Mi ostali koji nemamo zvanja i koji nismo u dilu s državom otišlog holograma smo robovi slučajnosti. Nas će zadesiti čudne sudbine u nastojanjima da preživimo, dok će oni drugi biti u strašnom iskušenju da nas zadive dubinom svojih saopštenja. I sadržajima, dakako.
piše: ujedinjena Hipokrizija i Javašluk
Ovaj tekst ne bih ni počeo da pišem da moj nesudjeni sagovornik nije došao u situaciju da bude pred hapšenjem. Situacija bi trebalo da je sasvim pod kontrolom, ali tu je ono što stvara probleme.
Svako ko iole kapira o čemu brbljaju pojedini šabloni od zvaničnika ove države, u stanju je da simulira njihov šablon u obraćanju javnosti i u skladu sa svojom idejom, propagira odredjena shvatanja i mišljenja, baš kao da su ih ti zvaničnici sami rekli.
Toliko su postali jednostavni za simulaciju da ih može bilo ko falsifikovati te reći šta god ga je volja, a da mogućnost razotkrivanja bude prilično umanjena.
Valjalo bi pre svega, oglasiti da su upravo počele Milove igre u duhu nekadašnjih Olimpijskih, rimskih ratničkih svetkovina, galskih, skitskih, keltskih, neko stanje izmedju rata i mira, neka varijacija poslednjeg suda pred novim izazovima progresa nacije.
Državom upravlja hologram. Asocira me odlazak našeg mnogo štovanog premijera na trenutak kada Bilbo Bagins natakne onaj Prekrasssnij na prst i nestane pred masom prestravljenih rodjaka. Svi znamo da je on tu i da upravlja ključnim preokretima iz pomrčine. Bar pomrčine nikad nije falilo ovoj državi.
Prsten je predao svom nećaku po idejnoj liniji, dovoljno mladog da sledećih 20 godina definiše principe prve mafijaške države koja će biti u rangu svih ostalih koncepata. Mladih inteligencija za takav poduhvat očito je da nema u blizini inače bi proces izbora zbilja bio opštenarodna volja. A i trajanje godinama je bitno za plan.
Mi ostali koji nemamo zvanja i koji nismo u dilu s državom otišlog holograma smo robovi slučajnosti. Nas će zadesiti čudne sudbine u nastojanjima da preživimo, dok će oni drugi biti u strašnom iskušenju da nas zadive dubinom svojih saopštenja. I sadržajima, dakako.
Učestvovanje u Milovim igrama pre svega košta.
Plaća se i posmatranje jer osnivač tih igara smatra da posmatrači mogu promeniti tok igre i samim tim su učesnici sve i da to nisu hteli. Stoga, moraju i oni da plate. Novac je najpoželjnija moneta, ali ako ne bude moglo novcem, platiće se već nekim drugim razmenama sertifikata.
Cilj je vrlo jasan. Crna Gora ne sme postati obična teritorija, jer time osnivač igara i hologramska projekcija nestaju sa scene, a s njim i mnogi drugi, do kojih mu je očigledno stalo, jer robot nije. Nagomilana rulja zvaničnika koja se oko njega skupljala svih godina njegove uzurpacije naših života, mora da se probere sama sobom. Pozvao ih je svojim primerom, a koji nisu pristali, biće prozvani da se izjasne jasno, glasno i javno o svim pitanjima koja im se budu postavila.
Odanost večnoj vlasti ni jednog vladara nije poštedela muka. Mi koji to nismo, te muke ni ne možemo zamisliti. Samim tim, nismo u stanju da sudimo svim greškama otišlog a hologramski prisutnog duha novonastale
situacije praiskonskih strahova.
Da pogine iznenada, bilo bi nam žao.
Jer nema nikoga ko bi mogao da mu uoči konkretnu krivicu vrednu takve smrti. Da bude ubijen, opet za sobom povlači niz naših zabluda da ipak nije bio tako moćan kako smo mislili. Da mu se sudi, definitivno zaslužuje, ali evo igre su počele i ako ih dovedemo do sudjenja na način da stoluje Istina a presudjuje Pravda, možda i bude neke koristi i od nas i od njega i od tih po mom mišljenju, uludo protraćenih godina, koja su sva njegova uštedjevina.
Nemam ni najudaljeniju nameru da ga branim baš kao ni bilo kome pristupam ko ga napada jer moja je strana zauvek peta strana sveta. Sa te strane se čak ni ne sudi o neutralnosti ili o isključenosti.
Apsolutno nemam nameru da učestvujem u bilo čijoj kreaciji sudbine. I sa svojom imam dovoljno obaveza. Priznajem da mi ljudi koji se bave tudjim sudbinama uopšte nisu jasni ali ne branim ljudima da i na to gube vreme.
Planeta je okrugla. Vrti se, kažu, oko sebe. Za to potroši 23 h 56 minuta 53 sekunde što ljudi nazivaju jedan dan. Nalazi se u tzv. sunčevom sistemu na trećoj putanji sferoida i za sada se smatra jedinom nastanjivom. Postoje indicije da u brdima Crne Gore postoje neke stvari vredne zamisli da jednog dana u orbiti bude bar jedan veštački satelit sa znamenjem Petrovića, pa makar to bila ruda Wolframijuma ili retke zalihe nekog specifičnog Litijuma i Titanijuma.
Zato bi valjalo razmotriti sve opcije koje nas mogu izvući iz stanja koje je preteklo Status Qvo u njegovom značenju, a koje je zahvatilo drevni duh živosti crnogorskog naroda. A ne kao stotinak puta do sada, vraćati se nazad dvadeset godina i deo po deo analizirati greške onih koji su nas doveli u stanje u kojem smo. Pravda će biti namirena onda kada ponuda za novi poredak bude ostvarivo započeta od svih koji u tome žele da žive.
To nikako ne znači abolirati one koji se nasladjuju tudjim radom i još daju sebi za pravo da su nepogrešivi. Oni, svi do jednog, sami će se pokazati ko su i kakvi su a mi treba samo da održavamo plamen ove Milove igre, kako bi i to što je on pogrešio imalo nekog smisla, a ne da ga samo po tome pamtimo. Onda nećemo samo u vicevima da ostavljamo svoje kosti.
Postaćemo nadaleko poznati kao stvarno do besmisla nesposoban narod. A zapitajte se onda šta će interesentima i investitorima više vredeti: teritorija ili narod koji nije ni za šta?!
Izvinjavam se Srbima u Crnoj Gori što ih ne podržavam u njihovim naumima drvljenja da su posebniji Srbi od Srba u Srbiji. Izvinjavam se Crnogorcima koji tvrde da ništa srpsko nemaju u svojem naslijedju, što nikako nisam bio u stanju da pišem novouvaženim crnogorskim jezikom, koji za mene postoji samo u nekim pričama i to nedovoljno dobro prevedenim na srpski način shvatanja tog meni sasvim istog jezika.
Izvinjavam se i muslimanima koji *()* rade na izbacivanju Njegoša iz škola, jer ih njegovo pisanje vredja, bez obzira što je nastalo onda kada se nismo baš mnogo voljeli s njihovim precima. Posebno se izvinjavam Albancima koje ni u čemu ne razumem jer se nisu baš potrudili*()* Izvinjavam se svim konfesijama koje driblaju kulturno ophodjenje na tom malom parčetu teritorije koju nazivamo Crna Gora a ne Montenegro što je već opšte uvaženi naziv širom sveta a što bi valjalo zahtevati od UN da se promeni.
Za mene su Srbija i Crna Gora isto što i Atina i Sparta. Nemam ništa protiv da ratuju inteligencijom da bar u nečemu nadmašimo te istorijske medje antike i krv ne prolivamo više, sasvim besmisleno. Koji će se pobiti, da ih sklonimo od nas pa nek se biju koliko hoće – samo da nas koji nasilje preziremo, ne uvlače u to. Tome se trebamo odupreti i odmaći svakoga ko nas na vojevanje poziva. Protiv bilo koga u okolišu. Kako rekoh – ko bi da vojuje nek ide sam u rat. Ratovi će se voditi na nestvarno zavidne načine u budućnosti. Više njih će napasti najviše iritatnog posednika kakve teritorije pa kad završe s njim, sami će ponuditi svoje smrtnike kao nadoknadu, ali opšteg klanja više ne sme biti – Velika se Nečista Savest nakupi ratovanjem u kojem mnogo nevinih nastrada zbog ideja koje se potom hteli ili ne ostvare u delovima. Mislili smo da je nacizam uništen ali nije. Ova njegova današnja prisutnost u nivou je najperverznije primene kozmetike. Tako nešto nije krasilo pravi Gestapo iako im je dizajn bio ispred svog vremena. Danas se samo taj dizajn rabi masovno i niko to ne smatra nacizmom iako to jeste. A da ne počnemo sa primenom i dizajnom kože, futurizma kao srži stila samog fašizma. Mi egzistiramo okruženi zamislima vodja Rajha i njegovih arhitekata. I što je još gore, nadmećemo se ko će više i grandioznije opterećivati zaokupljenost veličinom.
Je li to smisao života ljudi na ovoj planeti?
Hoće li i Crna Gora, tako majušna s takvim aspirantima? Koliko vas ima u Crnoj Gori koji mislite da smo i mi deo takve ideje budućnosti? Šta će ostati od ekološke samosvesti koja je samo u našim nadama? I nadama naših predaka, zaljubljenih u tu prirodu i taj živopis bitisanja, kojim se dičimo i oličavamo Čojstvom i Junaštvom? Ni da se radjamo po jedan svaki sat to ne bi mogli ostvariti jer se ne bi mogli dogovoriti pošto se vrlo nezainteresovano ponašamo kada se oko bilo čega trebamo dogovoriti. Mi se naime nikad nismo dogovorili – mi se stalno samo dogovaramo. Kad se to više ne može podnositi, otpočinju situacije koje se nazivaju Igrama, kada se simulira i ratna situacija gde je potrebno, da bi se našla adekvatna rešenja, samo da do pravih sukoba nikad ne dodje.
Zato, videvši da neki nisu videli, napisao sam ovu objavu nadasve za one koji će se setiti kad smo o tome pričali, a potom i svim drugim ljudima kojima bi nešto iz priloženog moglo da im posluži u svakodnevnim preokupacijama njihovim životom.
A i zato što sam imao potrebu da napišem kontemplaciju do koje sam došao mnogim sinhronicitetnim kompenzacijama varijabiliteta prisutnosti ovom sadašnjosti. Neko to može videti ludošću, neko glupošću…što je više vidjenja to je više nade i za Crno Goru i one koji u njoj nastavljaju da žive, što me u stvari čini srećnim, da ona neće nestati ma koliko god da me odbija danas od sebe. Time što sam napisao meni je važno. Na isti način uvažavam tudja vidjenja njihovih važnosti. S takvim ljudima se uvek dogovorim i zato ispadam iz te kolotečine u kojoj je danas i Crna Gora. S diskutantima ne pregovaram ni o znacima interpunkcije. O njima nemam ni mišljenje sem da nikad nisam primetio da nešto zaista znaju da urade do kraja. Inteligencija koja voli i da kopa i da piše, meni je radan čovek. Voli! a ne Zna! Uostalom to nam je ona borba dala pa imadosmo onog za Maršala.
( zamolio bih Milovana Vukova Jankoviča da pročita tekst ili mu se bar proslijedi )
Toliko od mene i o meni svima koji pročitaju.
javniservis.me 
Ako neko zna šta je pjesnik htio da kaže ja bi mu se zahvalio na korisnim natuknicama. Uhij, uhij… opuči me na rano jutro… au, moraću čašu loze da se presaberem od ovog štiva…
Što me nađe, što me nađe…
Znao sam da se ispod velike stijene krije velika riba, kreativno, genijalno, racionalno i iskreno i realno.
Ovo je prevazishlo sva moja ochekivanja, puno sam priloga do dana danashnjeg prochitao na raznim portalima i forumima,
ali si MILOVE IGRE,
poshtovanog autora VRH VRHOVA,
posle novog zavjeta,
najbolji rad i najasnija poruka ljudima od uma i razuma, koji nijesu optereceni predrasudama.
Hvala na doprinosu ovom portalu i podizanja nivoa domace produkcije,
mozda novinari profesionalci i amateri, dobro izuche prvu lekciju, kako se rezonuje i razmishlja u spinovanom miljeju, dhje ima vishe smeca no cvijeca, dobra lekcija i za redakciju da razlikuju JAJCE OD MUCKA.
Srdachan pozdrav,
i josh jednom hvala, uljepsha mi dan.
d
Poslije Bilba,
stize potjernica sa CRNIM JAHACHIMA,
isprobana na domacem terenu,
VILENJACI;ORIJACI I KURIJACI,
imaju staro zvono kod staroga grada,
pa ce narod pitat,
ZA KIM DANAS ZVONO ZVONI.
KUPUS CHUVA KOZA
.af Milovan Jankovic den 27. december 2010 kl. 13:18.Dali ce koristit GILJOTINU,
ili makaze za LOZU,
zbog toga, shto KUPUS,
da chuva postavishe KOZU,
nekad sam pio BOZU,
sad vishe volim WISKI&LOZU,
sjedim kraj KAJA,
i cheshkam JAJA,
i posmatram JAHTU,
daj bre MILO,
kazi nije JAVA,
nego mi se SNILO,
znash kad smo na SVECU,
slushali CECU,
kada je OSA,
leteci ispred NOSA,
zabila u moje telo ZALAC,
q.rac&palac,
ko ispade MAGARAC????
.
Tekst interesantan i ako malo konfuzan, mozda i namjerno…
CRNA GORA! Kako to gordo zvuci.
Montenegro, je nazvase fasisti ,a tako i zvuci.
“Montenegro, je nazvase fasisti ,a tako i zvuci.”
Ovo je jedan od omiljenih stereotipa koji se koristi u jednoj od igara na olimpijadi. Tek kada počne priča o trobojci… Idi bre, vozi Miško…
trobojka je proslost, fasizam mozda, ali na Olimpijadu mogu da idu samo najbolji…
Milovane,
ti kad ga prećeraš, baš ga prećeraš, a i premalo si VELIKIH slova koristio u ovoj odi, što je neuobičajeno za tebe. Nego, kao što već predložih, par uputa za približavanje ovog TESHKOG teksta, nama sirotinji raji, ne bi škodilo… AUCH.
Ah,Lado Tajovic!-RETURN OF THE KING!
Zahvaljujem gospođo, služimo narodu.
“Situacija bi trebalo da je sasvim pod kontrolom, ali tu je ono što stvara probleme.”
poshtovani Lado,
o ukusima je teshko raspravljat,
a malo je drugova koji se zaljube u 65 ka tele u sharena vrata, pa sad pate i lizu rane, zbog nemanja filtera za realno, kad joj moja supruga vidje sliku, njen komentar je bio NAKAZA,
Ona je gleda njenim ochima a ja mojim, ukusi su ochevishce razlichiti, pa nijesmo o tome raspravljali.
MILOVO KOLO I MILOVA IGRA,
se okrece dvije decenije, neko se u to kolo ufatio, neko igra u krugu tog kola, ali je ovo pogled sa distance, na kolo i kolovodje, prezir prema toj igri i glavnim igrachima i bez naZijonalnih boja i gusala i etno muzike,
ovo je bechki valcer,
bez gazenja sa opancima po sandalicama iz shimetskog, da preceram , preceram,
ali sebe od sebe ne umijem chuvat.
ne krijem simpatije prena javashluku i hipokriziji, nego ga dochekijem ka vojvodu, jer sam uvjeren da on ima shto da kaze i da nam ukaze na greshke i lutanja ove male grupice entuzijasta, nijesam skupljao poene da zakuchim njegove milione, jer vishe volim da dajem, nego da uzimam.
Ja sam Milovane samo zamolio za neke korisne natuknice kako bi ovaj tekst približili nama koji smo se izgubili u prevodu, s obzirom da se pominjete u istom i da isti karakterišete;
“posle novog zavjeta,
najbolji rad i najasnija poruka ljudima od uma i razuma, koji nijesu optereceni predrasudama.”
Ako ovo nije pretjerano ja ne znam šta je. Opet ko je pisao ovaj tekst!? Uhij piše ijekavicom, tekst je na ekavici, da ne spominjem da je zbrda, zdola i da sam ja već kod drugog pasusa poginuo, a nije da ne volim teška štiva, i onako u padu prelećeh na ‘nacizam’, ‘gestapo’, pa mi pade na pamet ‘perfektni’, pa pomislih ovo je neki brat njegov i po stereotipu i po opširnosti. Usput, nikad mi neće biti jasno zašto ljudi toliko vole da rabe tu riječ ‘nacizam’ kad nemaju pojma šta ona znači. Izgleda da su svi uvjereni u njenu efektnost, bez obzira na sve.
Milovane,sta ti vrijedi sto imas 65 kad si po prirodi-nestasan.A sliku od drage pokazujes supruzi?! I Dankinja kulira?!E,to je supruga za nestasnog Crnogorca!Takvu sliku bi mogao pokazati Crnogorki,NIKAD,a mozda i prije!A mozda bi i nekoj mrcenici bezbratnoj mogao pokazati(iz svoje ruke) sliku te rospije i kurave,coce!Sad je meni jasno okle tolika tvoja “ljubav” spram jevropske kulture.Pored jevropskih odiva mores se zaljubljivati dok si ziv(i zdrav).Jer da sam ti ja supruga(vidis da zalim sto nisam) u takvoj situaciji im'o bi moje Koprivice za vrat(bar pola plemena).Ali,ja te i dalje volim,u novonastalim okolnostima,samo kao sestra!
Interesantan tekst. Odaje autora koji zna mnogo i ima mnogo da kaze, ali nema vremena da sve artikulise. Kao i onoga koji ipak ne otkriva sve karte, ili barem brani svoju intimu.
Mnogo dobrih ideja, ali svaka zahtijeva poseban tekst. Ako bude vremena, rado bih o njima ovdje citao.
Poštovanom Ladu Tajoviću:
Ne mogu nikako jednostavnije stoga:
Ostadoste dužni za odgovor ko je autor teksta.
Ima jedna stara poštapalica koja postade anegdotom…
“Ja ljude ubijam za novac. Ti si mi prijatelj – ako ti kažem, tebe ću ubiti za džabe”.
Bez uvrjede. Autor je nebitan. Bitan je tekst i njegov sadržaj.
uhij, uhij… očaran sam vašom potrebom da budete neko drugi…
Bitan je tekst!? Šta je tekst ponudio osim već ustaljene stereotipe? Iskreno, onome ko uspije da ga pročita do kraja, ja bi udijelio po jednu bonbonu za trud. Tekst je potpuno u skladu sa manifestom crnogorske salonerije, prepotentno naklapanje ni o čemu, da ne govorimo da ovakav tekst može da stoji uspravno i malo bez potpisa autora, jer samo tako može se potpunije dobiti cijeli kontekst o kojem on želi da priča, ovako je… bla, bka, truć, truć…
citiram samog sebe:
“Neko to može videti ludošću, neko glupošću…što je više vidjenja to je više nade i za Crno Goru i one koji u njoj nastavljaju da žive, što me u stvari čini srećnim, da ona neće nestati ma koliko god da me odbija danas od sebe.”
Citirate samog sebe!? he, he, he… eno vam cg salonerija spremila člansku kartu.
Koja li vas je bolja od Crne Gore privukla… ccc…, no bitno je da ste sretni zbog nje, Crne Gore, to je prava ljubav bila, koja se poštuje… ajoj.
Draga sestro Biljo,
Ova moja strikova shcer od Jankovica, dvije decenije mladja od mene (strika) je sestra, domacica, ljubavnica i bolnicharka, vec u samo startu mi je natovarila pola plemena na vrat, i lijechila moje srchane i dushevne rane stare dvije i po decenije, i okupila svu moju dhjecu i pastorke pod svoje krilo, a ja nezahvalan kao shto vidish, chitam joj ljubavne pjesme koje pishem slichicama i ptichicama sa fbukka, dok nije pochela da plache, sad plachemo udvoje, ja za slikom i suprugom a ona za mojom ludom glavom.
srdachan pozdrav,
jesam malo lud, ali do kraja iskren,
nikad nishta ne krijem ni pred familijom niti pred suprugom, ali zato placam,
svi nju brane, a mene kamenuju,
a sve je pochelo kao komedija, samo da se ne zavrshi dramatichno,
vec sam zdraviji danas, nego juche,
umalo mi srce puche,
pozdravi Koprivice.
komedija, drama sa tragichnim krajem,
TRAGEDIJA,
ali ova moja je LJUBICHICA,
nije KOPRIVICA,
a mogu zamislit kako prosha da sam tebe neshto slichno uchinio.
Milovane,znas kako bi prosa’?Ne bi prosa’ UOPSTE!Ne bi ni znao da imas oci i da s njima mozes gledati druge.To ti je osnovna razlika izmedju LJubicice i Koprivice!Kada bi drugoj ljubio lice-bio bi slobodan od Koprivice!
Biljo,
shalje ti Ljubichica srdachne pozdrave,
i bira tebe za savjetnicu.
Milovane,pozdrav za LJubicicu,dabome ,to je andio boz'ji!
Sestri Bilji,
Ovo je njoj prva shjekiracija poslije 25 godina braka,
ja sam uporno TVRDIO,
da izgorelog niko ne zapali,
ali nikad ne treba reci nikad,
i sebe sam iznenadio,
nijesam znao,
da sam ovolika BUDALA.
A da budem do kraja ISKREN,
zivot u SAHARI,
ili na ZLATIBORU; DURMITORU,
ZELENGORI I TARI;
nije isti,
chudno je,
kad potok zubori,
u zelenoj gori,
i u staroj krlji ,
punoj zara,
sheta neka,
buba mara.
Milovane,nisi ti kriv zbog bubamare u svom krvotoku.O tome mozes pricati sa sestrom,ali sa suprugom nikad!Zapamti:NIKAD!Zasto?Ona koja voli ne zeli PRIZNANJE.Ti si joj posteno priznao i ocekujes da ti ona posteno oprosti.Tako razmisljaju muski.Kako razmisljaju zene?Zene uopste ne razmisljaju kad vole.Zena kad voli:voli samo jednoga.Muskarac je u stanju da iskreno,ali zaista,iskreno voli DVIJE(mozda i vise).Imala sam takvih drugara u zivotu,prilicno.Na moje pitanje(njima)zasto se ne odluce za jednu i prekinu pakao od zivota,uvijek sam dobijala isti odgovor:”ne mogu,volim ih obje”.Vjerovao ili ne,imali su i djecu sa tom “drugom”.I to ti ,u zivotu,tako biva.Kakav je rasplet?Rasplet je jednostavan:vremenom otpadne jedna ili druga.Obicno ,ona druga,i zivot ide dalje.Zato ti govorim:NE PRIZNAJ!Kad priznas izbijas joj poslednji adut iz ruke.Kad priznas,ONA misli da je ne volis.A ja znam,i ZIPP zna,I Perfect zna,i sam Bog zna,da VOLIS svoju dobru,dragu,suprugu!Eto,dje si pogrijesio,a bubamare istjerati ne mozes sve i da hoces.TAKAV SI!
>>>
Milove igre
Objavljeno 29. Decembar 2010. od rtcg
“Izvinjavam se i muslimanima koji bi da su ravnopravni statusu gradjanina Crne Gore ali rade na izbacivanju Njegoša iz škola, jer ih njegovo pisanje vredja, bez obzira što je nastalo onda kada se nismo baš mnogo voljeli s njihovim precima.”
“Posebno se izvinjavam Albancima koje ni u čemu ne razumem jer se nisu baš potrudili da nam se predstave na ljudski i hvale vredan način, nego i na sam pomen njihovog imena ljudima se smrači.”
<<<
Uredništvo javniservise,
zašto se šovinizam promoviše na ovom sajtu?
refresh….
Taj dio H&J teksta se od juče nalazi samo u vašem komentaru, bold dio.