Trika nema da samonikla, najstarija ekološka, hiljadugodišnja, nezavisna, vertikalna, (u)zor državama u regionu i dalje u Evropi, država Crna Gora, kao zaobiđena – netaknuta u „ratu za mir“, tranzicijom zaokružena, demokratskim reformama ispunjena, strateški prioritetnim planovima opredijeljena za Evropsku Uniju i NATO savez, recesijom očešana pa zatim nezasluženo pogođena i krajem septembra oporavljena, država sa reformisanom vojskom po visokim evropskim ili NATO standardima od oko 3.000 elitnih vojnika na braniku – granicama svoje domovine i tamo daleko(m) Avganistanu, sa pomorskom vojnom flotom od dvije fregate i jedne podmornice kao muzejskim eksponatom, par školskih brodova – jedrenjaka za obuku oficirskog kadra, te trgovačkom flotom od dva teretna broda i trećim u izgradnji, sa protiv-vazdušnom odbranom od nekoliko tenkova, puškomitraljeza manjeg i srednjeg kalibra i dometa do 3.000 metara i nekolika vojna i(li) školska aviona sa ograničenom količinom goriva u toku odbrane od „(ne)milosrdnog (ne)prijatelja – anđela“, (samo)održiva, ekonomski prosperitetna i resursima neiscrpna ekonomija i njene državne finansije, doživi istu, približno istu ili sličnu sudbinu Grčke ili Španije.
Bankrot!? Zar sada, kada smo (do)stigili sve standarde visokoga evropskog prosijeka? Ma, ti se šališ! (Ni)je li moguće? Još novih 60 miliona kredita – državnog zaduženja i garancija!? Za građane, KAP, „političku elitu“, koaliciju na vlasti? Za koga još…?
Bankrot, nemoj molim te! Kako je to moguće? Preživjeli smo kolaps finansija, do sticanja-obnove nezavisnosti 21. maja 2006. godine. Finansijsku komu preležasmo zahvaljujući globalnoj recesiji, do unazad godinu – dvije poslije sticanja – obnove nezavisnosti. O bankrotu državnih finansija nema govora, jer se zadužujemo po ubrzanom indexu sa mogućnošću 80% od ukupnog bruto društvenog proizvoda, kao mnoge države u regionu i širom zemaljskoga šara! Država Crna Gora je raj na zemlji, zemlja čuda i paradoksa, divlja ljepota „kamenoga mora“, nepreglednih pašnjaka i šuma, brojnih jezera, bistrih planinskih rijeka i stajaćih voda, vrtača, uvala, jama i pećina. Što jes’, jest! Bankrot državnih finasija! Ma, o čemu ti govoriš?
Bankrot nije moguć u održivoj, visoko rangiranoj i uvaženoj, zor državi u regionu i budućoj Evropskoj Uniji, a sa naglaskom da je „politička elita“ iz „rata za mir“ i veći dio opozicionih partija za NATO savez. Koga je briga šta crnogorski građani misle i šta bi htjeli reći na eventualnom referendumu?
Šta bi mogao, ako bi se donio, „Zakon o lustraciji“ izmijeniti kod „političke elite“ nastale u „ratu za mir“ u kojem (ni)je ona učestvovala, a na poginule, ranjene i nestale vojnike gotovo da su svi zaboravili? Bankrot nije moguć sve dokle god država Crna Gora čami sa ispruženim rukama, ištući milionske kredite kod raznoraznih evropskih i svjetskih banaka. Bankrot i ako bude krivica će biti drugih, to jest onih koji su vam da(va)li mogućnost da se zadužujete više nego što ste mogli vratiti! Kolaps, koma, bankrot državnih finansija Crne Gore, nemoj molim te!
Naši ekonomski eksperti i ministri finansija naučno su pokazali i praktično dokazali, na brojnim primjerima malih i velikih preduzeća u crnogorskoj privredi, da smo zemlja neiscrpnih prirodnih resursa i da nam je privreda toliko (samo)održiva da se možemo zaduživati svake godine po par stotina miliona eura a da se to ne odrazi na standard „političke elite“ nastale u „ratu za mir“.
Šta, gdje su tu građani? Oni su dostigli „bolji život“ koji im je obećan i sa time su se po(d)mirili! Od sticanja-obnove državne nezavisnosti, crnogorski eksperti u svojstvu minist(a)ra finansija na čelu ili sa odobrenjem Premijera Vlade Crne Gore kreditno su se zadužili dvostruko više nego do tada, a imaju još veliku mogućnost novih i povoljnijih kredita za oko 15-20% od bruto društvenog proizvoda ili nekoliko stotina miliona. Međutim, neće oni da iskoriste sve povoljne mogućnosti novih i mnogo većih zaduženja od onih planiranih! Oni samo hoće da sa par stotina miliona eura, tek toliko, za ovu i eventualno iduću godinu podkrpe budžetni deficit. Eto, takvi su naši ministri finansija i najveći ekonomski eksperti. Oni sve rade u korist državnoga dobra, stavljajući sve na grbaču svih građana.
Ko sada može da kaže odnosno da protivrječi Premijeru, koji reče da je KAP održiv i da ima perspektivu? Naravno samo pod uslovom da se svi troškovi stave na teret njegovih strpljivih i dobrostojećih građana! Dakle, nema bankrota sve dotle dokle se god može država Crna Gora kreditno zaduživati po (naj)povoljnim kamatnim stopama! Pod hitno, sve naše ministre finansija koji su Crnu Goru kreditno (pre)zadužili i ekonomske eksperte koji su unaprijedili crnogorsku privredu predlažem za Trinaestojulsku nagradu, a sa pravom intervencije Predsjednika Skupštine da značajno poveća njen novčani iznos.
Nepismeni, nerazumni, nestručni, neuki, politički zlobnici i neostvarene osobe bi mogli reći odnosno prigovoriti da je država već u bankrotu, ali to ne umanjuje snagu argumenata naših mnogoumnih i sveznajućih političara, političkih eksperata i ekonomskih eks stručnjaka da „pad garancija neće ugroziti stabilnost finansija“ niti će nova kreditna zaduženja uticati na „životni standard crnogorskih građana“. Logike nema, ali argumenti novog ministra finansija su neoborivi u skladu su sa partijskom disciplinom i premijerovom politikom opstanka KAP-a i cjelokupne održive crnogorske ekonomije. Naravno, KAP ima perspektivu isto kao i ukupna crnogorska održiva ekonomija, samo pod jednim uslovom da i dalje sve bude na teret ekonomski prosperitetnih crnogorskih građana sa visokim evropskim prosijekom od oko 480,00 eura mjesečno po zaposlenom! Evropska centralna banka i ostale banke, kod kojih se država Crna Gora kreditno zadužuje, mogle bi oprostiti nekoliko stotina miliona eura i tako nas (po)staviti na noge po principu (samo)održivosti ili uzaludnog investiranja u crnogorsku privredu koju vodi „politička elita“ iz „rata za mir“.
Dakle, bankrot nije „dugoročno rešenje“ niti „izgledna perspektiva“ održive i bogate neiscrpnim privrednim resursima crnogorske privrede sa čime bi se mogli složiti crnogorski političari na vlasti odnosno koaliciona vlast. Naravno da bankrot može iznenaditi ne samo ministra finansija i njegove ekonomske eksperte nego i samoga Premijera, što ne bi bilo poželjno u ovom drugom dijelu godine kada imamo da rješavamo mnogo preče zadaće na primjer, pitanje početka (iz)gradnje auto-puta Bar – Boljare, žičare na Cetinju i mnogo drugih (ne) započetih puteva, mostova, hidrocentrala i tome slično. Svakako, treba podržati predlog ministra saobraćaja i pomorstva da gradnju autoputa Bar – Boljare, žičaru na Cetinju i ostale velike građevinske poduhvate treba izvoditi u zimskim mjesecima posebno kada napada veliki snijeg kako bi radovi što duže trajali, a ujedno ne bi ugrožavali ljetnju turističku sezonu!
Mnogo je (ne)spornih argumenata za tako (ne)ozbiljnu tvrdnju da je došlo do „bankrota crnogorskih državnih finansija“, a po našem mišljenju presudni su: 1) Nesmjenjivost vlasti u kontinuitetu – crnogorske političke elite nastale u „ratu za mir“, a ojačane petnaestogodišnjom podrškom SDP-a kao koalicionog partnera, na čelu sa protivurječnim političkim liderom, 2) Premijersko mjesto u sedmostrukom trajanju jedne iste ličnosti sa trostrukim mandatom predsjednika države, takođe od strane jedne iste ličnosti, 3) Trocifreni broj crnogorskih eksperata i zagovornika neoliberalne ekonomije kao čvrstog garanta privatizovane, ogoljene i uništene privrede, i raspodatih prirodnih resursa za nekoliko decenija unaprijed, 4) Državna kreditna (pre)zaduženost (ni)je u granicama trajne neodrživosti vraćanja državnih dugova od strane crnogorskih građana, a mogla bi ići do nivoa eksperimentalnog proučavanja granica fizičke izdržljivosti „boljega života“, koji je osmišljen od strane „političke elite“ i ojačan koalicionim partnerom/ima u periodu dvoipodecenijske vladavine. Bankrot finansija za građane, krediti raj za „političku elitu“ i koaliciju na vlasti!
javniservis.me 
Komentariši