Zašto se narod u Srbiji (slobodno čitaj -Crnoj Gori-) ne buni?

De ste, Srbi, pardon, građani Srbije? Leto, bleja, a? El vam lepo? Nema problema i to? Ja nešto ne pratim vesti, pošto je nepraćenje vesti nešto najbliže zenu do čega savremeni građanin Srbije može doći bez da otera sve u pičku materinu i povuče se u neku keliju da od kanala gleda samo svoj pupak. Mora šit filter da se drži na jako uskoj granulaciji kako bi između raznih navlakuša, zamajavanja i uvreda za mozak koje plasiraju domaći mediji, između svih štikli, liftova, doktorata, prvih dama i drugih glupih fulja, sve te mitomanije i gavrilo principadije izdvojio ono što bi moglo zaista da bude bitno za našu dalju sudbinu.

Recimo, zemlja po Vojvodini se prodaje Arapima otprilike upola cene i niko ništa. Malo se bune paori, ali jbg, to su seljani neki tamo, koga boli kurac. Onda, nema ko da kupi onaj čuveni Mercedes bus. Koji blam, ali niko se nešto ne smeje niti upire prstom. A poplave? Šta to beše, brate prošlo je dva meseca, ko će o tome da misli. A biće nekih donacija, otprilike 10% od štete, a za ostalo može kredit, po povoljnim uslovima, dakako, nema na čemu. Izgleda da je jedino što ova Vlada može da popravi vezano za poplave ego onog picopevca iz Cesida koji je naučio da (glumi kako da) lupi šakom o sto.

Tišina tamo, nemoj sad da zauzmem jasan stav o bilo čemu!

Nekad je i nedostatak vesti jako bitan – npr. kad nema nikakve naznake da bi mogli da se obelodane ugovori s Fiatom, Etihadom, onim Arapima za BGH20 i još kojekakvim anđelima inostrano investicionog tipa. Evo, čak i taj kurčevi zakon o radu je usvojen bez ikakvog talasanja – okej bilo je nekih sindikalnih protesta ali oni su malo nešto galamili pa se bržebolje razišli kućama kao ekipa koja na kraju noći bahanalija otrežnjujuće provali da je kurva koju su platili za gengbeng u stvari transvestit, pa hajde da ne pričamo o tome.

Ali, pitanje svih pitanja, od koga se prosto ne može pobeći i koje sve ove teme nameću, pitanje koje zaslužuje jedan detaljan ginekološki pregled, jeste jako jednostavno i glasi: zašto koji kurac ispadamo tolike pičke dok nas jebu?

To pitanje ima još veću težinu kada uzmemo u obzir da nas ovi što su sad nas vlasti jebu u bukvalnom smislu još ružnije nego ovi pre njih, onako pravo s vrata, u čarapama i s gaćama tek nehajno spuštenim do kolena, a ni ne umeju dobro to da rade – sve nešto van ritma i spada im kita i moraju da viču DULE SAVIĆ.

Ali mi i pored toga – ništa. Praznina. Bulja. Onaj okrugli tamblvid žbun se kotrlja po preriji. Nema protesta, nema spontanog izliva bunta na ulice kao u Grčkoj ili Francuskoj, nema sukoba s organima vlasti i paljevine organa države kao u Bosni i arapskim zemljama, nema  lomljenja izloga i nacionalizovanja brendirane robe kao u Engleskoj, bre nismo sposobni čak ni da kao Hrvati napravimo nekakav kurčev fejzbukaški protest, a kamoli i da pomislimo na samospaljivanja koja su uzela maha u Bugarskoj.

ooo, твой секс е в пламъци

Pa koji je onda nama kurac kad čak i Bugari imaju više muda? Dokle više možemo da trpimo tako? Dok nešto/neko ne prsne i ne zapali se ili dok se ne samousisamo u spiralni vir močvare koju smo sami napravili tako da od nas ostane samo jedan prdež smrdljivog metana koji će makar oploditi tlo za neke sposobnije narode što će ga naseliti? Da bismo odgovorili na ta pitanja moramo prvo da sažmemo neku poenticu po pitanju toga „zašto je to tako?“. A odgovor je  – zato što je ideologija lagano izbačena iz politike.

Do toga je došlo iz više razloga. Kao prvo, jedan deo nas je umislio da je ta politika neka igra koja se igra bez nas i da mi tu ne treba da se mešamo jer  tu igru ne možemo da promenimo. I onda zapadamo u jednu krajnje bazičnu logičku grešku – zaključimo da to što ne možemo da utičemo takođe znači da nas se ti politički, a u stvari društveni narativi ne tiču. Kao gledaš samo svoj posao, bilo da je u pitanju druga smena u kladionici na Karaburmi ili šema da s ortakom iz banke dobiješ kredit da osnuješ firmu koja će da po smešnoj ceni otkupljuje proizvod državne firme, u kojoj je direktor tvoj drugi ortak, tako da oteratetu  firmu u stečaj a onda je otkupite na ime dugova i oterate nekoliko stotina radnika na ulicu (ako misliš da samo nešto nepovezano kenjam, guglaj malo Vrbas Agroživ štrajk).  A neko od tih radnika ti je možda tetka ili ćale i onda vidiš koliko brzo te se to ipak tiče, jer da stvari funkcionišu, takve akcije ne bi bile moguće ili bi bar bile kažnjive nečim ozbiljnijim od prozivke na Tarzaniji.

Na takvo, relativno tačno (ali o tome kasnije) osećanje, nakalemio se jedan projekat koji nam dolazi sa mrskog Zapada,  a to je nametanje ideologije kapitalizma potpomognutog tehnokratskim, „naučnim“ viđenjem sveta, kao „objektivne istine“. Ali, i to je ideologija, samo je zamaskirana u „zdrav razum”. Fazon “to ti je tako, bogati se bogate, po sirotinji se piša, političari lažu, a slobodno tržište je jedino prirodno, a prirodno je dobro”.

Ma ne valja, NISU PRIRODNE

Samo što nije tako. Kurac je „prirodno” dobro, jer prirodno stanje društva je em paradoks, em bi značilo da preživljava samo najsposobniji, a to je ono, sasvim suprotno od civilizacije, za koju smo se eto borili koju hiljadicu godina. Ne, u pitanju je zamaskirana ideologija, koja je samo uspela da se nametne kao jedina, bez alternative. Ostale su ubili političari u kombinaciji s krupnim kapitalisstima, jer im kvari poslovne kombinacije. I tako se danas svi tuku oko iste, već prežvakane i buđave koske zvane liberalni kapitalizam i samo je malo vuku na ovu ili onu stranu, malo levo i malo desno. Niko ne postavlja fundamentalna pitanja „kako da ovo učinimo boljim“ i „zašto uporno jebeno radimo iste stvari i očekujemo drugačije rezultate“. Niko od političke kaste ne nudi drugačiji sistem, biznismene boli kurac jer im je dobro ovako, a od ostalih niko neće da talasa. Izgleda da ima prosto dovoljno ljudi kojima je ubijena svaka nada, kao i onih kojima je dovoljno dobro da se baš ne udave u govnima, iako su svesni da stoje nasred septičke jame, kao oni Kinezi što su se pogušili u potrazi za mobilnim što im je ispao u govna.

Suviše je bila jaka moć pobednika u Hladnom ratu, priklonili smo joj se, ma koliko mi mislili da smo kontraši i anti-globalisti i da nas ne vole (Koga „nas“? A i ko god da smo „nas“, pre će biti da ih boli kurac za „nas“, ko god da su „ih“). Nema rasprave ni prave alternative liberalno-kapitalističko-objektivno-kvantifikovanoj viziji društva, osim možda Šešelja, Milana Tarota i Ratibora Trivunca, ali oni su, sva trojica, nebitni na svoj način.

Posledice takvog stanja nacije su pogubne. Kada nema ideologije, nema ideje. Kada nema ideje, nema motivacije, a kada nema motivacije, nema se rašta ni ustajati. Dakle, jedna depresija, ali opštenarodna, sveprožimajuća depresija kao komponentna nacionalnog identiteta. A toliko je ta depresija začarani krug, da u njoj mogu da funkcionišu samo kišni ljudi ili psihopate, kao što je naš aktuelni premijer. Koji je ipak dovoljno namazan da nam obećava da nas samo ON može izvući iz depresije – pošto svi ipak nekako kapiramo da smo u njoj, samo nas boli kurac da nešto i učinimo (jer baš to je glavna odlika depresije). Samo što je on prevarant bez dana radnog staža na ičem konkretnom i  nema pojma šta da radi, osim da prepisuje i klima glavom kako mu kažu. Da, u Vučiću je Srbija najzad dobila ono što su mnogi priželjkivali: gubernatora velikih sila, u ovom slučaju Amerike i Švabije, koji eto, bar neće da pravi sranja po komšiluku, probao je to u mladosti pa je skapirao da je ipak prevelika cava i da to nije za njega.

Ma zna čovek šta je taman za njega.

I tako mogu da nam prodaju najave najava. Da nam mantraju o tome kako su strane investicije jebeno aaaa sveee što nam treba da nam procveta mak i poteče mleko pa da nabijaju najveći budžetski deficit u Evropi a i dalje nude 10 soma jura iz budžeta kompanijama za svako otvoreno radno mesto. Da nam niz grlo guraju megalomansku prevaru zvanu Beograd na vodi u trenutku kada je jedina industrija koja je non stop u krizi već  7 godina baš građevinarstvo. I to u gradu u kome zvrji prazno desetine hiljada stanova i lokala, ej, prave 950 jebenih hektara kojekavih zgradurina i falusnih simbola – gde će biti 60% „elitnog stambenog prostora“! I još nam  to prodaju kao neku viziju Beograda kakav treba da bude, šatro udaraju na neki ponos i lokal-patriotizam, kao to će da bude dobro za „naš“ grad. Kakav bre kurac „naš“ kada „nas“ 99% neće moći da kupi ni kvadratni metar tamo, a skoro sve je stambeni prostor, pička vam materina bezobrazna? Pa jel vi stvarno mislite da smo svi retardirani?

E, s ponosom možemo da uskliknemo da nismo! Tj. da nismo svi. Samo, nas koji nismo zaglupeli prosto boli kurac – jer smo depresivni i bezidejni, jer smo ubijeni „trkom“ i opijeni simulakrumom života koji servira lako dostupna razbibriga iz raznih medija. Jer smo uvideli gorku istinu da te sve priče koje kao tvore „politku“ u Srbiji, u stvari nemaju nikakvu ideju (tj. ideologiju) nego samo čine iluziju politike, nešto da se popune mediji, ništa bolje ni gore od rijelitija ili revijalnih mečeva Mančestera (kojeg god) u Singapuru.

Na primer, da se vratimo na onaj Zakon o radu što je prošao bez problema. Pazi, kod njega nije najgrđe to što uništava prava radnika, jer je kretenski uopšte pričati o pravima radnika u državi gde te prijavljuju na minimalac, gde platu možeš opušteno da ne dobijaš mesecima i onda gazda ugasi firmu da bi otvorio novu sutradan pod drugim imenom, gde otpuštaju porodilje i upropaštavaju državne firme da bi ih bolje prodali, kao biće gore s novim zakonom, važi, jedino gore je na veselim lokacijama tipa Mjanmar, Nigerija i taj fazon. Ne, najgrđe je što se taj zakon (koji je u stvari skup izmena i dopuna, a ne novi zakon, for d rekord, i koji je napisan u nekom obliku još 2005, for d rekord) prodaje kao nekakva velika reforma, preduslov da se rastereti budžet i utera u red horda zaposlenih na državnoj sisi. A istina je da u stvari neće ništa da promeni za zaposlene u državnoj službi, jer se na radne odnose u državnim organima primenjuje Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika, kao i Uredba o naknadi troškova i otpremninama državnih službenika i nameštenika, a ne zakon o radu. Dakle, državni službenici ovom “reformom” neće biti ni taknuti. I kako onda jebeno bilo kakva izmena zakona o radu makar on bio podaren direkt nama smrtnicima od boga Savaota i osveštan suzama Fridriha Engelsa reguliše problem “parazitizma” državnih službenika?

Cela ta ujdurma je još jedan dokaz da je “politika” ovde samo mućenje vode, dok se u dubini, tamo u pravom mulju, iza kulisa i psihopotemkinovih sela sprovode prave priče, koje se svode na jednostavne dilove – ja tebi (državnu svojinu, suverentitet i identitet) ti meni (neku paricu u džep ili sinekuru). Nema ideje, nema ideologije, nema budućnosti.

Samo Vulini odavde do večnosti. 

Samo ima to nekih konkretnih posledica koje mogu malo da se obiju o lobanju svima umešanima. Jer kada postoji vakuum ideologije, na scenu mogu da stupe razni trogloditi što nude instant rešenja tako što prave instant strašila. Ukratko, fašisti i svi koji traže neprijatelje, u rasi, u naciji, u klasi, u drugome. Jedini način da se to ne dogodi jeste da neka druga ideologija popuni vakuum. Ja tu stojim jako na levoj strani. Ne vidim bolje rešenje od revolucije, hapšenja svih političkih aktera koji su bili na državnoj vlasti, a i poneki na lokalnoj, od prvih višestranačkih izbora na ovamo, uz prateće poništavanje privatizacije pa ajmo iz početka. Možda bi pomoglo obrazovanje, ali to opet ide sistemski i nema leba od toga dok god je ostatak sistema ovakva leprozna trulež. Jedino ako nam se dogodi tehnološka singularnosti neki AI zavlada poput transhumanističkog boga, onda smo kul, ali to je deus ex machina u najbukvalnijem smislu.

Do tad, ako nastavimo ovako, bauljajući beslovesno kao zombiji koje predvodi poluludi nekromanser, s ovakvom “politikom” koja je suštinski ništa drugo nego niz prodaja svega što čini naše društvo, koje za krajni cilj imaju da se osiromaši narod na uštrb bogaćenja domaćih izdajnika na vlasti i kojekakvih belosvetskih lešinara, možemo u najboljem slučaju da to tumaranje završimo u nekom evropskom Bangladešu. E, tad stvarno neće morati da se daju subvencije da bismo privukli strane investitore, biće radna snaga jeftina ko zelje posle 5 popodne na pijaci.

Jedino što radi za nas je bela kuga, biće nas manje pa ćemo da budemo skuplji malo bar po tom osnovu.

www.tarzanija.com