Koruptivna interakcija: mafija i država

Za istraživanja organizovanog kriminala i korupcije Italija je fascinantno polje, gotovo „predstava na otvorenom“. S jedne strane, Italija
je jedan od sedam osnivača Evropske zajednice, sadašnje Evropske unije. Sa druge strane, ona je već dugo opterećena korupcijom i problemom
organizovanog kriminala. Mada su kreatori evropske politike borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala istakli kao prioritet, na ovaj ili onaj način, italijansko društvo je naučilo kako da živi sa ovim zabrinjavajućim pojavama. Mada vlasti prave „analize o pretnji“, život teče dalje, čak i usred smrdljivih posledica koruptivnog upravljanja otpadom u Napulju tokom poslednje decenije (Massari, 2004). Autor Džejms L. Njuel (James L. Newell) nam svojim tekstom pomaže da bolje razumemo ovu neuobičajenu simbiozu: demokratska i pravna država živi zajedno sa svojim oponentom, pozicioniranom na suprotnim stanovištima, sicilijanskom mafijom (i sa tri druge organizovane kriminalne
grupe iz južne Italije). To nije samo privremeno stanje, već pojava koja traje od ujedinjenja Italije (šezdesete godine devetnaestog veka).

Autor nam objašnjava mnoge okolnosti koje utiču na ovaj suživot i dugotrajnost kriminalnih organizacija, a koje prevazilaze lokalne posebnosti
sindroma mafije. Jedna od tih okolnosti je veoma široka: nizak nivo uzajamnog poverenja (socijalni kapital) van uskog kruga sopstvene familije. Ova okolnost ne utiče samo na društvene već i na poslovne odnose, na primer, na izvršenje ugovora. Kada je poštovanje zakona obezbeđeno snažnom prisilom, to nepoverenje se može prevazići tako što se neslaganje razrešava na sudu. Međutim, kada zakoni nisu delotvorni i kada je sudski sistem manjkav, zaštita (na primer od kršenja ugovornih obaveza) mora da se potraži negde drugde, a ne od vlasti. Ovo je idealna situacija da se lokalna „snažna ličnost“ (ili familija) postavi kao vanpravni posrednik za rešavanje sukoba, ili čak kao zaštitnik
(Gambetta, 1993).

Slaba država je drugi uslov za pojavu „vanpravnih“ zaštitnika, i taj se uslov smatra ključnim za poslovanje mafije. Ni ova pojava nam ne objašnjava u potpunosti čvrstinu i trajnost organizacija koje pružaju vanpravnu zaštitu. Država mora da bude ne samo slaba već i endemski korumpirana, zbog čega narod u nju nema poverenja. Međutim, građani ne okreću u potpunosti leđa ni takvoj državi, jer im ona pruža neke usluge i obezbeđuje poslove. U takvoj situaciji korupcija građanima donosi i štetu i korist. Ova vrsta korupcije, koja se odvija kroz široke mreže, omogućava članovima mafi je – vanpravnim „zaštitnicima“, prihvatljiv nivo imuniteta od krivičnog gonjenja. Imunitet nije potpun, jer nikad ne možeš biti siguran da li si podmitio pravu osobu ili službu i da li će korumpirana strana održati obećanje (Della Porta and Vannucci,
1997).

Najzad, slaba država mora da bude i demokratska zato što to omogućava organizovanom kriminalu da uzvrati usluge političarima – tako što će im na izborima obezbediti glasove. Mafija, bilo da se služi svojim uticajem na birače ili izbornim prevarama, može da dovede u pitanje nepristrasnost izbora radeći u korist prijateljskih korumpiranih političara od kojih očekuje da uzvrate uslugu: na primer, da mafiji obezbede poslove sa državom, da izvrše pritisak na javne tužioce („prihvatljiv nivo imuniteta“) itd.

Jedan važan element objašnjenja zaslužuje da bude posebno naglašen: usađenost mafije u društveno i političko okruženje. Kao što sledi iz prethodno opisanih okolnosti, mafija nije neki uljez. Ona je sastojak društva, koja sa tamošnjim ljudima ima mnoge zajedničke norme, vrednosti i interese. Mafija je i iznuditelj i zaštitnik. Izvršenje ugovora preko mafije može biti jeftinije nego uz pomoć advokata, a rešavanje problema neograničeno brže nego na sudu. Međutim, korišćenje mafije daje prednost samo na kratke staze. Druga strana medalje izgleda ovako: advokata možeš da otpustiš, ali to ne možeš da učiniš jednom kada unajmiš mafijaškog zaštitnika. To je doživotno „osiguranje“, gde jedna strana određuje usluge i premije, a pravo da se potraži jeftiniji zaštitnik
ne postoji. U stvari, zaštićena mušterija nevoljno postaje „kmet“ na kriminalnom feudu – teritoriji koju drži mafijaška familija (Gambetta, 1993).

Manjak socijalnog kapitala društvo plaća time što korupcija postaje sveprisutni šum u društvenim odnosima, deo svakodnevice sa kojim se društvo srodilo. Politički činioci koji tome doprinose su demokratska država sa slabim sistemom prinude, u kojoj je korupcija duboko urasla u mreže moćnih donosilaca odluka. U takvom podneblju akteri se ponašaju kao da su „vlasnici“ odluka koje donose ili svog administrativnog feuda.

Feudalizam u novom obličju

Misija OEBS u Srbiji

preuzmite kompletnu knjigu

New Shapes of Feudalism-Serbian version

Comments

  1. Igra

    “Međutim, građani ne okreću u potpunosti leđa ni takvoj državi, jer im ona pruža neke usluge i obezbeđuje poslove. U takvoj situaciji korupcija građanima donosi i štetu i korist.”

    DPS – Prema istraživanjima je korupcija pala u odnosu na ostala pitanja. Posebno ekonomska. Ne kažem da to nije pitanje koje zaslužuje pažnju. Naprotiv. Ali je potpuno drukčije percipirano od naših građana nego što se želi predstaviti.

  2. “Mada vlasti prave „analize o pretnji“, život teče dalje…”
    zvuči poznato
    dobar tekst

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.