samo je pitanje kome moze biti a kome ne mora…kad sjase murta bice kurta…
Ne mislim ja na Crnu, njoj je dovoljno sto je crna. A mislim ako postoji Srpska, Bosnjacka, Albanska stranka i bori se samo za prava srpske, bosnjacke, ili albanske populacije u Crnoj gori ne uzimjeuci u obzir kako je onima koji ne pripadaju preferiranom, partikularnom etnosu da je to fashizam, ma sta god oni imaju na umu i statutu.
Ako jedna partija zaposljava, podmiruje svoje clanove bez respekta za pravo i pitrebe drugih nepartijskih clanova drustva to je partihski fashizam. Itd. lista moze ici unedogled. Zato treba uciti ptepoznati fashizam u pojavnim oblicima. Ali da se to ne ptretvori u paranoju i lov na vjestice. Fashizam je pravda prema sebi i svojoj grupi uz istovremenu nepravdu ka drugoj individui ili grupi.
upravo sam na to i mislio…cinjenica da u cg postoje nacionalne stranke i partikularni nacionalni interesi govori o postojanju fasizma…mi , vi , oni …i cim je nekog strah zbog pripadnosti nekoj naciji poslije citanja neke knjige tu nisu cista posla…mi smo svi pomalo fasisti , zar ne?…
Kada ste postali svjesni da je rat nemoguće izbjeći?
1990. sam osetila, više nego što sam shvatila, da će se neko veliko zlo dogoditi na prostorima, ne samo Srbije, nego i Jugoslavije. Ja sam živela u Beogradu i od pojave Miloševića na političkoj sceni Srbije1987., mislila sam da se mnogo ružnih stvari događa samo u Srbiji. Kada je Milošević na mitingu ispred Savezne skupštine 1990., na urlike jednog velikog broja ljudi iz mase od preko petsto hiljada: Uhapsite Vlasija odgovorio potvrdno, da uhapsićemo ga sam shvatila da će se neko veliko zlo dogoditi na mnogo širem području nego što je to samo Srbija i tako je i bilo. Ali ni tada nisam mogla pretpostaviti da će to biti tako krvavo zlo kao što se kasnije dogodilo.
Kada je Hrvatska već bila u požaru rata 1991., kada je goreo Dubrovnik, kada je goreo Zadar, kada je sistematski ubijan Vukovar, ja sam u odvojenim razgovorima, na pitanje upućeno trojici opozicionih lidera Miloševiću: – zašto se taj suludi rat vodi u Hrvatskoj i kada će on prestati, dobila identičan odgovor odgovor koji me je šokirao: „To u Hrvatskoj uopšte nije rat, to su samo ratne igre, pravi rat će biti u BiH“. Iako nikada nisam prihvatila tezu da u Hrvatskoj nije bio rat, jer za mene jeste bio, užasan, zverski zločinački. Njihova konstatacija da će rat zapravo biti tek u BiH me naveo da u trenutku postanem svesna činjenice da su se Milošević i Tuđman dogovorili o podeli BiH i moje sledeće pitanje je bilo sasvim logično: „Šta će se dogoditi Muslimanima?“ I tada je njihov odgovor bio identičan i i potpuno poražavajući, sveden na konstataciju da ima dovoljno reka u BiH, počev od Drine, preko Neretve i Une, završno sa Savom. Tačno po tom scenariju, nakon manje od godinu dana, započelo je zversko komadanje BiH.
Tada sam shvatila da je rat neizbežan, jer sam znala da se BiH ne može podeliti teritorijalno zarad intersa velike Srbije i velike Hrvatske bez rata.
Ne želeći umanjiti značaj Miloševića, ipak smatram da je on samo proizvod Srpske akademije nauka i umjetnosti. Volio bih da razgovoramo o tom utjecaju koji je osamdesetih stvarala Srpska akademija nauka i umjestnosti, a na čiju je pogubnost upozorio Danilo Kiš u svom čuvenom eseju O nacionalizmu. Da li je taj Kišov esej prešućen u tadašnjoj intelktalnoj javnosti i koliko je ta šutnja odgovorna za pojavu Miloševića i ustoličavanje ideologije nacionalizma?
Danilo Kiš je bio moj prijatelj. Živeo je u Parizu i imao dovoljnu distancu da sagleda, naravno uz to što je bio veliki pisac i veoma pametan čovek, sve nas u Jugoslaviji. Mi možda često nismo imali tu distancu, taj odklon od samih sebe. Ja se sećam njegovog teksta i znam koliko je bio bitan, ali tada kada ga je on napisao, atmosfera u Srbiji, tačnije u Beogradu, je bila dovoljno morbidna da nijedan tekst nije mogao uticati na otrežnjenje. Sećam se tih godina kada sam prijateljima pokušala da kažem – stanite, zaustavite se, to što radite je pogrešno, to što idete na skupove podrške Miloševiću je meni isto kao kada smo gledali u bioskopima u dokumentarnim filmovima kako ljudi daju podršku Hitleru, gledali Hitlerove govore i milione ljudi koji su padali u trans pred tim molerom koji ih je zavodio. Dakle, dobijala sam odgovore koje su me poražavali, citiram: „Ti govoriš tako zato što nisi Srpkinja“. Ne volim etničke kategorizacije, nikada sama ne upotrebljavam ni jednu, ali u citatu to moram. Dakle, svi smo učili iz psihologije da se ništa ne može definisati iz negacije, a oni su mene definisali iz onoga što nisam bila, iako ja mnogo više nisam nego što jesam u životu kao i svi mi. To je bilo vreme potpunog ludila koje je isključivalo čak i one logičke premise koje smo dobijali u gimnazijskom obrazovanju , govorim o ljudima koji su bili visoko obrazovani i koje sam pokušavala da zaustavim, da ih opomenem i da im ukažem na to kud srljaju i da podržavaju novog Hitlera u Evropi. U takvoj atmosferi jedan glas moralnog pisca, ma koliko on velik bio, nije bio dovoljan. – Svetlana Broz
http://fah.forumcity.com/viewtopic.php?p=9296&sid=4efa27a6399f77f650808c39f2746a2d
Fascism as a political movement differs from other reactionary parties in that it is supported and championed by masses of people. I am fully conscious of the responsibility involved in such statements. I could only wish, in the interest of this battered world, that the working masses had an equal realization of their responsibility for fascism.
One has to distinguish ordinary militarism from fascism. Germany under the Kaiser was militaristic, but not fascist.
Since fascism, always and everywhere, appears as a movement which is supported by the masses of people, it also displays all the traits and contradictions present in the average character structure: Fascism is not, as is generally believed, a purely reactionary movement; rather, it is a mixture of rebellious emotions and reactionary social ideas.
If, by being revolutionary, one means rational rebellion against intolerable social conditions, if, by being radical, one means “going to the root of things,” the rational will to improve them, then fascism is never revolutionary.
True, it may have the aspect of revolutionary emotions. But one would not call that physician revolutionary who proceeds against a disease with violent cursing but the other who quietly, courageously and conscientiously studies and fights the causes of the disease. Fascist rebelliousness always occurs where fear of the truth turns a revolutionary emotion into illusions. – Wilhelm Reich, The Mass Psychology of Fascism
balkan 90 tih. kolektivna odgovornost ? ne znam . moguce , mozda …
mislim da je potrebna tzv. istorijska distanca .
i tada, ako bi se doslo do teme -balkan 90 tih, kolektivna odgovornost , prvi na spisku bi mi bili ameri i rusi.
pojedinacna odgovornost je opipljivija . sto bi nas narod rekao ” vidljiva golim okom”.
crna gora ? momir i milo. kostic.marovic. ima sigurno jos , dopisite slobodno..
( na fotografijama , clanovi LSCG-a, 90-tih : Momir Bulatovic i Milo Djukanovic )
“…balkan 90 tih, kolektivna odgovornost , prvi na spisku bi mi bili ameri i rusi.”
dok god mi zabijamo glavu u pijesak pred svojom odgovornoscu za ubijanje i rusenje bivse jugoslavije i glavnu krivicu trazimo kod lesinara sa strane koji su se umijesali tek kad smo mi otvorili rane i krenuli srafcigerima jedni drugima da skracujemo muke, ozdravljenija nema, samo jektenije za jektenijem. kad se na djelove rascine unutrasnji ekonomsko-poloiticki razlozi koji su doveli do raspada, umjesto optuzivati strance da su nam radili ono sto stranci stalno i svuda rade (kao sto je i jugoslavija radila drugima sirom svijeta, nije bilo sukoba u kojem mi svoje mirodjije prodavali niesmo i tako dobrim dijelom krvavim novcem cuvali samourpavni socijalizam za unutrasnju uporabu) i da su nas oni zavadili, mi sami sebi tavjamo crnu kapuljacu na glavu i gledamo kome od komsija da se najebemo oca da bi nam bilo bolje, uspravnije i utemeljenije.
Apsolutno saglasan sa lauferom.
Momir prodaje muda pod bubrege i moze mu se kad nema suda.
Deportacija izbjeglica je jedna od akcija u ostvarivanju velikosrpskog zlocinackog plana i zna se ko je bio zaduzen za Crnu goru i izdavao naredjenja.
Odje Darko mjeri preciznim instrumentima, istine i zablude, pametne i lude,
ja sam prije KISA predvidio krvoprolice, davne 1987, a Gospodin Veljko Milatovic davne 1980-83, kad sam radio solarne u Herceg Novom i Mojdezu, dje se sklonio u penziji od divljih naZijonalista. GRIJESI NASI se vide iz KOSMOSA, KOLEKTIVNI, DRZAVNI, POJEDINACNI, dok mi filozofiramo i prodajemo FINOCU I UZVISENOST, nasi bliznji, komsije, kumovi i prijatelji, to rade bez RUKAVICA, i bez preciznih instrumenata, niti ih grize savjest, niti zale za zrtve civilne ili vojne i cekaju svojih 5 minuta da se osvete, samo se plase, da im NATO ne pomrsi racune, jer bez podjela i mrznje, moze se narod AVIZAT.
Okp, nije tacno. Zelim ista prava i obaveze svim stanovnicima crne. Razlicite narode u Cg nijesam ja pravio, nego vrijeme i okolnosti. To da susret raznih kultura i religija ne mora zavrsiti istragom jednih ili drugih pokazuju cinjenice. Oko 75% emigranata na zapadu se adaptiraju i integrishu u “nesrodne” sredine kulture provedu ostatak zivot relativno zdravo i uspjeshno. Oko 60% procenata ih u prvoj godini boravka prestane pljuvati po plocnicima a u drugoj godini prestanu gaziti i gi ostale putnike u javnom prevozu.
Zasto se ne mora susret raznih kultura i religija zavrshiti istragom jednih ili drugih?
Iskreno receno, nije me mnogo zainteresovao pop medju filosofima i filosof medju popovima. To je jedan klaustofobicni svijet koji pokusava da se izbavi iz zatvora a istovremeno je ksenofobican pa ne moze da se oslobodi iz licnog zatvora.
To je neprestana patnja. Licni, mentalni zatvor je najstrashniji, iz njega nema izbavljenje.
Pishem putopisni tekst o ovome sto si spomenuo o americi.
Vrlo apsurdan tekst. Neznam dal da ga nazovem little Serbia ili little Albanija ili little Croatia.
Mozda najbolje little Montenegro.
klaustofobija – strah od zatvorenog
ksenofobija – strah od stranog
pws, znam da nije tacno…gastarbajteri na zapadu prvo sto nauce je da im je brzina adaptacije na novu sredinu i kulturu uslov i za ekonomski boljitak…i mi u cg imamo slican mehanizam u sistemu…administracija se preko noci presaltala na novo crnogorsko jotovanje…nazalost i mnogo mladih obrazovanih ljudi je ponosno krenulo u taj trend…a nema niko da potegne rucnu…interesantno da je premijer ostao potpuno dosljedan svom pravilnom izgovoru i ranijoj gramatici srpsko-hrvatskog jezika iz vremena yu…
Kolektivna krivica ne, ali kolektivna odgovornost – da. I stid. A stid je plemstvo (za one koji pomisle da je ustvari sramota).
kakva kolektivna odgovornost?!…to ne postoji…samo imena i prezimena …stidis li se ti?…
Sa vama se ne objasnjavam, ne biste shvatili. Naravno da se stidim.
potrudicu se da shvatim…nisam ja taj koji mislis…
u kojim prilikama i pred kim osjecas stid?…zbog koga i cega?…
Generalizovanje ima kontraefekte. Svi okrivljeni a nikome se ne sudi.
Ne mozesh u isti kosh Srbe/Crnogorce koji su na bilo koji nacin, djelom ili rijecju bili protiv veljesrpskig zlocinackog projekta i one Srbogoce koji su odobravali, pomagali ili ucestvovali u veljesrpskog zlocinackom pregnuu. Ne ide tako.
Bolje dva kriva omashkom propustiti nego jednog neduznog namjerno optuziti. Budimo tolerantni i pravicni. Ne optuzujmo neduzne. Ned dajmo krivcima da se kriju iza dimne zavjese.
mene je stid , u prilikama , kao shto je – ova.
osjecam stid pred – chovjekom.
zbog koga ? zbog vecinskih makedonaca,slovenaca,bosanaca,hrvata,srba,albanaca,madjara…
zbog cega ? zbog Jugoslovije(SFRJ) .
jedini stid moze biti stid roditelja pred svojom djecom sto ce jednog dana otkriti kakav je svijet u kojem su se rodili…nacionalni stid imaju samo nacionalisti…zasto da se covjek stidi zbog drugih ljudi i njihovih gresaka ili zabluda necije-svoje nacionalnosti-rase?…ili tudje ksenofobije…i ovaj portal je jedno lijeciliste od ksenofobije…
“Jugoslovenska Vlada osudjuje muslimansko-hrvatsku ofanzivu u Bosni.”
….
“Nema razloga da dinar devalvira. Skonta je za svu Jugoslaviju Kontic. ”
Darko Bulatovic
Studentski ultra-kratki film na temu: Strah od otvorenog
——————————————————————————————————
Ponekad često se dešava : Što se više otvoriš prema čovjeku , čovjek kao da je proklet, reaguje tako što se zatvara ili te zatvara. Ili, oboje.
Pozdrav Darku, iz ”najljepšeg zatvora na Svijetu” .
Mene su CIPANCIJELI VIJEK, ispirali mozak oni iz SUME I OVI SA ULICE, pa cu cekat da stase OPOZICIJA i zamijeni MAFIJU, a ocu li to docekat, to samo GOSPOD ZNA.
strpljen-spasen…
Zivot u klaustofobicno-ksenofocnim sredinama je ka provlacenje kroz kanalizacionu cijev.
Pokushaj, majcin sine, da recesh nesto razlicito od mishljenja koje vlada u carshiji!
Teror tih sredina ni selo ni grad je mnogostruko opasniji od atomske bombe. Malogradjanski teror.
Ka kafu sa Egom o odgovornosti (ocigledno jutarnja)
Odje se lako moze vidjeti moje indikacije na mogucnost da nam je dosta “slika” impltirano u glavu od strane medija (a i drustva i obrazovanja).
Da bi jedan pojedinac krenuo u zastupanje nekog svog prava, on mora ne da direktno polemishe sa sticenikom njegovog prava vec mora da putem medija diskutuje sa njima.
To je enorman napor koju pojedinci i grupe moraju da predju u svojoj gradjanskoj borbi.
A tek kad se tome doda da ni taj put nije besplatan no je “toll-road” onda se legitimno postavlja pitanje dali je pojedinac kao dio danaroda a samim time i narod imao ikakvu sansu.
A evo dublje elaboracije ovih indikacija na neke primjere koje mislim da vecina nas zna.
Odje posebno:
…”Kad bi bilo to da sina nekog iz OGP-a narod uzeo i postavio to bi bio Komunizam.”
Odje ima interesantan dio o Gradjaninu kao obaveznom ucesniku u poroti:
A ovaj dio ima i grafiku!
Sa Egom o odgovornosti… ili po naski Sa Sobom o odgovornosti. Jer na kraju je kao i na pocetku. Jedino sto mozesh da promijenish je sebe. I jedino to moze promijeniti i druge oko tebe i kako uticesh na njih i kako oni reaguju na tebe.
Ja mislim ljudi da ima osnove ovo sto sam rekao i da narod je suzanj i da kao rob nikad nije donosio gospodarske odluke da bi ga mi mogli drzati odgovornog.
Oni koji su bili slobodni da takve odluke donose su odgovorni.
U crnoj gori se niko nikad nije trudio da nauci narod sta je Demokratija i koje su mu obaveze kao gradjaninu.
On je samo trebao da cuti i da glasa.
To nema legitimitet da se zove Demokratijom! Vlast ima za obavezu da edukuje gradjane o njihovim pravima i obavezama. Oni su jednu noc zaspali ka “Komunisti” (prevarili narod koji su zeljeli kontinuitet jugoslavije) a drugu ka Demokrat-Sociopate.
OKP: “nacionalni stid imaju samo nacionalisti…zasto da se covjek stidi zbog drugih ljudi i njihovih gresaka ili zabluda necije-svoje nacionalnosti-rase?…ili tudje ksenofobije…”
Oho ho OKP! Šta ovo bi? Odgledao si melanholiju? Komplimenti u svakom slučaju :)
Vidim da je i Darko Bulatović multimedijalno preispitao svoj stav o potrebi pokajanja naroda.
Davno sam izliječen od sujete, tako da ovom konstatacijom ne poentiram: Drago mi je što su pomenuti komentatori (kao i PWC), ponovili moje stavove. Naravno, kako se to govorilo u školici “svojim riječima” :)
Pozdrav svima.
Ja sam sad u stadijumu istrazivanja da uvidjam da pokajanje nije dovoljno. Mora se josh nesto uraditi tu…
Znam sto se mora!
Mora se nesto iz greske nauciti!
Koja nam je lekcija ovo zna li ko?
Ja se nadam da smo dijelom svjesni da smo mi u nekakvoj skoli prirode.
A ne ovisi od svjesnosti ta nam skola nista. Robovi smo joj, to je nesumljivo, svi po Milosti Tvorca svemoguceg.
Equilibrijum prirode koji postoji u svemu, nauka to potvrdjuje.
“Svaka akcija jednaka je reakciji”
Neki ljudi prirodno manipulishu ovim zakonom u svojoj koristi. Ova vjestina se moze nauciti i usavrshiti.
Samo se ophodish lijepo i ljudski sa postovanjem i tvoji sagovornici ce ucinjeti isto.
Treba biti svjestan da svaki covjek ima potrebu da projektuje imaginarnog neprijatelja u sagovornika jer zna da ga ima a ne zna dje je. Njemu se cak i pricini da si mu neprijatelj to je mehanizam odbrane. On toliko zeli da nadje svog neprijatelja da ga spopadne iluzija da ga je nasao – Fatamorgana.
Ja predlazem da odglumimo ali svijesno jedni drugima neprijatelje i kriticare kako bi oslobodili kreativno tu nagomilanu energiju.
Vidite energija je po prirodi negativna, to se zna. Ta energija moze da se iskoristi korisno. Ka ono na bateriju. + i –
Jing Jang
Darko, s uživanjem sam odgledao tvoj razgovor s egom. Kad bi me poslušali (a to rijetko čine), momci koji uređuju ovaj portal bi stavili tvoj video prilog umjesto filma u podne.
OKP, tom metodom je Milo marnuo ideološku matricu LSCG-a (što je, naravno, moralo da se pretvori u Grotesku). Ali, kako se kaže: Ne kreše ona rabota, nego prilika ;)
da ne bude zabune, ovo za film u 2 nije provokacija. Naprotiv.
Inače, nemam imaginarnih neprijatelja. “Ratujem” na netu samo na nivou principa. Ako mi se ponekad otme, to je posledica trenutne slabosti.
neon, vrijeme je da i ti jednom budes u pravu…ne kaze se bez neke: na greskama se uci…
Ja mislim da je stid koji spominju zapravo stid od glupog naroda.
Ja sam siguran da taj stid kod ljudi prouzrokuje da uvide vaznost edukacije i fokusiranju na tome.
Nemoze narod koji nije naucen kako da bude pametan, bit pametan.
Onda se takav narod samo svrstava prema onome sto vidi da je navodna vecina od straha jer nezna nista.
ANDREJ NIKOLAIDIS O CRNOJ GORI: Objasniću vam kako je djelovao crnogorski nacionalizam u proteklih 20 godina, pokušaću to objasniti kratko na primjeru radnika fabrike „Radoje Dakića“ iz Podgorice – u jednom trenutku Slobodan Milošević je odlučio srušiti crnogorsko komunističko vodstvo, a to nije išlo lako, uprkkos protestima, zbog toga što su imali podršku rukovodstva ostalih republika. On je na vlast naumio dovesti, kako su ih tada u Crnoj Gori zvali, mlade, lijepe i pametne, ekipu koja je predvođena Milom Đukanovićem i Momirom Bulatovićem.
I onda su očito shvatili da to neće ići bez izvođenja veće količine radnika na ulice i tada su radnici Radoja Dakića, predvođeni Predragom Bulatovićem koji će kasnije postati značajan funkcioner tog pučističkog rukovodstva. O ni su otišli pred skupštinu i to su već bile ozbiljne demonstracije.One su imale i socijalnu komponentu, a imale su i nacionalnu jer, sem što su bili tada zabrinuti za korupciju tadašnjeg komunističkog rukovodstva, jedna od optužbi je bila da prečesto jedu jagnjetinu, ali i za „naš“ narod na Kosovu i Metohiji. Uopšte gledano u to vreme, nemojmo misliti da je antikorupcijska borba odlika današnjeg vremena, one su se dešavale i ranije i uvek su imale precizan politički kontekst. Setimo se „Agrokomerca“ ili recimo u listu „Intervju“ na naslovnoj strani „Supruga Azema Vlasija dobila veliki kredit“ – Borisav Jović na naslovnoj strani 1988. godine.
Radnici su isposlovali svoje, smijenili su rukovodtsvo, doveli su mlade, lijepe i pametne i šta se onda desilo? Prvo su mobilisani i poslani na Dubrovnik.
Onda su dobili međunarodoe sankcije, pa su onda njihove plate od 1000 maraka pod korumpiranim rukovodstvom otišle na jednu marku pod vlašću mladih, lijepih i pametnih, fabrika je prestala da radi, izgubili su posao, pa su tajkuni kupili fanriku i sad će tu graditi zgrade.
Očito da je nacionalizam bio sredstvo tranzicije u bivšoj Jugoslaviji, da je ta duhovna devijacija imala vrlo jasnu materijalnu bazu i mislim da nam danas treba biti jasno da su nacionalizam i identitet bili sredstvo za gomilanje, a posle i očuvanje kapitala. Ako zaboravimo na materiju i novac mogli bismo upasti u zamku da nacionalizam tretitramo kao derekavca iz „Lepa sela lepo gore“, kao duh iz tunela.ili kao neku zlu ideju koja je u metafizičkom sukobu ideja odnela prevagu i progutala sela, gradove i ljude. Nemojmo zaboraviti da je u celoj priči neko dobro zaradio i zapitajmo se da li bi ovakva tranzicija bila moguća da nije bilo nacionalizama i ratova ili su pak oni bili nužni da bi ovakva tranzicija bila sprovedena.
http://kontrapress.com/clanak.php?rub=Dru%C5%A1tvo&url=Balkanske-perspektive-Nacionalizam-kao-sredstvo-obmane-i-gomilanja-bogatstva
neone…ja problematiku agresije na BiH i genocida nad Bosnjacima BiH ne posmatram na nivou postojece kolicine Srba ili ukupne mase Srba, nego na nivou broja Srba koji su odobravali, pomagali i/li ucestvovali u veljesrpskom zlocinackom projektu.
Nije mi jasno poraik
Organizatore, naredbodavce i izvrsioce agresije na BiH i genocida nad Bosnjacima etniki/ponarodnosti natodnospo narodnosti znamo kao Srbe. Ako ti imash neki bolji predlog samo reci.
Istini za volju medju izvrsiocima je bio odredjeni broj Meshinih Muslimana i Andricevih Hrvata, ali, koliko ja znam. planeri i naredbodavci su iskljucivo Srbi. Pa, sad kad ja u tom kontekstu spomenem Srba ne duri se na mene, nego idi raspravi s njima, jer su oni pravili Veliku Srbiju za Srbe. A ti im reci da tebi nije trebala, ne treba ti i nece ti trebat Velika Srbija. Mirna Backa, ravan Srem…
PWC, mene ona rabota boli i za avnojevske i za granice Velike Srbije, i za kraljevinu SHS i za Neretvu u granicama Crne Gore… Nikada nisam branio ni jednu od tih “graničarskih teza”, niti sam zagovarao neophodnost bratstva i jedinstva i bilo kakve vrste nacionalne unifikacije. Moj “ratni grijeh” je samo u promovisanju maksime – živi i pusti druge da žive. Pod tim podrazumijevam i prestanak miješanja Imperije u politiku i stanje svijesti građana Balkanskog poluostrva, ubijeđen da bi se u tom slučaju prirodnim a ne ratnim procesima formirale i granice država i nacije i kulturološka, jezička i svaka druga bliskost među njima . I BiH i svaka druga država na Balkanu potvrdila bi suverenost i smislenost postojanja ukoliko ona počiva na prirodnim osnovama a ne na nametnutim principima.
Imao si dosada dovoljno prilika da shvatiš da ne ulazim u tu seljačiju od priče ko je kriv i odgovoran za ove ili one žrtve na nacionalnom nivou. Ne prebrojavam žrtve niti nacionalizujem krivicu.
Prepuštam to isfrustriranim glupanima koji svoj šovinizam prikrivaju nacionalizacijom krivice za ovaj ili onaj zločin, neprestano se vrteći u za njih podobnim epohama a izbjegavajući one u kojima bi im činjenično stanje moglo izbiti keca iz rukava za verzju koju nameću kao jedinu i nedodirljivu istinu.
Ako se i sprdam sa nečim što ima nacionalni kontekst, činim to isključivo na konto naroda kojem ja pripadam i države u kojoj sam pasoš, imovinu i prava stekao naslednim putem. Ne bavim se smećem u komšijskom dvorištu.
E sad, činjenica jeste da me zabavlja identifikacija primjeraka navedene frustrirano-šovinističke kaste, koja pokušava da se izliječi kroz nacionalizaciju zločina selektovanih prema ličnom osjećaju bola i patnje.
Ne znam da li si primijetio, tražeći sagovornike za ovu tebi omiljenu temu po raznim portalima, kako se šovinizam uvijek manifestuje prikriven iza velikh parola o pravdi, pokajanju, antifašizmu, slobodi etc.?
Sad se sjeti se ko na ovoj adresi najčešće i najžešće grmi sa antifašističkim parolama o zločinima iz prethodnih ratova dajućim stalno i iznova nacionalni kontekst :)
Recimo, Darko Bulatović nije takav slučaj. On priča o svojima i od njih traži pokajanje. Ko preostaje? :)
Problem je sto se ja ne identifukujem sa ijednom “nacijom” – pun mi je ku.ac juznih slovena. Naciju iskljucivo smatram kao drzavljanstvo.
Valja braniti AVNOJ-ske granice rijecju, jer ce ih u suprotnom neko morati bniti zivotima. Tendencija rehabilitacije fashista i njihovih slugu medju narodima i narodnostima, jelte, dugorocno ima ozbiljne posljedice po suzivot na Balkanu.
Ne znam za sta stojish ili ne stojish jer se ne mogu sjetiti tvojih komentara iz drugih tema.
Srpski, Crnogorski, Hrvatski, Bosanski, etc narodi su bili izmanipulisani smisljeno obmanjivanji od strane medija i vlasti da bi podrzali namjere vlasti i nikako nisu oni bili ti koji su izrodili ove ideje.
1990
Dnevnik RTS
Raspada se HDZ:
Istina je da vecina naroda je htjela ocuvanje Jugoslavije, a da su se vlasti u ovim zemljama naoruzavali od strane NATO i Rusa i da su oni iscenirali rat, a narod napuckan jedan na druge isfingiranim incidentima.
Konfederacija je bila predlagana ali su njeni proponenti ucutkani. Bilo je nekoliko mirovnih konferencija nekih intelektualaca o problemu, oni su bili ucutkani. Samo su iz Saveza komunista imali pravo da ovo diskutuju i resavaju. Slovenija i Hrvatska bi u tom momentu pristala na taj predlog. Ali Beograd nije stio decentralizaciju.
A decentralizacija je bila ono sto je bilo potrebno jugoslaviji da bi se izvukla iz krize.
Ali Beograd, lijepe vile i sokaci….
namjere “srpskog nacionalnog Projekta Velika Srbija” je ocigledno bila da se pojedinci napune para prodajuci zemlju tudjinu i da narod uniste.
A vecina naroda je dibidus jer je izmrcvaren. Njima se ne da da porastu no se ubijaju u pojam.
Ljudi moraju da shvate razlicitost kao raznovrsnost i potencijal a ne kako su uceni razlog za mrznju.
Moraju da shvate da postoji mogucnost da su uceni pogresno.
Notorna je neistina da su Rusi naoružavali bilo koju vlast bivših SFRJ republika. Da jesu, danas bi smo imali sasvim drugačiju situaciju na Balkanu.
Ovo doživljavam kao pokušaj relativizacije američkog zločina: NATO je naoružavao, amerikanci su kontrolisali, podmetali, instruirali,i inspirisali (držeći se naravno maksime – divide et impera), pa sad treba da im olakšamo grijehe uvlačenjem Rusije. E pa nije istina. Rusija nakon raspada SFRJ nije isporučila nijedno pomena bitno naoružanje (pušaka, RRB-ova, lakog pvo arsenala i artiljerije, nije hvalilo naslednici JNA), iako je imala ugovoren posao za to (nikad isporučeni radarski i raketni PVO sistemi, eskadrila migova 29…).
Ima tu jedan opasan “fenomen”. Srbiju vode u ovom momemtu isti elementi koji su sve zapoceli 90-ih. Zato je smijesno govoriti o pomirenju. Evo su pro-velikosrpski elementi u Cg kupili Miljov trik i bi malo razvijali demokratiju sa onima koje nijesu uspjeli sunetit za glavu. Samo pocteno pa ko koga zajebe.
Projekat Velika srbija je olako obecan plijen. Kosovo je strateshka tacka od izuzetnog znacaja za NATO.
Pa svudje ti je tako i pozicija i opozicija.
Svi isti su na vlast. Neki su eto preminuli. Ali vecina je josh tu ako ne blizu.
Iste price!
Jel moguce da nema nista novo? Ni jedna nova ideja tu da se pojavi?
A nije brate to je neka supresija…. presure sto veli Lado.
Naravno, sasvim sam svjesan pat pozicije u Crnoj. To je zbog toga sto nije bilo uspjeha u organizovanju treceg, demokratskg, gradjanskog bloka. Birati izmedju mafijashkog i velikosrpskog bloka nije izbor i nije za Crnu goru.
Ovome narodu treba lijek ljudi, on je vas u komate, treba neko da ga sastavi.
Ali da ga ne laze i da ne krije od njega nista. Da mu se da sansa da i on participira u tome i uzme odgovornost za svoju sudbinu slobodno.
Ko oce dobro svome narodu, on nemoze to izvesti, dijeljeci ga na preferred grupe.
Ja smatram da je ovo duznost svakog covjeka da promovishe a ne izbor.
Pisano je:
“Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.”
A Drzava nije nista no Dom Kuca vasa.
Svi se bore protiv vlasti i tu vecinu svoje energije trose. A trebalo bi probat tu energiju okrenut ka narodu. Da se svi bore za narod.
Ljepsi je motiv.
It sounds like good plan.
KONTRA: Baš zbog tog odnosa prema nacionalistima, u javnosti se sve više pominje tzv. epoha postnacionalizma u Srbiji. Jesmo li mi uopšte došli dotle?
Gruhonjić: Ma ne. O kakvom postnacionalizmu možemo pričati u zemlji u kojoj se snima serija „Ravna gora“, u kojoj se na Oplencu prenose kojekakvi posmrtni ostaci, u zemlji u kojoj, kako neko primeti morbidno, se uvoze mrtvi a izvoze mladi najumniji i najtalentovaniji ljudi. To je par ekselans nacionalistička ideologija. Ona nije ovaplođena samo u Vučiću, Dačiću i Nikoliću. Kamo sreće da jeste. Ako se malo bolje zamislite vi ćete shvatiti da na političkoj sceni Srbije zapravo nema gotovo nikoga ko nije nacionalista. Tu naročito mislim na Demokratsku stranku. Ovde se zapravo neprestano zaboravlja da su koreni srpskog antimodernog, anahronog nacionalizma koji bi bio više karakterističan za 19. vek i tamo imao smisla, veoma duboki. Srpski antimodernizam je, nažalost, neka vrsta naše tradicije koja nam se periodično ponavlja. Pre neki dan je bila godišnjica Majskog prevrata i onda možemo postaviti pitanje šta se zapravo od tada do danas promenilo u Srbiji. Od onog strašnog zločina do ubistva Zorana Đinđića ništa se nije promenilo. Mi smo duboko kontaminirani nacionalizmom i to je neka naša normalnost. Duboko baštinimo period devedesetih kada smo bili izopšteni iz sveta, opravdano, i kada smo i dodatno stekli i taj antimodernizam, jednu duboku ksenofobiju, a čak bih rekao i jednu paranoidnu šizofreniju na kolektivnom nivou, uz časne izuzetke.
Kad pominjemo postnacionalizam, to možda jeste postancionalizam u smislu da je nova verzija nacionalizma. Hoću da podsetim da je mnogim nacionalistima odgovaralo i da su oni na kraju krajeva prodali Slobodana Miloševića kad je postao smetnja nacionalističkom konceptu. Takođe, ne smemo zaboraviti da Milošević nije autor srpskog nacionalističkog koncepta, a kamoli autor koncepta Velike Srbije. Ako ćemo biti pošteni prema sebi, onda ćemo shvatiti da je upravo Demokratska stranka, i to ona velika, u drugoj polovini osamdesetih, kada je počelo da se kuva to njeno ponovno rađanje, u debeloj meri bila kontaminirana intelektualcima i akademicima koji su bili tvorci Memoranduma Srspke akademije nauka i umetnosti. Milošević je, zapravo, kao pravi krvavi pragmatičar shvatio da je to momenat kada je nacionalistički koncept odličan za ukrasti. I on ga je ukrao od srpske opozicije. Tako da ne možemo govoriti ni u vreme Tadića da je Srbija bila na putu da se emancipuje, da se civilizuje i da se odrekne svoga nacionalizma. Ovde je na snazi i dalje ta logika da će Evropska unija ili propasti ili ćemo mi opet dovoljno ojačati da možemo da pravimo ponovo belaj po komšiluku i da oslobodimo te, kako ih nacionalisti zovu, privremeno posednute teritorije.
http://kontrapress.com/clanak.php?rub=Razgovori&url=Opasni-sindrom-mesije-Aleksandra-Vucica
I ta jadna, opljačkana i samoubilački nastrojena Srbijica bila je vjerovatno, sve do prije neki mjesec, slobodnija i nezavisnija, a samim tim i manje groteskna od svih drugih drćavolikih tvorevina na Balkanu, što ponosno nose etiketu američke kolonije.
I onaj šizofreni i paranoidni Vojislav Šešelj, časniji je i normalniji od svih birokrata i izvršilaca onoga što se danas kolokvijalno naziva Unted states of Amerika i NATO,
Da je Nobelova nagrada za mir, otišla Putinu, Asadu, Kim Jong Ilu, Gadafiju ili Ahmedinedžadu, bilo bi to 100 puta prihvatljivije nego što je dodijeljena Baraku Obami. U ovoj mizeriji je dijagnoza stanja čitave planete. Pričati o nazadnosti Srbije u trenutku dok Imperija guta civilizaciju, besmisleno je i bezobzirno.
Priča o nacionalizmu kao pošasti Balkana, počev od velikosrpskog pa na dalje, je iluzija kojom su kolonizatori prikrili svoj poduhvat.
Dug bivših SFRJ republika na današnji dan prelazi 200 milijardi dolara, a u trenutku raspada bio je 16.
Ali kako oni nadju ljude za te poslove medju nama nije mi jasno.
Oni su prvo morali nac nekog od nas, nis nam mogli ubaciti stranca.
A taj elemnt je zapravo kljucni element. jer ti nikad necesh uspjeti da ostranish spoljeg neprijatelja. Ono sto mozesh jeste da ucinish da se unutrasnji ne pojavljuju.
I to ce sprijeciti uticaj spoljnjeg.
Ovo da “ucinish da se unutrasnji ne pojavljuje” nisam mislio da ih pobijesh i istrijebish, Balkanske mainstream ideje, vec da im dash toliko zastite i slobode da se oni nemoze formirat u nista drugo bez postovaoca i zastitinika interesa svog drustva koje mu je to dobro dalo.
Indijance su kupovali “vatrenom vodom” i bižuterijom. I sada kolonizuju robom slične vrijednosti – narkoticima i dolarima.
Zašto su centri narko industrije danas smješteni u državama čije vlade kontroliše Imperija? I u Južnoj i centralnoj Americi i u Aziji?
Zašto Amerikanci prijete državama Afrike koje dopuštaju Kinezima da prazne svoje rezerve dolara kupujući bogatstva tih država? Zato što je to privilegija SAD?
U Washington, DC imash milion klubova i organizacija koje se bave uticanjem na vlast i njihovu politiku.
Spoljnom Politikom SAD upravljaju ljudi iz sjenke. Unutrasnjom nemogu toliko ni primaci.
Tamo je problem sto i unutrasnju i spoljnju vode ljudi iz sjenke.
Zato sam ja predlagao neposredan izbor ljudi. Jer je izgleda dobar mehanizam da se sprijeci manipulacija izborom gradjana.
ja sam ubijedjen da crna gora nije na direktnoj meti ni spoljne politike SAD, jer bi to bilo ocito u mnogim elementima.
Finanskiskim najprvo.
Pa onda geografski:
Saljivi Makedonci.
Ja se samo bojim da nije to umisljeno i da se traci energija na neprecizno optuzivanje Amerike jer Americki Narod i znanje koje su sakupili moze biti veliki prijatelj Crnoj Gori.
Ja mogu sa velikom vjerovatnocom reci da preko 99.999% amerikanaca nezna ni da postojite, a da me pitaju svudje okle sam i milo im je da saznaju za Montenegro. Osjetili su se bogatiji necim.
Naravno. U igru se ne puštaju oni koji bi mogli destruktivno da djeluju na sistem a sistem SAD počiva na bogatstvu koje se obezbjeđuje spoljnom politikom.
Imamo u toku živopisan primjer problema o kojem polemišemo: “građansku” pobunu u Turskoj. Zašto se ona dešava u ovoj državi u trenutku kada je u najvećem ekonomskom usponu u poslednjih 150 godina? Ekološka svijest građana probuđena u slučaju parka Taksin?!? Tu je verziju moguće prodati još samo u osnovnim školama. “Neko” je pokrenuo pobunu dobro znanim mehanizmima – NGO sektor.
Erdoganova vlada je u više navrata zatezala na planove SAD da teren sa kojeg bi bio izveden udar na Iran bude na tlu Turske. Aktuelni turski premijer nije zadovoljio očekivanja ni po pitanju sukoba sa Sirijom. Pentagonu treba konkretniji parner na toj poziciji. Pošto nema prostora za dizanje ustanka zbog loše ekonomske situacije, iskorišćen je prozaični – betoniranje jednog parka u Istanbulu. I odmah se prešlo na molotovljeve koktele.
Nemoguće je spriječiti unutrašnje neprijatelje dok postoji neko ko je spreman da im ponudi mnogo više.
Da podsjetim, Erdogan se nedavno brecnuo Americi podsjetivši kritičare u Vašingtonu da njegova država nije “demokratija drugog reda” (u prevodu kolonija) da bi se sa njima tako razgovaralo. Iz primjera kako se Vašington odnio prema poslednjih dvadesetak skandala u Crnoj Gori iza kojih stoji režim, i čestitkama koje je CG vlast dobijala nakon tolikih afera, prepoznaje se pravo lice “spoljnje politike” Imperije. Podrazumijeva se da SAD i u Crnoj Gori grade marljivo svoj nevladin poligon, sa kojeg bi mogli da “demokratski” opominju i smjenjuju vlast.
Nivo i vrsta građanskog otpora Đukanovićevom režimu poslednjih godina svjedoči takođe o tome koliko je Gazda zadovoljan njegovim transatlantskim integrativnim trudom. Kad Druga familija, Stevo Muk i Daliborka Uljarević podignu masu sa molotvljevim koktelima, znaćemo da Milo nešto brlja u svojoj euroatlanskoj integracionoj misiji.
Ja se posle 2 godine zivljenja u DC ne cudim nicemo vise nista.
Najpohlepniji trce na vlast. Gaze ne gledaju kudj.
Zato sam se i iselio od tamo. Nisam moga izdrzati vishe tu negativnu sparinu. Najmanje sam se 3 put sa policajcima mrko gleda i raspravlja, cera se sa parking “mafijom” ima ih i u DC. 5 Puta sam na sud isa!
Sad sam medju ticama te cvrkucu, kakva ljepota od energije! :)
Sto dalje od politicke vlasti to je cojeku ljepse.
SVJEDOČEĆI u obranu Radovana Karadžića, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je pred Haškim tribunalom da u BiH “oduvijek žive samo Srbi”, javlja B92. Lider radikala je precizirao da u BiH žive, kako se izrazio, “Srbi-katolici, Srbi-muslimani i Srbi-pravoslavci”, te da njegova stranka zastupa politiku “općesrpskog nacionalnog jedinstva”.
Šešelj je posvjedočio da Karadžić “nije imao neprijateljski odnos prema Muslimanima i Hrvatima”. Optužbu da su on i Karadžić bili sudionici u udruženom zločinačkom pothvatu, čiji je cilj bio progon Muslimana i Hrvata s velikih dijelova teritorija BiH i Hrvatske, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu, Šešelj je odbacio kao “lažnu”.
Naznačio je da je bio u sukobu s drugim navodnim sudionicima u tom pothvatu, poput predsjednika Srbije Slobodana Miloševića. Šešelju, koji je u sudskom pritvoru od veljače 2003. godine, kada se dobrovoljno predao, Tribunal će 30. listopada izreći presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; teroriziranje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce “plavih kaciga” UN-a.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/seselj-u-bih-oduvijek-zive-samo-srbi/682116.aspx
neon, nevjerovatna je tvoja podjela na dobre i lose momke u svjetskoj politici…trebalo bi seselju dati nobelovu nagradu za mir prije nego obami, zar ne?…
Assad se žestoko obrušio na Tursku, državu koja možda i najviše radi na poticanju sirijskog konflikta dajući političku, logističku i svaku drugu potporu naoružanim borcima koji upravo preko turske granice najviše ulaze u Siriju. Predsjednik Assad ističe kako “Turska nije zabrinuta za interese vlastitog naroda” i kako su fokusirani samo na vlastite ambicije koje uključuju i “novo Otomansko carstvo”.
Također ističe kako je Turska otvorila svoje granice i zračne luke za teroriste koji stižu u Siriju te kako se radi o otvorenom kršenju međunarodnih zakona. Nije propustio spomenuti ni druge države regije koje su se snažno angažirale u stvaranju kaosa u Siriji – “Katar koristi moć novca i vrti se u orbiti zajedno sa Zapadom šaljući oružje i novac teroristima kako bi ponovili libijski scenarij.” Također je istaknuo – “Katar je bio najbrži u potpaljivanju nasilja.”
Ističe kako Turska, Katar i Saudijska Arabija – koje su dale podršku pobunjenicima – “neće dobiti ovu bitku”.
“Odjednom su ugledali novac u svojim rukama nakon dugog perioda siromaštva i sada misle kako će novcem kupiti povijest”, istaknuo je sirijski predsjednik te naglasio kako će Sirija poraziti terorizam i izaći kao pobjednik, jer teroristi nemaju potporu naroda.
http://www.advance.hr/vijesti/sirijski-predsjednik-bashar-al-assad-turska-zeli-novo-otomansko-carstvo/
Је ли то Грухоњић што описујући бањалучке Србе у тексту „За телевизијски дом спремни“ пише о „једном малом примитивном народу“, кога визуелно доживљава као људе „чудних физиономија и неартикулисаног језика“.
Је ли то расиста што Бањалуку види као „етнички чисту насеобину“ и, доносећи закључак о њеној чак и естетској бесперспективности, констатује да тамо више „ни женске ни мушке љепоте неће бити“.Цитат:
„Ноге ће бити све краће, а погледи све тупљи“
Је ли то новинар који у тексту „2013 – Србија је Мордор“, описујући разуздану игру петардама новосадских дечака, закључује: „Они би, нема сумње, у руке узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче…, само да доврше покољ који су им очеви започели“.
Је ли то “Динко”,висок,лијеп,плав и непристрасан.
Jeste, to je taj Dinko Gruhonjić, zvijezda E novina Bebe Canetovog Popovića i Soroševske Srbije, od koje se ne očekuje pokajanje zato što su dobro zaradili nazivajući milione nedužnih fašistima, ksenofobičnim manijacama, koljačima… To je pozicija koja Peri Lukoviću dozvoljava da nekoga naziva ludakom i mrziteljem. Ko zna o kakvom je fenomenu riječ, shvatiće šta pričam.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1094343
Evo vijesti o razgovoru slobodarski nastrojenih drugara. Pera, inače, ne razgovara sa Rasimom Ljajićem jer je “fašistički kolaborant” :)
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/65160-Muftija-Zukorli-primio-Petra-Lukovia.html
Partijski poslanici koji drkaju mikrofone.
Zanimljivo je kako među živima nema nijedog od ovih koji su Domagoju dali dokaze u trenutku kada ih spominje. Toliko dokumenata i dokaza, a nigdje sudskog procesa :).
Domagoj je nešto malignija verzija Dejana Lučića. Malignija, zato što za razliku od svog beogradskog kolege istraživača-prevaranta koji se bavi Iluminatima i rasom boga RA koja je stovirla planetu, ovaj uvijek upada sa svojim saznanjima kada Nekom prigusti. Tako je “pomagao” u rasvijetljivanju ubistva Pukanića, tako je otkrio klan Osmani kad je prigustilo Keljmendiju, Kaliću i Šariću i…
Glavna poveznica klana Osmani i TDR-a
Sama činjenica da je Ekrem Lluka kao šef kosovske duhanske mafije i
jedan od glavnih ljudi kriminalnog klana Osmani na Kosovu, istovremeno
bio i predstavnik Tvornice duhana Rovinj na Kosovu, dovoljno govori
sama za sebe.
Naime, upravo ta činjenica da je TDR za svojeg predstavnika na Kosovu
izabrao Ekrema Lluku predstavlja glavnu poveznicu Tvornice duhana
Rovinj i Adris grupe s balkanskom duhanskom mafijom i kriminalnim
klanom Osmani.
Lluka kontrolira puteve heroina preko Kosova za Osmanijeve
Naime, osim što za klan Osmani kontrolira duhanski biznis na Kosovu,
Ekrem Lluka je Osmanijev glavni čovjek za kontrolu puteva heroina
preko Kosova za Srbiju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i zapadnu
Europu, što je BND utvrdio svojom istragom i dokumentirao u tajnom
izvješću od 22. veljače 2005. godine.
Među 156 najmoćnijih kriminalaca na Balkanu
Lluku se, što zbog njegovim “legalnih” poslova, što zbog njegove
ključne uloge u kriminalnom podzemlju na Kosovu i na Balkanu uopće,
smatra jednim od financijski najmoćnijih i najutjecajnijih ljudi na
Kosovu, a prema zapadnim obavještajnim analizama spada među 156
najmoćnijih kriminalaca na Balkanu.
Krijumčarenje nafte i oružja za Osmanijeve
Dokument njemačkog BND-a ipak ga izravno povezuje sa Qazimom Osmanijem
i Behgjetom Pacollijem, te činjenice iz ovog BND-ovog izvješća jasno
dokazuju kriminalnu spregu TDR-a i Adris grupe s kriminalnim klanom
Osmani, s kojim su poslovali i prije 2005. godine, i to upravo preko
Ekrema Lluke.
S kriminalnim podzemljem u Hrvatskoj, povezuju ga, prema nekim
dokumentima i izvješćima, i poslovi međunarodnog krijumčarenja nafte i
naftnih derivata, te krijumčarenje oružja, koje na Kosovu kontrolira
za Osmanijeve, a koje organizira preko kriminalne mreže klana Osmani u
Turskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji,
Italiji i Njemačkoj.
Veza s terorističkim organizacijama
Tijekom “Operacije Wiseman” Ekrem Lluka identificiran je kao jedan od
visokopozicioniranih pripadnika balkanskog kriminalnog podzemlja i
kriminalnog klana Osmani, povezan sa međunarodnim terorističkim
organizacijama na Kosovu.
Tada je utvrđena Llukina operativna veza sa Saad Salmanom, te
terorističkom organizacijom Al Haramayn, te Ekremom Avdiju, Shpend
Koprivom i Nexhmedinom Llaushom, povezanima s međunarodnom
terorističkom infrastrukturom na Kosovu.
Poslovna grupacija Dukagjini – logistika za pranje novca klana Osmani
Prema podacima iz BND-ove analize iz 2005. godine, upravo Llukina
poslovna grupacija Dukagjini na Kosovu predstavlja glavnu logistiku za
pranje prljavog novca kriminalnog klana Osmani.
Tako, prema BND-ovom izvješću, tu mrežu čine i poduzeća Gacaferi, Dona
Shell, koje kontrolira Naser Kelmendi; Burma leona Nimanija; Devolli
kompanija, u nominalnom vlasništvu Besima Devollija; te Kaprolli, ali
i Jaguar osiguranje koje za Lluku kontroliraju njegovi najbliži
suradnici, usko povezani s podzemljem u Srbiji Ali Haskaj i Isa Balaj.
https://groups.google.com/forum/?fromgroups#!topic/cro-news/r8EADobed08
ČUDNA KLIJENTELA: To nije jedina veza premijera i Banke za koju Domagoj Margetić urednik portala necenzurirano tvrdi da je ,,transbalkanska praonica novca”.
Pravne poslove oko registracije HAAB u Crnoj Gori, 2006. godine, obavila je advokatska kancelarija premijerove sestre Ane Kolarević. Ona je i danas pravni zastupnik ove banke. Da li je to možda razlog što država ne reaguje na saznanja da su neke privatne kompanije iz Crne Gore vraćanje kredita dobijenih od HAAB-a garantovale stavljajući u zalog državnu imovinu. O tome nas nijesu obavijestile državne institucije koje bi tu imovinu trebale da čuvaju već – NVO MANS. Na pitanje ko je dozvolio da se vlasnici divljeg gradilišta na Zavali zadužuju stavljajući pod hipoteku obalu u vlasništvu JP Morsko dobro, država je odgovorila šutnjom koja para uši.
Zašto to nikoga nije iznenadilo? Prije nešto manje od godinu dana Monitor je prenio i Margetićevu najavu da istraga u aferi HAAB ,,razotkriva balkanski tranzicijski model stvaranja lokalnih političkih i ekonomskih elita i učvršćivanja njihove moći na strahovitom ratnom plijenu, opljačkanom iz balkanskih država, posebno Hrvatske, Srbije, Slovenije, BiH i Crne Gore”. Uz sve kontroverze koje prate tog hrvatskog novinara čini se da je bio na dobrom tragu. O balkanskoj poslovnoj politici austrijske banke govori i podatak da je internom istragom, provedenom krajem 2007. godine, utvrđeno da se u među klijentima njenih filijala van Austrije nalaze i 24 osobe optužene za ratna zločine i dvojica terorista, koji su se sa tom dijagnozom nalazili na spisku EU na kojem se nalaze imena kriminalaca sa kojima evropske banke ne smiju sarađivati. Obične kriminalce i sumnjive političare među klijentima nijesu prebrojavali.
Monitor je još u prošlogodišnjem tekstu najavio da je Darko Šarić jedan od klijenata HAAB sa posebnim statusom. Proljetos smo te tvrdnje i dokumentovali tekstovima u kojima su detaljno navedeni sumnjivi poslovni aranžmani između HAAB-a, domaćih kompanija u vlasništvu Šarića i njegovi saradnika i niza of šor firmi koje su depozitima garantovale isplaćene kredite.
http://orianomattei.blogspot.com/2010/08/oriano-mattei-milo-ukanovic-stopama-iva.html
CRNOGORSKE VEZE: Potom je, kao treći kamičak u mozaiku, na hrvatskom portalu necenzurirano.com objavljen prepis internog dokumenta HAAB Klagenfurt, pod nazivom Projekt Fokus s popisom ,,sumnjivih kreditnih plasmana” Hypo Grupe u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji i Crnoj Gori.
Ovdašnji mediji su prenijeli taj spisak uz napomenu da je riječ o kreditima koji su dobijeni mimo uobičajene bankarske procedure (uz političke veze) ili uz nedovoljno kreditno obezbjeđenje. Za ovu priču, sa tog popisa je najinteresantniji kredit od 5,5 miliona eura odobren prije tri godine kompaniji Global Montenegro čiji su vlasnici Milo Đukanović i njegov kum Vuk Rajković.
Monitor je u više navrata upozoravao na činjenicu da je taj posao krajnje neobičan. Nadležni crnogorski zvaničnici nijesu u tom aranžmanu vidjeli ništa čudno. Austrijanci – jesu.
Ukratko, kompanija bez poslovnog pedigrea dobila je višemilionski kredit samo na osnovu želje da kupi plac na primorju i na njemu nešto sagradi. Uz to im je odobren i višegodišnji grejs period, mada se novac na crnogorskom tržištu u to vrijeme mogao plasirati pod, za zajmodavca, mnogo povoljnijim uslovima. Konačno, pohvalio se Đukanović novinarima, dijelom dobijenog novca kupljen je plac od 20.000 kvadratnih metara koji je stavljen pod hipoteku kao zalog za vraćanje već potrošenog kredita.
Dakle, HAAB je novac dala na ,,povjerenje” a potom prihvatila garanciju koja je dokazano manja od iznosa odobrenog kredita, iako bankarska praksa nalaže da vrijednost založene nekretnine bude makar dvostruko veća od odobrenog iznosa. Konačno, na kupljenom placu se ne radi ništa, tako da je pitanje da li će korisnici kredita biti u stanju da ga uredno otplaćuju.
Dva detalja nam ne dozvoljavaju da opisani posao posmatramo kao uobičajenu finansijsku transakciju.
Kredit za Global Montenegro odobren je i plasiran dok je potpredsjednik Upravnog odbora Hipo banke u Crnoj Gori bio Petar Ivanović, aktuelni savjetnik premijera Đukanovića za ekonomiju i direktor vladine Agencije za promociju stranih investicija.
Ivanović je razriješen početkom naredne godine (februar 2008.) nakon što su novi vlasnici HAAB saznali da je njihova filijala u Crnoj Gori u prethodnoj godini zabilježila 30 miliona eura gubitaka – uglavnom zbog rizičnih plasmana, odnosno teško naplativih ili nenaplativih kredita.
Nezvanično, Ivanović je smijenjen bukvalno preko noći. Zvanično, napustio je HAAB nakon što je ,,svojim profesionalnim angažovanjem dao doprinos ostvarivanju rezultata u prošloj godini”. Sagleda li se taj rezultata (gubitak) zvanična i nezvanična verzija se svode na isto.
http://orianomattei.blogspot.com/2010/08/oriano-mattei-milo-ukanovic-stopama-iva.html
Nekadašnji premijer Hrvatske i predsjednik vladajućeg HDZ-a Ivo Sanader, aktuelni premijer Crne Gore i predsjednik vladajućeg DPS-a Milo Đukanović i bjegunac sa Interpolove potjernice i šef balkanskog kokainskog klana Darko Šarić – svi skupa u istoj priči. Uvezani intrigantnim poslovnim vezama sa Hipo Alpe Adria bankom (HAAB) iz idilične austrijske provincije.
http://orianomattei.blogspot.com/2010/08/oriano-mattei-milo-ukanovic-stopama-iva.html
Nemojte ljudi da mislite da je bit na vlast ovih dana ista dobro ili pokazatelj da Narod voli Vlast pa je i ovaj put od srca bira. Ima i drugih mogucnosti tu!
Nisu Srbi njih izabrali bez Razloga! Da gase sto su palili!
Meni je cak laknulo kad sam cuo da se VDT re kandidovao u CG.
Dolazi momenat kad ce se ljudi udaljvat trkom od vlasti.
Zasto podrzavam rezibor VDT-a:
Laknulo mi je jer sto se manje slucajeva otvori pred sudovima to su manje sanse da ih “apelaciono” zastare ili oslobode “zbog nedostatka dokaza”.
Ja mislim da je taj reizbor u interesu Gradjana u ovom momentu ma kako nevjerovatno to zvucalo.
neone, velikosrpski zlocinacki projekat je i te kako bio stvaran, mnogi su ga uzasno upecatljivo osjetili. To sto nas je imperija poslije toga, razdvojene i oslabljene, prosto okupirala ne govori u korist veljesrblja, nego govori da nesreca nikad ne dolazi sama.
Veljesrbi su razbili yugoslaviju, imperija je samo pokupila komadice. Znam kako je USA pomogla juznoj Ameriki, tako ce i Balkanu.
Planko, rekoh li ti da ne želim da igram na tvom omiljenom terenu? Nisam od onih koji selektuju razdoblje u kojem njihov “pulen” trpi najveće žrtvu zahvaljujući zločinima njegovog “arhineprijatelja”.pa onda verglam do besvijesti o tome. Preskočiću dakle spiralu “ko je prvi počeo” i ko je kada, koga i koliko pobio. Nisam ni velikosrpski apologeta ni dežurni kritičar „velikosrpskog zločinačkog projekta“ (što je postala hit profesija u CG).
Ali mogu da iznesem ovo zapažanje: Srbiju su u “velikosrpke projekte” uvukli njeni zapadni saveznici. Sa Hratima i Slovencima je oko buduće zajedničke države novembra 1918. pregovarao isti čovjek koji je za Engleze dizao demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta. General Dušan Simović, tada u činu pukovnika, agent Londona, bukvalno je natjerao Hrvatsku i Sloveniju na ulazak u kraljevinu SHS jer su ih na to primoravale granice „velike Srbije“ iscrtane od strane saveznika (London, Pariz). Saveznici su, naime, insisitrali da Srbija bira između dvije opcije – ujedinjenja Južnih Slovena sa svojom dinastijom na čelu, ili granice teritorije osvojene na maču. Sve srpske vojskovođe, počev od vojvode Živojina Mišića, bili su protiv ujedinjenja i nisu insistirali na granicama koje je donedavno rado recitovao i Toma Nikolić (Karlobag, Ogulin…). Štos je, međutim, bio u tome što se nije imalo izbora – projekat „Jugoslavija“ nije isplaniran na srpskom dvoru, mada se Aleksandru Karađorđeviću mnogo svidio. Svjesni da će neka teritorija ugašenog Austrougarskog carstva morati da pripadne i Austriji i Mađarskoj, Hvrati i Slovenci bili su dovedeni u situaciju da moraju da pristanu na ponudu koju im je prezentirao engleski agent Simović.
Taj događaj bio je uvod u neprijateljstvo Srba i Hrvata koji prethodno u milenijumskom suživotu nisu imali nijedan sukob a često su bivali saveznicima.
Uporedo se desilo i gašenje dinastije Petrović čime je posijana klica razdora i između Crne Gore i Srbije o čijim vezama neću trošiti riječi. Tako je najveća vojna pobjeda Srbije, u ratu u kojem je izgubila polovinu muškog stanovništva, bila uvod u najveći poraz ove države u njenoj savremenoj istoriji – utapanje u južnoslovensku zajednicu.
I karakter „crnorukaša“ i „Mlade Bosne“, uklapa se u ovu tezu da je Srbija sa Zapada ugurana u južnoslovensku državu. Decenijama prije toga pripreman je teren za takav rasplet, jer je on značio gašenje Austrougarskog carstva što je bio vitalni interes Londona i Pariza.
Primjera radi – u Srbiji su krajem 19. vijeka nastala dva sportska društva čiji su programi bili ideološki suprostavljeni. Prvo „Dušan silni“ protivilo se panslavizmu koji je zagovarao „Sokolski pokret“. Beč i Berlin, kao ključni saveznici dinasitije Obrenović, insistirali su od Beograda da ne podržava „Sokolski pokret“, nastao na ideji udruživanja Slovena radi oslobađanja od Austrougarskog protektorata. Svrgnućem Obrenovića, i dolaskom Karađorđevića, stvari su se okrenule na vodenicu Londona. Trebala je samo inicjalna kapisla da se zapali Evropa a oroz je povukao tinejdžer Mlade Bosne…
I uoči drugog svjetskog rata, Srbija je bila na sličnom, mada slabijem iskušenju zbog prirode onog ko je nudio savez: Hitler je Beogradu nudio vojnu neutralnost, u niu poteza dobre volje posla recimo i arhitektu koji je projetkovao Olimpijski stadion u Berlinu da nacrta objekat na kojem će biti otvorene igre 1948. (Stadion se prema projektu naslanjao na zidine turske tvrđave Kalimegdana – tako je, da je Hitler kojim slučajem dobio rat, uz podršku Srbije, Olimpijske igre 1948 održale bi se u Beogradu)… Ovo navodim samo radi ilustracije koliko je Berlin računao na savezništvo Beograda, vjerujući da nakon ubistva Aleksandra I i dokazane nefunkcionalnosti Jugoslavije, u Srbiji shvatili da se interesi Srbije ne poklapaju sa interesima Londona i Pariza. Četnički pokret, koji se opravdano doživljava kao velikosrpski, bio je vojna formacija koju su na početku rata gurali iz Londona i SAD-a… Tek kada je postalo jasno da Njemačkim jedinicama problem prave Titovi gerilci, počeo je da se mijenja taj odnos, ali nikada do kraja. Velikosrpska ideologija njegovana je najbrižljivije do raspada SFRJ u srpskoj dijaspori u Americi. Nema saznanja da je američka vlada gušila antidržavno (antijugoslovensko) dejstvo četničkih organizacija u SAD, izuzev onomad kad je Nikola Kavaja malo pretjerao… Naprotiv.
BiH je, kao Jugoslavija u malom, ostala poligon za srpovođenje projekta Divide et impera. Jer, zapadu nije cilj da uredi BiH, pomogne joj da postane ozbiljan država, popravi standard njenih građana već da je drže u haosu, i iskoriste kada se ukaže prilika za to, za neki novi rat, neki novi masakr, kao motiv za neku novu intervenciju… Zato doječarašnji heroj Soroševskih medija Mile Dodik naprasno i postaje rusofil i tvrdi nacionalista.. On, koji je 1999. obučavan u istom kampu američkih paradržavnih organizacija sa vođama otpora i misliocima i ideolozima Soroševskih medija i NVO, odjednom se pretvorio u Karadžievog advokata i glavnog branioca RS. Ajde! Danas oni isti koji su slavili Dodika, rade na njegovom svrgavanju, ne njega radi, već onog što on navodno brani.
To je poznati šablon. Gledamo ga i u CG u odnosu Druge familije i Mila Đukanovića. Male su suštinske razlike između Mila i Mileta.
Eto, Planko ovoliko od mene za večeras. A ti nastavi da pimplaš sa velikosrpskim zločinima i brojiš istoriju od zasijedanja Avnoja u Jajcu 1943. koliko ti je volja. Prije ili kasnije, ako su ti mili ovi ljudi na Balkanu, umorićeš se od žongliranja. Možda shvatiš kakvu su državu Amerikanci i saveznici napravili kosovskim Albancima i kako su odbranili tvoje sunarodnike u BiH od velikosrpskog projekta.
Laku noć
Hvala, takodje! momentalno se lijecim od masnoce u krvi kisjelim mlijekom i bijelim lukom, i pun mi je q juznih slovena. Nekom drugom prilikom…
neon, mogao bi i ti da probas sa kisjelim mlijekom i bijelim lukom…lazu svi koji tvrde da lijece samo masnocu u krvi…
kakva naivnost…hrvati i srbi u milenijumskom miru…sto je bila krajina u hrvatskoj?…kako je stvorena?…
Duboki:
Ekskluzivno: Dokument pokazao – Stjepan Mesić suradnik UDB-e od 8. siječnja 1958.
http://hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=17781:ekskluzivno-dokument-pokazao-stjepan-mesi-suradnik-udb-e-od-8-sijenja-1958&catid=1:politika&Itemid=9
http://www.nacional.hr/clanak/10392/hrvatski-spijuni-pomazu-milosevicu-protiv-mesica
Mesić je objasnio kako nakon njegovog odlaska iz Beograda na sjednice Predsjedništva nisu više dolazili predstavnici Makedonije, BiH i Slovenije.
BEOGRAD Kad sam odlazio iz Beograda ostavio sam svog čovjeka u Predsjedništvu koji je, to sada mogu otkriti, mogao ući u moju kancelariju.
A ona je bila vezana s prostorijom u kojoj se održavalo krnje Predsjedništvo, priznao je posljednji član Predsjedništva SFRJ i umirovljeni predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić u intervjuu »Večernjim novostima«. Imali ste, dakle, špijuna usred Predsjedništva, inzistirao je novinar.
– Da, imao sam, odgovorio je Mesić.
Mesić je objasnio kako nakon njegovog odlaska iz Beograda na sjednice Predsjedništva nisu više dolazili predstavnici Makedonije, BiH i Slovenije.
– Ostala četvorica jesu, kao i generali Adžić i Kadijević. I moj čovjek je snimao o čemu se razgovaralo. Oni su između sebe gledali tko je izdajnik, a, vidite, bilo je tako jednostavno snimiti o čemu su govorili, objasnio je Mesić.
http://www.novilist.hr/Vijesti/Hrvatska/Mesic-za-Vecernje-novosti-Da-imao-sam-spijuna-u-Beogradu
OKP, o Šešelju, Obami i Nobelovoj nagradi za mir: Rekao sam “mizerija koja ilustruje situaciju u kojoj se našla civilizacija”.
mislis seselj na mjestu predsjednika amerike …vrlo zanimljiva ideja…malo kombinujem iz tvoje ilustracije…napadati obamu iz nase perspektive je jako neozbiljno…ogromna je to odgovornost a nobelova nagrada moze biti samo dodatni teg na tasu odgovornosti za mir…koiliko moze biti mira danas na planeti sa ili bez svjetskog policajca pitanje je sad…
Mnogo više nego sa svjetskim teroristom, svakako.
svjetski terorista je prvi policajac kapitalizma…i neoliberalizma…
Svjetski terorista guši kao nikada ideju slobodarstva koja mu je donijela sve što valja u ekonomskom i kulturološkom smislu. Zato što oni koji vjeruju u nju traže da država povuče sve svoje vojnike i da značajno smanji vojni budžet, odnosno svede ga na mjeru koja će garantovati samo bezbjednost a ne superiornost i ulogu šerifa.
Ajde da ti 100-ti put ponovim – libertarijanizma nije neoliberalizam
ne cujem dobro…ponovi mi…mislio sam na neoliberalizam a ne na kolonijalizam…
“Svjetski terorista guši kao nikada ideju slobodarstva koja mu je donijela sve što valja u ekonomskom i kulturološkom smislu. Zato što oni koji vjeruju u nju traže da država povuče sve svoje vojnike i da značajno smanji vojni budžet, odnosno svede ga na mjeru koja će garantovati samo bezbjednost a ne superiornost i ulogu šerifa.”
Šta je “sve što valja u ekonomskom i kulturološkom smislu”, a da ga je lako odvojiti od “superiornosti i uloge šerifa”?
callao, neon vjeruje da moze da se istovremeno i stisne i prdne…takozvano idealizovanje kapitalizma i slobodnog trzista u prevodu: libertarijanstva…ko nije naivan citaj: neoliberalizma…oprem dobro…
OKP, idealizovanje nečega što je nekada funkcionisalo nije grijeh.
U svakom slučaju manji nego vjerovanje da su demokratija, članstvo u EU i NATO i socijalna država garant mentalnog zdravlja građana Crne Gore ;)
slazem se , ali kada bebi porastu rogovi i rep treba treba se sjetiti ko ju je pravio…ne mozes za vrhovni simbol drustva postaviti novac i slobodno trziste a da to ne bude i svjetski novac i svjetsko trziste…pa ko hoce: hoce a ko nece: mora…amerikanci su drustvo najmanjih poreza i najjeftinije nafte…to se mora braniti svuda po svijetu da se americki san ne bi pretvorio u budjenje iz kosmara…ne vidim nikakav idealizam u nasim integracijama u eu i nato…vise je to prinudno trazenje vaspitne palice za drustvo ogrezlo u neradu i pljacki…kad bi se moj ponos pitao mi ne bi kretali u evropu…ali mi nismo svajcarci…
“kada bebi porastu rogovi i rep treba treba se sjetiti ko ju je pravio…”
Upravo tako :))) mada ni vi koji je ninate nijeste junferice :)
Što se tiče poreza i cijena nafte, ti podaci su vrlo provjerljivi. Kad sledeći put potegneš nešto iz rukava, sjeti se makar vikipedije :)
RE: Šta je “sve što valja u ekonomskom i kulturološkom smislu”, a da ga je lako odvojiti od “superiornosti i uloge šerifa”?
Callao, Amerika nije pravila najbolje automobile i najviše ih prodavala zato što je svjetski šerif, već zato što je oslobodila svoje tržište monopola, motivisala razvoj… Ekonomski bum države nije ostvaren zahvaljujući ulozi šerfia i kolonijalizaciji pola planete, već zdravom tržištu koje je nudilo šansu najboljima.
Nije status svjetskog šerfia doveo Miloša Formana u Ameriku i motivisao ga da, ako se sjećam, “iz prve” snimi “Let iznad kukavičijeg gnijezda”. Razmisli o ovom primjeru. Naročito zbog teme filma :)
OKP, vjerujem da treba da se stisne da se ne bi prdnulo dok se ne stigne do toaleta. Recimo da sam u tom smislu konzervativac. Govorim o ekonomskoj i svakoj drugoj slobodi koja neće biti zloupotrijebljena. Problem je u švercerskoj psihologiji. Tvoja utilitarnost sadrži prilično jasnu nijansu te svijesti – “prinudno trazenje vaspitne palice za drustvo ogrezlo u neradu i pljacki…kad bi se moj ponos pitao mi ne bi kretali u evropu…ali mi nismo svajcarci…”
Najbolja kola u USA, Njemačkoj i Japanu su pravili (i danas prave) firme koje su uoči i tokom drugog svjetskog rata pravile nešto drugo :)
Kad bih bio pizda na Formana bih ti odgovorio Kjubrikom, ali previše volim Holivud :)
callao, u pravu si…ne znam koja drzava iz reda zapadne demokratije ima najmanje poreze i cijene benzina ali znam da su porezi u americi od drzave do drzave reda izmedju 4 i 7 procenata, na robu siroke potrosnje, a cijene benzina dugo bile barem duplo nize nego u evropi (do prije 5 godina ) a i sada su nize nego kod nas)…ispravi me slobodno gdje god grijesim…nisam mislio na ninanje drzave cg sto stalno kritikujes ali se da zakljuciti da ne samo da tebi nije do takvog ninanja nego da ti bebu ne bi ni pravio…nemoj samo da mi sad za izgovor potezes izraubovanu pricu o mafiji itd…
OKP, sve priče o državi i antidržavi, mafiji, antimafiji, nesposobnoj opoziciji i svjetskim zavjerama služe samo za to da ni slučajno ne dovedeš u pitanje svoje vrijednosti i svoj način života i odnos prema drugima. Podijeljene su ti karte sa kojima možeš da igraš do iznemoglosti (dok ima para i igrača) a loženje na takvu igru ti je uvaljeno kao temeljna vrlina. Goriva se razlikuju po oktanskoj vrijednosti i temperaturi paljenja.
neon, za sve za sto se ti zalazes kao za buducu strategiju crnogorskog drustva radoznao sam da saslusam tvoje argumente…uglavnom se bavis argumentima protiv…
callao, tvoji pokusaji da mi izmaknes tepih ispod nogu su vrijedni paznje ali reci mi sto ces da preduzmes kada se konacno nadjem na podu?…izvrsices cedomorstvo?!…volis li fasbindera?
Callao, mnogo volim Kjubrika ali bih na taj izazov priču proširio Oliverom Stonom…
Nešto se ne sjećam da su Amerikanci štancovali 30-ih naoružanje u Denveru i Detroitu. Zar nije to razlog kasnog uključenja u igru?
OKP, zamisli da je neka budala kupila Montengro erlains prije tri godine kad je nuđen kurti i murti. Vjeruješ li da bi Daliborka Pejović danas bila direktor firme? Smanji DPS-ovoj menadžerskoj i glasačkoj mašini 30.000 radnih mjesta, i popuni ih poštujući poslovne standarde i dobićeš drugačiju vlast. opoziciju i društvo.
Drugo, ako si htio nezavisnu državu od 600.000 stanovnika na ovolikom i ovakvom prostoru, tvoja šansa jeste samo u elitnom turizmu, proizvodnji eksluzivne i zdrave hrane i jeftine energije. Druga opcija ne postoji. .
nisu u Denveru i Detroitu nego u Brandenburgu (GM) i Kelnu (Ford) :p
Ha, jeftina radna snaga ;)
Da iskoristim priliku da dopunim prethodni komentar u dijelu u kojem odgovaram OKP-u o ekonomskim perspektivama CG: zaboravio sam da pomenem i eksluzivne usluge (pored turističkih), a u njih spada svakako i prostitucija )) Da ostavimo Holandiju bez leba…
Slavko Perovic 1990
Vidjite friz Marovicu
A vidjite Labudovicu:
A slusajte sto Slavko kaze o pravosudju i stanju drustva tad kako ga je on vidio.
Cush on je predlaga autonomiju institucija… kako da ne.
Zar nije istina ovo sto kaze na kraju za sudije?
Pa sta da ocekuje covjek od takvih sudija koji nemogu da zive? Dje oni kojima sudi imaju vishe no sto on moze da sanja.
mislis da je folirao zbog danasnje price?
hm…ipak mislim da su stvari bile iole normalne i da su se odvijale u ljudskom i civilizacijskom pravcu, a ne prema dubrovniku i svemu krvavom sto se desavalo na prostoru ex yu, i svemu kasnije u 2000-im,..da bi i on stvari za koje se deklarativno zalagao i u sustini gurao da stvarno budu ok. jer pored svog ega, volio je crnu goru ka malo koji crnogorac.
azijat, nik ti je u potpunom skladu sa posljednjom recenicom…volio je crnu goru kao…salis li se ti?…alooooooo!!…anybody home?….
Moj komentar “kako da ne” je bio u kontekstu “kako da ne dozvolili bi mu”.
Ja mislim da se moze izvuci iz ovoga da je borba bila, ne za ocuvanje ljugoslavije kako je narod vjerovao, nego za ocuvanje centralizacije.
Callao y Arenales:
10. Juni 2013. – 13:11
“sve priče o mafiji, antimafiji, služe samo za to da ni slučajno ne dovedeš u pitanje svoje vrijednosti”
A koje to vrijednosti imas kad si uz Mafiju? :)))
aj me kaže:
10. Juni 2013. – 16:50 u 4:50 pm
A koje to vrijednosti imas kad si uz Mafiju? :)))
pa, hartije od vrijednosti :))
Diskusije o Religiji 1986 i “svjetskoj krizi” koja nisam znao da postoji od tad cak!
Ilija Garašanin (Kragujevac, 16. siječnja 1812. – Beograd, 10. lipnja 1874.) je bio srpski književnik, političar i premijer, poznat kao autor velikosrpskog programa Načertanije.
Garašanin je učio kod privatnih učitelja jer mu je otac bio bogati trgovac. Od 1837. godine obnaša dužnost carinika u Višnjici i Beogradu. Postao je prvi zapovjednik srpske regularne vojske, s činom pukovnika. Od listopada 1842. na dužnosti je pomoćnika ministra unutarnjih poslova. Od 1843. obnaša dužnost ministra unutarnjih poslova.
Od 13. rujna 1852. – 14. ožujka 1853. Garašanin je knežev predstavnik i ministar vanjskih poslova, a 1853. godine otpušten je s te dužnosti na zahtjev Rusije. No, ipak se borio protiv austrofilske politike kneza Aleksandra Obrenovića i smatrao kako se Srbija treba oslanjati na Francusku i Rusiju. Godine 1858. ponovo postaje ministar vanjskih poslova.
Na poziv kralja Mihaila 9. prosinca 1861. godine postaje predsjednik Ministarskog savjeta i ministar vanjskih poslova. Na toj dužnosti ostaje do 3. studenog 1867. godine. Prihvatio je ideje kralja Mihaila o ratu s Turcima i radio na sklapanju saveza s Crnom Gorom i Grčkom u pripremanju ustanka protiv Turaka.
U Srbiju je Garašanin uveo kruti policijski i birokratski način uprave. Utjecao je na odluku Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđevića kojoj je prethodno služio i postao vatrenim zagovornikom konkurentskih Obrenovića. Kao ministar vanjskih poslova 1858. donio Zakon o narodnoj skupštini.
Iz službe je otpušten 1867. nakon jedne od bezbrojnih dvorskih intriga koje je tijekom svoje karijere često i sam organizirao. Navodno, Garašanin se protivio kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.
Nakon toga živo je na svome imanju kraj Beograda i posljednje godine života proveo je izvan politike.
Najpoznatije Garašaninovo djelo je tajni, nacionalistički i ekspanzionistički plan Načertanije, napravljen 1844. za potrebe srpske vlade. Načertanije je ideološki osnov pokušajima stvaranja Velike Srbije, kako tijekom 19. tako i u 20. stoljeću.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ilija_Gara%C5%A1anin
“…Нема једнога Србина који за Српство више послује и мисли од Вас, нема једнога Србина којега Српство искрено љуби и почитује од Вас и нема једнога Србина који Вас више од мене љуби и почитује…”
Чланови Подгоричке Скупштине били су мале бебе у поређењу са Радетом Петровићем, поштоваоцем лика и дјела Илије Гарашанина Асимилатора :)
Хаџи Милутин Савић-Гарашанин (1762 — 1842) је учесник оба српска устанка, обор-кнез јасенички и члан Државног савета за време кнеза Милоша. Његова породица се доселила из Црне Горе из Бјелопавлића у село Гараши. Савићи су огранак Бошковића из Бјелопавлића.
Хаџи Милутин Савић био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе из Драгоља, Рудничка нахија. Имали су три сина Михајла, Луку и Илију, творца Начертанија и председника српске владе и две кћерке.
Velikosrpska zavjera iz Bjelopavlića! “Građanin Duboki”…
Načertanije (srp. Nacrt) je program nacionalne politike srpske kneževine, knjižica (nešto preko 5.000 riječi) Ilije Garašanina izdana 1844. To je ujedno i prvi Politički program Velike Srbije.
U njima se odbacuje zajednička država svih Južnih Slavena, a cilj je obnova srpskog carstva na podlozi državnog i povijesnog prava te srednjovjekovne tradicije: “Iz ovog poznanja proističe čerta i temelj srpske politike, da se ona ne ograničava na sadašnje njene granice, no da teži sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okružavaju”.
Ilija Garašanin je pravio nacrt o budućoj srpskoj državi koja bi najprije obuhvatala: Kneževinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Sjevernu Albaniju. Borba za ujedinjenje ovih oblasti bila bi vođena postepenim otkidanjem otomanskih teritorija, u procesu nezaustavljivog propadanja carstva.
Garašanin je za Načertanija koristio plan Čeha, Zaha Františeka, koji je došao na Balkan kao zagovornik ideje o ujedinjenju slavenskih naroda. Zahov plan je predviđao oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slavena, koji bi potom pomogli oslobođenju Poljske od austrijske i ruske vlasti. Garašanin je sustavno izostavljao pridjev „jugoslavenski“ koji se nalazio u Zahovom planu, mijenjajući ga sa „srpski“. Također, Zahov zaključak da Srbija mora postati „jezgro budućeg Južnoslavenskog carstva“ Garašanin mijenja sa „budućeg Srpskog carstva“. Međutim, za razliku od Garašanina, Zah je naglašavao da Srbija ne može biti uspješna dok ne uključi Hrvate i prizna ih kao jednake, što je Garašanin izostavio iz svog programa. Garašanin je izbrisao čitavo Zahovo poglavlje o odnosu s Hrvatima, koje naglašava da su oni „jedan i isti narod“ koji govori isti jezik pisan s dva pisma. Neki srpski povjesničari smatraju da je Garašanin iz Načertanija izostavio Hrvate iz podozrenja na poljske namjere da preko njih prošire utjecaj Katoličke crkve na južnoslavenski svijet.
Iako tajni dokument, Garašaninovo Načertanije je bilo zvaničan program dvije srpske vlade – kneza Aleksandra Karađorđevića i kneza Mihaila Obrenovića. František Zah postaje ministar obrane Srbije, a kasnije general i načelnik srpskog generalštaba. Utemeljujući novu vanjsku politiku, Srbija napušta isključivu orijentaciju prema Rusiji, velikoj sili koja je bila neposredno zainteresirana za Balkan.
Garašanin je za vrijeme kneza Aleksandra Karađorđevića bio pristaša borbe za velikosrpsku državu. Kasnije, kao ministar vanjskih poslova kneza Mihaila (1860.—1868.), Garašanin je evoluirao prema jugoslavenskom rješenju, uspostavljajući veze s jugoslavenskim pokretom u Hrvatskoj (biskupom Strossmayerom) i bugarskim revolucionarnim organizacijama. Knez Mihailo Obrenović je s bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. siječnja 1867. zaključio Bukureštanski ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara.
Austrija je saznala, tajno nabavila i arhivirala Garašaninovo Načertanije 1883. godine.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Na%C4%8Dertanije
Vojislav Šešelj je svjedočio na suđenju Radovanu Karadžiću, bivšem predsjedniku Republike Srpske (RS), koji je optužen za genocid počinjen u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, teror nad civilima u Sarajevu i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.
Iako se Šešelj pojavio u svojstvu osobe koja bi svojim svjedočenjem trebala obraniti Karadžića, stvari su već pri prvim izjavama svjedoka krenule u krivom smjeru, pa je tako pred sucima potvrdio da je imao cilj stvaranja Velike Srbije, u koju bi ušle ‘srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpska Makedonija, srpska Crna Gora’ i veliki dijelovi Hrvatske.
– To je bio i ostao moj generalni cilj, ali ne generalni cilj Srbije i srpskog rukovodstva. To je cilj Srpske radikalne stranke, ali nijedne druge partije, rekao je Šešelj odgovarajući na pitanja tužitelja Alana Tiegera.
Tom prigodom izjavio je i kako je većina Hrvata slijedila režim ‘pokojnog predsjednika Franje Tuđmana i ustašku ideologiju’, dok je Bošnjake nazvao ‘Srbima koji su prešli na islam.’
Tužitelj Alan Tieger na suđenju je iznio snimke na kojima Vojislav Šešelj izjavljuje kako mu je direktno Milošević 1992. tražio da šalje dobrovoljce u BiH, te da je napad na Zvornik bio planiran u Beogradu. Šešelj je odgovorio da je ta izjava ‘prenaglašena’ te da ju je rekao zbog sukoba sa Miloševićem.
– Bez pomoći Srbije, ni Republika Srpska, ni Republika Srpska Krajina ne bi mogle opstati’- rekao je Šešelj i potvrdio na suđenju kako je pokojni predsjednik Srbije Slobodan Milošević pružio tijekom ratova u Hrvatskoj i BiH ključnu pomoć tamošnjim Srbima.
http://dnevno.hr/vijesti/regija/89054-seselj-u-haagu-radio-sam-na-velikoj-srbiji-da-smo-bili-uporniji-mogli-smo-je-imati.html
Brižljivo izabrani tekstovi srbomrziteljske propagande. Je si li se olakšao.
Ko o kome, nacionalista o nacionalistima.
LSCG i Slavko Perovic Optuzen zbog kolaboracije sa srpskim blokom:
A gledajte sad!
LSCG je bio istinski izbor Crne Gore jedini u kojem ljudi nijesu gledali ko je ko.
Порекло „Начертанија” треба тражити далеко од Србије, у раскошном париском здању познатом као „Хотел Ламберт”, резиденцији пољског кнеза Адама Чарториског. С више од седамдесет година, кнез Адам је у време настанка „Начертанија” био жива историја Европе. У младости је безуспешно бранио независну Пољску коју су поделиле Русија, Аустрија и Пруска. Затим је био дворанин Катарине Велике. Као близак пријатељ руског цара Александра I постао је руски министар иностраних дела. Србе је упознао још док је био министар – пре Гарашаниновог рођења.
Лепо је примио источњачки обучене депутате који су у Петрограду крајем 1804. године тражили помоћ за устаничку Србију и које је предводио један поп (Матеја Ненадовић). Дао им је неколико савета и нешто новца. Касније, кнез Адам је као сарадник руског цара учествовао на Бечком конгресу (1814–1815). После смрти цара Александра, разишао се с Русима. У време пољског устанка против руске власти 1830. године, био је проглашен за председника пољске владе. Након гушења устанка, Руси су Чарториског прво осудили на смрт, а касније га протерали. Свој дворац Ламбер у Паризу кнез је претворио у канцеларију пољских устаника. Пољаци државу више нису имали, али тајну дипломатију јесу. Попут паучине ширили су мрежу веза и доушника, подстичући завере и тајне савезе од Средње Европе до Кавказа, од Цариграда до Балкана. Борбом против Руског царства желели су да припреме обнову пољске слободе. Забележено је да је 1839. године кнез Чарториски примио прву генерацију српских студената у Паризу, који су му говорили о збивањима у Србији и о жељи за слободом свих Срба и Јужних Словена. Стари кнез помало је имао утисак већ виђеног.
Верује се да је Чарториском пажњу на значај Милошеве Србије скренуо један Енглез, с којим је кнез одржавао блиске везе. Био је то Дејвид Укварт, једно време енглески дипломата у Цариграду и путописац, који је тридесетих година 19. века обилазио Балкан и више пута посетио Србију. О својим разговорима с кнезом Милошем и о утисцима с Балкана оставио је бројне записе и извештаје. Он, који је утицао да британска влада отвори први конзулат у Србији (1837), истицао је жељу кнеза Милоша да се ослободи руског утицаја (после 1833. године), као и његове замисли о независној Србији која би била стожер окупљања поробљених народа Турског царства. И Енглези и Пољаци тражили су начин да спрече продор Русије на југоисток и у том смислу настојали су да отежају или покваре односе Србије и Русије.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u
Чарториски је слао агенте у Цариград, а затим и у Србију, у којој се, након доношења Турског устава (1838), све ускомешало. Уставобранитељи (Вучић, Петронијевић и други) оборили су кнеза Милоша (1839), а затим и његовог наследника Михаила (1842). За кнеза је изабран Карађорђев син Александар, политички слаба личност. Русија, као званична сила покровитељ, није дозвољавала да се у Србији било шта деси без њеног знања и одобравања и тражила је да се избор кнеза понови, а да главни уставобранитељи (Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић) буду протерани из земље. У земљи је као министар (попечитељ) полиције и главни чувар уставобранитељског режима остао Илија Гарашанин, који ће на том положају бити десет година (1842–1852). „Бистар и уман човек, Гарашанин је постао први државник Србије већег стила” (В. Ћоровић).
Беше то доба кад су синови већ почелу да замењују очеве који су подигли Први и Други српски устанак. Илија је био син Хаџи-Милутина Савића из Гараша, трговца, устаничког вође и ортака кнеза Милоша. Гарашанин је учио школе у Земуну и Ораховици (Влашка) а затим га је Милош поставио за цариника у Вишњици на Дунаву. Проницљиви кнез осетио је у даровитом младићу будућег државника чим га је, у двадесет и петој години, изабрао за члана књажевског Совјета (1837). Гарашанин затим постаје и војни старешина с чином пуковника. При крају владавине Обреновића, био је и помоћник попечитеља унутрашњих дела – чувеног Вучића – кога је на том месту и заменио. Породица Гарашанин учествовала је у борбама за власт између кнеза и уставобранитеља и то на страни ових других. У сукобима с обреновићевцима, отац и брат Илије Гарашанина су убијени. Ратни обичаји Истока још су били присутни у Србији: обојици Гарашана одсечена је глава и набијена на колац, као опомена побуњеницима. Ипак, ни ово није помогло кнезу Михаилу који је морао да напусти власт.
Гарашанин је био „један од оних људи који је здравим разумом и сталним радом успео да постане добар и практичан државни администратор” (С. Јовановић). Био је врло вредан и „заражен политиком”, једином темом која га је занимала. По цео дан проводио је у канцеларији пишући писма, указе и наредбе. У једном писму из 1844. године Гарашанин се правда зашто нема времена да чешће пише: „Ако не радим, а оно је свет код мене где непрестано једног по једног морам примити. Да ми ноћу не долазе, то бих могао ондај писати вам, али верујте да до једног сата после поноћи свагдар посјештеније имам; јер кога не могу дању да примим, тога ноћу примам…”
„Трезвен, разложан, с великом моћи суђења”, као министар полиције био је изузетно строг – потпун примерак „старог бирократског државника, који сматра да држава живи од реда а не од слободе и који влада ауторитетом, а не омиљеношћу” (С. Јовановић). Физички, био је врло висок, „кракат, кошчат”, у лицу сув, мрк, богињав, с намргођеним погледом и јако дубоким гласом, „при свему том у разговору и понашању пријатан толико да свакад занесе свог сабеседника” (М. Милићевић). Гарашанин је сматрао да се политика, било унутрашња или спољна, не може водити од данас до сутра, него да треба да буде заснована на неким дугорочнијим начелима и плановима. У једном писму објашњавао је: „Нема код нас никакве положене системе по којој се ми у државним дјелима управљамо, но само тучемо овамо, онамо, као путо о лотру, ни сами ништа незнајући куд и камо тежимо, и ово су узроци који многа наша дјела отешчавају… ако ми што скорије не увидимо на каквој се точки налазимо.”
Ове речи пружају јасне разлоге израде „Начертанија”.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u
Иако попечитељ унутрашњих дела, Гарашанин се бавио и међународним питањима. Код малих и зависних земаља, унутрашња и спољна политика врло су блиско повезне и испреплетане. Почетком четрдесетих година, Гарашанин посредством агената у Цариграду здушно размењује писма и скривене поруке с пријатељима, како је називао своје пољске и мађарске везе. Стари полицајац Никола Христић све то дописивање сматрао је практично мало корисним: „Ове везе нису биле од стварне користи, остајале су при простим комбинацијама, а нису захватале озбиљне планове. Гарашанин је имао за цељ да он код Мађара и Пољака стече о себи лепог гласа, а они емигранти – тиме су умложавали себи уплива код својих присталица.”
Ипак, Аустрија и Русија, које су знале за ове везе, биле су незадовољне Гарашаниновим поступањем. С. Јовановић наводи да је „тадашња наша влада улазила лако у пољске погледе, јер је имала великих тешкоћа с руском дипломатијом… У наше унутрашње ствари Русија се мешала на тако охол, заповеднички начин као да смо јој били губернија”.
Године 1843. кнез Чарториски упућује српском кнезу документ с насловом „Савети за политику коју би Србија требало да спроводи”, за који ће Илија Гарашанин касније рећи да је право политичко ремек-дело. Савети садрже препоруке око спољне и унутрашње политике. У спољним односима, Чарториски полази од чињенице да је Отоманско царство у распаду и да Србија треба да користи прилику да у оквирима Турске јача свој положај. Због тога треба да Русију држи на одстојању што „ваља у тишини радити”. Према Аустрији треба „образителним бити” (бити опрезан) „јер њен интерес је тај да против дејствује народности Славјанској”. Аустрија одавно има план „у удобно време присвојити себи Србију”. С друге стране, Србија треба да тражи подршку и помоћ у даљим силама, „Францији и Англији” (посебно оној првој). Чарториски указује да је „Србија окружена сродним народима” на које треба „да дејствује” ради „развитка народности Славенске” и како би привукла себи прво Црногорце, а да „у пријатељска сношенија ступи са Славенима Илирије, Далмације, Хорватске и Граничарима” (то јест са Србима и Хрватима у Аустроугарској), као и да развија везе с Бугарима, Бошњацима и Херцеговцима. У суштини, Савети Чарториског већ су садржали чиниоце које ће у својим текстовима и раду развити Гарашанин. Занимљиво је да је Чарториски дао и низ савета који су се тицали унутрашњег развоја Србије: да се заведе војинство (стална војска), да се изграде фабрике оружја, ливница топова, фабрике за барут којима би управљали „искусни Славени”. Осим тога, било би корисно створити официрску школу, да се доведу инжењери и хемици, да се устроји полиција, оправе путеви, отворе гостионице у варошима, како би се привукли странци.
Недуго након израде Савета, Чарториски шаље у Србију новог агента – Францишека (Фрању) Александра Заха. Овај моравски Чех у будућим годинама и деценијама много је учинио за Србију. Зах је био занимљива личност. Његов лик на фотографијама – с дугим брковима, густом брадом и продорним погледом – као да је узет с неке слике Гарибалдијевих сабораца. Опијен панславизмом, ослобађањем и великом будућношћу Словена, Зах 1830. године учествује у пољском устанку. Након пропасти устанка одлази у Француску, где је завршио војне школе. Од 1843. до 1848. године био је агент кнеза Чарториског за Србију. Пред револуцију 1848. године одлази у своју Чешку да би помогао словенску борбу. У Прагу, уз Вука Караџића, учествује на Свесловенском конгресу. Затим се вратио у Србију где је живео од 1850. до 1882. године. Основао је Артиљеријску школу и фабрику оружја (по саветима Чарториског), постао први српски генерал, био кнежев ађутант и начелник штаба српске војске у српско-турским ратовима 1876. године у којима је изгубио ногу.
Током првог боравка у Србији (октобра 1843. године) Зах је Гарашанину објашњавао циљеве свесловенске политике: Словени би требало да оснују четири царства – руско, пољско, чешко и јужнословенско. У извештају кнезу Адаму из јануара 1844. године Зах је писао: „Моји чести разговори с г. Илијом о Славенима у Турској и Аустрији дали су ми прилику да му постепено изложим своје погледе о тим народима. Он ме је управо ангажирао да му саставим план о начину дјеловања на Славене…”
Маја 1844. године Захов „План за словенску политику Србије” био је на столу Илије Гарашанина. То је подужи текст. Подељен је, систематично, на Увод, поглавље о „Славенској политици Србије”, затим најдужи део назван „О средствима којима би се сједињење свих Јужних Славена издејствовати могло” и на крају кратак закључак.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u
Гарашанин није журио с израдом коначне верзије текста. Тек крајем 1844. године предао је „Програм спољашње и националне политике Србије” (Начертаније) кнезу Александру Карађорђевићу. Уместо револуционарног програма, Захов „План” се под пером српског министра полиције претворио у нешто што може да послужи за спровођење одређене и дугорочне државне политике. Текст почиње овим речима: „Србија се мора у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност…” Иако је око 90 одсто текста истоветно нацрту који је урадио Зах, Гарашанин је у суштини садржину документа битно изменио, сузивши његову основну идеју, односно циљеве, како би их прилагодио практичним могућностима и интересима тадашње кнежевине Србије. Избацио је потпуно део Заховог плана који се тиче унутрашњих питања. Међутим, најбитнија промена тиче се чињенице да је Гарашанин мењао Захове (односно Чарториског) напомене око народности Јужних Словена, са речју Срби, односно усмерио план, не на стварање неког не баш могућег јужнословенског царства него на много одређенију могућност деловања у циљу ослобађања српског народа од турске власти и његовог уједињавања с тадашњом кнежевином Србијом (не искључујући, при том, ни могућност каснијег окупљања у једну државу свих Јужних Словена).
Основна идеја „Начертанија” о будућој политици полази од процена које је изнео Чарториски: Турска се распада; Русија и Аустрија ће, без сумње, поделити турске поседе, па и српске просторе (како су то урадиле и с Пољском) уколико се, уместо тога, не створи једна јака и „независна христјанска држава”.
„Срби су се међу свим Славенима у Турској први собственим средствима и снагом за своју слободу борили… Србима велика будућност предстоји и то је оно што је позорност Европе на Србију навукло.” Србија, дакле, треба, на легитимним темељима постојања некадашње државе – Душановог царства (које су Турци уништили) – да ради на обнови сличне државе, „која ће се моћи међу Аустријом и Русијом одржати”. За разлику од пољских завереника, Гарашанин је налазио да је за Србију савез с Русијом ипак најприроднији, али под условом да и сама Русија увиди да јој више одговара савез са Србијом, а не онај с Аустријом. Међутим, Гарашанин истиче да „Русија не да себи од тако мале државе као што је Србија условија прописивати; она захтева да се њени совјети као заповести безусловно слушају.”
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u
Највећи део „Начертанија” посвећен је практичним начинима деловања према покореном народу у Турској. Као главна начела ове политике треба да послуже: отвореност српских граница према околном народу, либералан однос (равноправност) према разним верама, напор да Србија ради и у интересу осталих изван Србије („Бошњака и осталих Славена”), образовање младих (узимање у српску службу неколико младих Бошњака – мисли се првенствено на православне и католике из Босне), штампање књига са заједничком словенском историјом и продор Србије ка мору. Пре свега, потребно је послати агенте у српске и јужнословенске области како би се установило право стање и деловало на расположење народа. Према Бугарској потребно је деловати путем образовања, отварајући школе за младе Бугаре, као и путем национализације цркве у Бугарској (која се тада још налазила у рукама фанариотских Грка).
Главне задатке Србија је имала – поред Црне Горе – у Босни, Херцеговини и северној Албанији (тј. Старој Србији). С тим крајевима треба одржавати што ближе везе и неговати љубав и споразум између православних и католика („Треба на то ићи да се два народа, источно православни и римокатолически међу собом о својој народној политики разумеду и сложе.”) Њихово уједињење у облику државног сојуза има се извршити под вођством Србије и наследне династије Карађорђевића. Преко Босне може се онда утицати и на Далмацију и Хрватску. Гарашанин врло далековидо указује да би „неуспјех државног сојуза међу Србијом и осталим сусједима” водио ка „раскомадању Србаља на провинцијална мала књажевства… које би се непремјено туђем и страном упливу биле предале”.
У програму је изнесена и мисао касније српске политике да Србија такође треба да тражи излаз на море (преко Скадра и Улциња) како би се трговачки осамосталила од Аустрије. Гарашанин је, међутим, изоставио поглавље из Заховог текста које се тицало Хрватске. Није се много задржао ни на сарадњи са Србима из Срема, Бачке и Баната, свестан да Србија са својим малим снагама не може истовремено деловати према два царства, нити би било мудро изазвати подозрење Аустрије док се не постигну успеси с Турском.
„Начертаније” је одговарало духу тадашњег времена, добу народних устанака, буђења национализма, либералних револуција – и амбициозних планова. У исто време кад је написан овај план (1844), у Грчкој се јавља Мегали идеа („Велика идеја”) о ослобођењу и обједињењу свих грчких територија, а у Италији Speranza Italia („Нада Италије”) најављује уједињење Апенинског полуострва. Историчар Р. Љушић указује да је „Гарашаниново Начертаније напредан програм српске спољне политике, чији је основни циљ (био) стварање српске државе, а потом и јужнословенске”. Није то, уосталом, био једини српски план замишљен средином 19. века. Већ у току наредне међународне кризе (током европске револуције 1848. године), Гарашанин и српски капућехаја (посланик) у Цариграду (Константин Николајевић) покушавају, неуспешно, да Порту убеде да се Турска претвори у двојну државу (попут касније Аустро–Угарске) чији би балкански део чинило српско вицекраљевство под султановим суверенитетом и које би окупило Србију уз БиХ, Црну Гору и Стару Србију (тзв. горњу Албанију).
Гарашанину је судбина дала време да покуша да бар део свог плана претвори у дело. Након што је дуго био министар полиције, у време друге владе кнеза Михаила Обреновића постављен је за попечитеља иностраних дела (од 1861. до 1867. године). У то време, Србија развија мрежу поверљивих агената по околним земљама (посебно у Босни) припремајући општи устанак. У раздобљу 1866–1867. године кнез Михаило и Гарашанин убрзано раде на стварању балканског савеза – мреже споразума с балканским земљама и народима (Грчка, Црна Гора, Румунија, бугарски и хрватски представници) у циљу припреме општег рата за ослобађање балканских хришћана од турске власти и на принципу Балкан балканским народима. Ипак, Гарашанинова очекивања да ће доћи до рата с Турском тада се нису остварила. Србија је у то време успела да мирним путем ослободи своје градове од турских посада. Убиством кнеза Михаила (1868) идеја балканског савеза привремено се угасила – али не и наде и циљеви за ослобођење српског и других јужнословенских народа који су с толико проницљивости и далековидости изнесени у „Начертанију”.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u