Mondo.me: Intervju sa Stefanom Popovićem

Stefan Popović počeo je da se bavi DJ-ingom kao tinejdžer. Kombinujući različite stilove od hip-hopa do deep hausa, Stefan prikazuje jedinstven ukus praćen selekcijom najkvalitetnijih andergraund melodija. Njegovim setovima dominiraju soulful i dip haus note sa etiketa kao sto su King Street, Strictly Ja Unit, Masters at Work i Sunshine. Nakon 15 godina iskustva, njegov plesni soulful i džezi haus stil vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Na koji način biste opisali svoj muzički stil?
Prvo, hvala na pozivu. Moj stil muzike je opšte prepoznat kao Soulful Haus. To je muzika za igru sa dosta žive svirke, jakim uticajem fanka, džeza i soula. Neki ga zapravo i smatraju produžetkom te neke priče na liniji džez – fank – disko – haus.

Da li je London, kao grad izuzetno postojane klubske kulture, pionirskih piratskih radio stanica i muzike uopšte, imao uticaja na Vas i Vaš rad?

O da! Kad smo bili klinci, okolo je bijesnio rat (ili se pripremao novi), a muzičke standarde je određivala Palma televizija i slične medijske kuće. Bilo je zaista teško doći do normalne muzike, a i MTV je u jednom trenutku ukinut. Neka lokalna radio stanica je uključivala BBC Radio 1 poslije ponoći i mi smo se skupljali uveče i provodili sate slušajući Pitersona, Fabia i Gruvrajdera, Essential Mix, pokojnog Džon Pila i sl. Pojavom interneta otvorio se čitav novi svijet i poplava informacija za kojima sam toliko tragao. Vremenom, kristališući svoj ukus, došao sam do američkog zvuka, odakle uostalom i sve ove priče počinju. Kad bolje razmislim, većinu muzike u mojim setovima čini zvuk iz Sjedinjenih država. Napominjem da ovo nije nikakav stav, prosto statistika. Evropa ima dosta sjajnih muzicara i trudim se da pratim sve meridijane. Isto tako pomno pratim Afriku i rast njene nove škole muzike za igru.

Kako komentarišete sve češce konstatacije da “muzika danas nije ni približnog kvaliteta kao što je bila”?

Zavisi koja muzika. Pop muzika svakako. Korporacije su progutale čitav svijet, pa i muzičku industriju. Kada se novac umiješa tamo gdje mu nije mjesto, dolazi do haosa koji se ogleda u tome da je komercijalni zvuk nekada predstavljao Princ, a danas je to Kanye West. S druge strane, ne vidim da, recimo džez, trpi neke pretjerano jake udarce po pitanju kvaliteta. Ispada da, što je muzika dalje od novca i korporativne produkcije, veća je šansa da ćete čuti kvalitetan zvuk.

Da li smatrate da je danas, teže nego ikada, uspjeti u DJ-ingu i muzici uopšte?

Ne. Iako ne mislim da imam previše relevantnog iskustva da govorim o tome, postoje stvari koje su logične. Kao i u svakom drugom poslu, važna je komunikacija. Zahvaljujući internetu, danas je million puta lakše komunicirati i doći do izdavačkih kuća nego što je to bilo prije 10 ili 15 godina. Ako ste iz Crne Gore i pokušavate praviti muziku, ranije ste morali otići u velike centre kao sto su Njujork, Pariz ili London i čekati svoju šansu da sretnete nekog producenta, date mu kasetu ili disk i nadate se nečemu. Za nas je to najčešće neizvodljivo zbog opšteg stanja stvari. Danas, koristeći se internetom, sve što je potrebno jeste da podignete svoju muziku onlajn i možete je bez dodatnih troškova slati bilo kome.

Kolika je zastupljenost i generalno slušanost muzike koju puštate medju crnogorskom publikom?

Svakako da nije pretjerana. Međutim, ja ne krivim Crnogorce zbog toga. Prvo, naša zemlja je mala i samim tim stvari idu sporije nego u velikim sredinama. Drugo, ova zemlja gotovo da i nema kulturne politike. Kada sam ja bio klinac, preko 80% televizijskog programa je bilo obrazovnog karaktera. Danas je to manje od 10%. Nemam ništa protiv privatnih medija i konkurencije, ali mislim da bi državni mediji morali imati stav po pitanju kulture i nuditi daleko kvalitetnije programe nego što sada nude, kao odgovor na nekvalitetnu produkciju privatnih kuća. Više alternative nudi NVO sektor i pojedinici nego država koja ima budžetska izdvajanja za te svrhe.

Koji umjetnici su najviše uticali na oblikovanje Vašeg muzičkog stila i sa kojima od njih bi posebno voljeli da saradjujete?

Nezgodno pitanje. Zaboraviću nekog, pa ću poslije da se kajem. Ja sam, prije svega, veliki ljubitelj džez muzike, pa bih tako morao izdvojiti Majlsa Dejvisa, Džona Koltrejna, Markusa Milera i Telonijus Manka. Taj zvuk je učinio mnogo za muziku uopšte i to što danas postoji desetak modernih pravaca možemo zahvaliti upravo njima. Takođe, fasciniraju me i nove nade iz komšiluka, kako što su Paolo Frezu i Stefano Bolani. Naravno, tu je i gomila fank i disko muzičara, kao npr. Džordž Klinton, Đino Soćio, Kvinsi Džouns, Šalamar i ostali. Kod moderne muzike za igru, imam veliko poštovanje za Timija Ridžisforda i ekipu okupljenu oko Šelter etikete, Lui Vegu i Kenija Doupa, Glena Krokera, Frenkija Felicijana, Dr Bob Džounsa i ljude koji su izašli iz Čilifank priče, francuze okupljene oko Ludovik Navara (Sen Žarmen) itd. Dobru scenu konstantno ima Italija i nikad mi nije bilo jasno zbog čega nema neke konkretnije saradnje sa ljudima iz zemlje koja nam je tako blizu. Što se mene tiče, moraću još puno da radim na sebi da bih se usudio da kažem sa kim bih volio da sarađujem.

Kakve utiske nosite sa ovogodišnjeg Southern Soul festivala, kako ste zadovoljni načinom na koji je ispraćen Vaš nastup i gdje ćemo moći da Vas slušamo ovog ljeta?
Za SSF mogu da kažem samo riječi hvale. Bila je to, za Crnu Goru, jedinstvena prilika da se čuje toliko kvalitetne muzike na jednom mjestu. Ranije ste pitali za uticaj Londona. To je bilo to – uz naravno ostale gradove i zemlje, bilo je pregršt Londona i britanske alternativne scene i to u punom sjaju! Pogledao sam liste izvođača na drugim festivalima za ovo ljeto; mislim da se zaista malo njih može pohvaliti ovolikim kvalitetom, brojem i raznovrsnošću izvođača. Takođe, sastav HEX čiji me pristup džezu ostavio bez teksta, prvi put je nastupio u Evropi na ovom festivalu. Vidim i da ljudi koji ozbiljno prate muziku govore da je ovo bio najbolji nastup Omara u poslednjih 5-6 godina. To je velika stvar. U tom smislu, kapa dolje svima koji su uložili napore da se ova stvar realizuje.

Što se tiče mog nastupa, lokalni DJ-evi su bili zamišljeni kao podrška festivalu i data nam je šansa da se naša imena pojave uz neka od najvećih imena na sceni. Zadovoljan sam svojim nastupom i proveo sam se zaista fantastično puštajući muziku na onoj predivnoj plaži, gledajući ljude koji se kupaju, skaču, igraju. Poslednje dvije godine sam jako puno radio i provodio sam u prosjeku po 16 sati van kuće. Ono što mi je sada zaista potrebno je jedan duži lijepi odmor. U planu je neko mirno mjesto, bez interneta, zdrava hrana, dobro bijelo vino, plivanje, odabrani ljudi, knjige koje me čekaju i spremanje magistarske teze.Ima već nekih najava za svirke na moru, ali mi je odmor na prvom mjestu. U svakom slučaju, imaćete informaciju na vrijeme.

Za kraj jedno pitanje vezano za fudbal. Kako ocjenjujete kvalitet Svjetskog prvenstva u fudbalu i ko će, po Vašem mišljenju, osvojiti Mundijal?

Ne smatram se poznavaocem fudbala, ali velika takmičenja uvijek pratim. Moraću da dam odgovor iz svog ugla, manje sportskog. Pomno pratim promjene koje poslednje dvije decenije nastaju u Južnoj Americi, njihove revolucije, izlaske iz dužničkog ropstva MMF-a, dolaske predstavnika domicilnog stanovništva na vlast nakon decenija brutalne eksploatacije, uništavanja prirodnih resursa, mal-te-ne kolonijalnih uprava i sl. Jako sam želio da te promjene budu nagrađene i na ovom planu i moja želja je bila da u polufinalu ne bude ni jednog evropskog tima. Moja energija je bila usmjerena ka pobjedi Brazila.

 mondo.me