Treću violinu zadužuje i svako drugi ko, bez jakih sredstava detoksifikacije, učestvuje u crnogorskom političkom karnevalu.
izvor: vijesti.me, piše: Filip Kovačević
Subjektivna volja za moć određene privilegovane grupice ljudi postaje temelj političke zajednice koja se zatim deklarativno predstavlja kao demokratska, slobodna i otvorena za sve. To je ujedno i metafizička suština Lukšićeve vlade.
U nedavnom intervjuu beogradskoj “Politici”, novoizabrani premijer Igor Lukšić izrekao je frazu koja će, po mom mišljenju, predstavljati lajtmotiv “njegove” vlade. Upitan da prokomentariše ocjene međunarodnih posmatrača o visokom stepenu korupcije i organizovanog kriminala u Crnoj Gori, Lukšić je iznenada zaplovio metafizičkim vodama, izjavljujući “percepcija je jedno, a realnost drugo”.
Kao svetionik u moru retoričkih klišea, neoliberalnih floskula i euroatlantskog novogovora kojim inače obiluje svako Lukšićevo obraćanje javnosti, ova rečenica će nam pomoći da istražimo nijanse mraka kojim ova lutkarska vlada namjerava da prikrije ratno i kriminalno profiterstvo onih koji su je oformili.
U fundamentalnoj ravni, izgleda da se kroz ovu rečenicu Lukšić razotkrio kao pobornik negativne teologije koja u prvi plan ističe slabost ljudskog čulnog aparata da ikada spozna pravu prirodu realnosti.
To bi značilo da smo, kao ljudska bića, osuđeni da zauvijek tumaramo kroz predjele iluzija i zabluda, nikada ne saznajući koliko smo daleko ili blizu istine. U tom slučaju, najbolje upakovane iluzije, one koje najprijatnije i najslađe zavaravaju ljudske potrebe, se uzimaju za istinu i stvarno stanje stvari.
Takve iluzije ne nastaju spontano, već su rezultat djelovanja onih koji monopolišu političku moć nad ekonomskim i ideološkim aparatom. Time se od manjine politički valorizovana “percepcija” pretvara u “realnost” za veliku većinu.
Subjektivna volja za moć određene privilegovane grupice ljudi postaje temelj političke zajednice koja se zatim deklarativno predstavlja kao demokratska, slobodna i otvorena za sve.
To je ujedno i metafizička suština Lukšićeve vlade. U konkretnom slučaju, iza mladog lica i vedrog čela, stoje kao karijatide ili stroge buržujske guvernante, tri stara i nevesela obavještajna operativca i jedan nešto veseliji osvjedočeni diskriminator.
Varaju se stoga oni koji se od Lukšićeve vlade nadaju utvrđivanju činjenica oko geneze i razvoja dvodecenijskih društvenih patologija, kao i pozivanju na odgovornost i zasluženu kaznu onih koji su kreatori nevolja, nesreća, bolesti i smrti hiljada nedužnih, a koji i danas, direktno ili indirektno, brode zagađenim vodama crnogorske politike.
Jer, deportacije, Morinj, Bukovica, bjelopoljski kazamat, šverc nafte, cigareta, oružja, heroina, kokaina i ostalih droga – sve osnovane sumnje i snažne indicije, te sudski procesi u susjednim državama, biće za Lukšića&Co. “percepcije” ostrašćenih kritizera, “neostvarenih” balkanskih zaludnjaka, domaćih neprijatelja, a stranih plaćenika.
Jedina moguća crnogorska “realnost” će biti ta, lukšićevska, mjerilo svih stvari, i pravde, i demokratije, i prosperiteta. Teško onome ko u nju ne bude vjerovao kao u sveto pismo, ko ne bude prihvatio bez zrnca sumnje Jevanđelje po Igoru.
I negdašnji saborci tzv. opozicionari toj će principijelnoj duši u vudu-repliku zabijati igle. Kontralustracija će držati užad od giljotine. Cvjetaće hiljadu cvjetova ljubavi između onih koji su zajednički mrčili ruke u ratu ili u pljački.
Uostalom, kao što reče Lukšić u intervjuu, nova vlada će “dijeliti prioritete prethodne vlade”.
Zbog toga nema mjesta za edipovsko neznanje. Ko živi u “percepciji” da je neznanje (još uvijek) dozvoljeno, neka se već spremi za strašnu cijenu. Treba hladnokrvno pogledati realnosti u oči: crnogorska politička alternativa se mora graditi u političkom suprostavljanju i oponiranju Lukšiću&Co., a ne u saradnji sa njima.
Samo za ono što je dozvolio da se uradi povodom vraćanja duga Prve banke kada se jedan te isti milion eura vrtio jedanaest puta, u svakoj zemlji sa demokratskom političkom kulturom, bio bi lustriran iz politike za sva vremena. Jedino boravak u opozicionim klupama može kurativno djelovati na u autoritarnosti odgajani i u aroganciji okupani režim koji se odaziva na DPSDP.
Paradoksalno je da je upravo u trenutku kada je bila najpotrebnija udružena snaga političke opozicije i autonomnog civilnog sektora u vidu osmišljenih zajedničkih aktivnosti na demokratizaciji države, “Bolja Crna Gora” otputovala u vječna lovišta.
Posljednjih dana decembra u momentu pozorišne predstave “Kud se đede politička moć?”, kada je palica stvaranja privida prešla iz ruke režisera u ruke glumca, i kada se hapšenjima u Budvi otvorila najveća raspuklina u DPS-u od 1997. godine, većina parlamentarne opozicije je ukočeno, sa klupe, posmatrala rasplet događaja, kao da se to njih ne tiče.
Umjesto da je proglasila politički nelegitimnim dvorski feudalni vodvilj i izašla iz Skupštine. I ostala u bojkotu sve do formiranja koncentracione vlade građanskog spasa ograničenog jednogodišnjeg trajanja koja bi otvorila put prvim slobodnim izborima u istoriji Crne Gore.
Jedino tako su se mogli izboriti za poziciju aktera koji postavljaju uslove demokratske promjene sistema vrijednosti i u Podgorici i u Briselu i u Vašingtonu. A sada izgleda da će neki od njih tražiti ulaznicu više za Lukšićeve “Dane pjesme i vina” da sviraju treću violinu onome koji je i sam daleko od dirigenta.
Istu, treću violinu zadužuje i svako drugi ko, bez jakih sredstava detoksifikacije, učestvuje u tom političkom karnevalu.
Kako stvari stoje, dolazi vrijeme ružnih metamorfoza. Biće fragmenata ljudskih duša na sve strane. Postoji, međutim, jednostavna metoda zaštite od koruptivno-kooptacionih uticaja: Lukšić&Co., no pasaran!
javniservis.me 
“…slabost ljudskog čulnog aparata da ikada spozna pravu prirodu realnosti.”
Odavno se pitam kako formulisati (citaj OBJASNITI ) CG fenomen bjezanja od realnosti i cak proglasavanja paranojom svaki napor da se ukaze na realnost. Od ratnih strahota, preko placke do sadasnjih pranja biografija i kontralustracije.
Pristati na to … pokusati nesto
ili se samospaliti!
Ovaj problem je vec neko dobro analizirao u konstataciji koju parafraziram “u CG se problemi ne rjesavaju vec se ne priznaju”.
Pitanje svih pitanja je,
dali ce VOJSKA;POLICIJA; SKUPSHTINA; TUZILASHTVO I SUDSTVO shtiti PLACHKASHE ILI OPLJACHKANE.
DALI CE INSTITUCIJE BRANITI CGu,
ILI ONE KOJU SU JE OPLJACHKALI.
Na odgovor se ne mora chekati dugo,
Lukshic ce brzo otvorit karte.
Nema opljacka nih ako smo kolektivno odgovorni,
nema ni pljackasa,
prvi medju nama
Vi ocigledno ne shvatate razliku izmedju kolektivno odgovornih i kolektivno krivih, a ona je eksplicitno naglasena.
“Molim te, hoćeš li mi reći kojim putem da krenem pa da izađem odavde?”
“To u mnogome zavisi od toga kuda želiš da pođeš?”, reče Mačka.
“Nije ni mnogo važno kuda”, reče Alisa.
“Onda je svejedno kojim ćeš putem krenuti”, na to će Mačka.
“Samo da negdje stignem”, dodade Alisa kao objašnjenje.
“Oh, sigurno ćeš stići”, reče Mačka, “samo ako zadugo hodaš.”
Alisa priznade da se ovo ne može opovrgnuti i zato postavi još jedno pitanje.
“Ko živi u okolini?”
“U ovom pravcu”, reče Mačka zamahnuvši desnom šapom, “stanuje Šeširdžija, a u onom pravcu”, zamahnuvši drugom šapom, “stanuje Martovski Kunić. Posjeti kojeg ti god drago. Obojica su ludi.”
“Ali ja ne želim da idem među luđake”, primijeti Alisa.
“Oh, nema ti druge”, reče Mačka. “Svi smo mi ovdje ludi. Ja sam luda. Ti si luda.”
“Otkud znaš da sam ja luda?” zapita Alisa.
“Mora da jesi”, reče Mačka, “inače ne bi došla ovamo.”
Za Alisu to uopšte nije bio dokaz. Ipak nastavi.
“A kako znaš da si ti luda?”
“Da postavimo stvar ovako”, reče Mačka. “Pas nije lud. S tim se slažeš?”
“Mislim da je tako.”
“Evo dakle”, nastavi Mačka. “Vidiš, pas reži kad je ljut a maše repom kad mu je šta drago. A ja režim kad mi je šta drago a mašem repom kad sam ljuta. Zato sam luda.”
“Ja to kod tebe zovem predenjem, a ne režanjem”, reče Alisa.
“Zovi ti to kako ti drago”, reče Mačka. – Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda
to je to! Odlican tekst prof.Kovacevica !
Odlican tekst, kao i svi tekstovi koje pise prof. Kovacevic, ali na zalost, sva se aktivnost prof. Kovacevica , za progres u Crnoj Gori, zavrsi upravo sa nekim dobro napisanim tekstom, narucenim i naplacenim, (predpostavljam), jer od kritike vlasti se moze i solidno zivjeti, obzirom da kritikovati vlast, nije isto sto i nesto konkretno poduzimati protiv vlasti.
!!!
“narucenim i naplacenim, (predpostavljam), jer od kritike vlasti se moze i solidno zivjeti”
U slucaju Kovacevica, za razliku od ogromne vecine ‘kriticara’, ovo ipak nije tacno.
Vi Vladimire,sve gledate kroz prizmu svoga volonterskog rada na blogovima i nece te da shvatite da postoje i ljudi koji svoje pisanje, posebno za novine i naplacaju. Nijesam ja rekla da prof.Kovacevic ne pise ono sto misli, ali to sto napise, ipak naplati. I ni to nije ni bitno, niti je grijeh, jer je to posteno zaradjen novac, ali je efekat tog njegovog pisanja slab, bas kao i ovaj moj ili vas iz mozda istih pobuda kao i od prof. Kovacevica, ali uzaludan, jer to nijesu stvari koje mijenjaju nesto bitno oko nas.Zar vi mislite da je ovo sto mi kritikujemo vlast na blogu, Milu ili nekom od njegovih kumova bitno?Ili mozda mislite da se Luksic uzbudjuje sta pise prof. Kovacevic? Zna to i prof. Kovacevic, bolje i od mene i od vas, ali se ni on mnogo ne uzbudjuje, vjerujte, jer zna dobro da, kritikovati vlast u tekstovima koje objavljuju “Vijesti”, nemaju apsolutnu nikakvu tezinu koja bi mogla srusiti utvrdjenje koje je izgradio Milo oko sebe. Sve dok prof. Kovacevic samo pise svoje odlicne tekstove po novinama, on je za mene samo pisac odlicnih tekstova, za koje, obzirom da i sama pisem, (nebitno za koga i sta), predpostavljam, naplacuje.
Magdalena,
ne gledam ja bas sve kroz licnu prizmu, vec Kovacevica licno poznajem. I nisam siguran kakav je njegov aranzman sa Vijestima, ali sam siguran da ne zivi od toga i da nema ambicije da ostane samo salonski intelektualac pod njihovim okriljem.
Sto se tice pisanja inace, ja mislim da svako ima svoje mjesto u drustvu. Ako dobro tumacim vase pisanje, vi kazete da intelektualci nisu uopste vazni. Ja smatram drugacije, i smatram da sve ima svoju tezinu (sindikati, NVO, intelektualci, partije, slobodni pojedinci…). Naravno da je najbolje kad se svi udruze i kad pisanje predje u djela, ali ne bih se slozio da je sve drugo beznacajno. Ne misleci ni na koga ponaosob, neki ljudi jednostavno nisu ni stvoreni za proteste i barikade. I to je ponekad ok – neka svako doprinese na svoj nacin, i dobro je. U trenutnoj situaciji uglavnom svi odmazu.
Kovacevicevi tekstovi su uglavnom odlicni, ali sva gore-opisana metafizika moze stati u jednu rijec: SPIN. Bush mladji je uz pomoc svog spin doctora Karl Rove-a dobijao americke izbore, a Berlusconi unajmio istog covjeka da popravi njegov imidz (sic!). Slicni su se pojedinci i americke agencije motali i po Crnoj Gori. Luksic na engleskom spinuje u sve sesnaest, tako da ovo cudi samo naivne, mada se slazem da je takvih ipak dosta u Crnoj Gori.
mozda da kovacevic i slicni spasitelji dovedu roma emanuela da spasava sto se spasis moze, kad je vise nego jasno da je bus kriv za sve u crnoj gori?
sve je ovo jalova prdnjava, niko ne smije da iskoraci i krene prvi, a ko izda onoga te pocne, svaka mu se satvar skamenila, … do tada, laju kucke, karavani prolaze, a prdnjava o ‘…formiranja koncentracione vlade građanskog spasa ograničenog jednogodišnjeg trajanja koja bi otvorila put prvim slobodnim izborima u istoriji Crne Gore…’ nek sluzi kao kadionica za nesposobne i megakukavicluk junacke i casne nacije.
“svaka mu se satvar skamenila”
mozda bolje
“ona mu se stvar ne kamenila”
Znaci kletve aaaa?
ako nastavim ovako, ja i amfi u istu keliju na poljoprivrednom u spuzu.
Shto ce jadno cheLJade,
daje svako koliko moze i kako moze,
a Gospodinu Kovachevicu kapa dolje, a chisto ne vjerujem da su se intelektualci obogatili od poslodavaca, lishe onih SNALAZLJIVIH, a takav Kovachevic sigurno nije.
postoje vrlo jasni dokazi da se ovaj čojek folira, u obliku kontradiktornih stavova u raznim tekstovima.
Da li neko može da mi navede koliko slova (eo čak ne ni riječi) je ovaj čojek napisao o ulozi Miška Perovića, Željka Ivanovića, isl u održavanju Mafije na vlasti svo ovo vrijeme? Odgovor je – nula, żero.