37 godina od smrti Iva Andrića

БЕОГРАД – Једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић преминуо је на данашњи дан, 1975. године, у Војномедицинској академији у Београду.

У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој бележници је остао запис: „Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког ‘јавног радника’ долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају…”

Данас, 37 година доцније, Србија је обележила два јубилеја – 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (у часопису „Босанска вила”) и 50 година од како је добио Нобелову награду, а у октобру 2012. године и 120 година од његовог рођења.

Андрић, рођен 10. октобра у Долцу крај Травника, примио је децембра 1961. у Стокхолму Нобелову награду за књижевност као први и за сада једини писац јужних Словена који је понео то највише литерарно признање.

Андрић је као нобеловац и академик, и већ онда најпревођенији српски писац у свету, сахрањен уз највише почасти, а у Одбору за сахрану било је 45 најугледнијих личности из политичког и културног живота целе Југославије – јер он јесте припадао и Босни и Херцеговини у којој је рођен и Хрватској и Србији по пореклу родитеља, али је себе сматрао српским писцем.

Према тестаменту који је јуна 1975. проглашен пуноважним, образована је Задужбина Иве Андрића којој су припала сва средства од ауторских хонорара као и пишчева уштеђевина укључујући новчани део Нобелове награде.

Прва седница Управног одбора којом је председавао Родољуб Чолаковић одржана је годину дана након пишчеве смрти, 12. марта 1976, а за првог управника изабрана је његова вишедеценијска сарадница Вера Стојић.

Од тада па до данас Задужбина бди над Андрићевом књижевном баштином и додељује награду која носи његово име, а додељује се годишње за најбољу приповетку или књигу прича.

Сваке године Задужбина прода права на објављивање Андрићевих дела на разним светским језицима, а током 2011. издала је, у сарадњи са Матицом српском, и комплетну пишчеву библиографију са око 16.000 библиографских јединица.

Осим Задужбине, Андрићу и години јубилеја одужили су се и други издавачи издавањем бројних Андрићевих дела, а током 2011. организована је и серија изложби о Андрићу, издата је јубиларна поштанска марка, а централна прослава пола века од Нобелове награде за књижевност организована је, уз присуство великог броја људи из културног, јавног и дипломатског живота, крајем године у Кинотеци.

Вечерас, поводом годишњице смрти великог писца, у Београдском драмском позоришту биће изведена представа „Ноћ у кафани Титаник” коју је по мотивима приче „Бифе Титаник” Иве Андрића, режирао Небојша Брадић.

izvor: politika.rs

Comments

  1. “Толико је било ствари у животу којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.”

  2. bilja koprivica says:

    Nikola,blog vam je odlican!

  3. Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
    ni kuda vode ove noći moje.
    Ne znam.
    Ni otkud magla ružna
    na sve što se čekalo,
    ni otkud nemar jadni
    na sve što se radilo,
    ni zaborav otkuda,
    žalosni na sve što se ljubilo.
    Magla.
    Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
    lica i stvari i spomeni minulih dana?
    I kuda idu ovi dani moji
    I zašto bije tamno srce moje?
    Kuda? Zašto?

  4. Plannco Wallach S. says:

    nepomenik je umro 1974. sa Velikom Srbijom, ali niko nije stio da mu to kaze.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d blogeri kao ovaj: