Mirno spavam ujutro, duše mi. Znam da je moj Sergej kad odlazi u šesti razred osnovne škole u sigurnim rukama, u rukama ljudi koji su podređeni jednom vrsnom zetskom intelektualcu i heroju crnogorskog referenduma – Slavoljubu Migu Stijepoviću, crnogorskom ministru obrazovanja. Tada se sjetim i svih onih divnih ljudi koji ga uporno glasaju glasajući majku svih partija, i ja im onako pod ćebetom uopšte ne psujem mater hemoroidsku, ja im se zahvaljujem što i u moje ime, i bez moje potpore, u svoj mojoj nesvijesti, ovog čovjeka stavljaju na svoje mjesto koje mu pripada, okrenem se i zaspem snom pravednika. I ponekad me stid mojih postupaka što nisam s njima saglasan ovako nesavršen i proklet.
S vremena na vrijeme, taj tihi povučeni intelektualac iz Zete, obraduje tu našu javnost, svoje glasače i one koji ga ne glasaju, svojim nastupima, čini se veoma maštovitim i običnom crnogorskom čovjeku veoma zanimljivim, onako prostodušnim, kakav je i sam Migo. Jedna prosta narodna duša. Evo danas je ovo izjavio povodom nekakve sporne fotografije za koju me zapravo zabolje kurac (oprostite što psujem):
“On je pojasnio da se taj incident desio u “tri sekunde”, da je neko od Mladih DPS-a izvadio zastavu za vrijeme fotografisanja.
To je propust, zastavi u tom trenutku nije bilo mjesto ni te tri sekunde”, rekao je Stijepović.
On je kazao da je to bilo nemoguće spriječiti u tri sekunde.”
Znam – reći ćete – dešava se i boljima. Nema veze. I ja to velim. I bude mi toplo oko srca što mog Sergeja taj čovjek svako jutro pazi svojim patronatom nad crnogorskim obrazovanjem. Znam da je u dobrim rukama jer oni koji su pod njim zaista imaju od koga da nauče. Hvala i svim tim dobrim ljudima koji ga podržavaju umjesto mene i još nekih nesvjesnika koji smo mislili – sasvim pogrešno – da je ovdje riječ o jednom kretenu kakvog samo ova država može da stvori i postavi na ministarsko mjesto, kojoj se userem u referendum o nezavisnosti iz 2006- e godine. Znam da je to pogrešno, ali eto, ljudi smo, to je samo verbalni delikt s moje strane. Stid me što me stid što se stidim jer sam glasao za istu stvar s ovim zastiđem od ministra (stidim se ovih riječi), i zaista me stid jer se radi o jednom vrsnom intelektualcu i čovjeku.
”Stid je pokazatelj zdrave psihe, uobičajen je među svim ljudima pa čak i među onima koji žive u primitivnim plemenskim zajednicama, bez odjeće na sebi.”
Evo, tri sekunde se stidim.
javniservis.me 
Srbija!!! :)))
Košarku igra ministar Migo,
teški je centar partije jake,
u reket nije ni danas stig'o,
jer još na centru on dribla đake ……
Tri mu sekunde predugo traju,
a sa tribina taj trojku puca,
jebe se njemu što paščad laju,
jedino nekad malkice muca ……..
Slavoljub Migo Stijepović – ministar prosvjete. Ta činjenica je jedan od najboljih pokazatelja dna u kojem smo. Polupismen čovjek ministar prosvjete! I ja sam čak pismeniji od njega :) Kada bi mi ponudili to mjesto, stid bi me bilo od samog sebe da ga prihvatim.
Ali: “dobar je radnik na terenu, svi kažu”-reče jedan profesionalni novinar stajeći mu u odbranu, Novinar kome jako smeta nepismonost npr. komentatora na portalima, ali mu ne smeta što je ministar obrazovanja u vladi nepismen.
Inače, Migo je finansirao čuveni projekat i audio/radio serijal “Crnogorski bez predasuda” kojeg je realizovao navedeni novinar.
Migo se stvarno izražava crnogorski, bez ikakvih predrasuda :)) Ma kakvi izražava, prosto se razmeće se sa njim.
Je li to Šuković, taj bard novinarski?
Upravo on. Dok sam se javljao i vodio polemike sa njim u njegovoj “Radio-vezi” stalno me upozoravao na greške u padežima koje pravim(jedan od načina da me pokuša dekoncetrisati, da mi prekine rečenicu i misao). U jednoj polemici koju je vodio na analitičnom portalu sa jednim drugim komentatorom(iako on nikad ne čita portale i gade mu se anonimusi koji pljuju po svemu i svačemu sakriveni iza nickova) a đe ga je ovaj komentator prozvao na račun nekih mojih zapažanja i komentara, replicirao mu je parafraziram: “ako uzimate za ozbiljno komentare nekog ko je polupismeno kao taj koga navodite onda… ”
Ali, kada je neko u toj istoj “Radio – vezi” prozvao ministrovo znanje i pismenost branio ga je kako sam parafrazirao u gornjem komentaru.
Serijal “Crnogorski bez predasuda” iliti “pričajte kao Migo” je finansiralo ministarstvo obrazovanja tj. Stijepović, a realizatori projekta su bili “Antena M” i Darko Šuković.
“Radio vezu” Šuković vodi,
a Zipp mu u njoj padeže brka,
zbog toga može mečku da rodi,
zna li Milovan je li mu frka? …….
PREDIZBORNA
Izbori novi čekaju masu,
što nema hljeba, mozga još manje,
kada joj mafija otškrine kasu,
napravi vazda žestoko sranje ……
Hiljade ljudi posjeti UDBA,
trideset evra po glavi bači,
uboga rajo to ti je sudba,
jer moraš znati da jači kači ………
Krepavaj samo avetni stvore,
neka ti pare na slamku daju,
umjesto tebe drugi se bore,
sreća te oni ponešto znaju ……. :(
Dolap
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
Stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo;
Stara gruba sprava davno mi je znana.
Jedan mali vranac okreće ga tromo,
Malaksao davno od teškoga truda;
Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo,
Bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
Vranče! Ti si bio pun snage i volje,
I dolap si stari okretao živo;
Tešila te nada da će biti bolje;
Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.
Al’ je prošlo vreme preko tvoje glave,
Iznemoglo telo, malaksale moći;
Poznao si život i nevolje prave,
I julijske žege, i studene noći.
O, kako te žalim! – Gle, suze me guše,
Olišena sudbo svih života redom! –
Tebe, braću ljude, i sve žive duše,
Jednake pred opštom, neminovnom bedom…
Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu žuboreci teče.
Ali bič fijukne… Napred! Nemoj stati,
Dok ne padne najzad spasonosno veče.
Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
Svuda oko tebe buja trava gusta,
I mirise njene cuv donosi vreo.
Ali bič fijukne: zbogom, nado pusta!
Ti si kao i ja, mladosti rane,
Osetio opštu sudbu što nas gazi,
I gladan i žedan provodio dane
Sve u uskom krugu, sve na istoj stazi.
Ti si kao i ja, na julijskoj žezi,
Dok žubori voda kraj tebe u viru,
Sanjao o sreći, nagradi i nezi,
Sanjao o dobrom, zasluženom miru.
O! k'o zmija ljuta košuljicu svoju,
Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu,
I udarce biča stečene u znoju,
I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!…
Pusti snovi!… Napred, vranče, nemoj stati,
Ne miriši travu, ne osećaj vir:
Nagradu za trude nebo će ti dati,
Mračnu, dobru raku, i večiti mir!
Milan Rakić