Europski parlament odbio je velikom većinom na plenarnoj sjednici u Strasbourgu Međunarodni trgovinski sporazum (ACTA), čime je taj sporazum mrtav za Europsku uniju i njezine članice.
Za odbacivanje ACTA-e glasovalo je 478 zastupnika, 39 ih je bilo za, a 165 suzdržanih. Ovo je prvi put da Europski parlament koristi ovlasti koje je dobio Lisabonskim ugovorom da može odbaciti neki međunarodni trgovinski sporazum.
‘Glasovanje protiv ACTA-e nije glasovanje protiv zaštite intelektualnog vlasništva. Naprotiv, Europski parlament snažno podupire borbu protiv piratstva i krivotvorenja, koji nanose štetu europskim poduzećima i predstavljaju prijetnju zdravlju potrošača i radnim mjestima u Europi’, rekao je nakon glasovanja predsjednik Europskog parlamenta Martin Schulz.
Schulz je istaknuo da je rasprava o ACTA-i “pokazala postojanje europskog javnog mnijenja koje prelazi nacionalne granice’.
Europski parlament je tijekom rasprave dobio tisuće poruka europskih građana da odbaci ACTA-u te peticiju koju je potpisalo 2,8 milijuna građana diljem svijeta s istim zahtjevom.
Kontroverzni Međunarodni trgovinski sporazum protiv krivotvorenja ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) izazvao je velike prosvjede u svijetu zbog straha da bi se pod krinkom zaštite autorskih prava mogla ugroziti sloboda i pravo na slobodni internet.
tportal.hr
javniservis.me 
Došao mu je kraj – sporni sporazum o borbi protiv falsifikovanja Akta (ACTA) sada više ne može da stupi na snagu, odlučio je Evropski parlament. To je uspeh i ljudi koji su mesecima protiv njega protestovali…
Mesecima je Jan Filip Albreht vodio kampanju protiv sporazuma Akta. Taj poslanik u Evropskom parlamentu iz redova nemačkih Zelenih, sada uživa u trijumfu. Ali on je i te kako svestan da bez pritiska sa ulice, odbacivanje sporazuma nikako ne bi bilo zagarantovano.
„Sigurno je da su protesti doprineli da se privuče pažnja za argumente protivnika Akte u Evropskom parlamentu i da se time i velike stranke izlože pritisku kako bi se izjasnile za ili protiv sporazuma”, kaže Albreht.
Uspešno delovanje javnog mnjenja na glasanje o sporazumu Akta, Albreht vidi kao potvrdu za demokratski pristup u Evropskoj uniji. Poslanici su ozbiljno shvatili građane. Pri tom je na početku postojala samo dobra namera. Akta je trebalo da suzbije uvoz falsifikovanih marki sa Dalekog istoka i da stvori međunarodne standarde u borbi protiv povrede autorskih prava na internetu, na primer kod ilegalnog „daunlodovanja” video i muzičkog materijala.
Za i protiv
Samo falsifikovanjem proizvoda u Evropi nastaje šteta od osam milijardi evra godišnje. Sporazum je nastao višegodišnjim pregovorima između EU, SAD i još 11 država. Ipak, Akta je sadržala i neke manjkavosti.
Protiv sporazuma ustali su, pre svih, korisnici interneta. U mnogim evropskim metropoloma ljudi su izašli na ulice. Oni su strahovali od jače cenzure interneta i vlasnika prava koji bi i pri manjim prekršajima mogli da zahtevaju preterano visoke sume odštete od korisnika. Umesto toga, protivnici Akte predložili su da se snažnije gone ponuđači ilegalnih sadržaja.
Osim toga, sastavljačima Akte se prebacivalo da su više nego što je potrebno izlazili u susret predlozima industrije, a da su manje uzimali u obzir interese zemalja u razvoju i zemalja na pragu industrijskog razvoja. Takođe je kritikovano što se o sporazumu pregovaralo iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti.
Ugrožena radna mesta?
Evro-poslanik Danijel Kaspari iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ne gleda toliko kritički na sporazum. On žali zbog odluke Evropskog parlamenta, jer je sporazum, kako kaže, uprkos svim nedostacima mogao da znači pomak u pravcu zaštite autorskih prava.
„U Evropskoj uniji imamo oko 10.000 radnih mesta koja su ugrožena ili su već izgubljena zahvaljujući falsifikovanim proizvodima. Imamo milione potrošača čije je zdravlje ugroženo zbog falsifikovanih proizvoda ili koji kupuju proizvode lošijeg kvaliteta za mnogo novca. Danas smo prokockali šansu da na tom planu nešto promenimo”, ocenio je Kaspari.
Poslanik Jan Filip Albreht ipak ističe da je odbijanje sporazuma važno kako bi se pokrenula iskrena i otvorena rasprava o zaštiti intelektualnog vlasništva.
Izvor: Deutsche Welle