Da li misle da će „naši partneri“ u Briselu pasti na tjeme kad vide kako se Crna Gora zakitila čovjekom koji je iz te Evrope utekao – ne sviđa mu se porez, legitimno, ali on je utekao kod Putina. (B.Brković – kolumna “Žerar”)
Intelektualci su naša najviša nada. Ima građana koji vjeruju i nadaju se, poput svojih neukih predaka, u kosmički poredak, vrhovnog tvorca, njegovu dobrotu. Taj će, vjeruju, jednog dana sve dovesti na svoje mjesto. Ako neko misli da je On budala – grdno se vara.
Kod intelektualaca je – sve su prilike – vjera u nebo, rjeđi slučaj: bili su gore, ’odali, osmotrili – praznina, vele, i neprobojna tama. Na sreću našli su uporište i oslonac u svijetlosti vlastitog razuma i jasnog rasuđivanja. Nipošto sitnosopstveničkog interesa, šićara, partijske podobnosti… to bi samo trunjilo i bacilo sjenku na plemenitost njihovog zanata, poduhvata i misije. Ispriječilo se između njih i istine. Ništa međutim, ne može kupiti ili pomutiti njihov oštri pogled na stvarnost.
Ukratko, intelektualci vjeruju u sebe i nas – mi vjerujemo njima.
Otvoreno pismo
Nekad se centar svjetske revolucije nalazio istočnije – u Moskvi. Naši kadrovi i metalski radnici bili su među najboljima i najvatrenijima. Ili kako bi rekao Ahmed Nurudin – boljih je možda i bilo ali vjernijih nije bilo mnogo. Osvojili smo vlast i postavili revoluciju na noge – vjerni diktatu i podršci Moskve ali avaj: ponekad je vlast teže održati nego osvojiti. Smiješano najslađe se piju – trasirali smo novi put i prišli onima koji imaju novca u većim količinama. K njihovom buđelaru a kontra bivšeg gazde i zaštitnika. (Vjerni Kominterni prijeđoše na prevaspitavanje – k Golom otoku). Tek, postali smo jedna osebujna država, dragocjena i fleksibilna destinacija, istina, veoma skupa po pitanju održivog razvoja. Samo je Zapad mogao da podnese toliki trošak.
Konačno Partija se donekle odrekla Tita, njegovog lika, djela, bratstva i jedinstva, Socijalizama – na istorijskoj VIII sjednici. I priješla na obnovu neopravdano zanemarenog feudalnog poretka, pripadajućih mu atributa i vrijednosti – privrede, užih državnih granica, opširnih privilegija… odgovarajuće kulturne nadgradnje. Nova faza revolucije mogla je da počne – što je i učinila. Sa istim kadrovima razumije se. A to su oni koji ne glavoboljaju previše kad je vjernost ideji u pitanju. (Njihovo načelo je kontinuitet vlasti a taj je nerijetko povezan sa diskontinuitetom ideje).
Grupa MNE intelektualaca konačno u otvorenom pismu obavještava javnost da Milo&kompanija nijesu više socijalisti. To što možda jesu al’ se pritajili il’ će ponovo biti – ne izvinjava ih. Intelektualci i crnogorski građani i dalje su u nevjerici. “Mi, potpisnici ovog pisma, a vjerujemo i mnogi crnogorski građani, s nevjericom smo primili vijest…“ (grupa intelektualaca).
Neka građani no Brisel
Lako se sad dopisivati sa centrima svjetske revolucije kad je đede Jovo poša’ u penziju i briselski je demokrata obaška – neće nam ništa – pod uslovom da mu se prizna da je to vazda bio. Uostalom lako je dosjetiti se da je slavni glumac došao da se raspita kod naših rukovodilaca kako je to biti socijalista, milioner bez obaveza, patriota i temelj svoje države. (Formalni logičari bi tu primijetili kontradikciju i drveno željezo – šteta što nemaju kome da pišu).
Očigledno, nije više vijest da je DPS odustao od pojedinih parola, ideja ili nedaj Bože državotvornog programa. Zanimljivo je – za dokone intelektualce – da li je iko u njih i vjerovao. Kako inače objasniti činjenicu da nikome iz štaba DPS državotvoraca, partijskih ideologa i romanopisaca, iskrenih simpatizera – napokon, suverenističkih pisaca kolumni, nije palo na pamet da slavni glumac Žerar, milioner i businessman „ne priznaje svoju državu“. I to onakvu brale – kolijevku građanske revolucije i moderne Evrope. Članicu NATO. No se raskućio i proskitao zarad tri tovara prekomjernog blaga. I pošao kod Putina. Pa Mi sad moramo da se izvinjavamo Briselu zbog njega. (I Monte Karlu ništa manje jer je tamo trebao da pođe).
I čuvari tvog poštenja
Kako se takav uopće usudio da priviri u MNE, posred obnove naše vjekovne duhovnosti, suverenosti i nezavisnosti. U jeku borbe socijalista na daljem razvoju imperije kapitalizma. Kako je smio izaći na oči državotvorcima, patriotama i obnoviteljima temelja države za vjekove koji su pred nama. I Konsolidacije budžeta vladinim prirezom euro po euro na telefonski i strujni priključak. (Krupni kapital ne ide bez široke podrške građana)
Poseban i svakako ne najmanje važan (dapače!) aspekt naše borbe vodi se upravo protivu opozicije i nevjernih građana koji traže hljeba preko pogače i bleje preko brda i po regionu za matičnom državom. Hiljadu puta smo im rekli da si utuve u glavu : „nijeste vi protiv socijalističke partije i demokratije, nego protiv svoje države“. Crkavate od zavisti što smo veće patriote i milioneri od vas. I što plaćamo porez tamo ’đe su nam pare.
javniservis.me 
BLEJAČKA
Država je ovo naša,
koju teška banda vodi,
ne bi tako turski paša,
da ponovo tu se rodi …….
Ne bi grđe ni Obama,
koji ne zna Nikšić đe je,
kralj je Milo blago nama,
podanici samo bleje …….
U Evropu krenuli smo,
a za kartu nema para,
narodu je sveto pismo,
da ga Milo zguza kara …….
Ratimire-Ratko, skliznuo si glatko…na VIII shednici “kadrovi” su sa liberalnog socijalizma preshli na nacional socijalizam. Reci to slobodno a ako te ko ruzi zali se meni. Sredicu ja njih.
Социјализам + национализам = националсоцијализам – скраћено нацизам. Такво гледање на Осму се наметало само од себе, тада, кад се то дешавало. Сигурно да та димензија постоји али друштвена збивања тешко стају у (већ виђене) шаблоне и формуле. И увијек носе нешто своје и другачије.
Међутим, накнадна разматрања и генеза самих догађаја откривају феудални карактер контрареволуције извршене на Осмој. Уситњавање територија (феуда), неограничене (временски и по опсегу) привилегије владара, предграђански карактер друштвених промјена, деиндустријализација, ширење власништва над некретнинама – умјесто развоја капитала (готовина у банкама под каматом), улагање у некретнине , изостанак капитал-односа, (рента и камата умјесто профита и вишка вриједности), арчење радничке класе и претварање исте у кметове и робље… “Културна надградња” у виду посељанчивања и примитивизације Језика – свака нахија свој “књижевни” језик, враћање Цркве под скут владара и надлежност сеоцке и братственичке скупштине…
sitnije cile, sitnije!
velikasi, proklete im duse, na komade razdrobise necije carstvo u nicije, od nikoga i nikad za nista.
samoupavljanju i kljucevima etnickim povratka nema, bar dok je nas dio svijeta u pitanju, ma koliko zabijali glave u pijesak i cekali.
Dogadjanje (jednog) naroda, spc,sanu, srpskopravoslavni mediji stpskopravoslavni vazduh i voda, trazenje krivca za sve svoje boli u drugome, privatizacija i podjela medju jednacipnalnim pobjednicima, stvaranje mafije u patrotske svrhe, stvaranje drzave sa jednovjerskim prerogativima i sl.ne ostavlja sumnje u metode i ciljeve kojisu upotrijebljeni tokom staranja zlohinacko-fashistickog projekta zvanog SeReJe. Shta sad imamo slabo su slabo prikrivene posljedice prvobite akumulacije smeca. Nije ovo feudalizam. Ovo je pravi pravcati privatni, liberalni kapitalizam, visha faza ostvarenog fashizma.
Народ се у ЦГ догађао у двије фазе : прву фазу сте Ви описали (до 1997 г.) а друга фаза, што многи не увиђају (него и даље “критикују” САНУ, превиђајући ДАНУ) изравно проистиче из прве, чувајући основну идеју и методу.
ДА ли се ради о феудализму , (неолибералном) капитализму или неоколонијализму, мјери се по преовлађујућем производном односу (ако је Маркс и даље компетентан по том питању). Капитализам се не развија (ни фашизам као један од његових деривата) укидањем индустрије, изношењем опљачканог у стране банке, рентијерством, пружањем уточишта страним банкама (које опет само убирају камате а не улажу у индустријализацију) и издавањем концесија (колонијализам). Бесконачним обнављањем четворогодишњих мандата…
У таквој ситуацији најбоље (макар властодршцима) пријају приче о туђем фашизму, САНУ, хегемонији православља… очувању идентитета.
Ovo je visha neoliberalna faza fashizma kad se lokalni fashisti povezuju u globalnu kliku radi odbrane pozicija.
Nemoj da te brinu varijacije.
PWS moram priznati da si upravu.Bio je jedan mali pokret na pocetku dvadesetog vijeka koji se zvao anarhosindikalizam. Za mene nema ni iznad ni ispod.Steta sto nemam vremena kao ti da mogu da se upustam u istrazivanje socioloskih pojava ili nuspojava.Namjerno(sto je vecina) ili spontano izazvanih!!
Moj domen i ono sto najbolje znam da radim je sadasnjost. Da pogmalo u buducnost i pomalo u proslost .
Само да примијетим да се у Историји и друштву напредак (прогрес) спонтано не догађа макар тако изгледало здраворазумском посматрачу. Никакве “више фазе” не морају да дођу. Напротив многе старе снаге могу да се ођену у ново помодарско рухо (нпр. комунисти у неолиберализам).
Социјализам је неко већ назвао индустријски феудализам (Броз нпр. доживотни владар – “послије Тита-Тито” , непостојање правне државе и грађанске равноправности, партијска инквизиција итд.) те пошто сад нема индустрије остаје само феудализам. Чак једне (“напредне и опозиционе”) Вијести немају рубрику “Економија” него (сасвим помодарски) “бизнис”.
Што се тиче идеје неолиберализма, најближа је фашизму и нацизму и ту се (нажалост) слажемо! С тим што је ово нека јадна аутодеструктивна варијанта: без своје економије, без правне државе.
Vijesti da su istinski borac za demokratizaciju a ne za profitizaciju oni bi svaku vijest i vladinu mjeru ekonomsku prebacili u Crnu Hroniku!!! A Svako vladino pojavljivanje u svijetu i bilo gdje drugo bi IGNOrisali!! Stvorili jedan paralenini svijet za nasu svijest. a svi znamo da nije to tako nego bas suprotno!!! Misko Profiter!! oVO ZASLUZUJE DA UDJE U anale I kanale crnogorskog bitisanja ako vec nije uslo,a ja nijesam primjetio!1
U feudalizmu postoji feudalac koji posjeduje zemlju i orudja za rad i raja, kmetovi koji su izrabljivani, ali im se daje onoliko koliko mogu prezivjeti i nastaviti da rade i stvaraju vishak proizvoda za feudalca.
sa tom razlikom da je feudalac bio dužan da brani svoje kmetove ako se neko sa strane zaleti da ih dodatno odere.
Neoliberalizam se inache i odlikuje time da unishtava ekonomiju jedne zemlje i pravni sistem jedne drzave prilagodjava sebi tj. pravi dzepnu drzavu.
Mogao bih objasniti zashto je neoliberalizam napredni fashizam koji je postao sam sebi svrha i zato vrlo destruktivan za covjecanstvo i planetu. Ali nemam kad.
Нажалост нећеш морати да доказујеш – само ће нам се казати ако већ није.