Nafta

Okupe se gospodari života i smrti rešeni da pomognu nekom unesrećenom narodu i odaberu srećnog dobitnika. Unesrećeni narodi se prepoznaju po tome što na njihovoj teritoriji ima mnogo nafte koju oni lično eksploatišu i prodaju je po tržišnim cenama.

izvor: zadruznikonj.rs

Nafta je čudesna tekućina. Pokreće motore ratnih vozila i nagoni ljude da budu humani i borci za demokratiju.

Da nije nje, stanovnici mnogih zemalja bi pocrkali od dosade izazvane dugogodišnjom diktaturom. Zahvaljujući njoj, svetski borci za demokratiju lakše uoče probleme nekog ugnjetenog naroda i odmah mu priskoče u pomoć. Kao što vračare gledaju u čarobne kugle da bi znale kako da postupe, tako svetski moćnici gledaju u naftne bušotine. A u njima se sve jasno vidi-kao na dlanu. Blago zemlji koja naftu ima.

To izgleda ovako: okupe se gospodari života i smrti rešeni da pomognu nekom unesrećenom narodu i odaberu srećnog dobitnika. Unesrećeni narodi se prepoznaju po tome što na njihovoj teritoriji ima mnogo nafte koju oni lično eksploatišu i prodaju je po tržišnim cenama. Da bi bili srećni i živeli u slobodi, tu njihovu naftu treba da eksploatišu strane kompanije i to po ceni upotrebljenog kondoma po barelu nafte.  Ili, još bolje, besplatno. Tad nastaje blagostanje. Kad svetske sile, srede situaciju u nekoj zemlji bogatoj naftom, tj. kada ona postane demokratska, tada njeni građani mogu da uživaju.

Teško je za one zemlje koje su nedemokratske, a nemaju naftu. Na njih niko ne obraća pažnju, jer nemaju karakterističan miris nafte. Tu narodi mogu da crkavaju i od gladi i bolesti i žeđi, ali se to teško uočava. Muke nekog naroda se teško uočavaju i ako živi u državi bogatoj naftom, ali je dizelaši sa zapada eksploatišu budzašto. Tu se, obično, javlja polna i verska diskriminacija i smrtna kazna je zagarantovana za svakojake nestašluke, ali ih svetski čuvari demokratije teško uočavaju, jer im niska cena sirove nafte stvara “efekat katarakte “ – gledaju, ali ne vide.

Da bi se uspešno sproveo proces demokratizacije neke zemlje potrebna je sledeća kombinacija :

• jedna vojna alijansa (poželjno je da bude jedina u svetu),
• postojanje, u okviru te alijanse, bar nekoliko članica koje bi i Boga ubile za kanister benzina, a kamoli milione ljudi za mnogo nafte,
• puni magacini municije kojoj ističe rok upotrebe,
• besposlena vojna industrija,
• jedan politikant koja dobije zvanje “diktator “ ili “tiranin“,
• narod jedinstven kao stado ovaca,
• međunarodna zajednica jedinstvena u naporima da se uvuče u d _ _e jačem od sebe.

Kad sve to imate na jednom mestu, primeni se sledeći recept :

“Bombardovati, bombardovati i bombardovati, dok se ne zasija od demokratije!“

Sjaj demokratije se ocenjuje na osnovu kvaliteta kućnih zgarišta, temeljitosti uništavanja infrastrukture, kvantitetu kolateralne štete (narodski izraz “ni krivi ni dužni“) i količine (u tonama) rasutog osiromašenog uranijuma.

Ako živite u nedemokratskoj državi u kojoj nije pronađena nafta i molite Boga za stranu intervenciju, pokušajte sami da pronađete naftu. Ašove u ruke, pa krenite sa kopanjem. Ukoliko nemate fizičke kondicije za tako težak rad, u prvo vreme kopajte rovove: prvo ležeće – da se zagrejete, pa, klečeće-da se malo očvrsnete i na kraju: stojeće – tad ste već „stari ašovdžija“. Spremni ste za kopanje u potrazi za naftom, a rovovi koje ste iskopali u fazi fizičkih priprema će Vam dobro doći, ako pronađete naftu, pa otpočne demokratski tretman Vaše napaćene zemlje.

Ja imam sreću da živim u zemlji koja je postala demokratska. Tretman je trajao 78 dana, ali je se (njima) isplatio i ceo moj narod oseća tu pogodnost. Nisu je demokratizovali zbog nafte, već da bi svetski oci bili bliže nafti. Njima je lepo i kada je gledaju iz daleka, a kamoli, kad je poseduju.

Ovih dana je jedan veeeliki demokrata, najveći čuvar harmonije svetske demokratije, iz bubnja izvukao Libiju. Imao je tu čast, jer je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Dobio ju je zato što je, da je hteo, mogao da izazove još sto ratova, ali nije: nastavio je, samo, one koje je započeo njegov prethodnik.

Mnogi su ljubomorni na njega zbog toga, pa je ambiciozni galski vođa, prvi poslao svoje avione da demokratizuju Libiju, nadajući se da će i on dobiti Nobelovu nagradu. Ne mogu mu garantovati to, jer se mnogi otimaju o nju, ali mu mogu garantovati da će se Gali jevtino voziti. Kako se prodaš, tako se i voziš. Gorivo će biti za “dž“. Toliko, da će vremenom zaboraviti da li se gorivo sipa u rezervoar, a voda u hladnjak ili obrnuto.

Kao posledica svega ovoga postavlja se pitanje koje zaokuplja naučnike širom sveta: “Bože, ima li te? “

Jedni zastupaju teoriju da ga nema.

Drugi zastupaju teoriju da ga ima, ali da mu izduvni gasovi nastali sagorevanjem nafte i njenih derivata zamagljuju pogled na Zemlju, pa ne vidi šta se dešava.

Treći zastupaju teoriju da ga ima, ali da mu izduvni gasovi nastali sagorevanjem nafte i njenih derivata pogoduju kao građevinski materijal, jer je isplanirao da proširi svoje Carstvo nebesko. Umesto oblaka, koristi izduvne gasove.

Četvrti zastupaju teoriju da ga ima, ali da je i on na platnoj listi naftnog lobija. Zagovornici ove teorije ne znaju da odgovore čime to naftaši podmićuju Boga, ali se brane obrazloženjem da je u pitanju nešto veliko i vredno, čim On ne reaguje na ovoliko zlo.