izvor: Harmsove kratke priče, objavljene u zbirci “Nula i ništa”
Idiotu je iz okovratnika njegove košulje štrčao vrat, a na vratu glava. Glava je nekada bila skroz kratko podšišana. Sad je kosa kao u ježa. Idiot je nešto dugo govorio. Niko ga nije slušao. Svi su samo mislili: kad će već jednom da umukne i da ode? Ali idiot je, ne primjećujući ništa, nastavio da govori i da se kaliberi.
Na kraju, Joblov nije mogao više da izdrži i prišao je idiotu, rekavši mu kratko i jasno i surovo: Marš napolje. Idiot je zbunjeno gledao oko sebe, ne shvatajući šta se događa. Joblov mu je opalio šamar. Idiot je poleteo iz fotelje i popio patos. Joblov ga je šutnuo i proletevši kroz vrata, idiot se stropoštao niz stepenice.
Tako ti je to i u životu: em idiot, em bi još i da kaže nešto. Takve treba po njušci. Da, po njušci!
Kuda god da pogledam, svuda vidim samo tu idiotsku, robijašku njušku. Čizma prosto plače za takvom njuškom.
javniservis.me 
kome ovo posveceno od komentatora… hahahah :))