Dragan Šepelj: Izborni dan

Novitade od 14. oktobra 2012. (Felips i Feliks)

Obožavam izborni dan. Čak i onda kad ne glasam, a toga je bilo dosta zadnjih deceniju, dvije.
Crnogorci su doktori trošenja izbornih dana. Tvrdi DPS-ovci najčešće izađu odmah do devet, takva je direktiva, poslije samo jure nesigurne i šalabajzere. SNP je sličan. Discilpina na nivou, jebe ih što nemaju više para a dosta im je glasača pomrlo tokom godina. Glasači ostalih partija se obično lelemudi; subotu provode po žurkama, opijaju se, ne znaju ni jesu li u biračkom spisku, ustaju oko podna. Tada već postaju mete ili žrtve ostalih partijanera – iz partija. Izbore bi trebalo organizovati utorkom za opozicionare.
Crnogorski, prosječni, glasač je istreniran da se folira kako nije za DPS, a statistika kaže da je gotovo svaki drugi ili treći glasač blizak toj reformskoj stranci. Ako priča uopšteno tipa “sve je pošlo po kurcu, ništa ne valja, tandara mandara”, ne brinite taj je u kolektivu. Od svih mojih drugova, samo se par njih javno deklariše da je u DPS. ostali su u sijenci ali nam dobro jebu kevu evo 23 godine. Pičke. Mislim, pizde.
Ponekad mu je neprijatno kad vas vidi kako se šalite na račun neke barabe koja je pokrala sve živo, koja jebe u čarapama po kabinetima ministarstava, ili koja oće i stoti put da bude predsjednik a nije dobra ni za kiseli kupus. Ipak, uđe do devet – deset ura, odglasa, odgusla, i ode do Tivta, Budve, Novoga na kafu, ručak, krempite. Zna da je dobio jer iza njega stoji Lav nad lavovima i magarcima, Mikaš.
Opozicioni glasač au contraire, žestoka manjina, obično je odmah isfrustriran i obeshrabren kada vidi buljuk sijedih glava na glasačkom mjestu svoje MZ, za koje je najčešće mislio da su davno pomrli, sijedih disciplinovanih umirovljenih glavica bez grama aktivnog mozga ali sa dovoljno energije da dođu do biračkog mjesta, kako se došaptavaju sa aktivistima i aktivistkinjama iz DPS, koje su nekako volšebno uvijek prve tu da “POMOGNU” oko izbornog procesa. Pizdi jer i stogodišnjaci u CG imaju jednako pravo glasa kao i on, opozicionar. Sluđuju ga onda Romi i Aškalije koji traktorom dođu na glasanje, njih par hiljada, i iako nepismeni najčešće, tako sa sigurnošću zveknu olovkom broj ispred DPS liste ili kandidata, da sve puca od lipote. Najradije bi ih deportovao na Kosovo, Albaniju, Saharu ;), da im Taći preprodaje organe za male pare. Ali, što ćeš, ćuti i trpi, njihov glas kao i tvoj.
Onda opozicioni glasač uviđa da na biračkom mjestu ima nekih čudnih ljudi, sa čudnim naglascima, glavati, izlaze iz bijesnih kola….oj tugo, oj nesrećo. Fantomski glasači. Velikih glava i freških ličnih karata. Obično im je adresa Daošine BB, mainski put BB, kurac palac BB. Od njih nema odbrane. Ćuti i trpi i nadaj se da je susjed Ivica ustao nakon sinoćnjeg tuluma i da zna pod kojim je brojem naš neki opozicionar. I da zna u kojoj je državi, uopšte.
I na kraju, kad se zbroje glasići, a zbrajaju se crnogorskim digitronom marke DPS, kojem je uvijek pokvareno pet šest tipki na pravos strani, počne slavlje, izlazi se sa zastavama, trke su s kolima, pjesma Jadrankina i igra se kolo. U zgradi vlade.
Na drugoj strani muk i pokoja suza kad se sagleda situacija vidi se da su nas “izdale” manjine, penzioneri, budžetlije, zapad, komšije, rođaci, Srbija, Rusija…svi su krivi do naših vođa opozicije koji su vazda spremni na izgovor i nepriznavanje rezultata. Ja glasam opoziciju, kad glasam, da znate, tako me dopalo kad sam bio mali.
Pa, sretno, sutra, Lekiću sokole; uz znanje trebaćeš dosta sreće. Znaš kako kažu: Sreća prati hrabre. Budi laf ako izgubiš, čestitaj pobjedniku, makar i na staroj dobroj crnogorskoj izbornoj krađi. Ne plači ako izgubiš, ne špijavaj, budi faca. I čekaj da te Magarce Lav nad lavovima pošalje u mesoreznicu zvanu EU.

Na obzorju se vide stare parole, ispisane rukom, al ne vidim boje.