buenosairesstreetart.com
Sjećate li se scene iz Žitija Brajanovog u kojoj se Brajan, bijesan što su ga proglasili mesijom, okreće prema hordi sljedbenika koja ga prati u stopu i ozlojeđeno im kaže da se ponašaju kao stado ovaca, da treba da se raziđu i počnu da razmišljaju svojom glavom. “Svi ste vi pojedinci!”, uzvikne, na šta hor vjernika u glasu odgovara: “Da, mi smo svi pojedinci!” Ipak, neki usamljeni glas iz mase promrmlja: “Ja nisam…” Revoltiran reakcijom većine, Brajan iznervirano vikne: “Svi ste vi drugačiji!”, na šta će hor ushićeno: “Da, mi smo svi drugačiji!” Ponovo se čuo samo jedan disonantni ton: “Ja nisam…”
Čuvši to, ljudi u gomili su se osvrtali krvoločno oko sebe, spremni da linčuju disidenta, samo da su mogli da ga pronađu u masi u kojoj svi liče jedni na druge. Montipajtonovci su ovom scenom pokazali kako se u današnje vrijeme od svakog očekuje da bude individualan: mora se biti “drugačiji pojedinac”!
Međutim, kako je to primijetio Zigmunt Bauman, članovi takvog društva uopšte nisu ni individualni, ni različiti, ni jedinstveni. U društvu pojedinaca, “individualnost” je stvar “duha gomile” i zahtjeva koje ta gomila nameće.
Bauman je izričit: biti pojedinac znači biti sličan svakome u gomili – štaviše, identičan svima drugima. Pod tim okolnostima, kada je individualnost “sveopšte moranje” i svačiji teret, jedino što možemo da uradimo da bismo bili različiti – i time istinski individualni – jeste da pokušamo da ne budemo pojedinac.
Naravno, takav potez iziskuje odgovornost i istrajnost.
Ali šta to znači u stvarnom svijetu? To znači odupiranje javnom mnjenju koje očekuje od svih nas da budemo slobodni pojedinci, ali samo pod uslovom da razmišljamo na isti način o suštinskim problemima.
To je paradoksalna situacija koja se – ako se udaljimo od apstraktnog nivoa i malo uprostimo Baumanove teze – može riješiti ukoliko se postavi u određeni sociopolitički kontekst.
Dakle, kako biti istinski pojedinac u zemlji u kojoj članovi vladajuće partije demonstriraju svoje raskošno nepoznavanje sopstvene profesije kroz priču o tome da se prošlonedjeljni protest upotrebljava(o) u političke svrhe? Kako očuvati individualnost u zemlji u kojoj režim kaže da svako ima pravo da osnuje političku partiju i bavi se politikom?
Kako biti “različiti pojedinac” u političkoj areni ako se od vas očekuje da to postignete samo pod uslovom da uradite sve što i drugi političari – komunicirate preko konvencionalnih političkih kanala? Tako što se “sveopšte moranje” učešća u političkom životu posredstvom političkih partija mora odbaciti.
Tako što se, na nivou političke borbe, mora napraviti jasna demarkacija “mi”/“oni”. Tako što se, sve dok traje politička borba, pojedinačni interesi moraju odložiti, ostaviti po strani ili utopiti u dobro osmišljenu strategiju i jasno definisane zahtjeve.
Zato ne treba reći: “Da, mi smo svi pojedinci! Da, mi smo svi drugačiji!”, već: “Ne, mi nismo pojedinci! Mi smo većina koju vaša katastrofalna politika već dvadeset godina ne prepoznaje kao pojedince, već nas na identičan način uništava, baš kao da uopšte nismo različiti!” Stoga se režimu treba obratiti u obliku u kome nas on i vidi – kao masu ljudi koji liče jedni na druge.
Treba da shvatimo da se vlast ne plaši pojedinaca, već gomile. A ukoliko nam je zaista stalo do cilja, gomila ne smije prerasti u prost zbir pojedinaca u kojoj svaki slijedi svoj sebični interes. Naravno, kada kažem “gomila”, ne mislim na amorfnu masu koja prati vođu, već na mnoštvo koje djela zajedno.
A to se neće dogoditi ukoliko se postprotesno trvenje nastavi preko medija. Umjesto da se analiziraju snaga i slabosti prošlonedjeljnog protesta, polako zalazimo u situaciju u kojoj se taj protest ili ozlojeđeno napada ili slijepo brani.
Iznevjerena očekivanja i povrijeđena osjećanja nisu politička platforma za dalju borbu, već recept za progresivni gubitak. U toku, a posebno nakon protesta, pojavili su se i oni navodno pravi, autentični opozicionari koji negiraju legitimitet protestu i otpisuju svako okupljanje kao “režimsku podvalu” (ili, pak, “zavjeru Beograda”). Ti koji su navodno dovoljno iskusni da ne nasjedaju na udbaške fore i ne podržavaju kvaziproteste, već pjevaju pjesmu koju režim i želi da čuje.
Sjetimo se figure Džejmsa Engltona, čovjeka koji je gotovo dvije decenije – i to u najtoplijem momentu Hladnog rata – bio šef kontraobavještajne sekcije CIA, a koji je imao ključni zadatak da pronalazi “krtice” u organizaciji. Englton je bio sklon paranoji.
Premisa iza njegovog djela bila je bezrezervno vjerovanje u “Veliku sovjetsku zavjeru”: gigantsku obmanu koju su koordinirale tajne jedinice KGB-a čiji je cilj bio da se infiltrira u Zapadnu obavještajnu mrežu i dominira njome, pa time porazi Zapad.
Ne samo da je Englton bio uvjeren da postoji nebrojeno mnogo “krtica” u samom srcu CIA, a naročito u zapadnoevropskim obavještajnim službama (mislio je da su, između ostalih, agenti KGB-a i Henri Kisindžer, Harold Vilson i Olof Palme); već je i svaki nagovještaj razjedinjenosti u socijalističkom bloku (autonomni put Jugoslavije; razlaz Sovjetskog Saveza i Kine; “evrokomunizam” sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog vijeka) odbacivao kao orkestriranu prevaru čiji je cilj da se na Zapadu plasira utisak tobožnje slabosti i nestabilnosti Istočnog bloka.
Povrh svega ovoga, i najštetnije za cjelokupnu zapadnu obavještajnu zajednicu, Englton je odbacivao gotovo sve prebjege KGB-a, čije je neprocjenjive informacije smatrao lažnim, a nekad ih je slao nazad Sovjetskom Savezu (gdje im je odmah bilo suđeno i gdje su strijeljani jer su zaista htjeli da prebjegnu).
Konačni ishod Engltonove vladavine bio je potpuni zastoj – u vrijeme njegovog rukovođenja agencijom zapravo nije otkrivena ni privedena nijedna “krtica”. Ovdje se nameće logično pitanje: šta ako je sam Englton bio krtica koja je opravdavala svoje djelovanje tako što je tragao za krticom?
Šta ako je istinska “Čudovišna zavjera” KGB-a bila samo isplanirano puštanje u opticaj ideje o “Zavjeri”, da bi se na taj način onesposobila CIA i unaprijed se neutralizovao svaki budući prebjeg KGB-a? U oba slučaja, glasine o sovjetskim krticama su poprimile oblik same istine: postojala je sama “Zavjera” (priča o zavjeri natjerala je ljude da se ponašaju kao da ona zaista i postoji), dok se krtica, zapravo, nalazila u srcu same CIA (sam Englton koji se ponašao onako kako su glasine od njega to zahtijevale – paranoično).
Suština je u tome da nije bitno da li je Englton zaista bio nasamaren pričom o “Velikoj sovjetskoj zavjeri”, niti u tome da li je on bio prava bio krtica: u oba slučaja, rezultat je isti – njegovo djelovanje je blokiralo borbu protiv neprijatelja.
Nije nikakvo čudo što je Kler Peti, službenica na jednom od najviših položaja u Engltonovoj sekciji, zaključila da je upravo Englton bio prava velika krtica koja je uspješno paralizovala svaku antisovjetsku obavještajnu aktivnost.
Kako Slavoj Žižek ukazuje, onesposobljavanje djelovanja protiv neprijatelja izvršeno je tako što sama ideja sumnje nije dovedena pod sumnju. Ako želimo da se u Crnoj Gori nešto zaista promijeni, moramo da dovedemo u pitanje sopstvenu sumnju, odnosno da se oslobodimo straha da će se neprijatlj uvijek u sve infiltrirati i tako sve što organizujemo pretvoriti u podvalu vlasti.
Ako se ne oslobodimo pogubne paranoje, dovoljno je da režim samo pusti glasinu o tome i sabotiraćemo sami sebe. Sjetimo se samo studentskog protesta od prije nekoliko mjeseci: mnogi – a posebno određeni opozicioni političari – pokušavali su da predstave pomenuti protest kao djelovanje “Službe”, postupajući time kao i Englton.
Dakle, ubjeđenje u “Zavjeru Državne bezbjednosti” odbaciće svaku autentičnu manifestaciju otpora kao prikriveni pokušaj eliminacije nekog navodnog pravog otpora koji samo čeka da se desi.
Suština je opet ista, bez obzira na to da li su denuncijanti nasjeli na priču o “udbaškoj infiltraciji” ili je pak upravo njih instalirao režim: djelovanje tih “pravih, istinskih opozicionara” blokira borbu protiv režima. Zato smo se i našli u situaciji u kojoj nam je svaki pruženi otpor nedovoljno dobar. Ipak, moramo shvatiti da je prošlonedjeljni protest bio odličan početak.
Ako nešto onesposobi nastavak protesta, to neće biti režim, već paranoična retorika. Zato prije nego crnogorska paranoja eskalira, organizatori protesta treba da se okupe sa svim stejkholderima i prošire područje borbe: da se identifikuje i precizno artikuliše najmanji zajednički sadržalac svim zainteresovanim grupama, i u odnosu na njega se postave jasni ciljevi svake grupe unutar pokreta otpora.
I, što je najvažnije, borba sa režimom se ne smije voditi unutar sistema, već izvan njega. Ukoliko želimo da pobijedimo kao pojedinci, moramo se boriti kao kolektiv van konvencionalnih političkih kanala. Zato politička borba ne smije biti odvojena od društvenog aktivizma: borba van institucija sistema je jedini put – dugi marš u istinsku demokratiju.
Dakle, u Crnoj Gori se prvi put mora otvoriti javna sfera u kojoj će se politička komunikacija voditi u neiskrivljenom, neizobličenom obliku. Ali to podrazumijeva horizontalnu mrežnu strukturu bez centralizovane tačke odlučivanja unutar vaninstitucionalnog pokreta otpora. Kako Majkl Hart i Antonio Negri kažu, samo pokreti bazirani na odsustvu centralizovane moći mogu da pokrenu pitanje mogućnosti mnoštva da djela zajedno. Stoga je u samom pokretu neophodno razumijevanje za različitost motiva, zahtjeva i taktika svih uključenih grupa.
Zato, ako opozicione političke partije uistinu žele da pokažu da su protiv režima, moraju prestati da svojim djelovanjem daju legitimitet sistemu i afirmišu režim. Drugim riječima, moraju da napuste parlament i sve institucije sistema, i pridruže se pokretu kao građani.
Zbog toga je vlast toliko uporna u nastojanju da navede organizatore protesta da osnuju političku partiju – jer bi to uključenje u sistem dalo dodatni legitimitet režimu. Ne, treba uraditi sasvim suprotno; treba napraviti pometnju u osjećaju izvjesnosti unutar režima, treba političku borbu izvesti iz njihove zone sigurnosti – institucija sistema i međupartijske komunikacije.
Ne smijemo zaboraviti da borba za vrijednosti za koje se zalažemo nije počela na dvoru, već na ulicama Pariza. Stoga, ako želimo da budućnost doživimo u demokratskom društvu, onda je već sjutra na ulicama moramo i dočekati.
izvor: Vijesti
buenosairesstreetart.com
javniservis.me 
Pre nekog vremena bili smo prinuđeni da premestimo aktivnosti na skrovitije mesto.
Moramo jako da pazimo.
Osim toga, naši ekonomski resursi su ograničeni.
Finansirani smo u potpunosti privatnim kapitalom.
Ja nisam čudovište, Abele.
To što ste videli su prvi, “trapavi” koraci potrebnog i logičnog razvoja.
Znam da ste pričali inspektoru Baueru o svojim iskustvima.
Znam i da je pravda, predstavljena tim marljivim inspektorom, počela da se kreće, sporo i škriputavo.
On će uskoro biti ovde sa svojim policajcima i zarđalim oružjem.
Ali kroz nekoliko trenutaka, ja ću zagristi ovu kapsulu cijanida.
Razmišljao sam se da spalim arhive, i uništim rezultate našeg rada, ali bi to izgledalo previše melodramatski.
Zakon će zapleniti naše rezultate i arhivirati ih.
Kroz nekoliko godina, nauka će potražiti dokumenta i nastaviti naše eksperimente u gigantskim razmerama.
Mi smo ispred svog vremena, Abele.
Mi smo se žrtvovali.
To je jedino logično.
Za dan ili dva, možda već sutra, nacionalne jedinice Južne Nemačke pokušaće pobunu vođene neverovatnim vetropirom po imenu Adolf Hitler.
To će biti kolosalni fijasko.
G. Hitler nema intelektualne kapacitete, ni metode.
On ne shvata kakve ogromne sile će da prizove.
Biće zbrisan kao uvelo lišće, kao dan na oluji.
Pogledajte sliku.
Pogledajte sve te ljude.
Oni su nesposobni za revoluciju.
Oni si previše poniženi, previše uplašeni, previše potlačeni.
Ali, kroz deset godina…
Do tada…
Desetogodišnjaci će postati dvadesetogodišnjaci, petnaestogodišnjaci – dvadesetpetogodišnjaci.
Mržnji nasleđenoj od svojih roditelja, dodaće sopstveni idealizam i nestrpljenje.
Neko će iskoračiti napred i pretvoriti njihova neiskazana osećanja u reči.
Neko će obećati budućnost.
Neko će postaviti zahteve.
Neko će pričati o veličini i žrtvovanju.
Mladi i neiskusni će dati svoju hrabrost i veru umornima i kolebljivcima.
A onda će se desiti revolucija, i naš svet će se survati u krvi i plamenu.
Za deset godina, ne više, ti ljudi će stvoriti novo društvo nezabeleženo u ljudskoj istoriji.
Staro društvo se zasnivalo na ekstremno romantičnim idejama o ljudskoj dobroti.
To je bilo jako komplikovano, budući da ideje nisu odgovarale realnosti.
Novo društvo biće zasnovano na realnim procenama ljudskih mogućnosti i
ograničenosti.
Čovek je malformacija, perverzija prirode.
Tu su vodili naši eksperimenti.
Radili smo na osnovnoj konstrukciji i preoblikovali je.
Oslobodili smo produktivne snage i iskontrolisali destruktivne.
Uništili smo inferiorno, i pojačali ono korisno.
Uvek ste mi se dopadali ti i Manuela.
Pokazala je prema meni osećanja za koja sam se nadao da su iskrena.
Protiv zdravog razuma, pokušao sam da vam pomognem.
Komično, zar ne, Abele?
Jednom ćeš moći da ispričaš ovo nekom ko bude voljan da sluša.
Niko ti neće poverovati uprkos činjenici da svako ko učini najmanji napor može da vidi šta nas čeka u budućnosti.
To je kao zmijsko jaje.
Kroz tanku opnu, jasno možeš da raspoznaš već savršenog gmizavca. (Iz filma The Serpent's Egg)
Nevjerovatno, koliko ste vi kao urednici ovog portala skepticni i koliko ne vjerujete u pozitivnu Crnu Goru, a o stalnim krticama na ovom portalu, da se i ne govori, jer one će ionako same o sebi preko svojih komentara sve prepjevati, prozno ili u stihovima, već kako je ko čemu vičan.
Drugi dio, o paranoji i njenoj kontraproduktivnosti, ulicnim protestima i borbi izvan sistema (dakle, i izvan UDG-ja), iako dosta opširan, uglavnom je na mjestu. Ali su u početku teksta potpuno pomiješani pojmovi, što stvara ogromnu konfuziju: solidarnost ne stoji nasuprot individualizmu, to je besmislena dihotomija.
“Zato, ako opozicione političke partije uistinu žele da pokažu da su protiv režima, moraju prestati da svojim djelovanjem daju legitimitet sistemu i afirmišu režim. Drugim riječima, moraju da napuste parlament i sve institucije sistema, i pridruže se pokretu kao građani”
Isprav'te me ako grijesim,cini mi se da je taj vid politicke akcije vec jednom odradio LSCG.I sta se desilo?!Opozicija to nije podrzala.Ispalili su taj cin LSCG.I posto se radi
o ISTIM IGRACIMA -oni to nece uraditi nikad.Nisam paranoicna,nego imam malo duze
sjecanje.Prosto receno:Ne zelim nikog od njih gledati na vlasti.Ne vjerujem im.Pripadam
onoj maloj grupi(od sto hiljada)crnogorskih biraca koji bojkotuju izbore.Kad opozicija
shvati da je ona ta’ koja treba da se umiljava narodu,a ne narod njoj…mozda se nesto
i pocne mijenjati(na izborima).Onaj fosil,Novak K. dobro rece onom tzv.novinaru Nikolicu
koji je “pretpostavio” da u CG ima puno vise nezadovoljnih nego sto ih je bilo na Protestu
18-og marta:”A,dje su im.Sto ih nisu doveli?!”Naravno,Novak se sprda,ali mene je
streknulo ka’ da sam,licno ja, kriva zbog toga sto nije bilo barem 50 hiljada protestanata.
To,sto se ja osjecam kao budala ,nije kriv Novak koji je to rekao,nego opozicija koja sa
strane mjerka -da li bi joj to moglo valjati za nesto njihovo. Hocu nesto novo,hocu nesto
novo,hocu nesto novo…ponavljam ovu mantru,kao dijete,ne bi li se Nebesa smilovala!
Bibana, odlican vam je komentar.
Nesto novo?
HIV Pozitivna ili Markan?
Salim se. Od tih sto hiljada koje pominjete, ajde da bar pola bude nas koji isto prizeljkujemo, pa je dosta.
Je li Bojan Baca krtica? Da li je krtica u Vukoticevom taboru ili je krtrica u Vijestima -dvostruka igra? Da bi dobio nakolnost Vesovu mora je da se dokaze. Da bi dobio nakolnost protestanata, mora ovakvim tekstovima da se dokazuju. Sa mo onaj ko mu daje platu zna sta jee kupio, ostali…
Svima kojima nije jasno neka pogledaju dje je rijesenje!!!!
Može li čovjek ne složiti se sa izvjesnim stavovima koje Bojan Baća zastupa u svojim kolumnama, a da pri tom, od strane njegovih fanova, ne bude optužen za paranoju, defetizam, zavist ili u najboljem slučaju, za “traženje hljeba preko pogače”? Teško. Jer, “momak”, kako je to odavno uočeno, “lijepo piše” I to o nečemu što je odavno stavljeno van svih poznatih estetskih kategorija – licu crnogorske svakodnevice. Nije problematično što to nije ona “ljepota” koja će, da parafraziram Dostojevskog, spasiti Crnu Goru. Uostalom, ne vjerujem da je autor ličnost sklona megalomanskim pokušajima. Sporno je što „ljepota“ tekstova Bojana Baće jeste, najčešće, proizvod teorijskog apstrahovanja i logičke nekoherentnosti.
To što Baća, bezmalo, sve aktuelne društveno-političke fenomene u Crnoj Gori nastoji interpretirati u sferi sopstvene teorijske kompetencije(pop-kultura), nije samo po sebi loše, naprotiv. Međutim, problem nastaje onda kada se zarad opstanka, (samo)dopadljive, teorijske konstrukcije zamagljuju notorne činjenice ili se pokušavaju marginalizovati I prikazati kao irelevantne. Na taj način svi oni, u praktičnom smislu, jalovi antirežimski projekti dobijaju mogućnost teorijske konvalidacije.
Tako, prošlonedjeljni protest, kako Baća smatra, predstavlja “odličan početak”. No, u nastavku teksta niti jednim argumentom autor nije potkrijepio tu svoju „smjelu“ tezu. Štaviše, nije se na protest ni osvrnuo; umjesto toga, krajnje uopšteno, da ne kažem klevetnički, autor „demistifikuje“ (banalizuje) antitezu: svi oni koji su imali primjedbe na račun onog što se tog dana (nije) dogodilo u Podgorici, shodno Baćinoj dijalektici, kandidovali su sebe za ulogu Ilije Čvorovića/Engltona. Ali izgleda da povoda za „paranoju“ ipak ima.
Baća, između ostalog, kaže: nužno je djelati antisistemski i to „tako što se, na nivou političke borbe, mora napraviti jasna demarkacija “mi”/“oni”. Autor ove rečenice previđa da to jeste bio zahtjev većine građana koji su se tog dana okupili na podgoričkom trgu, kao što zaboravlja i činjenicu da su postprotesna “trvenja” upravo posledica, od strane organizatora (čast izuzecima!), “iznevjerenih očekivanja”.
Nadalje, pozivajući svoje čitaoce da se oslobode paranoje, Baća predlaže homeopatski tretman: paranoju treba liječiti paranojom. Nezadovoljstvo protestima čak I kod onih čiji je opozicioni kredibilitet neupitan, jeste sumnjivo I defetističko držanje ali je očevidna snishodljivost I blagonaklonost režimskih subjekata prema protestu, nesumnjivo ohrabrujuća. Dakle, zanemarimo realnost jer “sve je suprotno od onoga kako izgleda”.
„Umjesto da se analiziraju snaga i slabosti prošlonedjeljnog protesta, polako zalazimo u situaciju u kojoj se taj protest ili ozlojeđeno napada ili slijepo brani.“ Obzirom da je autor sve one koji „ozlojeđeno napadaju“ protest, denuncirao kao paranoike i političke nihiliste, propustivši da konkretno ukaže na „snagu i slabost“ samog protesta, može li se onda zaključiti da i ovaj njegov tekst spada u taj drugi korpus, „odbrane na slijepo“?
S tim u vezi, autor ističe neophodnost snažnijeg vaninstitucionalnog angažmana svih relevantnih društveno-političkih subjekata. Kako onda objasniti činjenicu da su baš oni koji su mjesecima unazad(Perfect Stranger prije svih), samo na ovom portalu, nebrojeno puta razrađivali takvu strategiju, upravo oni koji protest „ozlojeđeno napadaju“ i , u pomenutom kontekstu, doživljavaju kao veliki korak unazad?
Suma sumarum, čini se kako u Crnoj Gori to što je neko paranoičan ne znači da, samim tim, nije u pravu.
E, ali ovaj je protest ok, tako su odlucile Vijesti i Lado Tajovic i nemojte sad vi tu siriti defetizam i pitati svakojaka pitanja. Dajte malo pozitive, Dojcilo, for gads sejk!
Baca se sa posebnim osvrtom osvrnuo na Dojcilov komentar na fcb stranici Otpora. Nesto razmisljam.. a najbolje je kad nista ne razmisljam. Pamet ubija jednako kao i glupost, a oholost je majka mnogih zala. Kad u srcu mladog covjeka zivi pogan starac rasprava je zaludnja rabota.
“Perfekte, Dojčilo je simpatičan mladić – teoretičar wannabe – koji očajnički želi da ja uđem s njim u polemiku, međutim zna se gdje se vode teorijske rasprave. Recimo, sjećam se da je u svom komentaru na tekst “Mordor, kraj Berana” citirao De Sertoa: “Moć njihovog otpora nije u negiranju, transformisanju ili podrivanju sistema, već u antidisciplini kao tihoj preinterpretaciji prihvaćenih pravila i društvenih praksi.” I kao mi poručuje da se kao osvrnem na taj aspekt De Sertoove teorije. Međutim, nije dovoljno da dečko pročita pasus Barbare Orel, iz teksta “Gerilski internetni performans”, o ovom francuskom teoretičaru, pa se još i izvadi iz konteksta, da bi kao sad Dojčilo bio intelektualna gromada. Manje interneta, više knjiga za njega.
Dakle, Dojčilo poznaje i “sve estetske kategorije”. A da malo čita Ransijera pa ukapira koliko su estetika i politika povezani? A popularna kultura je “teorijska kompetencija” u okviru koje se interpretiraju stvari? Holy unholy Jesus on a jumpin stick, moram javiti nadležnima da se u Crnoj Gori svako malo rađaju nove discipline! Takođe, Dojčilo je otkrio i to da se činjenice mogu tumačiti i van određenog teorijskog interpretativnog okvira! Kakva promjena paradigme! Kakav crnogorski Kopernik! Kakav srednjak uperen u naučni metod. The Montenegrin way! Hardcore shit, gotta tell ya. Potpuna transparentnost u tumačenju činjenica! A way to go! Fuck it, THE way to go!
“Teorijska konvalidacija”? Evo, ubih se da pronađem što to znači, ali ni Google ne poznaje takvo nešto. Ni na inglišu. No, Dojčilo tekst čita kako i dolikuje Crnogorcu: kao da nismo ismislili više od dvije boje – crne i bijele. Baća, iliti moi, govori u tekstu o paranoidnim iščitavanjima protesta, a ne o “svim primjedbama na protest”. Kimosabe bi trebalo da zna da svi imaju po neki problem sa protestom. Ja se ne ustremljujem na kritičko čitanje protesta, već na paranoično tumačenje cijelog događaja. There is a difference! A major fuckin – should I add, psychotic? – difference!
Nego, ja sam tekst pisao u dijalektičkom registru? Geez Louise! Posle toga kaže i da ja velim da se treba “paranojom boriti protiv paranoje”. Nego, Perfekt, da ti možda ne znaš u kojoj je školi ovaj vrsan mladić učio psihoanalizu?
Anyway, Dojčilo je kul i ne treba ga dirati. Mislim, momak poznaje “sve estetske kategorije”, popularna kultura mu je “teorijska kompetencija” u okviru koje tumači stvari, ali samo pošto ih “teorijski konvaliduje”. Alal mu kačamak!”
Reakcija Bojana Baće na moj komentar koji je Perfect Stranger postavio na zidu svoje fb grupe.
Hvala angry bird-u na informaciji, obzirom da bih bez tog obavještenja – i ljubaznosti mlađeg brata, koji mi je ustupio svoj fb profil – bio uskraćen za uvid u čitav “materijal”.
p.s.
Postoji i nastavak – izvjesna Ljubica Gojković i Bojan Baća u pokušaju da zasjene Horkhajmera i Adorna a mene prikažu “totalitarnijim” i od samog Hitlera.
Holy unholy Jesus on a jumpin stick.
The Montenegrin way! Hardcore shit, gotta tell ya.
A way to go! Fuck it, THE way to go!
There is a difference! A major fuckin – should I add, psychotic? – difference!
Geez Louise!
Dojcilo,
Mores li mi prevesti sta sve ovo znaci?:))
Ko mu je sad ova Louise?
Da sam znao da će moj komentar u ovoj mjeri stimulisati rad pljuvačnih žlijezda Bojana Baće, moguće da bih odustao od njegovog pisanja. Mada, tako dobijena “tekućina” novonarečenog antirežimskog gurua, sudeći po reakcijama izvjesnih osoba, skoro da posjeduje magičnu neodoljivost Žan Grenujevog parfema.
No, kako sam “očajnički nastojao privući pažnju” cijenjenog kolumniste “Vijesti” svakako moram biti zadovoljan. “Pinki je video Tita“, ali mene je “popljuvao” Baća! Dok satirem mlako pivo I užegli kikiriki ovaj legendarni događaj ću prepričavati svojim kafanskim istomišljenicima! Ko zna, možda tako “zaradim” koju turu pića za dž…
Najprije, da se pozabavim inkriminisanom upotrebom riječi “konvalidacija”. Dva magistra je proglašavaju za očiglednu besmislicu I eto izgleda, uhvaćen sam in flagranti. Izjave dva svjedoka, još tako vjerodostojna, oduvijek su bila dovoljna da čovjeka, pri tom – kako se zakleše svjedoci – u svakom smislu ubogog, pošalju na vješala. Ako se moj magnum crimen sastoji iz samo jedne jedine riječi, ništa to ne mari, – “neka se vrši pravda pa makar propao svijet”
Da, pravo je definitivno ezoterijska disciplina čim dva magistra ne uspijevaju da dešifruju značenje jednog pojma sa kojim se susrećete već na prvoj godini pravničkog „naukovanja“. Iz čiste pakosti neću otkriti njeno značenje; neka cijenjeni magistri prošire svoje intelektualne horizonte tragajući za smislom te neuhvatljive riječi – konvalidacija.
O estetskim kategorijama i mom (ne)poznavanju istih. Nevjerovatno je da neko čiji intelektualni kapaciteti nijesu sporni, nije u stanju razumjeti jedan tako običan pasus. U ogromnom retoričkom korpusu posvećenom umijeću kazivanja ili činjenja, sofisti imaju povlašćeno mjesto. Da li i kada je o sposobnosti razumijevanja riječ?
Naime, kada sam napisao da „momak lijepo piše“, mislio sam to i bukvalno a upotrijebio sam navodnike jer je to standardan format ”pohvala” koje mu se upućuju I glavni argument onih koji ga “brane” od “umišljenih intelektualnih veličina” poput mene. Kada sam napisao da je situacija u Crnoj Gori odavno stavljena van svih poznatih estetskih kategorija, takođe, mislio sam to bukvalno. Sve drugo u tom pasusu, a što se navodno tiče estetike, imalo je jednu svrhu: ukazati na diskrepanciju između aktuelne crnogorske stvarnosti I načina na koji je Baća interpretira. Svojevremeno sam, iz sličnih razloga, I Perfect Strangera “optuživao” za teorijski “larpurlartizam”. Tvrdio sam tad, kao I u ovom slučaju, da je crnogorska svakodnevica “porok” nedostojan “ljepote”.
Nadalje, dijalektika, teza I antiteza su riječi koje su trebale biti unutar navodnika; umjesto toga navodnici su završili gdje ne treba, a kod poslednje riječi nedostaje još i prefiks “(post)dijalektika”, tako da to jeste propust koji je posledica skraćivanja komentara, t.j. brisanja pojedinih djelova , mea culpa…
Kompetencija, riječ koja ima mnogo značenja, ja sam je upotrijebio u značenju “polje rada” . Ne u smislu da je pop-kultura metodološka praksa, odnosno, naučna disciplina. Od ove sintagme “teorijska kompetencija”, a zapravo onog što se, nakon nje, pojavljuje u zagradi, Baća je napravio čitav galimatijas i krunski dokaz moje “nekompetencije” i nedostojnosti da “zborim” o njegovim tekstovima.
Nevezano za moje navodne omaške, ali ko bi rekao da je Bojan Baća ovakav jezički purista? Analitička fragmentacija koju Baća sprovodi zaista gubi iz vida to što vjeruje da traži I predstavlja. Ali vi nemate pojma koliko se, sa tim malim detaljima, postaje veliki, neverovatno je kako se raste. Međutim, dovoljno je baciti pogled na nastavak ovog “raskrinkavanja”, kako bi se uvidjelo da je tu prisutna „politika dvostrukih standarda“; ukoliko ste pokazali dovoljno strahopoštovanja i divljenja, Baća ne samo da će vam se uljudno zahvaliti, nego i, na oba oka, zažmuriti na rečeničke konstrukcije tipa „Procitala sam tekst i Dojcilovo reagovanje,i mislim da se njegova psiholoska ocjena koju je navodno implementirao o tebi bazira na , tvojoj tvrdnji o paranoidnoj retorici koja moze unistiti proteste”.
Last but not least, De Serto i moj komentar na tekst „U Mordoru, kraj Berana“. Citat jeste iz teksta koji Bojan Baća navodi, no šta sa tim? Je li zabranjeno citirati sa interneta? Je li to dokaz da nešto što je preuzeto sa neta, samim tim, mora biti izvađeno iz konteksta I nesvrsishodno? Eto, gore navedene rečenice De Sertoa(zapravo jedna je Gombrovičeva) preuzete su iz knjige(zna Baća o kojoj knjizi je riječ) I da – istrgnute su iz konteksta I stavljene bez navodnika.
Kao neko ko, po Baćinom shvatanju, spada među one” ljude kojima je polazna osnovna bezobrazluk i umišljenost, i to bez ikakvog pokrića, pa sopstveni ego bilduju sa bezbjedne distance internet komentara” svečano obećavam da više neću komentarisati njegove tekstove. Čisto da vrlom kolumnisti I post-čovjeku ne bih dao povoda za “posebno zadovoljstvo” koje osjeća kada pokaže “kako ti ljudi za umišljenost i bezobrazluk nemaju ama baš nikakvo pokriće.”
Zbilja, šta predstavlja dovoljno pokriće za umišljenost I bezobrazluk?
S tim u vezi, autor ističe neophodnost snažnijeg vaninstitucionalnog angažmana svih relevantnih društveno-političkih subjekata. Kako onda objasniti činjenicu da su baš oni koji su mjesecima unazad(Perfect Stranger prije svih), samo na ovom portalu, nebrojeno puta razrađivali takvu strategiju, upravo oni koji protest „ozlojeđeno napadaju“ i , u pomenutom kontekstu, doživljavaju kao veliki korak unazad?
Skontali,bolan Dojcilo!Skontali!
Дојчило, отвори ФБ налог па сврати до групе када будеш имао времена. Твоје бриљантне анализе и идеје ће свакако бити драгоцјене и корисне за достизање “наше ствари”, тј. пада режима и демократизације друштва. Ми се, у оквиру групе, без обзира на сву њену хетерогеност (што је, опет, њено највеће богатство) договарамо и о неким конкретним анти-режимским програмима и акцијама, и изван виртуелног простора. Нешто од тога је већ реализовано, а нешто ће бити.
Dojčilo, ne otvaraj ništa, niti svraćaj do bilo koje “grupe” ….. ostani svoj, pa šta košta, neka košta ……. kad se “grupa” zbog banovanja izvini Milovanu Vukovom Jankoviću, može i na mene da računa, mada im neće značiti mnogo …..
Autor “Prezervativne knjige od straha i smijeha” svakoj “grupi” značio bi mnogo.
Što se pomenutog “incidenta” tiče, ne znam šta se tu zaista desilo, ali vjerujem u Perfectove dobre namjere, pa ako je došlo do kakve “nepravde”, ne sumnjam da će ona u dogledno vrijeme biti ispravljena.
Perfect,
malo je reći kako cijenim ono što radiš. Ipak, ljubazno moram odbiti tvoj predlog. To “odbijanje” motivisano je sasvim privatnim razlozima koji nemaju veze sa vrednovanjem tvoje fb grupe i onog što se unutar nje dešava. Ukoliko se situacija promijeni rado ću se odazvati tvom pozivu. To što je jedan moj komentar imao takvu “recepciju” kakvu je imao, ni u kom slučaju ne utiče na pozitivno mišljenje koje imam o fb grupi “Otpor diktatorskom režimu”. Srdačan pozdrav
Vazi Dojcilo, razumijem i zahvaljujem. Ostavicu ti ovdje moj mejl kako bismo mogli nekad da se cujemo i privatno. Srdacan pozdrav.
[email protected]
Постоји идеја и постоји начин на коју изнесете ту своју идеју. Оно шта се мени допада код овог аутора је тај начин, дакле не слажем се у свему шта изнесе али представља значајну промјену у односу на остале писце на опште теме. Овдје у Црној Гори је већ постао мејнстрим да људи који се ‘гађају’ свакаквим ‘идејама’ а онда својим начином поједу сами себе и све шта су излагали. Његује се један посебан стил ‘диктатуром до слободе’ или ‘да их прво поразимо па ћемо онда развијати демократију’ и сл. тривије. Ни у једној земљи се није развијао такав патолошки приступ и то вјечито трагање за ‘мангупима у сопственим редовима’ и толика немоћ да одбране сопствено мишљење тј уопште не пробају већ им је и та ‘одбрана’ обукла униформе удбашке и завјереничке. Права је дијагноза параноја и да ми живимо у Параноји. ‘Параноја је психоза за коју су карактеристичне болесне идеје и прогањања, док је интелигенција особе очувана’. Тако вели википедија, а да ли је интелигенција очувана? Хм…
Толики је јед, завист и злоба, толико нетрпељивости и пизме на једном овако малом простору да је невјероватно. Освијетлили би Њу Јорк да то даје какву енергију али не даје већ убија сваки дух и жељу. Мислим да није нигдје ни у најгорим диктатурама свјетским, ни код којег народа које је преживљавао свакакве тортуре и прогањања није забиљежена оволика количина аутодеструкције, нигдје није вријеђан сам народ и простор коме припада. Омиљени изрази су свакакви а најновији је ‘Пролив Гора’ и ‘Проливгорци’ и позив стоци проливгорској да се освјести и подржи њих тако већ освјешћене или освјештане, шта ли већ!? Каква авангарда, какви интелектуалци! Борци против амнезије са анестезијом чини се јер су им дефинитивно неки дјелови утрнули па не памте баш најбоље.
Слаби смо као појединци, слаби смо и као збир појединаца. Једину снагу осјетимо у чопору а то није снага која гради већ снага која руши. Зато сам ја против бојкота. Зато су и заступници бојкота били слаби свих ових година јер у суштини они нису знали ни шта хоће а она на брзину ишчитана дјела о бојкоту су погрешно и читали и тумачили, готово комично. Бојкот је кориштен од ове власти ево већ десет година, већ је пар пута напуштана скупштина да би се наврат нанос тада изгласали неки суштински закони и остварили неки дилови без пажње јавности, пред пар избора да би власт на њима тријумфовала и двије општине где је постојала реална шанса да их ДПС изгуби предати су без борбе. Оно шта заговорници бојкота никако не прихватају да свака ствар тражи своје вријеме. Могу ја тражити и да идемо на мјесец али како? Чиме? Тако није довољно рећи хајмо у бојкот већ треба да се створе услови за то. Они су уствари били најјачи противници бојкота упорно га потурајући они су га слабили, јели су сами себе а то знају најбоље. Тако и сада са онима који им приступају са том идејом и који знају како иду ствари. Е ти су им енигма нова коју је удба подметнула. То је један путујући виртуелни циркус који на програму има само једну тачку.
Бојкот може колико сјутра дати резултате које очекују а ја ћу бити опет против њега. Бојкот је већ појео десет година, десет година од када је ова власт поражена на изборима па им поново поклољена упакована у посебан целофан глупости. Десет година које су појели скакавци тако да није остало ништа. Њихови позиви на бојкот је у суштину огледало које каже да ће становник Црне Горе или како кажу ‘проливгорац’ прије узети 20 еура него поклонити повјерење њима, то је онај исти ‘проливгорац’ кога позивају на бунт и рушење или како каза онај лик са трапеза на ‘ненасилан радикалан акт’!? То више говори о њима и колика је њихова вриједност и зато ће као Бата Стојковић у филму ‘Како сам систематски претваран у идиота’ ићи гдје год се рађа идеја да се промовишу јер они не могу окупити ни пар људи и зато ће им свако несхватање прозроковати хрпу параноичних коментара на рачун организатора. То су вампири нашег доба. Данас им је на менију Вања Ћаловић, сјутра ће им бити већ неко други.
П. С. Посјетих ову ФБ страну. Кога глава не заболи послије два минута нек’ се јави. Какав ватромет свакаквих израза!? То спавали са Вујаклијом под главу. Имали смо синергије, визибилитије, физибилитије, спинове, разне изме и азме, покупили све најновије трендове и снобовске начине изражавање кад би да кажеш нешто а испаднеш паметан. Све је то донекле имало оправдање јер наш језик није пружао баш неке квалитетније замјене. Мени је и то мрзно и прави сам антибарбарус по томе питању али ријеч ДИСКУРС е она нема никакво оправдање а тако се примила на ову ЦГ ‘елиту’. Немо’ ко да је скренуо са њиховог ДИ С КУРСА!!!
Аок, што ме нађе од менискуса, дискус херније, лумбоишијалогије… Укочих се. Него скренух са дискурса. Ох што ме нађе, што ме нађе….
Lado sad da ti kazem nesto ovako po narodski-ne prdekaj lazove. Glava me zabolje od tebe i Dojcila ja bojkotujem od 2005 -e,a tebe zabolje to prolivgorci!!!!???
Ne podvaljuj da je to NOVI NAZIV.To je nama u AMANET ostavljeno,a ti ili podvaljujes ili stvarno se nijesi usudio otici tamo gdje je istina pohranjena i nama u amanet ostavljena!!
Ja mislim da je ovo drugo u pitanju da istina boli i peche,a nemirna savjest(ako je uopste imas) grize do dushe nekad ciste kad si dijete bio. Xaxaxxaxaxaxxax
Ti znaci gradis nesto cim neces da rusis? Reci nam vise sta to gradis ili nas razgradjujes
? Vidis da je dogorelo do nokata? Vidis da je sve sruseno? Srusise solanu,a zans li nesreco sto je drzava ili narod bez svoje soli?!!!! Ne,ne tebe izgleda sve cvijeta jos si tu cirilicu raspisao kao da smo mi sa neba pali da ne vidimo ko si i sto si!!!!
Znam sto cu……….izbrojacu do deset i pravicu se kao da nista nije bilo.
Dojčilo,
Od mnogo fanova na ovom portalu, uvjeravam te da sam ja među najzagriženije, zato, smatram da imam pravo da te zamolim da odustaneš od izrečene namjere da prekidaš bilo kakvu polemiku sa Baćom, čije tekstove cijenim.
Jednostavno, želim i dalje da čitam Tvoje sjajne komentare, recepcije, analize…a Baća te posebno inspiriše što je i jedna vrsta uvažavanja Baćine poetike.
Duško,
na onaj dio o „fanovima“ ne znam kako bih odgovorio a da ne ispadnem lažno skroman ili šta već.
Što se drugog tiče, nije moja „ljutnja ili povrijeđena sujeta“ razlog za takvo nešto. Kao „online anonimus“, nemam prava na takva osjećanja. Oprostićeš mi, nadam se, što ću biti opširan u svom obrazloženju, prosto ne umijem drugačije.
Volio bih da je Bojan Baća, ako je već našao za shodno da na moje komentare reaguje, izdvojio makar jednu rečenicu kojom navodno vrijeđam njegov profesionalni kredibilitet i lično dostojanstvo. Tako bi “optužba” kako je moje osnovno polazište “umišljenost i bezobrazluk” imala kakvu-takvu realnu podlogu. Nakon prostog poređenja mog komentara i Baćine reakcije na isti, jasno je “ko je išao na igrača, a ko na loptu”, premda on tvrdi suprotno. Jedino logično objašnjenje za takav postupak Bojana Baće pronalazim u “psihološkom transferu”, odnosno, to što je njegova reakcija na moj komentar uslijedila u toku “žustre” polemike koju je vodio sa jednim članom fb grupe “Otpor diktatorskom režimu”.
Ako sam kritičan, uz dozu ironije, prema autorovom angažmanu na UDG ili se ne slažem sa načinom na koji izvodi neke zaključke, odnosno, prezentuje i interpretira aktuelna dešavanja na crnogorskoj političkoj sceni, jesam li samo zbog toga “drzak i umišljen bez pokrića”? Bojan Baća tvrdi, prethodno priznavši da je “spuštajući me na zemlju” možda pretjerao, ne samo kako sam ja takav, nego eto i da umišljenost I bezobrazluk mogu imati pokriće, pa je moj “grijeh” izveden iz “nepokrivenosti”.
Nadalje, moj psihološki profil i “mentalni softver koji je istovjetan Đukanovićevom” Bojan Baća prikazuje u duhu vladajućeg stereotipa o online mediokritetima i forumskim batinašima. Ima li smisla uvjeravati ga u suprotno? Vjerujem da, nakon svega što je na tu temu napisao, nema .Samim tim, svi moji komentari bili bi, kao i ovi, “pročitani i tumačeni” u tom okviru.
Međutim, ako se stvari posmatraju na taj način, zar se ne bi moglo reći da Bojan Baća, u većoj mjeri nego ja „bezbjednu internet distancu i anonimnost“, zloupotrebljava svoj, neosporni, profesionalni autoritet – „nije dovoljno da dečko pročita…a da pročita“ ? Dakle, ja sam student-brucoš, Bojan Baća je profesor-emeritus a moj komentar je, zapravo, esej „drskog i umišljenog“ studenta.
Još jedna stvar, tiče se Mišela de Sertoa, odnosno, moje navodne zloupotrebe jednog njegovog citata. U prethodnom odgovoru sam nastojao pokazati kako je zloupotreba nešto sasvim drugo. Naime, upotrijebio sam nekoliko rečenica Mišela de Sertoa(koje su, gle čuda, iz knjige), istrgnutih iz konteksta i bez navodnika, i tako ih prisvojio, odnosno, zloupotrijebio. Dakle, zloupotrebljavati se može bez obzira na izvor(knjiga ili internet). No, kada neko smatra da su vam polazne osnove takve kakvim ih smatra, onda nema dovoljno „čistog“ izvora niti argumenta kojim bi ste se mogli odbraniti.
Osim toga, da je Bojanu Baći, kako kaže, stalo do „konstruktivne kritike“ primijetio bi da u oba moja komentara postoji afirmativno mišljenje o njegovim tekstovima. Ali svako čitanje, pa čak I “bezveznih net komentara”, podrazumijeva određen dijaloški napor koji Baća nije spreman da uloži. Razumijem zašto je to tako, jednostavno, čovjek ima pametnija i preča posla, no Baća zaključuje kako je, sa druge strane, osnovna svrha mojih komentara i moj „životni interes“ da on stupi u polemiku sa mnom. Što je, uz konstataciju kako je osnovni pokretač takvih „životnih težnji“, „libidinalna ekonomija“ a ne nešto drugo, lako razumljiva persiflaža koja sadrži niz uvredljivih konstrukcija a koje se nadovezuju na osnovni sterotip i moj „psihološki profil“.
Bojan Baća treba da nastavi da piše svoje kolumne. Vjerujem da one doprinose „zajedničkom cilju“. Ukoliko će mu ohrabrenje u tom poslu predstavljati odsustvo mojih komentara, a izvjesno da hoće, nema razloga da ga „ometam“.
Srdačan pozdrav
Dojčilo,
Ne mari ništa opširnost, značenjsko i semantičko nijansiranje, dijalektička disperzivnost, naprotiv, upravo su to prepoznatljive stileme Tvoje eristike , i to je ono što volimo i očekujemo-zavodljivost eklektike.
I Ti i Baća ste odlični a vaš disput doživljavam, isčitavam, dekonstruišem u najboljem postrukturalističkom maniru, na što imam pravo.
Baš u jednom razgovoru sa Baćom podsjetio sam ga na Fukoa i njegovu hermeneutičku tezu kako baš u aporijama, pukotinama, greškama, nelogičnostim u samom tekstu treba tražiti bit, rudiment,“ fons et origo“ ideje koju tekst ili autor „nesvjesno“ postulira, i ako je Roland Bart objavio „smrt autora“.
Tako da je vaša kreativna „svađa“, koja jeste čista sublimacija, jedna vrsta traganja, i istinsko je uživanje pratiti jednu takvu raspravu. Ne tvrdim da je isti nivo ali sjetimo se žučnih polemika Gadamera i Deride, Čomskog i Fukoa…jer samo u bespoštednom dijalogu istina se najbolje iskristališe i ogoli.
Srdačan pozdrav.
Rolan, a ne “Roland”, izvinjavam se;)
“Da sam znao da će moj komentar u ovoj mjeri stimulisati rad pljuvačnih žlijezda Bojana Baće, moguće da bih odustao od njegovog pisanja. Mada, tako dobijena “tekućina” novonarečenog antirežimskog gurua, sudeći po reakcijama izvjesnih osoba, skoro da posjeduje magičnu neodoljivost Žan Grenujevog parfema.
No, kako sam “očajnički nastojao privući pažnju” cijenjenog kolumniste “Vijesti” svakako moram biti zadovoljan. “Pinki je video Tita“, ali mene je “popljuvao” Baća! Dok satirem mlako pivo I užegli kikiriki ovaj legendarni događaj ću prepričavati svojim kafanskim istomišljenicima! Ko zna, možda tako “zaradim” koju turu pića za dž… ” (Dojčilo)
Nakon ovakvog autorovog uvoda, što reći…a da se prije izreke ne zaplače nad sopstvenim talentom za dangubljenjem? Bruka. I njega što piše i nas što dangubimo.
U uvodu, napadajući Baću zbog pretjerane reakcije, Dojčilo bi onda najradije odustao, predao se, stari čistunac. Sljedeća rečenica nakon prve, uvodne umotvorine, još gora- Pljuvačne žlijezde Baćine i Žan Grenujev parfem ne stoje u korelaciji. Pljuvačke, Dojčilo naš nasušni, nemaju nekakve karakteristične jake miomirise. Nisi to znao? Sad znaš…
“Pinki je vidio Tita” i ” mene je popljuvao Baća” osim banalne, u ovom slučaju, sličnosti u rečeničnim djelovima, nemaju ništa suštinski zajedničko. Baća nije Pinki, Dojčilo teško da je Tito, ni u maminim fantazijama…dakle, suštisnka nesposjivost koja vodi u budalaštinu.
Satiranje mlakog piva i užeglog kikirikija koje je trebalo izazvati sažaljenje čitalaca ( nas žrtava) nad zlehudom boemskom sudbinom “dopadljivog” Dojčila koji čeka piće za DŽ,, te njegovo uvjerenje da je jako duhovito s njegove strane Baćin ipon u čistoj pobjedi nad njim nazvati “legendarnim” me natjeralo da prestanem čitati dalje njegov zadnji komentar, i rekoh sebi, da i ja napišem koje slovo bardu Dojčilu. Da Baća ne bude saam u zločinu , aj rekoh, da pročitam i što je on tako loše napisao pa ga Dojčilo tako napade na brzinu..
Pročitao sam Baćin komentar i Baćin tekst. Pisan je dobro, dosta toga je pogodio, mnoge sujete potakao. Tako i sujete onih koji su od protesta očekivali prevrat, pritom ne htijući mrdnuti prstom da pripomognu prevratu. Iz ovog izuzimam perfect strangera; on se zaista prilično trudi oko svega, ma koliko sam uvjeren da to radi krivom metodom.
Baća je Dojčilu u tekstu pronašao tupavu sintagmu koja tako vjerodostojno otkriva autorov stil pisanja i razmišljanja (tupav a kitnjast) i u potpunosti ga razotkrio kao najobičnijeg šalabajzera, da zaista nema potrebe za predugačkim pojašnjenjima ove komedijaške situacije. Kao podršku Baći samo ću apostrofirati fenomenalnu umoboltvorinu našeg “rječnik autora” Dojčila :
” TEORIJSKA KONVALIDACIJA” …full stop !
p.s. Za čuveni post scriptum izabrah pravo LEGENDARNU , skoro pa cijelu, prvu rečenicu sjajnog Duška Dugouška :
“Od mnogo fanova na ovom portalu, uvjeravam te da sam ja među najzagriženije,”
aok
Kakva drpnjava
To ti je to, dragi Nemam Nik…TEORIJSKA KONVALIDACIJA (by Dojčilo)
Tačno tako. Sad viđeh da sam postavio komentar ispod tvog a želio sam da u dvije riječi kažem upravo ovo što što si ti stručnije i obimnije.
Мене ово друштво оториноларинголога без граница које је прогутало Вујаклију па се удружило са друштвом анестезиолога подсјећа на Јеленчета Вилотића;
Ја сам провалија и усамљено дрво,
У равници.
Шибају ме ветрови и ударају громови,
А људи са великим секирама – опкољавају:
Црни коњаници.
Ја видим, све су ближе људосече.
Покушавам да полетим, машем гранама,
Али, моји корени су дубоко
У овој посној земљи.
И не знам, да ли ће неко чути мој крик:
Један сади – десет сече,
Одакле нам, Боже мили,
Оволике људосече?!!
Lado,
citiraću našeg Duleta Vujakliju :
od mnogo fanova na ovom portalu ja spadam među najzagriženije ;)
Who the fuck is Bojan Blaća?
Dobar tekst Bojana Baće. Njegova promotivna vrijednost u slučaju “Pozitvna Crna Gora” nosilac liste “sa svojih 40 godina nikad nikome nije bio pion, nikad nikome nije bio marioneta, sve u životu što je radio radio je sam”, međutim, ravna je nuli.