Blažo Davidović (In Memoriam)

DUGA

Dugo sam, dugo gledao u dugu, a na kratko čak mjerio i njenu dužinu, duga je bila duga od Đurđevog brda do Virpazara, a možda i duža, možda su zadnja zrnca njenih boja ukrasila Pisak, Šoltu i Biokovo.

Dugo sam, dugo gledao u dugu i da ne bih dužio, strašno sam se rastužio.

Duga mi je bila bliža od tebe, dotaknuti sam je mogao.

Dugo sam, dugo gledao u dugu i da ne bih dužio, strašno sam se rastužio.

Sve boje imala je, osim boje tvojih očiju.

A bila mi je bliža jer tebe dotaknuo nisam.

A ni boju tvojih očiju ne mogu opisati, jer sam prebrzo ulazio u njih i ostajao tamo unutra.

Dugo.

Sam.

Dugo sam, dugo gledao u dugu i zabolio me vrat.

Od sada ću gledati u zemlju.

Dugo, dugo, dok me ne prekrije.