piše: Miško Đukić
Vreme broj 496 – 8. jul 2000 objavljuje u kolumni – Nuspojave tekst LJUDETINE .
Autor – Teofil Pančić .
Divan tekst . Sa snagom njegovih riječi vezaću svoje misli .Takvo razmišljanje vidim kao mjesto za novi početak.
Preko borbe sa nuspojavama nalazi se lijek …
… „U kanibalskim vremenima ljudožderstvo je standard“ … a „odbijanje ljudetine je nepatriotska devijacija“ .. . Ali kada se suočiš „ sa masovnim psiho terorom organizovane , ubilačke gluposti “… shvatiš da su ONI uvijek pobjednici … osim – izgradnjom mosta preko rijeke zamućenih sjećanja … Ubistva, silovanja, pljačke i normalno deportacije – “sve je lako kad si mlad…” – ali – “ kad ostariš… “ Pokušaš da …Kupiš za saradnike žrtve i ubijediš njihovu djecu – da bi i oni silovali svoje majke , jer – takva su vremena bila .
“ Medijski jataci “ su krenuli iz rata za mir u novu masovnu podršku – do nove “ Pobjede ” – makar bila i Radončićeva …
Novac je opran a zločin je legalizovan …. Vidimo i znamo … ali sjetićemo se ( kazniti ) novim zakonima.
ONI će – i kroz nove zakone tražiti – način da politički prežive .
Mostovi – mostovi će ih vratiti u mišije rupe . Mostove grade oni koji su protiv deratizacije – genocida.
Grade ih svojim životima – grade ih milenijumima … Ti psiho prelazi traže prostor u našem sjećanju …
Samo našim sjećanjem oni postaju MOSTOVI .
Srdjan Aleksić !
Početkom 1993 – o egzodusu trebinjskih muslimana u podgoričkoj staroj varoši , ispred džamije , svjedočili su mi muslimani očevici . Govorili su, vidno uznemireni , kako je Srdjan Aleksić poginuo . Snimao sam i kasetu dao Šemsudinu – Šekiju – Radončiću ali …
Živa istina ne saopštava se javnosti …
Kako je poginuo Srdjan Aleksić ?
Dana 21. januara 1993 četvorica vojnika Republike Srpske legitimišući na trebinjskoj pijaci , nailaze na Alena Glavovića … Počinju ga nemilosrdno tući a zatim pokušavaju nožem presuditi …
Presuda : Musliman !
U obližnjem kafiću sjedio je Srdjan – takodje pripadnik vojske Republike Srpske . Glumac i plivačka nada tadašnje Jugoslavije , istrčao je i sukobio se sa “ ubilačkom glupošću “ braneći sugradjanina … Četvorica vojnika kundacima , počinju obračun sa Srdjanom . Psiho teror u njihovim glavama pretvorio se u nemilosrdni obračun . Tukli su Srdjana do kome …
Presuda : Srbin .
Srdjan Radov Aleksić umire .
Na umrlici , njegov otac piše – „Умро је вршећи своју људску дужност.“
Sjećajući se sina rekao je : „ Dođu vremena kad je i umrijeti lijepo i potrebno, kad je i smrt vrijednija od života …”
Jedan od napadača na Srdjana gine u ratu a trojica ubica Srdjana Radova Aleksića osudjeni su na 28 mjeseci zatvora … Sada su slobodni … Šetaju trebinjnskom pijacom i srijeću Rada Aleksića … … ONI će – i kroz nove zakone tražiti – način da politički prežive . Kriće se iza drugih – iza raznih afera … ali moraće na pijacu … moraće pogledati skupocjeni a krvavi sat i vidjeti da je njihovo vrijeme prošlo … vrijeme „sa masovnim psiho terorom organizovane , ubilačke gluposti “…a bez tog vremena nema ni njih !
Mostovi – mostovi će ih vratiti u mišije rupe . Mostove grade oni koji su protiv deratizacije – genocida.
Ulica u Sarajevu je petnaest godina nakon Srdjanove smrti nazvana po njegovom imenu . U obrazloženju je rečeno : “ Bez ljudi kao što je Srdjan Aleksić i njihovih herojskih djela, čovjek bi izgubio nadu u ljudskost a bez nje naš život ne bi imao smisla .“
Psiho prelaz je sagradjen …Treba nam prvi gradonačelnik Podgorice !
Marko Miljanov !
Da sakupi “ rasutu istinu . “ Da nazove prelaz po Srdjanu.
21.januar 1993 – 21.januar 2012 . Ispunimo ljudsku dužnost !
Sjećanjem na Srdjana sagradimo most !
*** ***
Arhiva javniservis.me: Srđan Aleksić je simbol hrabrosti dobrote i humanosti
javniservis.me 
свака част за ово подсјећање!!!
Sjajno
Некада се запитам како би се Срђан Алексић, да је жив, уклопио у друштвено биће данашње Црне Горе и ову скалу вриједности на којој она данас почива. Гледај своја посла, не вјеруј никоме, не замјерај се никоме, дружи се са оним ко ће да ти “ваља”, искористи “прилику”, увлачи се претпостављеном, поштуј државу, не причај свашта… Иако је данас мејнстрим рећи како је Срђан Алексић херој, већина наших људи га интимно сматра будалом. Шта је њему требало да се петља и гине због другог човјека? Баш због овога, примјер Срђана Алексића може нашем просјечном човјеку, у нека боља времена, послужити као орјентир у трагању за самим собом. И тек онда када до краја постане свјестан суштине Алексићевог чина, тек ће тада наш човјек схватити у какву се одвратну гомилу фекалија сам претворио.
Kakva gomila gluposti, Boze sacuvaj. Obavezno potrazi pomoc nedje
Neka mu je pokoj vjecni…
PG paralela:
“Dvije maskirane osobe uz prijetnju oružjem opljačkali su zlataru “Nina” koja se nalazi u Ulici Oktobarske revolucije oko 11 časova.
Iz zlatare je odnijeta veća količina zlata.
Kako “Vijesti” saznaju u trenucima kad se odigrala pljačka u zlatari je radila kćerka vlasnika zlatare Nina Sopi.
Ona je vikala i tražila pomoć međutim prolaznici koji su u tim trenucima bili na licu mjesta nijesu mogli da joj pomognu jer su napadači bili naoružani pištoljima.”
Bravo Misk, majstore. Predlog zasluzuje peticiju koju bih prvi potpisao (ako vaze potpisi iz pecalbe).
Micite ovaj krnji, ‘ebao me tacskrin
Bravo Misko, majstore. Predlog zasluzuje peticiju koju bih prvi potpisao (ako vaze potpisi iz pecalbe).
I Misko je ljudina!
Gest Aleksica je pravo remek djelo (lijepe strane ljudske prirode).
Ovaj momak je kao iz djela Marka Miljanova. Slava mu.
Na jedan poseban način, baš uz ovu priču , sjećam se i jednog drugog časnog lika iz tog prokletog perioda: mog bivšeg komandanta kontraadmirala Barovića koji je obukao paradno odijelo i izvršio samoubistvo jer je dobio naređenje – koje je odbio – da puca na Split.
Nikad više !!!
Pozdrav za Miška i sve normalno moralne ljude.
Dali se SITNE DUSE koje broje krvna zrnca,
a od kojih se KONTAMINIRA javniservis,me, pokriju PONJAVOM,
ili se postide pred ovakvom LJUDSKOM GROMADAM.
Nije kriv jedan veliki narod, sto su UBICE I ZLOCINCI isplivali na vrhu, da ih vode iz poraza u poraz, krivi su ovi danasnji branioci ti ZLOCINACA,
umjesto da se PONOSE SA LJUDSKIM GROMADAMA TOG ISTOG VELIKOG NARODA.
Slažem se. Treba da se ponose Markom Dakovićem a ne Manitim Zekom. :))) Nisam mogao da se suzdržim :)))
Zasto tako malo ljudi zna za ovo…? Nisam vidio da o ovome pišu Pobjeda, Vijesti, Dan itd… Podrska za JavniServis.me
Odupri.se !
svaka čast Miško…nijesam znao za ovaj herojski podvig…zar ulica u NK ne bi trebala nositi ime ovog heroja…pošto je ovaj Aleksić porijeklom iz NK opštine…
a onaj Radončić sa Šukovićem mi liči na gospodarevog advokata…;)
http://www.vijesti.me/svijet/srdan-aleksic-posthumno-dobio-medalju-hrabrost-herojstvo-clanak-60651