Crna gora uvozi ogromne količine hrane, a pored deficita platnog prometa, to za sobom povlači i mnogo ozbiljnije probleme. Kako 99% stanovnistva ne zanima finansijska strana ove price, na nju se necu ni osvrtati. Nije tajna sta uvozimo, u kojim količinama, ko radi distribuciju, ali ono što ne znamo je koja količina hrane propadne, koja kolicina ne uspije da se proda i ono najbitnije: gdje ona završi !!!
Da li se roba kojoj istenke rok negdje odlaze ?!
Da li se ova roba negdje sistematski unistava, da li se mozda dalje „preradjuje“ i koristi za proizvodnju nekih drugih proizvoda ?!
Da li se , mozda, i dalje prodaje ?! Da li je konzumira svaki gradjanin ove zemlje ?!
Necu se osvrtati ni na prevare potrosaca kada su u pitanju promjena gramaze, neprikladne ambalaze, lazne deklaracije i sl. Govoricu vam o trgovinskom Recycle Bin-u i onom stvarnom „Recycle Bin-u“.
Odredjena kolicina pehrambenih proizvoda raznih dobavljaca ostaje neprodata: majonezi, kecapi, kratkotrajni i dugotrajni suhomesnati program, sirevi, kajmaci, pavlake, pastete, razni slatki i slani programi, dijetalni proizvodi, kolaci, sokovi itd. I to je normalna pojava u svim privredama, u svim trgovinskim sistemima. Ukoliko odredjene proizvode nece moci prodati u roku trajanja istih, distributeri ce uloziti dodatni „napor“ kako bi prodali ovu robu i to najcesce u vidu akcija, gratisa, „super cijene“…
Veleprodaje ce odobravati dodatne rabate trgovinskim lancima, marketima, prodavnicama, gotovo svim prodajnim mjestima kako bi cijena bila niza i privlacnija krajnjem potrosacu tj. nama, odobravace gratise na kolicine, dace na kraju robu po „nerazumno niskoj“ cijeni samo da bi se iste otarasili.
Svi dobro znamo kako se obljepljuju , najcesce zutom trakom, po nekoliko artikala koji su na AKCIJI !!! I onda imamo na 1 kupljeni jogurt +1 gratis, na kupljenu cokoladicu +1 gratis, trapiste po extra cijeni od 4.99 €, salame od 1,50€ itd.
I da ne bude zabune, postoji roba na „akcijama“ koja nije spornog roka, vec se radi redovna promotivna aktivnost svih subjekata u trgovini kako bi se prodaja poboljsala.
I to je sve normalno, to je potpuno legalno i na kraju svima dobro: veleprodaje zbog ogromnih marzi ipak zaradjuju i pored „nerazumno niske“ cijene, maloprodaja zaradjuje svakako, a i potrosaci zadovoljni jer su kupili nesto mnogo povoljnije nego inace.
Ali sta je sa robom koja ne prodje ni tada ?!
Sta je sa robom kojoj je istekao rok trajanja ?!
Ovo pisem kao „insajder“, kao neko ko direktno vidi kako sve funkcionise, kao jedan „sraf“ u cijelom sistemu. Ovo pisem kako bi ljudi znali sta se dogadja i kako bi im ukazao na opasnosti, bez namjere i nade da ce se nakon ovog teksta nesto promijeniti, da ce se nadlezne institucije angazovati, bez nade da ce drzava zastiti staovnistvo prije nego „privredne subjekte“.
Odredjene kolicine prehrambenih proizvoda, koje su i siroke potrosnje, se plasiraju na trziste i nakon isteka roka trajanja.
Kako je ovo moguce i koji su kanali prodaje?!
Odredjenim proizvodima kojima je istekao rok trajanja je moguce izbrisati, prepraviti ili ugravirati (novi) rok trajanja. Sa raznih ambalaza je moguce ukloniti datum roka trajanja, pa cak i obicnim sircetom, a da ne govorim o hemijskim sredstvima. Takodje vrlo lako je istaci novi, „ispravni“ datum obicnom spravicom za datumiranje.
Ukoliko je neko ipak lijen, on ce jednostavno zalijepiti novu deklaraciju sa novim datumom bas na mjesto starog datuma. Ovakve „ozdravljene“ proizvode, veleprodaje plasiraju u marketima nekad bez, a nekad i uz znanje maloprodajnog objekta.
Konkretno, ovakve metode su nerijetke na suhomesnatim proizvodima, raznim mljecnim proizvodima, raznim konditorima…
Veliki prodajni sistemi: Voli, Mercator, Delhaize – Expo i HDL su dosta rigorozniji po ovom pitanju od malih prodajnih objekata. Roba u njihove objekte ne moze da udje ukoliko joj je istek roka trajanja u narenih 30, 45 ili 60 dana. Oni takodje, zbog svoje mocne pozicije na trzistu, mogu da zahtjevaju od veleprodaja da vrate robu istog dana kada istekne rok.
Medjutim, u velikom broju slucajeva, objekti ovih velikih maloprodajnih sistema i ne znaju, niti mogu znati da je neka roba koja im je dostavljena „ozdravljena“.
To su slucajevi kada distributeri tj. veleprodaje sami ucestvuju u prevari.
Medjutim, na drugoj strani, upravo ovi sistemi su najmocniji u prodaji ovakve sporne robe i nerijetno nadju „zajednicki jezik“ sa distributerima i plasiraju ovu robu krajnjim potrosacima tj. nama.
Oni su tada zajedno u zlocinu.
Ono sto je cinjenica, finansijske dobiti imaju svi, ali glavni osteceni je krajnji potrosac tj. SVI MI !!!
Na ovom trzistu postoje takozvani cistaci trzista, kako kod nas , tako i u cijelom svijtu. Medjutim, nisam siguran da u razvijenim drustvima i ekonomijama, ovi „cistaci“ plasiraju pokvarenu robu i robu kojoj je istekao rok trajanja tj. da plasiraju robu koja je opasna po ljudsko zdravlje. Ovo je vec pitanje efikasnosti sluzbi i inspekcija koje su nadlezne za kontrolu, kao i pitanje morala i etike svakog pojedinca.
Kako je morala i etike kod nas nikad manje, tako se i ovo reflektuje na trziste prehrambenih proizvoda.
Ovi „cistaci trzista“ su razne prodavnice brze hrane, picerije, palancikarnice, restorani. Prekoh ovih kanala se takodje plasira sporna roba. Distributeri ce dati najpovoljnije moguce uslove samo da bi prodali ovu robu, a ovi subjekti ce to objerucke prihvatiti jer im je tada zarada najveca.
Preko ovih „cistaca“ je najlakse otarasiti se sporne robe, jer ista se ne prodaje kao artikal, vec u okviru nekog proizvoda: hamburger, pica, pancerota, pasta karbonara, mexikana, 4 vrste sira, topli sendvic, slane i slatke palacinke itd itd.
I tako krajnji kupci: djaci, penzioneri, administrativni radnici, ljekari, taksisti, studenti i svi ostali, jedemo kecap i majonez isteklog roka, cajnu, budimsku ili neku drugu salamu isteklog roka, piletinu isteklog roka, sireve isteklog roka, sireve na biljnoj masnoci, virsle i slanine koje su pokvarene, ribe, eurokrem, dzemove, kiseli program, masline…
E sad zamislite koliko se toga nama distribuira u Podgorici, Niksicu, cijelom primorju i sjeveru, a u toku ljetnje sezone kome sve ne.
Da ne bude zabune, nije sva roba sporna, nije sva opasna, ali velika vecina toga zaista jeste.
Jos jedan, meni poznat kanal preko kojeg se ova roba „cisti“ su, nazalost, pripadnici romske populacije. Preko svojih „predstavnika“ oni nabavljaju hranu koja im je tako potrebna po nevjerovatno povoljnim cijenama. I to naravno, pogadjate, zahvaljujuci nacionalnim dobrotvorima – distributerima!!! Ipak oni zaposljavaju toliki broj ljudi.
Roda isteklog roka se prodaje za keš, a knjigovodstveno naravno otpisuje. Ovo je naravno krajnji potez za prodaju robe.
Nakon svega ovoga, jasno je da je napravljena jedna velika greska. „Cistaci trzista“ nisu maloprodajni objekti, prodavnice prze hrane, restorani, picerije, distributeri obroka, vrtici, skole, firme VEC MI !!!
Osteceni smo samo mi, kako zdravstveno, sto je najbitnije, tako i finansijski jer cemo u narednim godinama morati izdvajati vise za zdravstveni sistem.
Mi smo RECYCLE BIN !!!
PS moja jedina, mala nada je da ce neko od novinara ovo ozbiljno shvatiti, istraziti i uspjesno izvjestiti kako bi nam svima bilo bolje.
javniservis.me 
Boli svakog junacka kita za ovu temu. Bitnije je ko je dje badnjak nalozio.
Ja u radnjama kupujem samo cigare ostalo pravim kuci
mišljenja sam da je sve to već jednom prepričana, ljudi su gluvi i slepi na ovu priču iz prostog razloga što u CG niti imaju pojma, niti mogućnost da nauče šta je kvalitet a šta bezbednost hrane….ako prozvodjač garantuje (trgovačka caka!) da je stvar koja je upakovana a nalik tom proizvodu koji je na slici i u opisu, bezopasna po konzumaciju i upotrebu, tj za ishranu, to je sasvim dovoljno za potrošača. Mada, ako ste kupovali sir na pijaci bolje je da nemate pojma šta ste jeli, o tome ću vam drugi put! Kvalitet hrane je nešto drugo, na primer, za meso i mesne proizvode i mliječne proizvode još uvek nema postojeće legislative koje ga definišu niti po pitanju kvaliteta , niti po pitanju bezbjednosti…TO CRNA GORA NIJE NIKAD NI IMALA…ali, imajmo pršutare po Njegušima, dje se puši meso šklj kategorije iz uvoza u proizvode koji su i sada na vašoj trpezi…
teke,moj vam je savjet…ne brinite, ne može vi ništa bit…jer nemate te parametre kvaliteta odredjene ni za kolaće, hleb, brašno, peciva, začine, deterdžente itd…pa kad do sad niste….
Jovo, dobri moj Jovo, javni-de kako proizvodis so i cukar:)))
P.S. Nemoj ni cigare kupovati, posadi duvan ili onu travku-pobrljavku:)
Враћам се овом питању, системских играча, и враћаћу се до досаде, док се коначно неке ствари не утуве у главу унесрећеном и опљачканом народу, који упорно, годинама, мазохистички насиједа на преваре. Враћаћу се док се коска не оголи, у потпуности.
Дакле – системски играчи који номинално не припадају режиму, али му константно пружају легитимитет и продужавају му опстанак: системска опозиција, системске НВО, системски медији. Сви они који упорно одбијају политике бојкота, дисконтинуитета, отпора и учествују у раду лажних институција које су резултат свих Милових намјештених и покрадених избора. Поновићу, овдје се не ради о томе да њихово дјеловање није учинковито (више од двије деценије безнађа у балканском Апсурдистану их чине можда најнеуспјешнијом опозицијом у историји човјечанства), већ прије свега о томе да је КОНТРАПРОДУКТИВНО, да они својом улогом ЛЕГИТИМИЗАТОРА клептократије и играча Система директно и конкретно утичу на то да моја дјеца буду сиромашнија, више дискриминисана, више опљачкана. И за ту улогу легитимизатора већина њих има разне бенефиције, прима добру лову (плате које су вишеструко веће од просјечних примања у Црној Гори, зависно од тога да ли се ради о системском парламентарцу, системском нво-вцу или системском медијском играчу). Значи, они који директно утичу на то да су моја дјеца сиромашнија него што би била када они не би режиму пружали легитимитет – примају и добре паре за такву своју “племениту дјелатност”?
Да ли моја дјеца вриједе мање од њихове дјеце?
Поновићу: да ли моја дјеца мање вриједе од њихове?
(А када кажем “моја дјеца”, наравно не мислим само на своју, већ на дјецу бар 70% грађана ове несрећне државе).
Не вриједе мање. Зато сам оволико и упоран: морам им доказати, и показати, на све могуће начине, њима и клептократама, да моја дјеца не вриједе мање, да нијесу дјеца Б категорије. А то морају схватити и дискриминисани, опљачкани и преварени грађани, да њихова дјеца нијесу дјеца друге категорије, и да је доста било превара и иживљавања. Па и иживљавања над здравим разумом.
Отпор.
————————————————————————-
Примјећујем како често неки антирежимски оријентисани појединци истичу да “ко је против опозиције, тај је за власт”.
У потпуности подржавам такво виђење.
Зато они, као и сви други, свим силама морају подржати Независну Опозицију – Друштво Слободних Грађана, која ће проистећи из ОДР-ГН. Друге опозиције нема.
Početkom godine u Bostonu se otvara supermarket u kojem će prodavati isključivo hranu kojoj je istekao rok trajanja
Vijeće za obranu prirodnih resursa (NRDC), američka savjetodavna organizacija koja se bavi pitanjima zaštite okoliša, hrane i energije, tvrdi kako je velik dio hrane kojoj je istekao rok trajanja još dugo sasvim jestiv. Tako ističu kako samo u SAD-u više od 40 posto hrane završi u smeću samo zbog istaknutog roka trajanja. Rok trajanja naveden na hrani ne znači da je ta namirnica pokvarena, već samo da joj je okus promijenjen, objašnjava američka znanstvenica Dana Gunders, članica Vijeća za obranu prirodnih resursa (NRDC).
Početkom iduće godine poduzetnik Doug Rauch, koji je nekoć stajao iza uspješnog lanca Trader Joe u Americi, u Bostonu planira otvoriti supermarket koji će prodavati namirnice isteklog roka trajanja, a u planu mu je i otvaranje restorana u kojemu će se kuhati isključivo s namirnicama kojima je istekao rok valjanosti, javlja BBC.
http://www.tportal.hr/lifestyle/hrana/289453/Otvaraju-se-trgovina-i-restoran-s-hranom-kojoj-je-istekao-rok-trajanja.html
Grčka: Marketi će prodavati artikle s isteklim rokom trajanja
Zbog ekonomske krize i sve težeg života građana, grčki marketi će u svoju ponudu po nižim cijenama uvrstiti proizvode kojima je istekao rok trajanja.
Udruženje privrednika Atine donijelo je odluku da marketi od 1. septembra prodaju artikle kojima je istekao rok trajanja, ali po znatno nižoj cijeni. Ova odluka donesena je u cilju pružanja pomoći najugroženijim stanovnicima Atine.
U marketima će biti posebno mjesto na kojem će biti napis “proizvodi sa isteklim rokom trajanja”. Ovi proizvodi će se prodavati uz mjere opreza koje podrazumijevaju nedovođenje potrošača u životnu opasnost.
Ovisno o vrsti proizvoda, nekima će rok trajanja, nakon isteka roka otisnutog na ambalaži, biti produžen do tri mjeseca. Ovakvi proizvodi bit će ponuđeni samo potrošačima, a ne i restoranima ili drugim mjestima na kojima se hrana priprema u velikim količinama.
Ukoliko prodavači budu prodavali prozvode koji su okarakterisani kao “lakokvarljivi” i za koje se pomenuti ustupak neće koristiti, bit će kažnjeni sa kaznom i do 5.000 eura.
Grčka oblast Atikki u kojoj se nalazi i Atina, najmnogoljudnija je oblast u zemlji sa gotovo polovinom ukupne populacije zemlje.
http://www.indikator.ba/index.php/ekonomija/aktuelnosti/41419-grcka-marketi-rok-trajanja