Vaše sugestije u vezi razvoja ovog portala možete ostavljati putem komentara na ovoj stranici ili slanjem poruke preko kontakt forme ili na email:
Takođe, želimo vas upoznati sa osnovnim principima uređivanja portala u domenima diskusije.
U diskusijama nije dozvoljeno:
– vrijeđati, omalovažavati, uznemiravati druge komentatore zbog vjerske, nacionalne, polne ili druge pripadnosti
– pozivati na linč i nasilje
– zlonamjerno objavljivati privatne podatke komentatora i trećih lica
– objavljivanje poruka, sadržaja, linkova s pornografskim, pedofilskim i fašističkim sadržajem
– vulgarnost
– mnogostruko slanje istog komentara (spamovanje)
– korišćenje različitih nikova u kratkom vremenskom razmaku
U diskusijama ne preporučujemo:
– podsticanje svađe jer nam je cilj da razgovaramo u duhu tolerancije i ohrabriti što veći broj gledalaca da se aktivno uključe u rad ovog portala
– vrijeđati uredništvo jer za ovaj javni servis ne plaćate pretplatu
Preporučuje se:
– ohrabrivanje slobodne misli na portalu i u ličnom okruženju
Prilog:
– komentar iskusnog učesnika
Milovan Vukov Janković:
Plashim se od TRI najveca OTROVA svih PORTALA,
maratonskih naZijonalistichki rasprava,
vjerskih i ideoloshkih,
FEREDZE KOJA ZATVARA OBADVA OKA,
i ne dozvoljava da sagledamo KOSHTANU SRZ RAHITICHNOG CRNOGORSKOG ORGA(NI)ZMA, koji se savija zbog podjela na KRILASHE I KLUBASHE, NA BJELASHE I ZELENASHE, NA CHETNIKE I PARTIZANE I MIL-OVCE I MOMIR-OVCE,
a ne vidimo SRZ,
one KOJI PLJACHKAJU,
i one OPLJACHKANE kojima deru chapru dvije decenije,
i igraju PING PONG sa radnicima,
DERIKOZA na jednom kraju STOLA,
a REZIM I MINISTRI NA DRUGOM.
Ko unese na PORTALU RAZDOR,
ne odiO u GUCHU, na SABOR.
Napomena:
03. Avgust 2013. – Dva miliona putnika
javniservis.me 
Dragi brate Milovane, ono sa Dr.Popovicem i Branislavom Nusicem nije bilo ponizavanje nego SALA, BEZAZLENA SALA jednog Cikotica.
Ti si meni drag covjek, ali ja volim da se prepucavam i zajebavam.
Znas i sam kako je:tudjina, internet zavist, emocije itd.
I ne osudjujem vas, nego kritikujem, dobronamjerno, pokusavam da vas prevaspitam.
Pozdravlja vas Vula manijak, kome je potreban psihoanaliticar.
Drago brate Vukmane,
svako od nas je LUD na svoj nacin, ova ZAVISNOST od komunikacije brzinom svjetlosti dvosmjerne bez CENZURE, nas cesto povuce na TANAK LED a ona je svacija, ne samo moja i tvoja.
Sve sto pisem, je sa srca i duse, vjerujuci da dijelim dobro sa sagovornicima, znam odapet otrovne strijele, kad mi skoci pritisak, ali sam stekao rutinu, i sve vise sam opusten i pozitivan.
Psihoanaliticar uvazava sagovornika na ravnoj nozi, ne lijeci ljude, nego razmjenjuje stavove i pomaze sagovorniku, da o sebi stvori sliku u mojim ocima, koja je relativna kao i ta slika sto vidis u ogledalu.
DakleM, kod mene nema sisanja i brijanja glave, nema vjere da ti mogu pomoc, ima samo bratska ljubav, da ti pruzim ruku, prije nego te MUTNA VODA PONESE, jer su BUJICE u koje se kupljes PLAHOVITE I NEMA TI SPASA, ceka te VODOPAD os stotinak metara u BEZDAN, prije ili kasnije, o lupanju glave o stijenje i kamenje, necu duzit, ali evo bratska ruka, izadji na OBALU, stani na CRNU ZEMLJU, i ispitaj spasioca pogledom u oci, da on slucajno nije BRATO UBICA.
Odrasta sam u pravukismalu, sa CIKOTICIMA od malih nogu, volim i ja zajebanciju.
Srdacan pozdrav,
i prevrni plocu, nadji neku drugu melodiju, prijatniju za ljudsku dusu, i ne vrti istu pjesmu i istu melodiju, jer iritira slusaoce.
Прије пет минута на Првом каналу руске телевизије поткачише Полонског због Завале. У репортажи се тврди да је Полонски узео 200 милиона долара од купаца апартмана на Завали, а потрошио неких 60 милиона.
Projektom od 6.5 miliona eura Zagreb će ponuditi dosad najbrži bežični besplatni internet kojim planiraju pokriti cijeli grad, piše Jutarnji list.
U Zagrebu će uskoro svim građanima postati dostupan besplatan, kvalitetni i vrlo brz internet, drugačiji od klasičnih Wi-Fi modela kakvi, recimo, postoje u Rijeci ili Osijeku.
Ne može to bez kabla ……. :o
jel se ovo sinissa i vijesti zajebavaju?
http://www.vijesti.me/vijesti/drzava-odlucila-da-oporezuje-pomorce-clanak-113346
http://www.seecult.org/vest/neuroticni-genije-senzibilnosti
Stevan Marković se vratio u Mornar
Još jedno veliko pojačanje u defanzivnoj liniji dobio je Mornar. Momak koji je ponikao u barskom klubu, Stevan Marković, potpisao je ugovor o saradnji na šest mjeseci.
Stameni štoper je u dosadašnjoj karijeri, osim za matični klub, nastupao i za Grbalj, OFK Beograd i Kukeš iz Albanije.
“Dobili smo još jedno pravo pojačanje. Tim prije što se zaista radi o kvalitetnom igraču koji je ponikao u Mornaru i dugo sa velikim uspjehom branio boje ovog kluba. Bili smo u dugim pregovorima sa njim, želja o obostranom angažmanu nije bila upitna, a sada je došlo i do realizacije transfera. Smatram da smo napravili dobar posao. Ugovor je potpisan za polusezonu, ali nam je cilj da ovakvog igrača zadržimo što duže u Mornaru”, rekao je spotski direktor Mornara Nikola Dedaj.
Otvoren je ponovo Ski centar Lokve
Izvor: berane.me
Poslije duže pauze ski centar „Lokve“ ponovo je u funkciji. Staze će biti otvorene svakog dana od 9 i 30 do 16 časova. Cijene su najniže u regionu, ski – pas košta sedam eura, za djecu četiri. Do staze se stiže žičarom koja od hotela „Lokve“ može prevesti 1.000 skijaša na sat. Ukupna dužina staze je pet kilometara.
Skijalište je pokrenuto, kroz privatno javno partnerstvo, u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma Crne Gore. Učešće u realizaciji ovog projekta su za sada su uzele opštine Berane i Andrijevica, a intresovanje za funkcionisanje ovog projeka pokazalo je još nekoliko opština.
Opština Berane učiniće sve da ski centar Lokve do naredne sezone bude stavljen u funkciju u punom kapacitetu, jer je to od velikog značaja za Berane i čitavu Crnu Goru, saopštio je predjednik opštine Berane Tuka Golubović. On je naglasio da je od velikog interesa da „Lokve“ funkcionišu, jer će osim oživljavanja sela i turizma biti povećana zaposlenost, što će usloviti rast životnog standrada, a građani nekoliko opština dobiće relativno blizu lokaciju za skijanje i rekreaciju.
Ajd dovidjenja, za duze vrijeme prestajem sa pisanjem.
Naredila sluzba tako.
Kazu “Cejovicu dosta je bilo, sad te zamrzavamo za odredjeno vrijeme”.
A i moja psihoanaliticarka isto tako kaze.
Da li je neko već vidio ovo http://crnogorskapitanja.wordpress.com/ ?
Dva dana ne mogu sebi da dođem. :-)
Izdvajam:
“ZELENAŠKA PJESMA O CRKVI CRNOGORSKOJ
Eno se na vrh Rumije
Crnogorski barjak vije,
Razvili ga kršni momci
Zelenaši Crnogorci!
Na barjaku zlatno slovo
Sveto ime Mihajlovo,
A sa druge strane piše
Srpske crkve nema više!
Barjak barski vijori se
Pod Rumijom glas ori se:
Crnogorska krv se lije
Za slobodu od Srbije!
Državu smo spasli slavnu
Sad još vjeru pravoslavnu –
Crnogorsku crkvu našu,
Tu svetinju zelenašu:
Đe se krstaš barjak vije
Đe četniku mjesto nije
ĐE NE DODE IZDAJICE
CRNOGORSKE POSRBICE!
Neće Risto satanista
Da nas uči zavjet Hrista;
NEĆE NIKAD CRNA GORA
BIT OBALA SRPSKOG MORA!!!”
Да, треба се заиста поносити нашим посланицима-опозиционарима. Како су они цивилизовани и толерантни, како показују “широки демократски капацитет” и пружају руку помирења колегама-политичким неистомишљеницима у оваквим значајним приликама. Онда када се треба удружити, заплесати заједно, срећни, безбрижни и насмијани, када треба показати сав капацитет балканске демократске локомотиве која неумољиво граби ка Европи. Када треба потврдити пословичну демократичност и дух толеранције и помирења који влада у црногорском Парламенту. Примјер за све земље региона, а и шире: никада нека ружна ријеч, не дај Боже какав физички контакт (као што се често дешава у Парламентима оних дивљачких земаља, као што су Италија, Грчка, Украјина, итд). Ови наши танцују заједно и смијуље се. Кладим се да ће добити бројне похвале код еуропејаца, можда и неког “Оскара” за најдемократичнији Парламент у региону.
—————————————————————————-
Ипак, шта ли мисли онај човјек који је и на овим посљедњим “изборима” дао глас опозиционарима када види ово заједничко танцовање? Рецимо, онај човјек који преживљава ужасну кризу и који не зна како да прехрани дјецу, или онај отпуштени радник који ових дана ришка по смећу не би ли нашао штогод употребљиво. Њему су ти опозиционари-плесачи прије “избора” говорили како ће се борити против мафијашког режима, како ће се потрудити да му врате покрадене паре и радно мјесто које су му одузеле клептократе својим олошким политикама.
О чему размишља тај гласач када види ово безбрижно заједничко танцовање представника Мафије и “опозиционара” којима је дао глас?
krugovi oko srđana
Golubović: Ne trebaju nam superheroji, već obični ljudi koji čine dobre stvari
“…Smrt (Srđana Aleksića) nije besmislena i koliko god je to teško da se kaže, jer je jedan ljudski zivot nenadoknadiv, to jeste ono što je mene pokrenulo da radim ovaj film”
Srdan Golubović na Sandens festivalu
Srdan Golubović, autor filma “Krugovi” koji je nedavno nagrađen na festivalu Sandens u SAD, izjavio je za Dojče vele da gledaocima nisu potrebni superheroji, već “obični ljudi koji svakodnevno čine po nešto dobro”.
Poslije prikazivanja na Sandensu, na kojem je dobio specijalnu nagradu žirija, “Krugovi” su predstavljeni i na Berlinskom festivalu, jednom od najuticajnijih u svijetu, i to u prestižnoj selekciji “Forum”.
Upitan može li srpski film da izađe iz klišea teških ratnih ili socijalnih tema, Golubović je u intervjuu za Dojče vele odgovorio da “publika uvijek ima neku vrstu slike i predstava o nama” i da “u svemu tome ima i tačnih stvari, a ima i predrasuda”.
“Ja čak mislim da je naša kinematografija vrlo raznolika i da mi pravimo prilično različite filmove. Ako pogledate posljednjih godinu dana: ,Klip’, ,Parada’, ,Smrt čoveka na Balkanu’, ,Krugovi’, ,Tilva Ross’, ,Beli beli svet’ – ti filmovi zaista ne liče jedni na druge i ne djeluju kao da su iz jedne kuhinje”, ocijenio je Golubović.
Prema njegovim riječima, filmskim autorima iz Srbije je veoma važno da se njihova ostvarenja pojavljuju na velikim festivalima, a posebno je važno kada film dobije neku veliku nagradu.
“Mislim da je to za nas važnije nego za reditelje koji dolaze iz nekih većih zemalja. Nagrada kao što je nagrada iz Sandensa nama pomaže da nas primijete i da dobijemo pažnju i prostor koji film ne bi dobio bez toga. Mi smo mala kultura i mala kinematografija i nama ta vrsta pomoći puno znači”, izjavio je Golubović.
Novi Golubovićev film zasnovan je na priči o Srđanu Aleksiću, Srbinu iz Trebinja koji je stradao tokom ratnih devedesetih braneći sugrađanina Bošnjaka. Film se, kako navodi Dojče vele, bavi posljedicama jednog herojskog čina i prati sudbine ljudi koji su bili svjedoci ili učesnici tog događaja.
Golubović je rekao Dojče veleu da je napravio film koji “ne daje odgovore, koji nije po svaku cijenu edukativan i ne želi da nameće neko svoje mišljenje i stav reditelja”.
“I sam naslov filma – ‘Krugovi’ ima jednu otvorenu formu, jer sam htio da dam priliku ljudima da sami izaberu put koji njih zanima i koji ih emocionalno vuče u tom filmu”, izjavio je Golubović, tvorac takođe veoma zapaženog i nagrađivanog filma “Klopka”.
Priča o jednom heroju: Srđan Aleksić
Prema njegovim riječima, “sama činjenica da se toliko prašine diglo oko herojstva” glavnog junaka “govori da je ta jedna strašna stvar izazvala neke pozitivne reakcije i da je ipak uspjela da pokrene lavinu razmišljanja o svemu što se dešavalo”.
Samim tim, ukazao je Golubović, “ta njegova smrt nije besmislena i koliko god je to teško da se kaže, jer je jedan ljudski zivot nenadoknadiv, sa druge strane to jeste ono što je mene pokrenulo da radim ovaj film.
Ako neko herojstvo i neka žrtva proizvedu posljedice koje će nas učiniti boljim ljudima i natjerati nas da činimo dobre stvari, onda to ima smisla.”
Golubović je ocijenio da je Srbija društvo “u kome su moralne vrijednosti potpuno devastirane” i u kojem postoji “moralni haos”, što je, kako je ukazao, “prirodno u zemlji u kojoj vlada siromaštvo”.
“Siromaštvo sa sobom nosi gubitak empatije prema drugim ljudima, ali mislim da kao društvo i svi mi kao pojedinci moramo da pokušamo da damo neke male pozitivne primjere. Ne trebaju nama superheroji, nama trebaju obični ljudi koji svakodnevno čine po nešto dobro”, ocijenio je Golubović.
Da dodje Mesi , da igra za Buducnost,
ako odbije ponudu da se uclani u DPS , kao pop Risto, nebi na na klupi za rezervne igrace sjedio.
Potrebni su dobri ljudi koji cine dobra djela. Sa svim drugim vrstama i podrstama trsiste je prezasiceno. Mrsimudi, jebivjetri, kurajberi, mangupi, frajeri…
Svaceg ima samo ljudi nedostaje.
http://www.dayline.info/index.php?option=com_content&task=view&id=22219&Itemid=195
Dok narodu pleshu prazna crijeva opoziconari pleshu li pleshu> Prosto nijesam mogao da vjerujem. Sad kad nam se ukazala shansa da jednim kolektivnim bojkotom rezima postignemo najvise lazna opozicija pleshe i bojkotuje izbore u Andrijevicu, dok plate se smanjuju,a dazbine povecavaju!Sramota! Zadnji voz ide a oni idu u pakao(na izbore) jos trube Medojevic, Mandic, Bulatovic, Labudovic itd…. vjecitih gubitnika kako izbori nijrsu regularni a izlaze na nih!!!! Kakavi smradovi i prodane duse sa niima nikad necemo nista uraditi to nek je svima jasno, a potvrdice sledeci izbori kakve su dzukele prodane!!!
samo da je vječna Crna Gora i naša minimum-hiljadugodišnja-duhovna-i-državotvorna-vertikala, ali današnja Crna Gora nema nikakve veze sa onom od prije referenduma. Godine više ne počinju januarom nego majem, veli Ustavni sud x)
http://www.vijesti.me/vijesti/ustavni-sud-odbio-zalbu-sdp-a-vujanoviceva-kandidatura-ustavna-clanak-114061
Ne znam samo opravdanje opozicije sto izlazi na izbore!!!!! Izlazi na neregularne izbore po svim osnovama i pravilima!! Ne vidim drugi razlog za to nego da su prodati!!!
MONITOR: Vi u Frontu često govorite da je tema bojkota otvorena. Koji su to kriterijumi koji će vas opredijeliti ,,za” ili ,,protiv” bojkota?
LEKIĆ: Uslovi za fer izbore ne postoje i to pokazuju svakodnevni podaci sa terena. Ti podaci su javni, a vlast čak i ne pokušava da ih demantuje. Nastavlja se i nepodnošljiva lakoća posmatranja svega toga, bez reagovanja tužilačkih i pravosudnih organa, državnih tijela koji treba da štite Ustav i zakone.
S tim u vezi, obratićemo se međunarodnim faktorima i konsultovati se sa njima. Ne želimo ishitrene poteze. Tu mislim prije svega na odluku o izlasku na izbore u neregularnim uslovima. S druge strane, riskantna je i odluka o bojkotu u uslovima mogućih simulacija pluralističkih izbora sa satelitskim partijama. Jedna i druga odluka nosi potencijalne bumerange.
ma samo da je vječna, ali da se vječnost računa od sjutra… ili još koji dan poslije sjutra, ako se kako može. Vječnost po prvome, a najkasnije do petnaestoga ;)
Jedino resenje je povezati se sa inostranim faktorima, koji bi bili spremni da podrze izvodjenje drzavnog udara u Crnoj Gori.
Jedino moguce resenje je drzavni udar i uvodjenje prelazne diktature, dok se ne stvore normalni uslovi za demokratsko funcionisanje drzave.
Vazni inostrani faktori imaju svoje igrace u svim partijama i na svim funkcijama u Crnoj Gori, cesto tamo gdje se najmanje nadamo i vrlo cesto su njihovi igraci ljudi na koje najmanje pomisliti mozemo.
Samo treba biti veoma umjesan u pregovaranju sa njima.
Dakle imamo USA i svetsko talmudisticku internacionali kojoj je u interes da udjemo u NATO i da robujemo njihovim finansijskim institucijama.
Na drugu stranu postoji Rusija koja ima vlast u kojoj ima talmudista a ima i ruskih patriota i kojima nije u interesu da udjemo u NATO.
Takodje postoji i Njemacka ciju vlast cine ljudi kojima diriguje USA a ima medju njima i njemackih patriota kojima nije u interesu da ovaj dio Balkana kontrolisu Amerikanci i Britanci.
Na kraju postoji i Srbija koja igra neku nedefinisanu igru i u kojoj ima i americkih i ruskih igraca.
U Crnoj Gori postoje americki a postoje i ruski igraci.
Dakle, ima ovdje puno prostora za razne kombinatorike od kojih bi najradikalnija varijanta bila drzavni udar, koji bi se mogao izvesti pod maskom borbe protiv organizovanog kriminala.
Dakle, drzavni udar pod maskom borbe protiv organizovanog kriminala, zavodjenje vanrednog stanja i policijskog casa za odredjeno vrijeme i onda to vrijeme iskoristi za dekontaminaciju.
Cejovic Vukman kaže:
15. Februar 2013. – 23:12 u 11:12 pm
“uvodjenje prelazne diktature, dok se ne stvore normalni uslovi za demokratsko funcionisanje drzave.”
samo da ta ti “prelazna” opet ne potraje dva'es’ i pet godina ;)
a znajući kako je diktatura prelaznija od gripa, za očekivati je da se desi…
Callao ja mislim da odje nocas ima udarenih u glavu!!! Ajmo ja i ti odavde pocelo je da mi se pricinjava.
Jedno je samo sigurno.
O onome sta ce biti mi necemo uopste odlucivati.
Tako je volja Bozija, tako smo zasluzili.
Da uzmemo i da se mnogo Bogu molimo, da sto vise ljudi zakljuci sa Bogom savez,
kao sto su nekada to radili Izrailjci, onda bi nam Bog svaku zelju ispunio.
Zbog toga je vrlo opasno kada jednom drzavom vladaju bezboznici.
A Djikanovic je izvanredan igrac, zna tacno sa kim i kada treba saradjivati.
To mu se mora priznati.
Njegov problem je sto nije religiozan, ili je mozda primio religiju “velikog arhitekte svemira”, uostalom kao i mnogi drugi u politickim vodama.
Ali, mozda se splet okolnosti poklopi na nasu korist.
Trenutno je situacija ovakva a mozda za samo godinu ili dvije situacija ce biti potpuno drugacija i stvorice se uslovi da i mi o necemu mozemo da odlucujemo, makar to bilo ograniceno.
To moze biti dobar pocetak.
I ne moze sve odjednom i sve odmah.
Problemi koji su se gomilali decenijama se ne mogu za godinu dana rijesiti.
“Njegov problem je sto nije religiozan”
slažem se, to je njegov najveći problem x)
Mene crnogorski politicari podsecaju na gladne tice koje otvorenog kljuna cekaju da im neko od medjunarodnih faktora ubaci nekog crva i da im zbog tog crva odrede i neku ulogu koju treba da igraju.
http://www.vijesti.me/vijesti/konjevic-skinuo-dukanovicevu-sliku-mup-a-clanak-113963
Znam sto cu, izbrojacu do deset i praviti kao da nista nije bilo…….
izbroj do deset miliona…
Bill Maher i Julian Assange:
http://www.real-time-with-bill-maher-blog.com/real-time-with-bill-maher-blog/2013/2/8/interview-with-julian-assange.html
Dobar tekst gospodina Novaka Adzica a tice se liberalnog saveza i onog ko je tim savezom staljinisticki upravljao.
Pogadjate sigurno, rijec je o nepogresivome recitatoru iz Praga.
http://www.montenegro.org.au/adzicperovic.html
Bogami ovaj sinekurac je relevantni svjedok politicke proslosti. Uzirio se ka krme pred bozic.
Crni se oblak, nadvio nad BAROM,
mi VAS ubismo, nasim nemarom,
i nase su ruke, vasom krvlju poprskane,
nas obraz crn, a na SRCU RANE,
i kamen stanac od tuge puca,
zalost nam razara, kukavicka SRCA,
suze se liju za nama i VAMA,
jer je raja i pucina,
bez ZASTITE, ostala SAMA.
1. A.P. Møller – Mærsk A/S 322 520 000 201112
2. ISS A/S 77 644 000 201112
3. Novo Nordisk A/S 66 346 000 201112
4. Carlsberg A/S 63 561 000 201112
5. Dong Energy A/S 58 437 000 201112
6. Arla Foods Amba 54 893 000 201112
7. Danish Crown Amba 51 754 000 201110
8. Newco Aep A/S 45 230 023 201012
9. DSV A/S 43 710 000 201112
10. Vestas Wind Systems A/S 43 380 797 201112
11. Danske Bank A/S 40 927 000 201112
12. Dansk Landbrugs Grovvareselskab Amba 40 841 793 201112
13. Fællesforeningen for Danmarks Brugsforeninger (FDB) 39 711 100 201112
14. Coop Danmark A/S 39 569 000 201112
15. Danfoss A/S 33 904 000 201112
16. TDC A/S 26 304 000 201112
17. FLSmidth & Co. A/S 21 998 000 201112
18. Tryg A/S 19 641 000 201112
19. Siemens Wind Power A/S 17 805 945 201009
20. Dansk Shell, A/S 17 565 800 201112
Samo A.P.Møller da dodje u CGi, sa PROMETOM od 44,2 milijarde EURA, ili 322 520 miliona DKK.
Gospodin Slavko Perovic i jos mnogi drugi tvrde da Crnogorci nisu Srbi i da do nacertanja od Ilije Garasanina u Crnoj Gori Srba nije bilo.
Ko ovima nabulozama moze da vjeruje blago njemu, ali evo nesto sto pronadjoh a tice se izvestaja rimokatolicke crkve iz sesnaestog vijeka a tice se Srba u Crnoj Gori za koje nepogresivi i sve pametni Perovic kaze da ih tada nije bilo.
Pa hajde da vidimo da li ih je bilo:
“Katolički izvori o Boki i Crnoj Gori
5. oktobra 1592. godine kotorski biskup Hijerominus Ruska izvještava Vatikan 5. oktobra 1592. godine:
“U cijeloj biskupiji ima šest paroha, od kojih trojica vrše pravoslavne obrede, ne priznaju prvjenstvo toj Svetoj stolici niti rimskom Papi, već kupuju crkvene činove od rašanskog episkopa na Cetinju, pogrešan stav imaju u pogledu ishodišta Duha Svetoga, poriču postojanje čistilišta, a taj narod prihvata iste one vjerske zablude na koje sam ja veoma često u svojim besjedama i opomenama upozoravao da napuste zablude, da priznaju istinu, i da poštuju neprikosnovenu Rimsku crkvu, kao majku i učiteljicu svih crkava.”
Ovdje rašanski nikako nije ‘pravoslavni’, zar ne?
Kotorski biskup 1608. godine izvještava Kuriju:
Kotorski grad, nekad zvan Askrivijum pod vlašću Venecijanaca opkoljen sa svih strana Turcima i Rašanima
Isti piše Vatikanu 5. septembra 1614. godine:
“Broj onih koji primaju Sveto Pričešće u gradu je oko 1.600. U utvrđenju u Perastu oko 1.200. U okolnim selima živi 500 Rašana tj. Srba, a onih koji žive na teritoriji biskupije ima više od 6.000.”
Zadarski nadbiskup Otavijan Garzador 17. Decembra 1624. godine izvještava o kanonskoj poseti Boki kotorskoj. Piše kako su mu pravoslavni Srbi od Kotora do Budve odali veliko poštovanje, kako je posjetio srpski manastir svete Marije, kako je jedan katolički sveštenik iz Paštrovića preveo 25 srpskih porodica na katoličanstvo, kako je Kotor “sa svih strana okružen Srbima šizmatcima”, dok su Krtole i mnoga druga sela “naseljena Srbima, koji su najvećim dijelom šizmatici”.
Znači bilo je i pravovjernih (čitaj: katoličkih) Srba u Boki kotorskoj početkom 17. vijeka.
Izvještaj opata Paskvalija od 5. juna 1627. godine:
“U Luštici, Krtolama i Lješevićima ima oko 300 pravoslavnih Srba. Njima služe 4 njihova sveštenika. Kada kotorski biskup dolazi kod njih, oni ga dobro primaju, ali čim ode, peru oltare na kojima je služio i pozivaju njihovog pravoslavnog vladiku da ih ponovo osveti. Ukoliko bi primili rimokatoličku vjeru pomenuti narod i sveštenici, to isto bi, vjerovatno, učinilo i preko 2.000 pravoslavnih Srba u Župi grbaljskoj.”
1638. godine Frančesko de Leonardis zapisuje da se za pravoslavne Srbe u Paštrovićima, Crnoj Gori, Ljuštici, Krtolama, Lješevićima, Župi i Majinama liturgija služi “na srpskom jeziku”.
Katolički misionar Frančesko de Leonardis javlja 1642. godine da je bio na Cetinju i kaže da “tamošnji narod i crkva slave svetog Uroša, kralja srpskoga.”
1643. godine katolički misionar Đovani Paskvali bilježi za Svetu kongregaciju za propagandu vjere:
“U Crnoj Gori žive Srbi šizmatici i jeretici. Ima ih oko 7.000 duša.”
Za onog ko ne razumije, ovdje piše da su Srbi u Crnoj Gori pravoslavci i muslimani.
25. marta 1695. godine Kotorski biskup izvještava Rimsku kuriju:
“Osim rečenih 14 sela ima još tri, naime, Luštica, Krtole i Lješevići, koji čine oko 1.500 duša, od kojih su oko 1.200 pravoslavni Rašani koji imaju parohe tu rođene, koji samo utoliko poznaju pravilnik što vrše obrede prema pravilima koje je izdao papa Klement VIII;”
Brate Vucmane, podrzavam tvoju pravednu ali neravnopravnu borbu za povratak u vjeru pradjedovsku.
RnR
http://www.dayline.info/index.php?option=com_content&task=view&id=22225&Itemid=195
Blažo, majstore!!!
Bibana, ako imate kakvog uticaja na redakciju, apelutje da prenesu ovaj tekst iako je Bla\o nedavno gostovao. Mene neće poslušati… Pismo je ludilo, buknuće vatra :)
Ako mooderatori ne prenesu tekst, onda su ili ćoravi ili uškopljeni ….. :))
zar i ti sine neone?!…koristi makar stitnike za koljena i laktove…kaciga obavezno…
Neka što nagrdi vlast i “oporbu”, no što opiči po Nikoli II Petroviću Njegošu ….. :))
Neka je. Da završavamo sa imovinom Petrovića i Karađorevića, pa da vidimo ima li što za pod j… U poliitčkom kontekstu mislim na ovo sa jajcima :)
pismo je samo jedno u nizu coraka…moje razocarenje kako se palite na ovakva rjesenja bez rjesenja…kad bi komsiji konacno crkla krava pa da nas smiri malo miris krvi…taman se pojavi opozicioni kandidat koji umije da politicki promislja i odma po njemu motkom po ledjima…
Moj komšija nema ni pašče, a kamoli kravu ….. :o
Slazem se…
Malo je mene iznenadilo sto se siri aplauz za ovaj Blazonijev izdrobljeni tekst.
Ludilom se ne odgovara ludilom, nego zdravom pameti, a sve je manje zdravih izvora, pa i ludilo posluzi da se prezivi kriza zdravlja.
Hm..neka vrsta droze u vremenu Mitrica i Medojevica….
http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/91000-mitri-ne-postoje-ustavni-uslovi-za-zabranu-rada-dps-a.html
Opet lapsuz,
“na ludilo se ne odgovara ludilom, nego zdravom pameti”
tako treba da sjedi recenica.
i opet lapsuz, tu ide instrumental: čime – “zdravom pameću” :D
Javni apel grupe građana povodom objavljenih dokaza o izbornim
manipulacijama DPS-a
Snimci sa sjednica Glavnog odbora i drugih organa Demokratske partije
socijalista (DPS), objavljeni u dnevnom listu “Dan”, još jedan su
nedvosmisleni dokaz da izbori u Crnoj Gori nijesu bili ni demokratski ni
slobodni. Ova autentična svjedočastva potvrđuju opravdanost brojnih
sumnji da ranija kršenja izbornih pravila nijesu bila izolovani
slučajevi, već sistemski mehanizam kojim se DPS tj. bivši Savez
komunista, održao na vlasti u prethodne 23 godine.
Izlaganja čelnika DPS-a na partijskim sastancima kojima su prisustvovali
najviši državni i lokalni funkcioneri dokazuju ne samo manipulacije
kojima se poništava načelo izražavanja slobodne volje građana na
izborima, već i da se na najgrublji način ruši ustavni poredak države.
Nakon ovakvih dokaza, parlamentarni izbori u organizaciji DPS-a izgubili su
svaki smisao, a vlast konstituisana na osnovu njih izgubila je svaki
legitimitet.
Crna Gora zaslužuje da prvi put u svojoj istoriji organizuje slobodne
izbore, na kojima će odlučivati volja birača, a ne monopol i mač
Demokratske partije socijalista.
Zato pozivamo:
1. Demokratsku javnost, nevladine organizacije, nezavisne medije,
opozicione partije i slobodne pojedince da se udruže radi odbrane
dostojanstva, ustavnog poretka i prava na slobodno izjašnjavanje.
2. Vrhovno državno tužilaštvo da hitno pokrene istragu povodom snimaka
sa sjednica Glavnog odbora i drugih organa DPS, izlaganja pojedinih
učesnika koji govore o zloupotrebi javnih resursa, kupovini glasova,
nezakonitom zapošljavanju, manipulacijama direktora, brisanju nepodobnih
birača iz spiskova, i na osnovu njih pokrene krivični postupak protiv
vrha DPS-a zbog rušenja ustavnog poretka zemlje, diskriminacije gradjana i
kršenja prava na slobodu izbora.
3. SDP i partije manjina da ne učestvuju u rušenju Ustava i zakona
zajedno sa DPS-om, već da što prije napuste aktuelnu vladu i da se,
zajedno sa opozicijom i drugim demokratskim snagama, udruže radi
formiranja tehničke vlade koja bi organizovala prve slobodne izbore u
Crnoj Gori.
4. Međunarodne institucije i vlade, prije svega Evropsku Uniju i OEBS,
koji je očito pogrešno proglasio prošlogodišnje izbore demokratskim, da
temeljno razmotre posljednje događaje i da pomognu demokratsku tranziciju
Crne Gore.
Potpisnici apela (po azbučnom redu):
1. Milan Popović
2. Đorđije Blažić
3. Balša Brković
4. Ervina Dabižinović
5. Blagoje Grahovac
6. Željko Ivanović
7. Esad Kočan
8. Veseljko Koprivica
9. Ljupka Kovačević
10. Filip Kovačević
11. Nikola Marković
12. Dejan Mijović
13. Vasilije Miličković
14. Mladen Milutinović
15. Miodrag Perović
16. Milenko Popović
17. Žarko Rakčević
18. Miodrag Rašović
19. Milka Tadić Mijović
U Podgorici, 18. februara 2013.
:) kakav azbucni red i crnogorski instrumental…lapsuzi na sve strane ili na svim stranama…
E, jebi ga …… trebalo je da se potpišu po europskom abecednom redu ……. nego, jesu li makar pečat stavili? ……
Prvo slovo azbuke P(opović) ….. :))
Fantom kaže:
18. Februar 2013. – 15:22 u 3:22 pm
Prvo slovo azbuke P(opović) ….. :))
Šta li je u pitanju?!
lapsus calami?
lapsus linguae?
lapsus memoriae?
Lapsus kefalus
U diskusijama nije dozvoljeno:
– vulgarnost
Primjer:
– Nazdravlje ga pushili…mislim cev-cijev;
– Po tvojoj logici ti bi se mogao zvai Curac, if you have one;
– mora da nisi skoro praznio cev, ne vadiš ga iz usta.
Za više primjera vidjeti stranicu:
http://javniwc.wordpress.com
Često se događa da komentatori u diskusijama izlaze iz okvira objavljenih tema, ali na način koji vodi u lična vrijeđanja i omalovažavanja. Podsjećamo šta predstavlja javniservis.me i zašto bi zajedno trebali voditi računa o kulturi dijaloga.
Iz Uvoda:
Prvi interes svakog slobodnog čovjeka na ovom prostoru jeste, prije svega, da bude slobodno informisan i da slobodno iznese svoj stav o važnim pitanjima koja nam se svakodnevno postavljaju, a na koja nemamo pravo dati odgovor, iako se tiču upravo nas. Tužna činjenica da su skoro svi mediji u Crnoj Gori pod direktnom ili indirektnom okupacijom ove i ovakve vlasti poslužila nam je kao osnovna inspiracija da pokrenemo javniservis.me – ali sa pravim imenom i prezimenom, jer onaj što sam sebe tako zove već odavno imamo. Opstanak ovog projekta zavisiće isključivo od svih nas koji imamo potrebu da budemo suštinski informisani.
http://www.vijesti.me/kolumne/nasa-mrtva-braca-kolumna-114711 primjer kako to pisu pravi novinari…
Hilarious!
Ne mogu više od 2 pasusa, iskočiću kroz prozor pravo u Merilend da me siluju i zadave i onda me pronađu komunalci na ulicama Baltimora
callao, to je to, ne daj boze da su 90-e, kakva bi Milac bio dopuna Emilu i Perici.
Paradoks ili ne i Emilo i Milac su uredjivali dnevnik, a i jedan i drugi nastupaju danas sa kredibilitetom kakav se rijetko nalazi od sorbone do harvarda.
Milača je pravi ratni izvještač, epski novinar iz dubina vremena. Čak i kada je 100% u pravu, on učini da ti bude neprijatno je tako.
“Što je tako”
Nakon riječi “Milača” čovjek ne mora ništa više da objašnjava.
http://www.pobjeda.me/2013/02/20/za-hljeb-od-30-centi-ceka-se-u-koloni/
ohoho, I pobjeda ima empatiju, chool, old school!
KAKAV PREMIJER!!!
“Mi imamo ponos i čast. Narod nas je doveo na vlast i mi joj danas tu vlast i vraćamo”, rekao je Borisov u skupštini, dodajući da neće učestvovati u radu prelazne vlade. “Neću učestvovati u vladi pod kojom policija tuče narod”, rekao je on.
http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/91217-danilovi-ne-treba-da-bojkotujemo-institucije-ve-navike-.html
Ko kaže da se od radikala ne može postati Mahatma Gandi? Ili, ko ne vjeruje da je Milo od ratnog huškača i antievropejca mogao postati najžešći pobornik mira i najveći evropejac?
Дешавало ми се, прилично често, да појашњавам неким својим неупућеним пријатељима из иностранства политичку ситуацију у Црној Гори. Интересовало их је, прије свега, да ли је једна тако мала земља с таквим географским положајем и тако малим бројем становника већ остварила економско благостање за своје житеље, што је логично, тј. да ли се ради о балканском Луксембургу.
Обично сам им одговарао, с тужним погледом и помало посрамљен, да то није случај (и не усуђујући се да са њима детаљно анализирам све могуће узрочнике нашег тужног стања), кратко износећи да земљом влада клептократска секта дуже од двије деценије, да је на челу диктатор, који скакуће са мјеста премијера на мјесто предсједника, повремено “се сјенчећи”, а затим опет излазећи из сјенке, да је тај диктатор истовремено и мафијаш, да је кроз сарадњу са домаћом и иностраном мафијом, а и поткрадајући грађане државе којом влада, остварио профит који се ближи милијарди долара. Да он и његова секта клептократа покрадају све могуће политичке изборе, да тотално контролишу све могуће институције, да земља пролази кроз тешку економску кризу и да већина грађана не зна више како да састави крај са крајем, прехрани себе и сопствену дјецу.
У једној таквој прилици, мој пријатељ с другог континента (након размјене мишљења о разлозима лицемјерне подршке запада том и таквом режиму), саопшти ми сљедеће:
– Ух, не бих волио да сам у кожи опозиционих лидера у твојој земљи. Они су глас и савјест свих оних незадовољних, понижених, дискриминисаних, изгладњелих грађана. Могу мислити кроз шта све пролазе ти лидери, након двије деценије диктатуре. Након свакодневних протеста и манифестација грађанске непослушности које сигурно организују, могу замислити како их полиција пребија на улицама, малтретира, хапси!
– А не – одговорих – нема никаквог хапшења нити пребијања лидера опозиције. Полиција нема потребе за тим. Наши опозициони лидери не организују никакве протесте, никакву грађанску непослушност. Они су у “институцијама”, и током године одрже пар ефектних говоранција којима осуђују диктаторски режим. А онда оду на годишњи одмор, тамо у те твоје крајеве.
– Ех, стари шаљивџијо – насмија се мој пријатељ – увијек ме зезаш. Не постоји земља у којој би се опозиција тако понашала.
– Да, шалио сам се – одговорих посрамљен…
Oho! Hvala ti na ovom linku! Prenijeli su mi da je Danilović podržao bojkot pa sam padobranski iskočio iz bojkotaškog vagona da soliram, kako bi sačuvao čistu svijest što je u mom slučaju nemoguće u prostoru koji ispunjavaju antirežimski borci profila Miška Perovića, Gorana Danilovića, Milke Tadić, Blagoja Grahovca, Balše Brkovića i Nikole Markovića…
http://www.vijesti.me/vijesti/gazda-jezda-osuden-pet-godina-zatvora-clanak-114712
Za ove mlađe, koji se ne sjećaju:
Ovo je bio jedan od strateških investitora vlade Crne Gore, zakupac Svetog Stefana, poslovni mag, čovjek koji će preporoditi Crnu Goru sa vezama u cijelom poslovnom svijetu. Organizovao je šahovski meč Fišer – Spaski u vrijeme najžešćih sankcija: “što je bio još jedan dokaz da nam nepravedne i ničim zaslužene sankcije nepravedne međunarodne zajednice ne mogu ništa”, kako je horski ponavljao režim sa ovim istim Đukanovićem na čelu.
Zašto kukavna opozicija naša, ne može da napusti Parlament?
Pozicija, oslanjajući se i koristeći mentalni sklop ovog stanovništva, odmah namješta nove igraće u starim cipelama. Stanovnici glasuckaju nove igrače i poziciju. I ovi naši “opzicionari” ostaju bez svega. Ko je od njih spreman na to? Niko, brate bogumi. A za organizovati prave demonstracije u koje se umiješa policija treba biti spreman dobiti po prknu. A ko je na to spreman? Doslovce, niko od stanovnika CG. Ono nešto, građanstva, što bi bilo spremno dobiti po prknu, nema za kim da krene. A, i zašto bi se neko trudio skinuti Murtu da uzjaše Kurta?!
Nego, mnogo mi se dopada kad se neko od “opozicionara” oklizne o vlastiti ispljuvak:))
“Kanalizacionom pacovu se mozak toliko ubazdi, da mu ne može pomoći ni Veliki Manitu, a kamoli sitna internetska gnjida” …… Fantom
BaLJkan jeste BURE BARUTA, koje se pali i zari VJERSKI, NACIJONALNO I IDEOLOSKI KLASNO&RASNO, sa 20 milijardi DUGA ANTE MARKOVICA, sad baLJkanski PATRLJCI NARODA I NARODNOSTI, DUGUJU VELIKOME BRATU, 500 miiijardi, sto DRZAVNI, OPSTINSKI, PRIVATNI I REALNOG SEKTORA, ali neka VANZEMALJCI -BALJKANCI STANU PRED ZRCALO, i pogledaju oko sebe , ono sto SU SRUSILI, i ISPALILI PO GLAVAMA KOMSIJA, i izbroje u CGi, 200 000 krsa iz Berkovica, 1,2 miliona debilnih, cipelice, sandalice, DORMEO KOJI NAS JE UPAMET OMEO, GARNIJER KOJI BRINE O NAMA, DELTA SITI KOJA VAROS KITI, TERETANE I AEROBIKOVE, DOMACE BILDERE I PREMINZGUSE, STO SE CINJI OD LEPOTE SULJAGINE FATE, I BILDERA KOJI MOODA KLATE, A NEMA PLATE NO PLANDUJU I IDU U KLADIONICU.
Opet krivo stado, Milovane?! A čobani?!
a-a.
čoban je ona ovca iz stada koju ostale izaberu jer najviše liči na šarplaninca. Ponekad im u tome pomognu strani eksperti.
Nije Biljo stado krivo,
njega ludi čoban vodi,
ponaša se kao bivo,
kakvog majka jednom rodi ….. :)
E -ee, to je to, Callao.
Eh da mi se oslobodit čobana a sa njegovim ovcama bi mi bilo malo lakše
Od mene NERADNIKA je Danska za jedan DAN,
napravila DEMONA RADA I DISCIPLINE,
jer me redovno i dobro placa i motivise,
SISTEM JE OD MENE NAPRAVIO RADNIKA I COVJEKA, jer me nije PONIZIO I UGROZIO.
Milovane, kako mogu da se srede papiri za DANSKU ?
Nema odje leba!
Ljudi nema sto, KAPU DOLJE KOMENTATORIMA i ZIPPU i PERFEKTNOM , nijesu oni KRTICE oni su CISTI i sada je jasno kao dan da su u pravu za BOJKOT>!
Svaka im cast , na PERCEPCIJI!
a poslije uspjelog bojkota, zippa za premijera i perfektnog za ministra unutrasnjih poslova…kapa dolje…bojkot, nego sto…p.s. a neoliberala za vladiku ujedinjene crnogorsko-srpske pravoslavne crkve….
cini se da se priblizavamo zoni bojkota…let it be…
Kako to mi? Šta bi s Radom?
mi kojima nije sudjen happy end…makar nije jos ali mu se treba nadati…nece rade moci sam u utakmicu ako je ostatak opozicije u bojkotu…eto to…
„Mislim da poziv na bojkot ne bi dao rezultat, očigledno da se na ovom nivou političke svijesti mora pokušati sve što je moguće da se kroz ovaj diskriminatorski sitem ipak pruži određeni otpor i pokuša ostvariti rezultat u borbi protiv onoga što onemogućava napredak Crne Gore“, kaže Bojović.
losa strana bojkota sto je to front protiv a ne za…ko hoce da pobijedi ne smije da izgubi…a pobjedjuje samo onaj koji je za…
OKP, čir jednom mora da pukne. Što se prije to desi, apsces će biti manji, samim tim i krater.
evo puca decenijama, samo sto nije…a onda stizu arapi sa mjesalicama za beton…
Pa eto, pući će čim stignu mješalice. Arapske ili kineske, svejedno… Samo da se završi posao :)
http://www.pressonline.rs/svet/balkan/115169/solarna-elektrana-iz-srbije-za-svet.html
Na ORVELOVOJ ZIVOTINJSKOJ FARMI, PRASAD SU BILA JEDNAKIJA OD JEDNAKIH ZIVOTINJA, PRVA SU DOBILA STANOVE OD PAR STOTINA KVADRATA, MANJA PRASAD STANOVE I STANDBENE KREDITE KOJE DIJELE PRASCI, GRDONACELNICI ; REKTORI I DIREKTORI; SLUZBENA AUTA, ZAPOSLJENJE BLIZNJIH PRASICA I RODJAKA I ORTAKA I SLUZBENA AUTA I MJESTA U BORDOVE DIREKTORA I STECAJNE UPRAVNIKE , JER JE STECAJ NA SVE STRANE NASE FARME.
laufer, šta je ovo, moliću lijepo?! Vrlo rado bih čula tu vašu teoriju o azijatluku.
Kad god spomenete taj izraz, meni na-um-padnu:RUSI. Voljela bih da znam kome vi
insinuirate taj zastrašujući pojam “azijatluk” ?
bibi, azijatluk je stanje svijesti i savjesti, neka prelazna faza izmedju domace fukare i vlasti. ja mislim na nas azijatluk, domaci, koji nema veze sa nacijama i religijama nego sa ljudima i neljudima, sa svjesnima i savjesnima, makar i epizodno i onima koji to nijesu. rijec kao rijec, ali odlicno ubode svakoga ko podsvjesno i svjesno reaguje ovako kao ti i promijeni joj i namjeru, znacenje i shvatanje na svoj nacin. svi smo mi azijati, a opet nijesmo stalno.
zastrasujuci pojam, ;) ;) ;) to je jos bolje od rusa.
Azijatluk je samo sinonim za tursku zaostalost u odnosu na napredno balkansko europejstvo. Prakticno u revodu, dje bi nama bi nama bila granica bogatstva, prosperita i kulture da nije bilo tih prokletih, zaostalih, cevap-zadimljenih, turshija-kisjelih turaka.
Hvala gosn. @laufer, drago mi je da smo to rasčistili:)
da li smo bibi, da li smo?
bibi, ako sam ja gospoidin i @, onda si ti bibi, moze li tako?
;)
O.K. laufer! bibi ima potrebu da te pomiluje po ruci , kao brata:)
koliko smo mi u svakom trenutku najdalje od ove srece i blagostanja?
Šišanje svakih 15 dana: Vlada Sjeverne Koreje objavila listu dozvoljenih frizura
Dok djevojke mogu da nose šiške, pletenice i šnalice u kosi, udatim ženama se preporučuje strogo kratka kosa ili trajne lokne
18 dozvoljenih frizura za žene
Vlada Sjeverne Koreje objavila je spisak od 18 frizura koje je dozvoljeno nositi, kako bi odvratila građanke od “imitiranja zapadnjačkog izgleda”.
Iako “kolekcija” od 18 frizura već značajno ograničava maštu dama, za žene iz Sjeverne Koreje izbor je zapravo još uži. Dok djevojke mogu da nose šiške, pletenice i šnalice u kosi, udatim ženama se preporučuje strogo kratka kosa ili trajne lokne.
Stroga pravila odnose se i na muškarce, koji moraju da imaju kratko podšišanu kosu na potiljku i uredne zulufe. Šišanje je obavezno na svakih 15 dana, a dužina dlake ne smije da prelazi pet centimetara.
Poželjan izgled odavno je promovisan u emisiji pod nazivom “Ošišajmo se u skladu sa socijalističkim stilom života”, koja je u Sjevernoj Koreji emitovana 2005. godine.
Producenti emisije slali su na teren skrivene kamere, koje su “hvatale” buntovnike čija frizura se nije uklapala u smjernice. Zatim su njihova imena javno objavljivali, kako bi ih izvrgli ruglu. U prilog strogim pravilima, emisija je nudila sumnjive “naučne” dokaze, poput onog da dugačka kosa “isisava” energiju iz mozga.
Šansa za izlazak Sjeverne Koreje van granica striktnog pravilnika leži u prvoj dami Ri Sol Džu, koja se na televiziji pojavila u kratkoj bijeloj haljini sa nehajno pokupljenom kosom, što se kosi sa smjernicama.
ko prepozna olju i kaljavka, dobija dupolo pice od drustva iz coska i sa balkona.
E pa ne mogu da ne odgovorim gospodinu lauferu, pa makar me bibana objesila na sred “trga od portala”: Olja ne bi osisala svoju dugu kosu pa da mi glavu otkinu, jer ja sam buntovnik koji ne voli da se uklapa u smjernice.
jesam li ja kaljavko, šlaufere?
jedan je bio ivo lola, sad vam je lakse i sa sisanjem i sa kaljeisanjem.
ti si se baš laufurao, sunce li ti kaljaisano :D
pa kad zoves da pratim, a ja imam samo lose adute.
Ih, 18 dozvoljenih frizura. Da mi je da imam bar jednu frizuru k'o žena. Račun za struju 170 eura, pa se profesorka može ošišati motorkom (ako baš insistira). Neću ni da kradem po prodavnica ka’ ona tužiteljka iz PG. Greotnica. Mora izgledati fensi, a nema o'kle.
ostavljaj struju pod hitno, prelazi nedje na mediteran da ti ne treba grijanje i koristi plin za ostalo.
Na Mediteranu sam. Kuća mi je na samoj obali mora. Plin koristim za ostalo i opet 170 eurića. Nije ti ovo Bugarska, majstore.
e jebi ga bibi, oces izlaz na toplo more, kulturu, civlizaciju, svaki nacin, mir i uzivanciju, a da ne kosta? ne moze to tako. sta bi ljudi iz njujorka ili amsterdama dali da su na tvom mjestu, a oni placaju mnog vise nego mi i bugari zajedno? sta je alternativa- andrijevica i plav, oni osim luke berane slane vode nit vidjaju, nit kusaju, struje nemaju i mnogo se ne sjekiraju za toplu vodu?
https://epeticije.gov.me/
PETICIJA: Da ime Policijske akademije u Danilovgradu nosi ime Slavoljub Slavko Scekic
Branimir Gvozdenović: Ovdje smo takođe malo analizirali dio podataka koji je vezan za nevažeće glasačke listiće. Bilo je u jednom momentu, nekih mjesec i po dana prije 14. oktobra, krenula je jedna akcija bijelih listića. Kasnije su mediji odustali od toga, onda su snažnije podržavali opozicione partije. Kod nas je ipak bilo 5.748 nevažećih listića. U nekim opštinama je to bilo preko četiri odsto, kao što je na Cetinju. U Kotoru je to bilo preko ili blizu tri odsto. Imate Kolašin, Budvu, Žabljak i tako dalje. Postoje posebne analize zašto je baš u svim tim opštinama to bilo. Siguran sam i sugerišem da ove opštine koje su se tu našle analiziraju u svom materijalu i u skladu s tim pripreme određene politike da se prevaziđe taj problem. Podsjetiću vas, na primjer, da je to u Srbiji bilo 4,2 odsto, kod nas je bilo četiri puta manje.
Bilo je u jednom momentu, nekih mjesec i po dana prije 14. oktobra, krenula je jedna akcija bijelih listića.
http://javniservis.me/2012/10/09/konkurs-za-najkreativniji-nelazeci-listic/
Timeo Danaos et dona ferentes!
http://www.vijesti.me/kolumne/samo-pozitivno-kolumna-115035
http://www.vijesti.me/vijesti/durisic-iskustva-objasnjava-dps-metode-zaposle-siromasnog-glasa-tazbina-clanak-114970
http://www.vijesti.me/vijesti/ucenik-tvrdi-da-je-pod-pritiskom-inspektora-lazno-optuzio-sina-andrije-mandica-clanak-115460
Ovo me podsjeti na dane kada je Slobova mašina počinjala da štekće na svakoj krivini. Zvijerki što namjerno što nenamjerno, klipove podmeću sa toliko strana da bi bio fenomen ako ostane na nogama još koju godinu. Zvijer je suviše iscrpljena, psi laju sa sve više pjene, pacovi su počeli da se miješaju sa psima i glume revolt, pozivaju na pravdu i pobunu. Mimikrija u ful koloru….
Pogledajte NVO sektor koji je do prije dvije godine mjerio svaku da ne ogrebe zvijer više nego je dozvoljeno… E ovo je Crna Gora u pravom izdanju. Treba kameleona metnuti na zastavu, kao biće koje izvorno odslikava duh društva.
da nije sve ovo samo borba protiv jednog mentaliteta?…ako jeste, unaprijed je izgubljena…
Može bar na foru katanača da se proba, možda sijevne neka kontra… Umjesto bunkera geto…
Citajuci , ostaje se bez DAHA ,svaki nas dobronamjerni GRADJANIN, sta reci na sve ovo!
MUKA RABOTA doklen smo ZAGLIBILI UZASSSSSSSSSS!
Dajte ljudi da osnujemo LIBERTARIJANSKU STRANKU i da RAZMONTIRAMO ovakav KOMUNISTICKI SISTEM koji nevalja nikome nista a ponajmanje ce valjati onima koji ga sprovode.
Vrlo malo KOMENTARA na ovu STRASNU vijest ,NEVJEROVATNO ?
Da vam ispricam nesto ako vase KOMUNISTICKE glave mogadnu PRIHVATITI.
Kada je UMRO LENJIN, on je ostavio TESTAMENT da oce da se ukopa u svoje SELO bez neke SVITE i pogrebne ceremonije , da bude sahranjen pokraj roditelja, i dao pismo svojoj ZENI Nadeždi Krupskoj,
Kada je Nadezda rekla sta je Lenjin ostavio u AMANET ona se pobunila a znate sto su joj rekli KOMUNISTI ovo je poenta price:
..”…друзья Nadezda KRUPSKAJA smiri se ,da ne nadjemo novu udovicu tavarisu LENJINU….”
….NOVU udovicu tavarisu Lenjinu……
I Nadezda sto ce morala se smiriti.
KAKO SE KALIO KAP,
Ne radi se o GARANCIJAMA DRZAVE,
nego o PRIHODU DERIKOZE U POTONJIH DESET GODINA, od prodaje 50-120 hiljada TONA, uzmite cijene aluminijuma sa BERZE, pa kontajte KOLIKIH JE RAZMJERA TA PLJACKA, i DODAJTE SVE DUGOVE I GARANCIJE, NA TAJ PRIHOD.
Da bi vodio KNJIGOVOSTVO KREATIVNO,
DERIKOZA POVLACI SLEDECE POTEZE,
ZATVARA BOKSITE,
KUPUJE SIROVINU OD SESTRINSKE FIRME, i sam regulise nabavnu cijenu,
TRUPCE PRODAJE TETKINSKOJ FIRMI i sam regulise PRIHOD,
PODIZE KREDIT U STRININU BANKU, i ubir kamate,
zeljeznicu i barsku LUKU, brise iz rashoda, i prelazi u PLOCE,
EPCGe, prestaje da placa,
dazbine, poreze i prireze IGNORISE,
RADNICI su jedini trosak, jer bez njih ne MOZE DA PODKRADA DRZAVU I EPCGe,
SINDIKALNI RUKOVODIOCI su lojalni ruci koja ih hrani,
ponekad se sjete DRZAVE, kad plata ZAKASNI, PARTIjOTIZAM PORASTE.
To se zove KREATIVNO KNJIGOVOSTVO, potpuno LEGALNO ZA MULTINACIJONALNE COMPANIJE, i nema toga BONEa ADVOKATA ILI REVIZORA, koji moze ista NELEGALNO DOKAZAT.
Alternativna ekonomija
Za koga radi MMF?
Svrha osnivanja MMF-a 1945. godine bila je da smanji mogućnosti izbijanja ekonomskih kriza širom svijeta. Konačan efekat je bio krajnje razočaravajući – otkad je MMF formiran, krize su bile sve češće i dublje. Iako je primarni cilj Svjetske banke, deklarativno, smanjenje siromaštva, dakle rad u interesu nerazvijenih zemalja, ispostavilo se da njihov rad prije svega teži da udovolji zemljama G-7
Tatjana Kuher
Autorka je magistar ekonomije
Prema nezvaničnim informacijama dnevnika Vijesti, delegacija Svjetske banke posjetiće krajem februara Podgoricu kada će od Vlade i zvanično tražiti da opšta stopa poreza na dodatu vrijednost (PDV) bude podignuta sa sadašnjih 17% na 19%. Osim prognoza za koliko bi bili povećani prihodi budžeta, nije dato obrazloženje zašto bi ovakav potez bio dobar i kakve bi sve efekte imao.
U javnosti se mišljenja i sugestije Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) često doživljavaju kao zapovijesti koje se ne smiju odbiti. Ne samo zbog toga što su zemlji potrebni njihovi krediti, već i zato što je riječ o velikim finansijskim institucijama u čije poznavanje makroekonomije se vjeruje po automatizmu.
Ali, da pogledamo neke primjere njihovog savjetovanja zemalja u razvoju kada je u pitanju makroekonomska politika, naročito u kriznim situacijama.
Zemlje Istočne Azije su se tokom 1980-ih i 1990-ih veoma ubrzano razvijale, a njihov model razvoja je bio poznat kao „istočnoazijsko čudo“. Ovaj model se nije zasnivao na „receptima“ MMF-a i Svjetske banke, već je bio prilagođen specifičnostima regiona. U modelu rasta ključnu ulogu je igrala država, a ne „slobodno tržište“. A onda je 1997. godina izbila ekonomska kriza u regionu. Krizi je prethodila liberalizacija tržišta kapitala, do koje je došlo, između ostalog, pod pritiskom MMF-a. Nakon liberalizacije došlo je do velikog priliva kratkoročnog (špekulativnog) kapitala iz ostatka svijeta, a naročito iz zemalja G-7, koje praktično upravljaju MMF-om. Gotovo sve valute zemalja Istočne Azije su se našle na udaru špekulanata, koji su se kladili na devalvaciju. MMF se potom našao kao „spasitelj“ koji je pozamio ogromne sume novca vladama regiona, da bi se odbranila vrijednost nacionalnih valuta. Istovremeno, taj novac je služio za spasavanje banaka iz zemalja G-7 koje su prije izbijanja krize neoprezno plasirale velike količine novca na ta tržišta. Na kraju, valute su ipak devalvirale, a državama regiona su ostali veliki dugovi prema MMF-u. Potom je zemljama regiona nametnuta restriktivna monetarna i fiskalna politika, koja je samo dovela do produbljavanja krize.
Za razliku od zemalja Istočne Azije, Rusija je nakon pada Berlinskog zida krenula putem koji su joj preporučivali MMF i Svjetska banka: privatizacija/liberalizacija/stabilizacija. Rezultati su bili loši: u periodu 1990-1999. industrijska proizvodnja je pala za skoro 60%, a BDP za 54%! Ruska država se u to vrijeme sve više zaduživala, a kamate koje je plaćala su rasle, djelimično i pod uticajem istočnoazijske krize. Kada je 1998. godine došlo do pada cijena nafte, Ruska država se našla u problemu, budući da su poreski prihodi vezani za naftu predstavljali značajnu stavku u budžetu. Tržište je ukazivalo na to da je rublja precijenjena i da je potrebna devalvacija. Međutim, MMF je zauzeo stav da treba spriječiti devalvaciju, jer bi ova, navodno, izazvala hiperinflaciju i druge štetne efekte. Počela je igra slična azijskoj u kojoj je Rusija uzimala sve više kredita od MMF-a da bi održala vrijednost valute, koja je na kraju ipak devalvirala, tako da je zemlji ostao samo dug, bez korisnih efekata po ekonomiju. Posljedice devalvacije koje je MMF predviđao (hiperinflacija…) – nijesu nastupile. Novac koji je ušao u Rusiju putem kredita MMF-a brzo je izašao preko računa oligarha i stranih investicionih banaka…
Sličan scenario se odigrao i na teritoriji bivše Jugoslavije. Prije 1980. godine, SFRJ je imala prosječne godišnje stope rasta od 6.1%, doduše uz rast spoljnjeg duga. Tokom 1980-ih, MMF i Svjetska banka su nametnule program otplate duga i paket ekonomskih mjera uokviru tzv. Stend-baj aranžmana i Kredita za strukturne reforme. Taj program, koji je sprovodila Savezna vlada, praktično je predstavljao pokušaj da se socijalističko-tržišna privreda putem „šok-terapije“ prevede u tržišnu privredu. Kao posljedica primjene ovog programa, došlo je do zaustavljanja rasta industrijske proizvodnje, a potom i do njenog pada, kao i do pada BDP-a. Uslijedila je nizlazna spirala koja je otpočela liberalizacijom cijena, kamatnih stopa i uvoza, a nastavila se sa nizom devalvacija dinara, istovremenom inflacijom i zamrzavanjem plata (padom realnih zarada), radničkim protestima i štrajkovima, pritiskom MMF-a da se povećaju porezi i smanji javna potrošnja, novim zaduženjima… U konačnom je došlo do kolapsa javnih finansija na saveznom nivou i zamrzavanja transfera prema republikama. Na zahtjev MMF-a, da bi se smanjili budzetski izdaci za subvencije, tokom 1989. i 1990. godine likvidirano je oko 1.150 preduzeća i otpušteno oko 615.000 radnika. Ovakva ekonomska kretanja su povećavala socijalne i političke tenzije.
Svrha osnivanja MMF-a 1945. godine bila je da smanji mogućnosti izbijanja ekonomskih kriza širom svijeta. Konačan efekat je bio krajnje razočaravajući – otkad je MMF formiran, krize su bile sve češće i dublje.
Iako je primarni cilj Svjetske banke, deklarativno, smanjenje siromaštva, dakle rad u interesu nerazvijenih zemalja, ispostavilo se da njihov rad prije svega teži da udovolji zemljama G-7.
Aktivnosti MMF-a i Svjetske banke u zemljama u razvoju se baziraju na dva osnovna principa: a) insistiranje na ideologiji „slobodnog tržišta“ i b) primjena gotovo istog recepta za sve zemlje, bez obzira na njihove specifičnosti. Ne čudi, onda, da primjena njihovih savjeta rijetko daje dobre rezultate.
Makroekonomski modeli koje ove institucije koriste u donošenju odluka kakve mjere preduzeti u kriznim situacijama, zasnivaju se velikim dijelom na teorijama koje nikada nisu dokazane. Štaviše, slučajevi u kojima su te teorije korišćene su pokazali koliko su one neodržive, što ove institucije nije spriječilo da ih iznova i iznova koriste. U diskusijama sa predstavnicima MMF-a i Svjetske banke i nije važno šta neko govori, već ko govori; njihovi argumenti se uglavnom zasnivaju na finansijskoj snazi institucija koje predstavljaju. Pa ko hoće takvu vrstu savjeta…
http://www.facebook.com/alternativna.ekonomija
……….Euro je za sada spašen, a fiskalna unija bi mogla trajno stabilizovati zajedničku valutu. Ali kako bi ta unija trebala izgledati? Jedna revizorska kuća i jedan istraživački institut imaju konkretan prijedlog.
Za trajnu stabilnost eura, neophodno je smanjenje neravnoteže između država članica. Ako je zemljama s juga Europe neophodna finansijska pomoć, sjeverne zemlje spremne su pomoći samo ako se dužničke države odreknu osnovnog suvereniteta…………….
На изборима у Италији Покрет “5 звијезда” комичара Грила развалио, освојио око 25% гласова. Тек нешто мање од великих коалиција центра-љевице и центра деснице, а појединачно постао најјача странка у земљи.
Покрет незадовољних и огорчених италијанском партитократијом настао је недавно, на интернету, на улици, вез икаквих нарочитих финансија. Ево неких ствари за које се залажу:
– плата парламентарца не смије бити виша од просјечне плате;
– забрана вршења било које друге професије за парламентарца;
– укидање државног финансирања партија за изборе;
– сваки предлог закона изнијети он-лајн бар 3 мјесеца прије његовог усвајања, како би било омогућено коментарисање грађанства о истом;
– промовисати институт референдумског изјашњавања о свим значајним друштвеним питањима;
– обавезно увођење интернета у школе и факултете за потребе ученика и студената;
– увођење могућности оцјењивања предавача на факултетима од стране студената;
– улагање у универзитетска истраживања;
– само један јавни државни телевизијски канал, без било каквих реклама, са претежно информативним садржајима и из области културе, независан од утицаја политичких партија;
– забрана акционарског учешћа банака и државних ентитета у власништву издавачких кућа и медија…
……………………………………………..
puštašel škeroviće koji put danas?
Vele da je dobra kvota na 4-6 puštanja …..
Малоприје дођох кући, игром случаја ТВ бијаше на РТЦГ, дневник. И чух како гласило клептократије рецитује хвалоспјеве шефу балканске мафије: Станку Суботићу Цанету – Жапцу. Како ликују зато што је мафијаш ослобођен неких оптужби. Иначе, ради се о нераздвојном другару – пајташу, господина диктатора, као што је познато. И све ја то плаћам, то грдило од јавног сервиса, као и остали грађани ове несрећне државе, из сопственог џепа. Балкански Апсурдистан. До када?
Nesrecno!!!!!
http://bigblog.tportal.hr/robik3a#30132
Šobić napušta intezivnu njegu
Iz Kliničkog centra Crne Gore kazali su da je postepeno poboljšanje karakteristično za ovakva oboljenja i da period oporavka traje dugo
Crnogorski kantautor Miladin Šobić danas će najvjerovatnije napustiti odjeljenje Intenzivne nege, da bi u narednom periodu bio smješten na Odjeljenju neurohirurgije, saznaju “Vijesti”.
Šobićevo zdravstveno stanje postepeno se poboljšava, a kako Vijesti nezvanično saznaju, kantautor već nekoliko dana komunicira sa okolinom.
Iz Kliničkog centra Crne Gore kazali su da je postepeno poboljšanje karakteristično za ovakva oboljenja i da period oporavka traje dugo. Zbog toga je rano za bilo kakve prognoze.
Miladin Šobić je 30. januara primljen u Klinički centar Crne Gore zbog krvarenja u mozgu. Nakon operacije uslijedila je vještački izazvana koma, a zatim i buđenje i početak oporavka poznatog kantautora.
aj dace Bog da se skroz oporavi, dobar je to covjek.
iz regiona:
http://www.advance.hr/vijesti/svi-za-jednoga-jedan-za-sve-gradani-predvodeni-udrugom-zivi-zid-sprijecili-delozaciju-obitelji-frlan/
lokalno:
Forex: Profit od 80% za samo 6 mjeseci
http://www.bankar.me/2013/03/01/forex-profit-od-80-za-samo-6-mjeseci/
Pesnik Lukšić:
http://www.pobjeda.me/2013/02/28/knjiga-straha-igora-luksica-na-zimskom-salonu/
banja mi je ovako kad je sve jasno iz naslova, pa pobjedu ne moram nagradit svojom posjetom niti im dati sansu da mi kontaminiraju sive celije svojim umotvorinama
http://blogofanzin.blogspot.com/2013/02/afera-prisluskivanje-novinari_9643.html
FOLKLORNA
Volim tebe Crna Goro,
neka mene mrzi stoka,
dobro znam da igram oro
i oprostim sve od oka ……..
Kome sam to zlo činio
i mrzio bilo koga,
jesam li neznaven bio,
pa psovao tuđeg Boga …….
Šta je onda, đe su ljudi,
nije valjda da ih nema,
jesu li svi redom ludi,
ili nam se potop sprema ……..
Fukara nas dugo vodi,
dok slijepci vječno ćute,
tu se jedan nesoj rodi,
a još gori samo mute …….. :((
mozda je bolje pocetiu sa akademskom demokratijom, da svako dobije onu diplomu na koju ima merak, pa da tako opremljni diplomama krenemo u demokrqatsku ekonomiju i dijelimo kako se kome digne?
O ekonomskoj demokraciji
Piše: Michael R. Krätke
Širom svijeta postoji konsenzus o ideji demokracije kao jedinom održivom konceptu dobrog društvenog uređenja. Međutim, takav pogled ne prelazi okvire politike. Danas se o dobrom društvu razmišlja kao o mješavini političke demokracije i kapitalističke tržišne ekonomije. Prema takvom pogledu na kapitalizam se gleda kao na komplementaran dio demokracije, no koji je jasno odvojen od nje. Kapitalistička ekonomija ne percipira se nužno kao demokratski poredak sama po sebi; može biti nedemokratska ili demokratska, dok god podrazumijeva demokratski politički poredak koji bi bio protuteža despotizmu kapitala i slobodnog tržišta, ili čak pretegnuo nad njime[1].
Stari i novi društveni pokreti po cijelome svijetu te ljevica u cjelini duboko vjeruju u intrinzičnu vrijednost demokracije. Ali ograničavanje demokracije kao načela i kao uređenja na područje politike i isključivo politike nije obično prihvaćeno na ljevici. Naprotiv, mijenjanje društvenog uređenja te mijenjanje svjetske ekonomije, svijeta tržišta i vladavine kapitala smatra se demokratskim procesom, čak i najvećim mogućim postignućem demokracije. Demokracija kao proces podrazumijeva potragu za moći i njezino osvajanje, kao i korištenje političke moći, a posebno državne vlasti, kao najvažnije poluge za promjenu strukture društva i prevladavanje kapitalizma kao ekonomskog uređenja. Skoro se svi na ljevici slažu da je preobrazba kapitalizma u dobro i pravedno ekonomsko uređenje moguća samo demokratskim sredstvima. Barem u Europi i Sjevernoj Americi ljevica je napustila sve težnje za benevolentnom diktaturom, čak i za kratko prijelazno razdoblje.
Antikapitalizam društvenih pokreta i ljevice u cjelini je skeptičan prema novom kapitalističkom svjetskom poretku, a posebno prema njegovoj neoliberalnoj poruci. Implicitno, a ponekad i eksplicitno, današnji antikapitalistički pokreti odbijaju tvrdnju da slobodno tržište samo po sebi predstavlja ekonomsku demokraciju te najbolji i jedini oblik ekonomske demokracije koji jeste i može ostati održiv. Današnji društveni pokreti kritizirajući strukture suvremenog kapitalizma fokusiraju se na rastuću moć financijskih tržišta. Uzimanjem u obzir ogromnu moć suvremenog financijskog kapitala, ponovno su započeli staru raspravu: je li doista moguće pomiriti kapitalizam i političku demokraciju, mogu li i hoće li oni biti dugoročno kompatibilni. Ako je vaš odgovor na ovo staro pitanje negativan, ako vidite kapitalizam onakvim kakav zapravo jest – prije kao prijetnju nego kao preduvjet ili stabilnu bazu za demokraciju – i ako smatrate da je demokracija puno važnija za dobro društvo nego kapitalizam, onda imate jasan politički argument protiv kapitalizma, a koji lako može postati argument u korist drugog ekonomskog uređenja – ekonomske demokracije. Da bismo očuvali demokraciju, moramo se riješiti kapitalizma i zamijeniti ga, ako je moguće, ne samo nečim boljim već i onim što jest i treba biti u skladu s političkom demokracijom – a to je ekonomska demokracija.
Koncept ekonomske demokracije
Ekonomska demokracije je neizbježno – upravo kao i socijalizam, komunizam i anarhizam – istovremeno i politički i ekonomski koncept. Kao politički koncept, ekonomska demokracija ne znači samo viši stupanj državne intervencije i kontrole nad ekonomskim procesima; demokratski izabrane i legitimirane vlade odavno to čine u mnogim dijelovima svijeta. Isto tako ne znači ni ponešto više osnovnih prava za radnike, čak ni ako proširimo model na sudjelovanje radničkih predstavnika u službenom političkom procesu odlučivanja. [2] Kada bi ekonomska demokracija značila sve to, zemlje s čvrsto ukorijenjenim korporativizmom poput Austrije ili Nizozemske smatrale bi se punokrvnim ekonomskim demokracijama već više desetljeća. Međutim ekonomska demokracija nije samo oblik radničkog samoupravljanja na razini pogona ili tvrtke (iako demokracija na radnom mjestu i samoupravljanje u tvorničkoj hali ostaju neophodni elementi bilo kojeg koncepta ekonomske demokracije). Prije će biti da, kada govorimo o ekonomskoj demokraciji, zapravo adresiramo raznolike odnose moći koji prožimaju cjelokupnu ekonomsku strukturu i utječu na svaki aspekt društva i njegova ekonomskog života. Pod time mislimo na prava i dužnosti, kontrole i zajednički nadzor koji mogu pružiti protutežu nelegitimnoj privatnoj i javnoj ekonomskoj moći. U krajnjoj liniji – i potpuno na tragu današnjih antikapitalističkih i antiglobalizacijskih pokreta – također govorimo o ekonomskom uređenju za međunarodnu ekonomiju, o uređenju koje bi moglo učinkovito izaći na kraj s globalnim katastrofama, s bogatstvom i siromaštvom narodā te s eksploatacijskom strukturom svjetskih tržišta. Upravo taj koncept demokratskog svjetskog ekonomskog uređenja još je uvijek najslabija karika suvremenog antikapitalizma.
Od ranih 1980-ih, a naročito nakon Velike preobrazbe 1989-1990., širom svijeta se ponovno vodi opsežna rasprava o modelima mogućeg ili izvedivog ”demokratskog socijalizma”. Demokratski socijalizam trebao bi predstavljati alternativu i kapitalizmu u njegovom različitom obličju i svim oblicima državne, centralno upravljane, “socijalističke” ekonomije koja je dramatično propala u bivšem sovjetskom bloku. [3] Iako je rasprava uglavnom ograničena na akademsko polje, njezina je važnost više nego očita ako uzmemo u obzir najveći suvremeni socijalistički eksperiment: kineski napor za izgradnjom i očuvanjem onoga što se još uvijek službeno naziva “socijalističkim tržišnim gospodarstvom.”
Rasprava se uglavnom vrti oko modela (ekonomske) demokracije. Model “participativne ekonomije” Michaela Alberta, samo je jedan od najnovijih primjera. [4] On obrađuje tematiku ostvarive ekonomske alternative kapitalizmu, tj. pitanje ekonomskog uređenja koje ne bi bilo ništa manje učinkovito, ali bi bilo mnogo pravednije od svog povijesnog prethodnika: alternativa koja bi bila poželjna i prihvatljiva u smislu osnovnih demokratskih vrijednosti: jednakosti, slobode, samoupravljanja i participacije.
Samoupravljanje na radnom mjestu nije najvažniji kamen spoticanja u trenutnoj raspravi oko različitih modela ekonomske demokracije, već demokratska priroda planiranja i koordinacijskih procesa na makroekonomskoj razini (gdje su u pitanju mnoge tvrtke, grane, cijele regije i zemlje, čak i svjetsko gospodarstvo). Zbog lošeg glasa koji prati centralno državno planiranje, rasprava ostaje na jednom krucijalnom pitanju: što će biti (ako uopće bude) uloga tržišta u novom ekonomskom uređenju? Je li neka vrsta ”tržišnog socijalizma” moguća i poželjna, odnosno vrsta ekonomskog uređenja u kojem tržišta ne vladaju, već su zauzdana ili ”podruštvljena”, stavljena i zadržana pod društvenom kontrolom te njima upravljaju demokratska politička tijela umjesto anonimnih “tržišnih aktera”?
Lako je uočiti zašto mogućnost ili poželjnost demokracije na radnom mjestu ili na razini poduzeća pobuđuje malo rasprava: jednostavno postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da radničke kooperative mogu voditi tvrtke jednako učinkovito kao i privatni poduzetnici ili kapitalisti i njihovi menadžeri, ako ne i puno bolje. Radničke kooperative u pravilu imaju niže nadzorne i administrativne troškove, nižu stopu izostajanja s posla i nižu fluktuaciju radne snage od privatnih kapitalističkih poduzeća. Kooperacija, radničko samoupravljanje i participiranje na radnom mjestu zapravo povećavaju produktivnost. [5] Demokracija – odnosno pravo upravljanja i organiziranja vlastitih aktivnosti zajedno i u skladu sa svima koji su u njih izravno uključeni – uspijeva na razini mjesta rada. Uspijeva ako postoje prava koja ljudima na radnom mjestu stvarno daju glas i moć slobodnog odlučivanja, prava koja im nedostaju u “normalnim”, strogo hijerarhijskim radnim odnosima koji danas prevladavaju u privatnom i javnom sektoru. Takva prava čak nisu neizbježno povezana s pojedinačnim ili kolektivnim vlasništvom poduzeća (ili imovine poduzeća, njegovih proizvodnih resursa). Ustvari, oduvijek su postojali različiti oblici radničkih kooperativa, jednako kao što su postojali različiti oblici radničkog suodlučivanja u privatnim kapitalističkim poduzećima.
Ekonomska demokracija može biti ograničena na osnovno pravo biranja vlastitih upravitelja (bilo samostalnih rukovoditelja, bilo članova radničkih vijeća) ili može biti toliko široka da omogućuje pravo na trajnu uključenost u sve relevantno donošenje odluka na razini radnog mjesta i/ili tvrtke. Nažalost, ovdje postoji problem: strukturu rada, nejednakost poslova i kvalifikacija, hijerarhiju poslova (što je posljedica visoke razine specijalizacije u suvremenim radnim organizacijama) ne može se tek tako prevladati. Upravo ovakva struktura potkopava demokratski princip “jedan čovjek – jedan glas” jer stručnjaci ili specijalisti u bilo kojem području neizbježno postaju važniji, a onda i moćniji od laika ili ne-stručnjaka.
Zbog toga se susrećemo sa starim Lenjinovim problemom: kuharica bi trebala upravljati ako ne državom, onda barem kuhinjom – no može li ona to? Je li bilo koja kuharica ili skupina kuharica sposobna upravljati kuhinjom, a da ne uništi obrok? Kako bi se uravnotežila hijerarhija znanja, odgovornosti, iskustva i njima posljedične “stručnosti”, problemu se može doskočiti rotacijom na poslu ili redizajniranjem radnih mjesta. Može se zamisliti struktura u kojoj su znanje, stručnost i moć odlučivanja u kriznim situacijama sistematično razdvojeni tako da filozofi ne vladaju; pa ni birokrati ni profesionalni političari. Umjesto toga funkcionirala bi vijeća organizirana prema prastaroj praksi porote građana.
Problem makroekonomskog planiranja
Na još veće probleme nailazimo ako se odvažimo zamisliti neku vrstu procedure demokratskog planiranja na makroekonomskoj razini. Nitko ne poriče nužnost pažljivog planiranja – sve velike i male tvrtke planiraju u određenoj mjeri. No mnogo se rasprava vrti oko triju glavnih pitanja: (a) što planirati, (b) tko će planirati i, zadnje ali ne i najmanje važno, (c) kako bi se trebalo demokratski organizirati takvo makroekonomsko planiranje?
Planiranje je danas na lošem glasu, iako je sveprisutno; npr. planiranje proračuna u cijelom javnom sektoru, dugoročno planiranje proizvodnje i ulaganja u svim većim korporacijama. Ali institucije za makroekonomsko planiranje koje postoje u ovom ili onom obliku u mnogim zemljama (središnje banke, pa čak i uredi za centralno planiranje u Francuskoj ili u Nizozemskoj) zapravo nemaju nikakvog autoriteta nad pojedinim tvrtkama ili granama. Njihovo je planiranje besmisleno zato što nije osmišljeno za poučavanje tvrtki koje pripadaju javnom sektoru (kao, primjerice, u slučaju francuske planifikacije).
Sve bi se ovo trebalo radikalno promijeniti u bilo kojem obliku “demokratične” ekonomije: osnovna pravila upravljanja neće biti nametnuta samo samostalnim tvrtkama, već bi i samoupravljanje radničkih kolektiva bilo podvrgnuto nekoj kontroli i smjernicama odozgo, koje bi bile legitimirane demokratskim donošenjem odluka o pravilima upravljanja/menadžmenta na višem (društvenom) nivou. Štoviše, sve vrste osnovnih ekonomskih aktivnosti – proizvodnja, potrošnja, štednja, investiranje, dezinvestiranje, prodaja, kupnja, kreditiranje, marketing itd. – neće više biti samo privatna stvar, već će biti u potpunosti politizirane. U demokratskom ekonomskom uređenju osnovne ekonomske aktivnosti moraju biti legitimirane, vladavina “tržišnih silnica” osporena, a pojedinci i kolektivi moraju dobiti svoja prava: umjesto “tržišta” (što je u praksi način da se ukaže na privatne odluke i vladare pojedinih tržišta), proizvođača i potrošača, svi (zainteresirani) sudionici trebaju raspravljati, pregovarati i na kraju odlučiti o smjeru i toku ekonomskog razvoja.
Naravno, niti se može niti se treba sve planirati; tvrtke i radničke kooperative trebaju i dobit će visok stupanj autonomije u svojim svakodnevnim poslovima. Ali predviđeno je i mnogo dogovaranja o pitanjima od presudne važnosti za investicijske odluke: na razini poduzeća, grana i regija. Investicijske odluke – na razini tvrtke kao i na društvenoj razini – uključuju odluke o inovacijama, o novim proizvodima, o korištenju i/ili razvoju novih tehnologija, o restrukturiranju cjelokupnih industrija, o otvaranju novih poduzeća ili zatvaranju drugih. Općenito govoreći, četiri su zadatka dio rada na makroekonomskom investicijskom planiranju: (1) odlučivanje o ukupnoj veličini fondova za socijalno investiranje; (2) odlučivanje o investicijskim prioritetima među postojećim alternativama; (3) odlučivanje bilo o većim ili manjim inovacijama (po pitanju rizika i šansi koje se tiču i obuhvaćaju proizvode i proizvodne procese) ili o pitanju pokretanja ili prestanka određene vrste ekonomske aktivnosti; (4) odlučivanje o kriterijima uspjeha i provedbe za tvrtke i grane. Očigledno, odluke (2) i (3) zajedno određuju put rasta i razvoja ekonomije kao cjeline. Prema tome temeljno pravo koje građani moraju dobiti u bilo kojem demokratskom ekonomskom uređenju jeste pravo sudjelovanja u kolektivnom donošenju odluka o akumulaciji i investiranju.
Modeli ekonomske demokracije temelje se, u najmanju ruku, na nekoj vrsti društvene kontrole neto investicija. Na društvenoj razini one zahtijevaju oblik demokratskog donošenja odluka koristeći ovaj ili onaj oblik predstavničke demokracije i uključivanja proizvođača i potrošača te države, što predstavlja “opće interese” kao što su razvoj prirodne sredine ili interesi budućih generacija. Dodjela postojećih investicijskih sredstava (danas između 5% i 12% BDP-a u naprednim kapitalističkim zemljama) neće biti podložna odlučivanju privatnih vlasnika, kapitalista ili njihovih zaposlenih menadžera, već kolektivnom donošenju odluka u tijelima izabranih predstavnika koji zastupaju sve ljude uključene i zahvaćen procesom ekonomske reprodukcije. U demokratskom ekonomskom uređenju pojedinačne tvrtke ili korporacije morat će pridonijeti fondovima društvenog investiranja redovitim plaćanjem poreza nametnutih na neto dobit. Da bi mogle ulagati, morat će se prijaviti za investicijska sredstva koja će biti dodijeljena kao kredit; morat će podnijeti pojedinačne investicijske planove na odobrenje, a sve u skladu s općim standardima koje će ustanoviti javna tijela zadužena za kontrolu društvenih investicijskih fondova. Sustav javnih investicijskih banaka funkcionirat će kao posrednik između društva (ili predstavničkih tijela) kao vlasnika općih investicijskih fondova s jedne strane i pojedinačnih tvrtki (uključujući i radničke kooperative) kao privremenih korisnika dijela tih sredstava s druge strane. Takav minimalni sustav demokratske kontrole i planiranja, naravno, zahtijeva određene institucije – vijeća za investicijsko planiranje i javne investicijske banke – koje će djelovati pod kontrolom općih predstavničkih tijela (vijeća i/ili parlamenata) odgovornih za sve vrste političkog donošenja odluka.
U drugoj krajnosti, morali bismo zamisliti ekonomiju u kojoj je sve pod javnom, demokratskom kontrolom i u kojoj baš svaku ekonomsku odluku donose svi ljudi na koje ona utječe. Sukladno tome potrošači moraju odlučiti o svojim potrebama i zahtjevima kako bi proizvođači bili upoznati s njihovim preferencijama. Radničke kooperative s druge strane moraju osigurati potrebne informacije o troškovima za nekoliko proizvodnih alternativa. Konačno, odluke o tome što, kada, gdje, kako i po kojoj cijeni proizvoditi moraju se razmotriti u interaktivnom procesu u kojemu pojedinačni potrošači (ili šire zajednice potrošača) pregovaraju s pojedinačnim radničkim kooperativama (ili većom skupinom poput udruge kooperativa). Ključno pitanje ostaje hoće li ili ne, i u kojoj mjeri mogu i trebaju, tržišni odnosi i konkurencija među proizvođačima (autonomne tvrtke ili radničke kooperative) igrati ulogu u tom procesu – i ako u njemu budu sudjelovali, može li ih se držati pod demokratsku kontrolom. Što se tiče bitnog pitanja kako uklopiti dijelove “tržišnog socijalizma” u demokratski ekonomski poredak, predlagalo se da tržišta budu promptno “podruštvljena”.[6] Ako bi se tržišta zauzdala unutar pojedinih institucija koje su zadužene za organizaciju i nadzor djelovanja svih sudionika na tržištu, bilo bi moguće uvesti transparentnost, regulirati konkurenciju i zapravo “ovladati tržištem “.
Povijest kapitalizma pruža mnogo primjera kontinuiranih napora da se “ovlada tržištem” koji su bili poprilično uspješni, pogotovo u slučaju novoindustrijaliziranih zemalja. U pravilu bi se države i državne birokracije koje organiziraju tržišta i njima upravljaju jedva mogle okarakterizirati kao demokratske. [7] Analima novoindustrijaliziranih zemalja 19. i 20. stoljeća dominiraju autokratski režimi. Za održiv oblik ekonomske demokracije potrebno je više od čisto političke volje i snažnog poticanja u smjeru gospodarskog razvoja. Naprotiv, vitalna ekonomska demokracija bila bi u skladu s nižim stopama gospodarskog rasta i temeljila bi se na kvalitativnim zajedničkim ciljevima razvoja, koji mogu biti definirani u organiziranim javnim raspravama. Naravno, demokratsko ekonomsko uređenje koje politizira sve makroekonomske probleme, te stoga zahtijeva mnogo više sofisticiranih argumenata i legitimacija, predstavljalo bi još više poteškoća upravljanja za one koji kreiraju politiku.
To je povezano s pitanjem opsega i razmjera tržišnog socijalizma: hoće li tržište rada, tržište kapitala, tržište za prirodne resurse postojati ili ne. U socijalističkoj/komunističkoj tradiciji postoji jaka sklonost da se ili ukine ili ozbiljno ograniči takva tržišta. “Socijalizirana” tržišta koja omogućuju demokratsku kontrolu i donošenje odluka u vezi tržišnih procesa mogu osigurati alternativu. Budući da bi javna nadzorna i regulatorna tijela upravljala takvim tržištima i kontrolirala ih, mogla bi se primijeniti načela demokratskog donošenja odluka. I danas postoje mnoge takve agencije ili tijela. To je ono što nam je u trenutnom žargonu poznato kao BINGO, tj. nevladine organizacije s izraženom poslovnom orijentacijom. Zapravo se radi o formalno organiziranim i institucionaliziranim poslovnim zajednicama koje su izvan dosega demokratske kontrole i djeluju kao džentlmenski klubovi koji se međusobno umrežavaju. Njih će biti lako, čak i nužno, zamijeniti demokratski organiziranim, legitimnim javnim tijelima u onom trenu kada privatni vlasnik kapitala i poduzetnik budu uklonjeni iz središnjeg mjesta u ekonomskom životu društva. U novom kontekstu socijaliziranih tržišta, javna tijela trebala bi uspostaviti norme, standarde i pravila za sudionike na tržištu: cjenovne norme, dohodovne norme ili platne norme kao i proizvodne ili kvalitativne norme te norme proizvodnje (uzimajući u obzir na primjer potrošnju energije, utjecaje na okoliš, zdravlje i ponašanje). Uz dodatak snažnog segmenta kolektivnog, demokratskog donošenja odluka o investicijama (kao što je gore navedeno), socijaliziranje alokacijske funkcije tržišta, pa čak i socijaliziranje “poduzetničke” funkcije, uz promicanje inovacija i “novih kombinacija”, posve bi se približili punopravnom demokratskom ekonomskom uređenju.
Očuvanje nekih tržišnih elemenata kombinacijom “ekonomske demokracije” i “tržišnog socijalizma” na prvi pogled može djelovati neobično, kompromitirajući čak cijeli projekt novog ekonomskog uređenja u kojem bi društvo ponovno vodilo vlastitu ekonomiju umjesto da ekonomija dominira društvom kao u kapitalizmu. Međutim tržišta, čak i ona vrlo regulirana, imaju određene prednosti: mogu izbjeći beskrajne i bezuspješne međusobne bitke između sukobljenih pojedinačnih interesa. Tržišni rezultati mogu biti prihvaćeni kao privremeno rješenje za stvarne sukobe između pojedinih legitimnih ekonomskih interesa. Međutim u demokratskom ekonomskom uređenju tržišta nikada ne mogu biti ultimativni autoritet odgovoran za konačno rješavanje sukoba. Budući da su tržišta slijepa i gluha, da su rijetko “učinkovita” i budući da se “tržišni neuspjesi” događaju posvuda, bilo koji koncept tržišnog socijalizma treba se snažno osloniti na korektive tržišta ugrađene u sustav kao cjelinu. Uvijek treba postojati mogućnost žalbe na ishode tržišta, žalbe višem, političkom autoritetu, onom autoritetu koji je sposoban i ovlašten pokrenuti javnu raspravu i demokratsko donošenje odluka o bilo kojem srazu ekonomskih interesa. Ekonomska demokracija doista bi zahtijevala mnogo vremena. Stoga bi jedna od njezinih pretpostavki bila razumno smanjenje radnih sati za sve [radnike].
Sadašnja rasprava o demokratskom socijalizmu i izvedivom obliku ekonomske demokracije progonjena je propalim iskustvom visokocentraliziranog državnog planiranja u tzv. “socijalističkim zemljama”. Može li se neuspjeh izbjeći demokratizacijom procesa planiranja? U principu može. Ali koji je oblik donošenja odluka, koji oblik sudjelovanja pri donošenju odluka potreban kako bi proces planiranja bio učinkovit? Socijalisti su danas skloni misliti da tehnički problemi centralnog planiranja mogu biti prevladani zahvaljujući većoj moći računala koju imamo na raspolaganju. Na temelju interneta kao novog načina kako za razmjenu i distribuciju informacija tako i za donošenje odluka, Michael Albert koncipirao je participativni proces koji je istodobno i vrlo uključiv (svima daje vlastito pravo glasa) i interaktivan. Mada se čini da oduzima mnogo vremena, izgleda vrlo jednostavan: želimo znati što ljudi žele? Samo upitamo. Želimo znati koji su troškovi povezani s tim željama? Samo upitamo. [8] Ali kako kasnije odlučiti o prioritetima ako ne pretpostavimo osnovni uvjet “izuzetno obilnog bogatstva”, gdje svaka želja može biti ispunjena bez obzira na cijenu? Očigledno je da je potreban proces pregovaranja, ali moramo donijeti i konačnu odluku. Kako odlučiti o takvim pitanjima?
Običnom većinom glasova, kvalificiranom većinom ili pak drugim pravilima kolektivnog odlučivanja? U svakom slučaju, prvi potez institucionalizacije demokratskog ekonomskog uređenja uvijek podrazumijeva zajedničku odluku o tome kako odlučiti u gospodarskim pitanjima. Kako organizirati planiranje kao proces koji omogućuje da učimo iz pogrešaka i izbjegavamo slijepe ulice i krize? Neizbježno je da se ponekad sukobe ekonomski interesi. Kako ih procijeniti i odmjeriti? Koji ekonomski interes treba prevladati jednom kada je moć kapitala ukinuta kao kvaziprirodna osnova gospodarskog odlučivanja? Čak i ako smo dužni prihvatiti svačiji ekonomski interesi kao jednako važan, nisu svi interesi iste vrste. Ono što jednome može biti od vitalne važnosti, nekome drugome izgledat će kao marginalno pitanje. Stoga trebamo pravilo (ili pravila) za odlučivanje između ekonomskih interesa različite hitnosti i dometa. Što se tiče osnaživanja i sudjelovanja u donošenju ekonomskih odluka, mogla bi se zamisliti primjena prilično rolsovskog pravila: osnažiti one koji izravno snose teret kolektivne odluke o kojoj se radi (možda im čak dati i moć veta i blokiranja kolektivnog donošenja odluka u kojima su manjina), čak i ako su zanemariva manjina – primjerice oni ljudi koji će zbog ekonomske promjene o kojoj se radi izgubiti nešto što im je od vitalnog značaja, poput domova, radnih mjesta, vještina ili okoliša, trebaju dobiti priliku uložiti veto i prisiliti većinu da još jednom promisli i pregovara o tom pitanju.
Strategija i strategije
Socijalističke strategije preobrazbe uvijek su se temeljile na uvjerenju da ćemo naći elemente, osnovne sastojke kojima ćemo graditi novu ekonomiju unutar kapitalističkih ekonomija kakve trenutno poznajemo. [9] Zapravo, još uvijek primjećujemo elemente, pa čak otoke ekonomske demokracije u današnjem kapitalističkom svjetskom gospodarstvu. Primjećujemo ih u kooperativnom pokretu rasprostranjenom širom svijeta (u koji je na svjetskoj razini uključeno više od 800 milijuna), primjećujemo ih u različitim oblicima organizirane solidarnosti i samopomoći u mnogim dijelovima svijeta koji se pojavljuju u različitom ruhu. U nekim dijelovima svijeta, čak i u nekim europskim zemljama, “socijalna” ekonomija još uvijek pruža zaposlenje i sredstva za život mnogim ljudima. Kooperativni je pokret izuzetno živ širom svijeta i u svojoj horizontalnoj organizaciji uključuje više od 800 milijuna ljudi na globalnoj razini. U zemljama EU-15 trenutno postoji 135.000 kooperativa s više od 84 milijuna članova koje osiguravaju radna mjesta za oko 2,7 milijuna ljudi. Ovo možda ne izgleda posebno impresivno s obzirom da je većina proizvođačkih kooperativa vrlo mala (oko 4,5% do 5% udjela u ukupnoj zaposlenosti u zemljama poput Španjolske ili Finske), iako je njihov tržišni udio puno veći (18% do 35% u trgovini na malo i zdravstvenoj zaštiti, 55% do 83% u poljoprivredi u različitim europskim zemljama). Ako promatramo cjelokupnu “socijalnu” ekonomiju (uključujući ne samo kooperative već i različite vrste neprofitnih organizacija) dobivamo puno veći udio zaposlenih (od 8,2% u Italiji do 16,6% u Nizozemskoj).
Ljevica treba promicati i podržavati takve alternative i sve više ili manje ne-kapitalističke oblike gospodarskog života te ih koristiti kao temelj za vlastite dugoročne strategije preobrazbe. Potrebno je obnoviti ranije postojeća savezništva društvenih pokreta između kooperativnih pokreta, sindikata i lijevih političkih stranaka. U strateškom je smislu posve logično podupirati i promicati “treći sektor” u svim kapitalističkim zemljama i pokušati formalizirati “neformalnu ekonomiju”. Uz potrošačka prava moraju se proširiti i ojačati i radnička prava. Društveni pokreti, sindikati i lijeve političke stranke moraju se uključiti u borbu za javne investicije, za povratak i obnovu javne sfere u kojoj se donose odluke o našem zajedničkom ili javnom bogatstvu (u smislu javnih dobara i usluga). Ljevica se mora ponovno uključiti u rasprave o ekonomskim reformama i ekonomskim eksperimentima širokih razmjera u socijalističkim zemljama – s tim da je opasna cesta prema kineskom tržišnom socijalizmu daleko najvažnija tema. Isto tako mora promisliti ekonomsko i društveno uređenje koje se nalazi s onu stranu kapitalizma, a koje teži ostvariti. Ako u tome ne uspije, jedina preostala opcija bila bi reforma kapitalizma smanjenjem njegove destruktivnosti i povećanjem njegove održivosti. Ako bi s druge strane uspjela afirmirati ekonomsku demokraciju, ljevica bi imala jake razloge za obnovu saveza s milijunima ljudi koji već sudjeluju u „socijalnoj“ ekonomiji i kooperativnim pokretima u Europi i drugdje. Štoviše, tako bi vratili argumentaciju za radikalne reformističke strategije reguliranja, pa čak i upravljanja tržištima – povlačeći za sobom ustrajne napore za demokratiziranje (stoga “socijaliziranje”) institucija koje danas zapravo upravljaju različitim vrstama tržišta.
Bilješke
[1]Usp. Dan Usher, The economic prerequisites to democracy, New York: Columbia University Press 1981. Usherova knjiga dobro ilustrira konvencionalan liberalni pogled: nema demokracije bez kapitalizma.
[2] Kao i kod “suodlučivanja” u Njemačkoj koje radničkim predstavnicima daje pravo sudjelovanja u donošenju odluka na razini uprave – naravno ne u svim sektorima, već samo u određenim, odabranim područjima privatnog gospodarstva. Čak i u svojem ograničenom i okljaštrenom obliku, kapitalisti i menadžeri žestoko se protive radničkom “suodlučivanju” jer ugrožava njihov despotizam. Neki prosvijetljeniji kapitalistički despoti, naravno, naučili su živjeti s time.
[3] Za pregled lijevih analitičara koji su napustili bilo koji koncept centralnog makroekonomskog planiranja vidi Christopher Pierson, Socialism after Communism. The New Market Socialism, Cambridge: Polity Press 1995.
[4] Usp. Michael Albert, Parecon. Life after capitalism, London – New York: Verso 2003.
[5] Vidi dokaze dostupne u detaljnoj studiji najvećeg kompleksa radničkih kooperativa u Europi, španjolske kooperative Mondragon: H. Thomas / D. Logan, Mondragon: An Economic Analysis, London: Allen & Unwin 1982. Već sredinom 19. stoljeća izvještaji britanskih sindikata o radničkim kooperativama potvrđuju da su zapravo radile učinkovitije, tj. imale niže “upravljačke troškove” i daleko niže administrativne troškove od usporedivih privatnih poduzeća. Kada je Marx hvalio veću učinkovitost radničkih kooperativa u rukopisu iz 1864-1865 (koji je kasnije postao treći svezak Kapitala), oslanjao se na dokaze iz izvještaja sindikata.
[6] Usp. Diane Elson, Market socialism or socialization of the market?, in: New Left Review 172, 1988, str. 3 – 44.
[7] Usp. Osvrt Robert Wadea na iskustvo azijske države u razvoju: Governing the Market: Economic Theory and the Role of Government in East Asian Industrialization, Princeton: Princeton University Press 1992.
[8] Usp. Michael Albert, Op. cit., str. 128 e.s.
[9] To je, u suštini, srž Marxovog pojma ‘”znanstvenog” socijalizma: ako ne možemo pronaći materijalne, moralne i intelektualne elemente za izgradnju nove ekonomije i društva u okviru stvarno postojećeg – iako prerušenog – kapitalizma, sva naša nastojanja da prevladamo kapitalizam doista će biti uzaludna. Naravno, ne samo da moramo pronaći takve elemente već ih moramo koristiti kako bismo gradili novo društvo. Usp., Michael R. Krätke, Jenseits des Kapitalismus. Oder wo die kapitalistische Entwicklung über sich hinausweist, in: Marcus Hawel i Gregor Kritidis (ur.), Aufschrei der Utopie, Hannover: Offizin Verlag 2006, str. 163–183.
Slobodni filozofski
Evo na rts 2 dokumentarni film o glenkoru!!!!!! Strani.
Upravnik Pošte pravio spisak o političkom opredjeljenju zaposlenih?
04. mart 2013.
Share
Upravnik Pošte u podgoričkoj ulici Slobode Dragan Tomašević, vodio je tajni spisak o političkom opredjeljenju zaposlenih i dostavljao ga izvršnom diretkoru te kompanije Milanu Martinoviću, piše Dan.
Taj dnevnik prenosi da je spisak na kojem se navodi političko opredjeljenje zaposlenih, prema procjeni Tomaševića, napravljen 25. aprila 2009. godine.
Tomašević u dopisu Martinoviću navodi da je pri sastavljanju tog dokumenta koristio i podatke od članova službe državne bezbjednosti.
“Pošto ste radili bazu podataka za našu partiju, ja sam opservacijom iz više uglova, koristeći prijateljstva sa terena, mrežu partije, pripadnike službe agencije za nacionalnu bezbjednost, došao do relevantnih podataka, za svakog radnika u Pošti jedan, mada znam i za druge jer sam godinama u sistemu”, navodi se u dopisu Tomaševića.
foto: mallofmontenegro.com
BIZNIS IDEJA NA CGi NACIN, NAPRAVITE DRAGOJ DIJETE, 3 mjeseca, PRIJE PORODJAJA zaposlite DRAGU U VASOJ COMPANIJI sa platom od 7000 eura, poslije PORODJAJA DRAGA DOBIJA TRUDNICKO I DIJELITE DOBIT.
Svakakve li si marifetluke naučio u Danskoj ……. :))
U Dansku KRALJICA I CISTACICA, imaju ista PRAVA, TRUDNICE, BOLOVANJE I STARACKA PENZIJA I SOCIJALA, sve je to UJEDNACENO I IZJEDNACENO.
Pravi komunizam, nego što …… :))
Policajcu četiri mjeseca zatvora zbog napada na Slavka Perovića
Objavio/la PCNEN Vijesti 04. Mar. 2013. | 14:51
Bivši policijac Božidar Jauković osuđen je danas na četiri mjeseca zatvora zbog napada na bivšeg lidera Liberalnog saveza Crne Gore Slavka Perovića, u junu prošle godine u Herceg Novom.
Jauković je u vrijeme kada je fizički i verbalno nasrnuo na bivšeg lidera liberala bio na dužnosti i osuđen je na još 14 meseci zatvora zbog kršenja uslovne kazne za slična krivična djela iz ranijeg perioda.
Osnovni sud u Herceg Novog ocijenio je da je Jauković prekoračio policijska ovalašćenja kada je sredinom prošle godine udario Perovića, prenosi RSE.
Tužilaštvo je teretilo Jaukovića za “zlostavljanje” Perovića i “vrijeđanje” njegovog ljudskog dostojanstva.
Bivši lider liberala kazao je Televizji Vijesti da ne zna da li će se žaliti na presudu Osnovnog suda u Herceg Novom.
Ponovio je i da nije riječ o prekoračenju ovlašćenja, već o “atentatu” na njega.
Фолиранти
Koga personifikuje Pinokio? ….
Zajebavaš li se Fantom ili ozbiljno pitaš?
Svi mi koji učesrvujemo u ovim lažima kao glasači, slušajući njihove obmane i laži
smo Pinokio.
Pinokio je drveni lutak kojem kad laže raste nos ……. koliko se vidi iz priloženog, ni ti, ni Stranger nijeste drvene lutke ……..
koristis li ti perfect kada mozak?…ako ne koristis moci ces ga jednog dana prodati za velike novce…mozak alberta einsteina tako ne vrijedi mnogo jer je potpuno istrosen…jedan poznati muzicar tvrdi da je mozak bubnjara od neprocjenjive vrijednosti…nikada nije koriscen…
uh zipp i ti si tu…moze li jedno pitanje?…
Jednom prilikom si mi rekao da si “old school”. Sticajem okolnosti načuo sam da Perfekt ima prilično cijenjen pečat i potpis na potvrdi da je rabio, i to na vrlo adekvatan način, svoje kefalo. Koji je rektor potpisao tvoju potvrdu? Sanja Vlahović?
zar ti za upotrebu mozga treba potpis?!…uh neon . sad si me uplasio…i ti si ovdje dosao sa nekog pregleda…
Na “old school” niste imali logiku? :) Ajd` se sada vrati na moj komentar, pronađi premise i pokušaj da izvedeš ispravan zaključak. Kad to odradiš, nabaci malo vickastog tona i pošalji me na pregled. Ali, oprezno! Šala uvijek otkriva identitet… ;)
Da li je moralno što su naši funkcioneri nosioci akademskih zvanja sa magisterijima i doktoratima koji su plagijati? (ili je moraqlnije sto su profesori na univerzitetima dobili ta ista zvanja na isti ili slican nacin, a sad uce tudju djecu?)
fino je okitila ova gospodjica (ili gospodja, da ne zamjeri), svaka joj cast. zabrana rada partijama i partijskom moralu!!! zivjeli pojedinci i direktna parlamentarna gradjanska reprezentacija, dolje partijski klubovi, meniji i regresi!!
de cen tra li za ci ja!!!!!!!!
Građanski
Moral
Koji su moralni uzusi u današnjoj Crnoj Gori? Koje su nam to vrijednosti neupitne, a po kojima se cijeni što je to dobro a što loše? Koji je to moralni kod vladajuće garniture čiji bi čelnik sa stanovišta moralnog žandarma sada trebao da počne “čišćenje”?
Daliborka Uljarević
Autorka je izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO)
Nedavno smo u medijima čitali da je predsjednik Vlade i DPS-a Milo Đukanović na jednom promotivnom skupu kazao da je tokom odsustva iz izvršne vlasti (neko vjeruje da je ta vlast bila bez njegovog uticaja?!), mogao objektivno sagledati stanje i vidjeti svu „neposvećenost, neprofesionalnost, nelojalnost i nemoralnost koju imaju pojedinci ili djelovi državnih službi“. U prepoznatljivom maniru odlučno je i najavio: „Moramo državni aparat efikasno istrijebiti od svega toga…”
Ova izjava je interesantna iz više uglova.
Prvo, mogla bi da indicira da je Đukanoviću sve ovo promaklo u godinama duge vladavine, pa to logično dovodi u pitanje njegovu sposobnost da vlada, jer ovakve pojave nijesu procvjetale u vrijeme Lukšićevog mandata, koji ih je naslijedio kao i mnogo štošta prilikom oktroisanja.
Drugo, ako uzmemo da je hipotetički sve to tako i suzdržimo se osuđivanja ove naknadne pameti, bilo je za očekivati da je Đukanović sa tim saznanjem ušao u formiranje bitno drugačije Vlade. A nije, već je vratio i neke od najupitnijih kadrova.
Treće, dolazimo do sadržaja odlučujućih kriterijuma u nečijoj daljoj sudbini u takvoj vlasti. Nesporno, državnim službenicima treba mjeriti posvećenost i profesionalizam. No, opasno je, u svjetlu otvorenih ozbiljnih afera o načinima zloupotrebe državnih resursa od strane DPS-a, pričati o kategorijama “lojalnosti” i “morala”. Opasnost leži, prije svega, u poistovjećenju vladajuće partije sa državom, pa nije teško zaključiti da za one koji nijesu partiji lojalni neće biti ni mjesta u Vladi. Radikalniji od mene bi ovdje mogli podsjetiti na koncept tzv. “vrhunske lojalnost” koji su razvijali nacisti.
Posebno je zanimljivo pitanje morala i ko ga određuje… Moral se definiše kao oblik društvene svijesti, skup nepisanih pravila, navika, običaja, načina ponašanja, komunikacija koje jedna zajednica prihvata kao svoje norme življenja i ustanovljuje u skladu sa svojim vrijednostima, regulišući tako međuljudske odnose. Moralna pravila se razlikuju kroz vrijeme i prostor, a njihovo kršenje ne prate zakonske sankcije, već su sankcije griža savjesti, osuda ili bojkot zajednice.
Koji su moralni uzusi u današnjoj Crnoj Gori? Koje su nam to vrijednosti neupitne a po kojima se cijeni što je to dobro a što loše? Koji je to moralni kod vladajuće garniture čiji bi čelnik sa stanovišta moralnog žandarma sada trebao da počne “čišćenje”?
Da li je moralno tretirati državne resurse kao partijske? Da li je moralno što se direktorima preduzeća koja propadaju isplaćaju enormne otpremnine i druge beneficije dok radnici tih istih preduzeća po crnogorskim ulicama traže ono što su pošteno zaradili? Da li je moralno što su mnogi funkcioneri svoje porodice i ljubavnice dobro obezbijedili nemilice cijedeći institucije? Da li je moralno što su naši funkcioneri nosioci akademskih zvanja sa magisterijima i doktoratima koji su plagijati? Da li je moralno što se zvaničnici te Vlade javno druže sa “kontraverznim biznismenima”, protiv kojih se i pored brojnih osnova sumnje u ovoj zemlji ne smije valjano sprovesti ni jedan postupak? Da li je moralno zloupotrebljavati institucije kako bi se vršio obračun sa neistomišljenicima? I mogli bismo ovako u nedogled…
Uz sve razlike u pogledu morala, u svim društvima i vremenima bilo je i ostalo nemoralno raditi protiv članova zajednice, odnosno zaštita svih građana i građanki jeste primarna funkcija morala. Takvog morala nema u postojećoj vlasti, ili je incidentan. Zato nam se i može desiti nezapamćeno posrnuće tužilaštva koje je npr. uglednog univerzitetskog profesora zbog nepoželjnih stavova protiv Đukanovića, iznesenih u autorskoj kolumni, zvalo na informativni razgovor, pri čemu je zbog hitnosti postupka policija urušila i autonomiju univerziteta, a to isto tužilaštvo nije imalo profesionalne hrabrosti i posvećenosti da pozove na sličan razgovor partijske šrafove čija je jedina težina partijska knjižica koju imaju i stepen lojalnosti prema toj partiji. Takva je odluka tužilaštva pohvaljena kao ispravna od najviših vladajućih struktura DPS-a!
Mora da su partijska lojalnost i moral prevladali druge nedostatke, pa se ne otvara pitanje odgovornosti tužilaštva kao najslabije karike borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Dodatno, ovaj primjer ukazuje na sistem kojem Đukanović teži i zarad kojeg sprema čišćenje svih koji nijesu spremni biti puki ali efikasni egzekutori partijskih naloga. Logično bi bilo i da se Ranka Čarapić uskoro nađe na nekoj poziciji u toj “osvježenoj” Vladi, jer bi njeno marginalizovanje ili, daleko bilo, otvaranje pitanja njene odgovornosti moglo demoralisati plejade onih u DPS-u za koje je riječ partijskog šefa jedini zakon koji se poštuje.
Đukanovićeva priča nema nikakve veze sa moralom, sve dok nas uskraćuje za pokretanje konkretnih postupaka utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su pod plaštom partije koju vodi sebi i partiji pribavili ogromne koristi na štetu javnog interesa.
Njegov neodgovorni sarkazam jeste odraz kontinuiranih otpora ove vlasti da izgrađuje modernu demokratiju zasnovanu na vladavini prava. Vlasti koja je u proteklih pet godina potrošila min. 36 582 698, 93 eura iz nacionalnog IPA programa EU fondova i Budžeta Crne Gore direktno uloženih u nadležne organe za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, a kada se tome dodaju i regionalni EU fondovi, ulaganja država članica EU, SAD, itd. između 80-100 miliona eura, ne uspijevši da proizvede vidljive i mjerljive rezultate.
Dakako, lakše je i poželjnije utvrđivati partijsku lojalnost i moral, nego odgovornost onih koji ne mogu, zbog nedostatka kapaciteta i integriteta, raditi svoj posao po zakonu, jer bi sprovođenje tog zakona bilo opasno za ovu vlast, pa i samog Đukanovića. I zato će, kako stvari stoje, sve biti dozvoljeno sem udara na lik i djelo partijskog vođe i partije. Potvrdu za to su dobili i navijači kojima se dozvoljava da svojim transparentima šire krivično kažnjiv jezik mržnje prema seksualnim manjinama, ali ne i da traže posao od predsjednika Vlade uz asocijacije na crnogorsku realnost u kojoj je partijska lojalnost ta po kojoj se dobija ili gubi posao.
lojalnost i posvecenost su unutrasnja stvar dps-a…moralnost i profesionalnost su legitimna meta opozicije…gospodine djukanovicu pocnite koliko danas sa obecanim istrebljivanjem… nase strpljenje je na izmaku…ili ste to samo do izbora, za jednokratnu upotrebu…
Chavez:
http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/236664/Kako-je-djecak-bejzbolas-postao-general-revolucionar.html#.UTbu1jdidIA
Preokreni tu grupu tvoju sa SOCIJALISTICKOG puta ,i predjite u nase redove eto imamo slicnosti po pitanju BOJKOTA i drugija STVARI,
Pridji K nama PERFEKTNI i sirite nase IDEJE od KOJIJA SE ne MOZETE STIDJET a OBETAVAJU.
Đe ti je Pinokio Strangeru? ……. dobro si skontao da smo uškopljena krmad, a ne veličanstveno u uspravan položaj podignute drvene lutke ….. :((
Pocelismo sa VRBOVANJEM,
ali ima ko se odupire kao naprimjer OVAJ , ZIPP ili MILOVAN ili BIBANA ,Fantom a ovaj NEGROSS i CALLAO da im pospemo put DIJAMANTSKOM prasinom nece ali oce oce DOLIJACE oni na DUGE staze!
pozzzzzzzz
SMRT KOMUNIZMU!
Žile, komunizam je mrtav trijezan, a ja mrtav pijan ….. zaboravi na mene …… :((
Nemo se odat picu FANTOME racunam na tebe ,trebaju nam TRIJEZNI LJUDI!
Perfektni OBUCI EKIPU u ove MAJCE ovo LJETO dozivljaj ce biti POTPUN!
A SA MEGAFONA se obrati RIJECIMA,
” CUJETE li nas SADA PRESJEDNICE da li nas sada cujete dobro”
hehe.
POZDRAV
Sa tim ZMIJURINAMA bitcemo STRASNI a mozemo i nasu zmiju staviti CRNOKRUGA a ispod CIRILICOM ispisati a ko voli LATINICOM isto moze NASI smo
“NE GAZITE MO NAMA ” ili meni neka Bibana rece kako je pravilnije .
ЋИРИЛИЧНА СТРОФА ЗА ЖИВЦА
Жиле ставља змију шарку,
да му брани голе груди,
а не види да су марку,
продали и Њемци луди …… :((
Živac brate,
ja sam ti ljevičar-da oprostiš, onaj ljevicar kome je “cantar” maximum prihvatljivosti, tako da na mene ne računaj.
“centar”, htjedoh napisati. Što brzina, što vid, što nepismenost, uglavnom vidim da više jednu rečenicu ne mogu otkucati a da ne napravim grešku.
zipp , vrijeme je za naocare…potpuno razumijem tvoj problem…a zivac vjeruje da se svi ljevicari mogu kupiti novcem…misli, ako je on podlegao mirisu pohlepe da su svi neotporni na tu bolest…
Postovani ZIPPE,
kako na LESTVICU da stavimo DPS -SDP, ja ti ih ne PRIHVATAM na mojoj DESNOJ strani nidje nema mjesta za njih pocev od CENTRA pa do na kraj eto ih kod tebe na LIJEVOJ strani a inace i KLASIFIKUJU sebe tamo, zar ne i imenom i prezimenom a bogomi i terenskim akcijama itd….
Živac,
DPS za mene nije stranka već političko-mafijaško-interesna grupa. Oni nemaju profila. Oni su i krajnja ljevica i krajnja desnica, i tvoji libertijanci ujedno. Oni su i četnici i partizani, i vjernici i ateisti. Njih interesuje samo novac i moć po svaku cijenu. Kako nijedan lopov neće reći za sebe da je lopov, nijedan nirtkov da je nitkov i slično, oni kao organizacija, tobože politička, moraju imati ime. Sebe su nazvali demokratska partija socijalista. U svom imenu, po meni, samo je djelimično tačno, kažem djelimično, da se možda mogu nazvati partijom. O socijalizmu i demokratiji u toj grupaciji nema ni naznaka. 90-tih su bili blizu socijalizma ali nacionalsocijalizma. Mada, kao svaki loš plagijat i njihov nacionalsocijalizam je bio loša kopija. Onaj poznati nacionalsocinalizam je bio jedna ideja, istina čudovišna, u kojoj su Hitler i većina njegovih saradnika vjerovali. Ovi u svoj nacionalsocijalizam nijesu, to im je bio put održanja vlasti.
Kad ZIPP ovo kaze:
………….. Oni nemaju profila. Oni su i krajnja ljevica i krajnja desnica, i tvoji libertijanci ujedno….
Nema nam SPASA moj NEONE!
žile, nazovi još jednom DPS ljevicom i počeću da nekontrolisano štucam (ovo je prijetnja, pazi! ;)
ljevica bi po definiciji trebalo da bude nešto vezano za radničku a ne neradničko-birokratsko-mafijašku klasu. Svakako, glasao sam da budeš ministar finansija i srežeš budžet, a poslije ću ti već organizovati zajebane maoističke gerilce da ti iskrive brisače na kolima ;)))
Take it easy Žile, mi smo stare čekalice ;)
Поштовани пријатељи, морам признати да сам јако задовољан. Наше идеје, полако али сигурно, заузимају простор у анти-режимском амбијенту. То ће нарочито бити видљиво након наредних лажних избора. Очекујем да ће брзо оне имати и примат у оквиру тог амбијента. Зато – само напријед, као и до сада: храбро, одлучно, аргументовано, непоколебљиво!
Дисконтинуитет, бојкот, отпор!
Мирјана Куљак:
“U jednoj radio emisiji na Anteni M (jedan jedini put kad su me zvali), nakon referenduma, podebelo, gostovali smo Nebojsa Vucinic (prof.), Zeljko Ivanovic (Vijesti) i ja. Kad je Ivanovic na moje pitanje – zasto je na referendumu agitovao i glasao za Djukanovica i za nezavisnu drzavu koja je mafijaska, odgovorio da on nije znao da ce biti mafijaska, pitala sam ga dalje – a kako sam ja znala i to javno predocavala, dok su Monitor i Vijesti saucestvovali u ubijanju LSCG-a pred referendum, da bi za nezavisnu CG ostala samo mafijaska opcija DPS? Nije imao odgovor, naravno, ali meni to nista vise nije znacilo sa njegove strane, a vjerujem da nisu ni svi slusaoci sve to pohvatali nakon toliko vremena. … Meni je od takvih koji su bili prvo za drzavu (citaj, mafijasku) pa onda demokratiju zapala politicka omca oko vrata, sto znaci da su ubili cistu energiju, koja im sada, vidi se, nedostaje, a bez iskrene energije i otvorenosti, posao ne valja. Drakula drzava ne moze beskonacno da sisse krv svojoj djeci da bi opstajala, prije ce drzava propasti. … Posto onih koji ovako razmisljaju ima manjina, tesko mi je izreci jer zvuci kao osuda, a cinjenica jeste, izgleda da ima malo onih koji su za nezavisnu Crnu Goru, a da se raznim djukanovicima stane za vrat – politickli i finansijski! Vidite, cijelom tom “bloku” ja nikako ne pripadam jer i najpozitivniji primjeri iz tog bloka su, u najboljem slucaju, za djelimicnu dekriminalizaciju i lustraciju, a to je kao da poplocate put za njihov bijeg od sve stete, a najvise moralne, koju su ucinili Crnoj Gori, da je pitanje da li ce od nje ista ostati u smislu demokratske drzave sa prepoznatljivim identitetom na koji oni navodno plediraju. .. Prostim rijecima receno – usrali su se u nju! … Za razliku od njih i svih drugih koji ne biraju sredstva, ja sebe vidim u korpusu onih gradjana koji se zalazu za postovanje demokratskih procedura i ishoda koji iz takvih procedura proizilaze. Znam da je pitanje drzave svakome vazno, i onima koji su za nezavisnu i onima koji su zajednicu sa Srbijom ili YU, kako god, ali ja nisam srecna da bude po mome, ako je to steceno kradjom nakon koje nema demokratskog ambijenta, a jesam sretna da bude i po tudjem, ako je to steceno putem demokratskih porcedura i ciji ishod je demokratski ambijent. … Zapanjila sam se koliko ima ljudi koji ovo nece da razumiju, jer ustvari ne postuju pravo drugoga i spremni su na kradju i prevaru, samo da bude po njihovom. … Malo oduzih, ali ova grupa je vrijedna i predstavlja izuzetak u odnosu na opsti ambijent u CG.”
Žeks nije mogao ni da pretpostavi da je ambasador u Emiratima blizak sa direktorom Lutrije Crne Gore i da se licence za šticung agencije ne izdaju neprijateljima režima… Onda se sve iznenada otelo kontroli: Milo je nakon referenduma počeo da švercuje duvan, provodi noći i dane sa Canetom, u Montenegro je stigao Frančesko Prudentino, ubijen je Duško Jovanović, potom i inspektora Slavoljuba Šćekića… Da je znao za takav razvoj situacije Žeks sigurno ne bi podržao Mila a godinu nakon referednuma jubilej ne bi bio proslavljen naslovom “Daleko su dogurala malena” .
Neone, bravo za komentar. Niko ništa nije znao, navukli su ih mangupi. Sipali su im drozu u piće a pare od duhana u CKB.
S druge strane, ljudi su željeli da vjeruju. Foks Molder sindrom. Ali, šta sada sa ljudima koji žele da vjeruju da Druga predstavlja ovo o čemu priča Mirjana Kuljak, da bi njihov dolazak na vlast bio nešto “stečeno putem demokratskih procedura i čiji ishod je demokratski ambijent”?
Ne znam da li je iko anketirao građane CG na temu “šta za vas znači demokratski ambijent”, ali mi se čini da bi rezultati bili zanimljivo zastrašujući.
Perfect,
informacije radi, dobro se sjećam te emisije, u 16.30 – “Antena M”, Kao slušalac sam postavio slično pitanje Ivanoviću i Vučiniću, uz konstataciju otpilike ovakvu: “eto, ja kao običan građanin i izvorni suverenista sam to znao i nikada nijesam pristao da učestvujem tim kampanjama za suverenost po svaku cijenu, a vi kojiste profesionalno mnogo bolje obavješteni, jeste”. No, to je manje bitno, bitniji je bilo pitanje. Pitao sam voditeljku:
“Radio u kojem radite je bilo, a i dalje je bezpogovorni podržavalac aktuelne vlasti. Ujedno, stalno ističite kako ste objektivan, profesionalan, kritički nastrojen medij(tada su još dodavali da su i kritični!!!). Čudo jedno da takav radio nije nikada pozvao za gosta Mirjanu Kuljak, da ona da svoje mišljenje u svemu, profesuricu Kuljak bivšeg poslanika LSCG koja kao javna ličnost ima prepoznat kritički stav prema ovome što nam se dešava”.
Voditeljka mi je odgovorila da su oni i prije pozivali Mirjanu Kuljak. Profesorica je rekla da to nije tačno, i da je to prvi put da je pozovu. Na to je voditeljka odgovorila: “Izvinjavamo se onda, ali ćemo grešku ispraviti i ubrzo opet pozvati da čujemo vaše mišljenje”.
Pozvali su je kao pod most Blažov-što bi rekli podgoričani.
A vlasnik i direktor radija iz nedjelje u nedjelje samo što ptiča je o njegovoj profesionalnosti, balansiranosti, svakojakom poštenju, posebno onom finasijskom: “jer Antena M je jedno simorašno radio koje jedva sastavlja kraj sa krajem alii koje svojom objektivnošču i profesionalnošću….”
ukratko, nije pitanje “da li će sloboda umjeti da pjeva…” nego o čemu to, dođavola, pjevaju “sužnji” :/
Zeljko prijatelju, uvaljuju ti pricu naivno dozlaboga…
Ma kakvi, meni je Žeks jedini simpa lik iz te kamarile. Zbog talenta koji posjeduje. kao ljubitelj umjetnosti, držim se one ko ima talenat pola mu se prašta.
Žeks je imao je prihvatljivo objašnjenje u polemici sa Slavkom: “Između crnogorske i srpske mafije odabrao sam crnogorsku”. Vruću ciglu nekad uzmeš sam, a nekada ti je uvale. tako je vrijeme došlo, jbg-a. Ne moš` uzet lovu bez vruće cigle. To je oblik PDV-a.
i dalje naivno, sa primjesom ljubomore ciji je razlog poznat subjektu, jbg-a i to je ljudski, ali koja ti korist kad Zeljko nece ispodprosjecna piskarala.
Griješiš, nisam u grupi onih koji i u domenu teorije u ovoj priči imaju razloga za ljubomoru ;) Ali, kako sam malo prije pod jednim drugim tekstom komentarisao: na Balkanu je običaj da se polemika, nakon ponuđenog argumenta više, završava replikom : “Dobro, ali tebi je žena kurva”. Na ovom je fonu i tvoja reakcija. S tim što si ovog puta omašio i zbog činjenice da ja nemam ženu…. A ne bih da ispadam hvalisavac pa da kažem kako nisam imao prilika da se ženim :)
Ne, ja sam na fonu, sve su zene kurve, samo moja majka nije, ali je i ona zena… nego, ni ja nemam zenu, volim muskarce,pa kad si slobodan, javi se.
Nervozan si. A i ja bih bio da sam na tvom i Subjektovom mjestu… Zbog deduktivnog baga koji te rastura, da završimo:
Hvala ti na ponudi, ne privlače me muškarci. Izraziću vam ipak ljubav na jedan drugi način čim Milo skrene ka Zidanom a Subjekat se isfura iz role ljutog opozicionara. Onda ćemo da napravimo žurku. Obećavam. Do tada ninajte sujetu a ja, iz džentlmenskih razloga, neću da pričam kako je možda Subjekat ljubomoran zbog korpe, jer znam da je prenaglašena sujeta po pravilu posledica kompleksa niže vrijednosti.
Nema nervoze Neon, a jebe se mene hoce li Milo put zidanog ili zeljeznog mosta, meni je vazno da Crna Gora krene pravim putem…
Znam Vuče, znam, Crna Gora iznad svega. Zato sam od “ljubomore” i nabio korpu Subjektu čim sam provalio o kakvom se patriotizmu tu radi. Palim se na domobrane ;)
Zidani most je, inače, metafora za poslednju etapu Milove političke ture.
Prelazna tehnicka Vlada- Premijer Perfekt, potpresjednik MIsko, MUP Neon, Finansije Libertijanac, Ekonomija Milovan, Inostrani Zipp,Informacioni OKP(lustracija) Kultura Fantom, Manjine Sekula, Turizam Bibana. Portir Negross sa cuvarem LAdom.
Eto ko kaze da se nema rjesenje!!!!!
“Finansije Libertijanac, Ekonomija Milovan”
:)))
savršeno!
Uvali nam ga brat Crni da nema druge do da se mijenjaju nikovi :)
nemoj nik, promijeni resor – uzmeš lijepo održivi razvoj i turizam, betoniraš obalu i dovodiš britansku omlatinu. Bolje da se pjane po CG primorju nego da mi se iskrcavaju na Malvine ;)
Negros,
ja bih ipak da ja i ti podjelimo smjene. Ja bih noćnu ako se slažeš, mada se možemo mijenjati kada nekome za nešto treba. Inostrani mi baš ne idu: gadi mi se od politike SAD, ne znam nijedan strani jezik(a ni ovaj naš baš najbolje) a i ne bih da budem kao Đukanović.
Najmocnija funkcija meni -PORTIR!!!!!
DA podjelim moju najmocniju funkciju portira?! HM>>> MOze onda CALLAO za Inostrane.
ja sam prva samo da znas tu je lova i veze!!! A ti i lado druga i treca!
ne valjam ti ništa za inostrane, evo umrije Ćavez ;)
Onda ti nema kud, moraš u Źaginu fotelju, ali tek nakon što je dobro zagrije Koča Pavlović. On je ipak prvoborac, za razliku od nas što slijedimo Mila sve dok ne skrene put Zidanog mosta.
nema šanse, sve pare od prodaje Marine Abramović bih uložio u pokretanje proizvodnje u “Obodu”. Pa dok traje ;)
Sjetio sam se. Ja sam pravi za ministra prosvjete i sporta-ako ste saglasni. Griješim u padežima, pravim isto toliko pravopisnih grešaka, usmeno se još teže izražavam, nešto malo znam o sportu. Bio bi to vidan napredak u novoj vladi, bar u navedenom ministarstvu. Jesam loš u svemu nabrojanom ali sam garant mnogo bolji od Stijepovića. A mogu mu, ovakav kakav sam, predavati pravopis.
Mada, on je bolji radnik na terenu, sigurno mnogo bolji od mene. To znam pouzdano-reče mi jedan novinar. Tom novinaru jako smeta moje neznanje, ali kada mu rekoh da mu ne smeta to isto kod Stijepovića, on odgovori da svi koji ga znaju, kažu da je izuzetan radnik na terenu. Što jeste sigurno.
Stjepovic)))) kakva je ono karikatura.. Zipee odluci se stara mu majka ja bih ti preporuio sa mnom isto je to narodna funkcija!!! Jos u trecu sa Ladom ti spavas a on l;aje li ;laje!!!
Мирјана Куљак:
“CAPITAL DILUTION! To vam je to – RAZVODNJAVANJE GLASOVA! “Vijesti” javljaju kako DPS ima spremnih glasaca za visestruko glasanje, po potrebi. To je mehanizam koji su odavno finansijski mesetari stavili u pogon, a zove se capital dilution ili razvodnjavanje kapitala, u cilju odrzavanja ili promjene kontrole nad korporacijom, a prije njih i kraljevi priliko kovanja zlatnog novca, umanjujuci kolicinu zlata u svakom zaltniku, a zadrzavajuci nominalnu vrijednost zlatnika. To je recept kako se od 100% pravi 120% (tj. novih 100%), gdje oni koji cine na pr. 55% u prvih 100%, kasnije u 120% (odnosno u novih 100%) predstavljaju manje od 50%. A sve se to podesava iz pozicije informacione asimetrije i/ili nesavrsene informisanosti. … To je cista i adekvatna paralela sa svim izborima u CG (cinjenice govore). … I da se razumijemo, Lekic moze da bude najbolji lik, i Pajovic i svako drugi, ali ovaj mehanizam kontrole nema veze sa njima, nego sa mafijskim DPS-om protiv kojeg zele da se bore. Jedino sto im zamjeram, u najboljem slucaju (znaci, u slucaju da ne rade za rezim ili bilo koga drugog, za Zapad ili Ruse na pr, sto je sada nebitno u ovom razmatranju) to je sto ne vide da upadaju u konacno grotlo kontrolisanih parlamentarnih izbora (bilo im dato, a vjerovatno nece, da pobijede u NK ili na predsjednickim ibzorima, ili ne). CAPITAL DILUTION! To vam je to – RAZVODNJAVANJE GLASOVA! Vrlo jednostavno i ocigledno i dokumetovano – NE MOZE NAS IZACI NA IZBORE TOLIKO KOLIKO ONI MOGU DOSTAMPAVATI DUPLIH GLASACA! Ali, moze se izaci na ulice i izvrsiti trajan pritisak, tada se tacno vidi koliko koga ima i sto se hoce (potpuna politicka lustracija i potpuna odgovornost za nezakonito stecenu imovinu).”
REZIME:
“Pi, pizda nam materina, neznavana” – Fantom, u relativno trijeznom stanju ……. :((
“Neznavena, a ne neznavAna” – Fantom u još manje trijeznom staaaaaaanju …..
Đe ste sad pravi,
ko li vam smeta,
ostajte bravi,
manja je šteta …….. :((
Koliko smo pojeli MESA, kojem je prosao ROK UPOTREBE iz ROBNE REZERVE EUe, zasto to meso ZAVRSI na nasoj TRPEZI, umjesto na JEVROPSKOJ DEPONIJI, POLITICARI NAM TRUJU DUSU, A TAJKUNI ZDRAVI ORGANIZAM&TIJELO, kupujte domace i upoznajte DORUCAK, RUCAK I VECERU, ne dozvolite da VAM TRUJU POTOMKE.
http://www.borislavpekic.com/2008/07/pismo-pekia-kiu.html
Nova Putinova doktrina
Objavio/la PCNEN Drugi pišu 06. Mar. 2013. | 08:15 Piše: Kiril Rogov
„Je l’ on to ozbiljno?“ – u poslednje vreme je najčešće pitanje koje jedni drugima postavljaju ljudi koji se bave Rusijom. Njega postavljaju visoki zvaničnici u Briselu i Vašingtonu, napredniji građani po moskovskim kafeima, krupni ruski biznismeni u Londonu, visoki činovnici kod svojih kuća u Podmoskovlju. „Je l’ on to ozbiljno?“
„On“ – to je razume se Vladimir Putin. A „to“ je nešto što se teže da objasniti, mada svi vrlo dobro znaju o čemu je reč. „To“ je nekakav nejasan plan pretvaranja Rusije ili u musolinijevsku Italiju XXI veka, ili u nekakav pravoslavni Iran od Petrograda do Vladivostoka, ili u Veliku Belorusiju pod šapom FSB-a, ili u nekakvu novu, do sada neviđenu podvrstu autoritarizma – „komercijalni totalitarizam“.
Stožer doktrine – državni nacionalizam s elementima fundamentalizma; njegova osnova – dosledan antiamerikanizam i antizapadnjaštvo. Putinski politički diskurs je i ranije često eksploatisao antizapadnu retoriku i to mu je povremeno donosilo priličnu popularnost. Međutim, ranije se podrazumevalo da Rusija i Zapad pripadaju istom sistemu civilizacijskih vrednosti, no kako su nam zadaci različiti, ovo je istorijski trenutak u kome se naši interesi razilaze, a mi (eto) tražimo svoje mesto pod suncem polazeći (naravno) od svojih interesa. A sada je reč o tome da nam se te vrednosti fundamentalno razlikuju. Primer toga je recimo odnos prema istopolnim brakovima: kod njih je to navodno osnovni vektor humanitarne evolucije, a kod nas je to prosto neprihvatljivo. Otuda i to različito razumevanje paradigme opštih ljudskih i socijalnih vrednosti; a ujedno – i političkih: slobodni i pošteni izbori su tobože prvi korak ka homoseksualnoj ljubavi.
Crkva je dužna da državi dostavi čitavu garnituru alternativnih „tradicionalnih“ vrednosti. I zato se „treba što pre izbaviti od tog već prevaziđenog, primitivnog shvatanja svetovnosti“. Ne, ne samo pravoslavna. I ostale religije takođe mogu da pripomognu udarničkoj izgradnji državnog fundamentalizma. Uzgred, po tome se putinska doktrina razlikuje od onoga što se realno događa u Iranu: na dvoru njenog veličanstva države Rusije, crkva je samo pouzdan snabdevač ideologijom, a ni u kom slučaju nezavisni učesnik u političkoj igri. Na straži putinske fundamentalističke revolucije ne stoje ispošćeni crkveni protojereji, već siti članovi tajnog čekističkog ordena „nacional-državnih kapitalista“ koji budno kontrolišu glavne novčane tokove u zemlji.
Postoje još tri elementa ove nove doktrine. To su korporativnost, policijska država i „nacionalizacija elite“.
Korporativnost u ovom slučaju podrazumeva pohvalu i veličanje „radništva“ (u smislu protivteže „kreativnoj klasi“), svestranu podršku krupne industrije i njenu sve otvoreniju intergaciju s državom, stimulisanje društvenih organizacija osnovanih od strane vlasti i gušenje nezavisnih, a posebno onih građanski orijentisanih. Svoje oštre bajonete policijska država treba da uperi na srednji i mali biznis, da ih usmeri protiv srednje klase, odnosno protiv onih slojeva stanovništva danas proglašenih za lične neprijatelje režima. Hiperaktivnom zakonodavnom aktivnošću stvara se osnova, gusto protkana beskonačnim brojem besmislenih zabrana i ograničenja, neophodna da ovom delu naroda vrati osećaj ranjivosti i bezizlazne sumorne potištenosti, rečju utisak o tome da su prepušteni na milost i nemilost svevlasti policije, a gradovima Rusije, toj Vandeji putinskog režima, spoznaju o sveprisutnoj kontroli i potpunoj nezaštićenosti.
I na kraju „nacionalizacija elite“ – ključni element prelaska ka „novom režimu“.
Ova ideja je u nekom smislu reakcija na „akt Magnitskog“. Doskorašnja formula opstanka režima zasnivala se na tome da krupni biznis, kao i „biznis“ državne birokratije – uz dozvolu (naravno) Putina – može slobodno da zarađuje novac u Rusiji i da ga potom, takođe slobodno legalizuje na Zapadu. To je po mišljenju Putina bila sasvim dovoljna garancija Zapadu da, bez obzira na povremene spoljnopolitičke bombaste izjave i razne iščašene ideje za unutarpolitičku upotrebu, Rusija ipak više nije njegov strateški neprijatelj. Međutim, „akt Magnitskog“ je označio kraj ove epohe.
Razlog za ovu bolnu reakciju Putina na „akt Magnitskog“ je taj što Zapad sada ima u rukama istrument kojim praktično preko njegovih (Putinovih) leđa može direktno da utiče na rusku elitu. Nastupaju vremena kada ta elita na Zapadu već ima šta da izgubi, i kada interes za očuvanje te imovine postaje viši od interesa za sticanje nove. „Zlatna kiša“ u Rusiji postepeno jenjava, njena budućnost izgleda sve oskudnija i mračnija, što znači – Putinov uticaj na elitu postaje sve slabiji.
„Nacionalizaciju elite“ ni u kom slučaju ne treba razumeti kao brzo i potpuno odricanje od „teško stečenih“ imetaka na Zapadu. To će pre biti pažljivo smišljeni mehanizam kojim će se, kao i uvek strogo i probirljivo, sprovoditi rotacija među „slučajnim saputnicima“ (kako je dobro primetio G.A. Satarov). Za one koji izaberu put demonstrativnog pokazivanja svog izbora za Putina a protiv Zapada, ostaje mogućnost da sačuvaju svoje pozicije. No treba imati u vidu da će to zahtevati učešće u najopskurnijim poduhvatima i inicijativama novog režima. Po svoj prilici, na mesto smenjenih „saputnika“ biće regrutovana gladna, tek sa lanca puštena i tokom 2000-ih (a ne 90-ih godina) vaspitavana „pešadija“ prethodnog razvojnog ciklusa. Regruti ovog novog kadrovskog kontigenta za sada još nisu svesni toga da su bonusi koji ih čekaju neuporedivo niži od onih prethodnih i da exit strategy za njih praktično ne postoji. Oni misle da stižu u sred banketa, a ne na njegov kraj.
Sa „saputnicima“ se naravno neće razračunavati samo pomoću imovine u inostranstvu. Proređivanje redova elite će se u glavnom vršiti putem već tradicionalnih antikorupcionih kampanja. Iskustvo poslednjih meseci kazuje da korupcioni skandali u vrhovima elite rade protiv vlasti, a da hapšenja i suđenja onima što su treći ili četvrti u lancu izvršne političke vlasti i koja kod široke publike izazivaju prilično radosna osećanja, u stvari blagotvorno deluju na nju. Sve u svemu, razmere kadrovskih rotacija u eliti će ovoga puta značajno premašiti one što su je zadesile tokom prve „postjukosovke“ petoljetke. Isto važi i za usputnu preraspodelu imovine kao osnovnog resursa očuvanja vlasti, a koja će se sprovoditi pod parolom nove privatizacije i ovoga puta u uslovima mnogo slabije, pre bi se reklo mlitave ekonomske dinamike.
Razumljivo je da će Vladimir Putin ovu strategiju sprovoditi postepeno i da će, izbegavajući sve otvorene konflikte, ostavljati sebi mogućnost za povlačenje na svim onim mestima gde su ozbiljniji otpori mogući. Budući da se oko mnogih pitanja mogu konsolidovati razne grupe nezadovoljnih, svaki konflikt je za Putina danas krajnje nepovoljan. Zato je za njega daleko pogodnije da pažljivo, bez suvišnih ili naglih pokreta koji bi kod protivnika izazivali osećanje straha, formira novu koaliciju sebi lojalnih grupa i da onda sistematski, redom i pojedinačno uništi sve realne i potencijalne pobunjenike.
I reklo bi se da mi zapravo i nismo svedoci ničeg novog. Jer kada se setimo „predmeta Jukos“, taktika „dva koraka napred, jedan nazad“, neprestane tvrdnje i obećanja da je „slučaj Jukos“ izuzetak i da se on dogodio zbog nekakvih posebnih zahteva Hodorkovskog ili priče o obećanjima utvrđenih nekakvim „paktom“ (koji nikada i nigde nije postojao) a koje je on navodno prekršio, sve to je kod potencijalnih oponenata izazivalo priličnu neodlučnost, a tokom određenog vremena omogućilo lako uklanjanje pojedinih nezadovoljnih grupa koje su tu i tamo ponekad stajale na putu vlasti.
Gore opisane ideološke šeme nisu to što će definisati karatker budućeg „novog režima“. Njegov će karakter odrediti kvalitet nove elite, njen principijelno prenizak (čak i u odnosu na predhodnu) intelektualni i moralni habitus. Biće to Rusija provincijalnih „njuškala“ okićenih zlatnim lancima, prstenjem i tetovažama skrivenim pod Armani košuljama. Izložena ideološka doktrina je nezaobilazan prilog tetovažama i košuljama. Samo se u okvirima te doktrine može objasniti zašto takvi ljudi treba da vladaju Rusijom, a ne oni što su pristojni, pametni i obrazovani.
Na putu koji je ovde opisan, Vladimira Putina čekaju mnoge prepreke. Međutim, njemu u prilog ide to što je on potpuno ubeđen da se vlast samo tako može sačuvati. A još mu više ide na ruku žudnja njegovih oponenata da ubede sebe u to da će se već nekako i bez borbe provući, i da će on tek tako, sam od sebe prosto nestati.
Peščanik/Новая Газета
bibi, evo ovo9 sto je ps postovao od mirjane kuljak mi se svidja. (to ne znaci da mislim da bi ona bila odlican predsjednik vlade u sjenci, ili tranziciji koja prva dodje, ali je sigurno sa ovom izjavom, ako ne laze, pridobila jos jednu simatiju od mene.) sadasnji bojkotasi i oni koji su bojkotovali ovaj sistem odavno nemaju mnogo dodirnih tacaka, osim u prolazu.
nijesam znao da je liberalka, mozda i jesam, al sam zaboravio, tako da dobija negativni poen za to, suma sumarum- na istom smo.
Мирјана Куљак:
“U jednoj radio emisiji na Anteni M (jedan jedini put kad su me zvali), nakon referenduma, podebelo, gostovali smo Nebojsa Vucinic (prof.), Zeljko Ivanovic (Vijesti) i ja. Kad je Ivanovic na moje pitanje – zasto je na referendumu agitovao i glasao za Djukanovica i za nezavisnu drzavu koja je mafijaska, odgovorio da on nije znao da ce biti mafijaska, pitala sam ga dalje – a kako sam ja znala i to javno predocavala, dok su Monitor i Vijesti saucestvovali u ubijanju LSCG-a pred referendum, da bi za nezavisnu CG ostala samo mafijaska opcija DPS? Nije imao odgovor, naravno, ali meni to nista vise nije znacilo sa njegove strane, a vjerujem da nisu ni svi slusaoci sve to pohvatali nakon toliko vremena. … Meni je od takvih koji su bili prvo za drzavu (citaj, mafijasku) pa onda demokratiju zapala politicka omca oko vrata, sto znaci da su ubili cistu energiju, koja im sada, vidi se, nedostaje, a bez iskrene energije i otvorenosti, posao ne valja. Drakula drzava ne moze beskonacno da sisse krv svojoj djeci da bi opstajala, prije ce drzava propasti. … Posto onih koji ovako razmisljaju ima manjina, tesko mi je izreci jer zvuci kao osuda, a cinjenica jeste, izgleda da ima malo onih koji su za nezavisnu Crnu Goru, a da se raznim djukanovicima stane za vrat – politickli i finansijski! Vidite, cijelom tom “bloku” ja nikako ne pripadam jer i najpozitivniji primjeri iz tog bloka su, u najboljem slucaju, za djelimicnu dekriminalizaciju i lustraciju, a to je kao da poplocate put za njihov bijeg od sve stete, a najvise moralne, koju su ucinili Crnoj Gori, da je pitanje da li ce od nje ista ostati u smislu demokratske drzave sa prepoznatljivim identitetom na koji oni navodno plediraju. .. Prostim rijecima receno – usrali su se u nju! … Za razliku od njih i svih drugih koji ne biraju sredstva, ja sebe vidim u korpusu onih gradjana koji se zalazu za postovanje demokratskih procedura i ishoda koji iz takvih procedura proizilaze. Znam da je pitanje drzave svakome vazno, i onima koji su za nezavisnu i onima koji su zajednicu sa Srbijom ili YU, kako god, ali ja nisam srecna da bude po mome, ako je to steceno kradjom nakon koje nema demokratskog ambijenta, a jesam sretna da bude i po tudjem, ako je to steceno putem demokratskih porcedura i ciji ishod je demokratski ambijent. … Zapanjila sam se koliko ima ljudi koji ovo nece da razumiju, jer ustvari ne postuju pravo drugoga i spremni su na kradju i prevaru, samo da bude po njihovom.
Црни Негросе, не откри нам ко је ‘плава риба са мудима’ којој се неизмјерно дивиш и што вели Шјата на тренутну политичку ситуацију или ти је постало прекомпликовано да се пишеш као његов ‘вјерни подржавалац'… Када је Славко послије свега, веле, у сали стао и видио ко је у све уз њега остао начисто се следио па је замрзавање ЛСЦГ био логичан епилог цијеле приче.
П. С. Годинама ми је забавно било пратити ове што су наводно либерали како се муче испратити Перовића али овај је ван конкуренције. Начисто је зарибао бацајући се час на једну, час на другу страну…
ав, ав, ав, ав… апорт, апорт…. хахахахаххахахахахах… Бем’ ли ти живот, што ме нађе, што нађе…
Има ли ко из ‘Побједе’ да ми објасни ову ‘ингениозност’? Јел’ уреднику био ‘негрос’ надахнуће или је ово засијао сам од себе? Какво истраживачко новинарство… ух, ццц… Што волим што ова борба пршти од креативности и идеја. Негросизација Црне Горе на дјелу…
http://www.pobjeda.me/2013/03/06/lekic-duplirao-podrsku-u-niksicu-kod-cakija-klon-do-klona-vidi-se-iz-aviona/
Ladni postao sam obolio o teskih dusevnih bolesti, pare ne uzeh neko mi preporuci na svaka cetiri sata po cetiri stranice Pobjede!!! )))) A vidi ovo ne bih im otisao na portal da sve zlato putem posipaju!!!))) Aport , aport xaxaxaxaaxaxaxaxxaxa
xa
xa
xa
x
a
xaxaxaxaxaxaxaaxaxaxat
Црни, оли ми ти, као интелектуалац објаснити ово;
Како је ово могуће? Другарски поздрав, ав, ав, ав…
П. С. И ко је, брате, брате риба са мудима? Оли нам рећ’ изгорех од знатижеље!!!