Napredujemo u demokratiji. Samo da najpotonji rezulatati njeni ne uslijede prekasno i odvedu nas obnovi uličnih događanja. Tamo nas zanago čeka nova generacija mladih, lijepih i poštenih. Naime, demokratija i beznađe naslonjeno na gubitak opšte ideje – pravna država i svekolika oskudica – nijesu održiva zajednica. Najjeftnije nam je tader odlaganje demokratije na neodređeno vrijeme. Prvo smo ju odložili u epohi Tita i partije zarad revolucije; tijekom koje nas komunisti posve ubijediše da je po narod i radničku klasu, diktatura politbiroa komat bolja i učinkovitija od trule građanske demokratije; drugi put, prilikom parcijalne, šminka „AB revolucije“ koja je odrađena zarad spasavanja „revolucionarne“ obnoviteljske supstance i kadrova njenih – kontinuiteta totalitarizma dabogme.
Domaći komunisti u dubokoj krizi i nestašici identiteta – nikoga da im otkrije ko su i što su – usred nagomilanih i nepremostivih problema, izvedoše „narod“ na ulicu. I kud bi drugo s njim na putu u srećnu budućnost. Upravo, izvedoše radničku klasu, koja se u tom svojstvu i imenu tada posljednji put pojavila. Samoukinula se i postala narod. Bez vlasti nad sredstvima za proizvodnju, ubrzo zapade u bijedu i besposlicu. Sredstva za proizvodnju upodobiše se novim vlasnicima – postadoše nekretnine – Britva&family, Mugi&son…etc. Private property.
Srećna budućnost nam se ubrzo opet smiješila u liku nove partijske umotvorine -suverene države bez demokratije. Dvostruki revolucionari obnoviše svoju istorijsku misiju, latiše se golemog posla – postadoše suverenisti. Trnovito je i nezahvalno dijeliti sudbinu svoje klase, ideje, uvjerenja i velike priče o revoluciji… Na sreću postoji put kojim se lakše ide, ako si okretan, mlad, lijep i nadasve pošten. Kad si sav predat, obuhaćen, obuzet i posvećen idejom – odgovornost u slučaju propasti, isključivo pada na neprijatelje. Oni zanago zato i postoje. I dok je nas, dušmana faliti neće.
Penzioner i teniser
Prošlo je vrijeme ispijanja koktela u zdravlje radničke klase. Na red su došli narod i država. E, oni su za razliku od prethodnog entiteta vječni ili se bar sporije troše. Biće tu još da se pije i nazdravlja… Ipak, zadržati vlast nije isto što i poljem prijeći ili tufahijom se sladiti. Vlast je najbolje radno mjesto ako je vjerovati – a jeste – okorjelom vlastodršcu i ideologu M.Vukoviću. Nije tader čudo što nam osporavaju napredak i mute čistu ideju (diktaturu) kao pretendenti, zanemogli intelektualci, penzioneri i teniseri, dijaspora, zatim jedan profesor iz vječnog grada, pisac nekoliko tomova… bivši ministri, diplomate.
Urgentno je neutralisati neprijateljsku kolonu, opozicionare, kritičare, ostatke klasnog (sada, međutim, državnog) neprijatelja, koji kidišu sa svih strana. Ka’ da se dijele priganice. Oni odasvud – DPS sam. Naivni građanin, može podleći zdravom razumu i pasti u zabludu: pak mu se stane priviđati, da je na posljednjem natjecanju kontra vaskolikoj DPS – infrastrukturi, istaknut jedan jedini kandidat. Te da je moćni DPS potegao velikog vođu, (oštrog poput britve), digao na noge prvake, tešku artiljeriju, prekaljene borce pobjedničkog duha – sve zbog jednog dubl teniskog igrača iz dalekog Mozambika…diplomate, dijasporca. Koji se odrođen, nezabrinut za pobjedu, nije latio brašna i šećera – tako neophodnog glasačima.
DPS vašar u režiji straha
Nije daleko od pameti (a masa nas je psihologa) medicinski opis stanja u kome se nalazi DPS -vrhuška. Nešto se mnogo prepadoše kandidata za kojeg neumorno tvrde i opširno dokazuju da je čist promašaj i izgubljen slučaj. Oduševljeno zbijaju šale, izruguju se i zabavljaju pristalice tijekom predizborne kampanje. Posvećeni ljekar “uveseljava” publiku praveći aluzije na zdravstveno stanje i vitalnost opozicionog kandidata dok njemu – liječniku- basta da se na sred ulice pojaka kojim drago Crnogorcem pa i za levor prihvati. Ističu takođe da je njihov kandidat u svakom pogledu podesniji: mlađi je, pak onako crnomanjast i garav – ljepši. Obaška visok i sav nasmijan.
Bivši ideolog partije, nekolike revolucije i inih velikih priča (dokazivao svojedobno da svaki rat, budući privremen, nužno ratuje za mir) a sada dvorska uzdanica na posijelima u svojstvu zabavljača glasača i zborova birača, neumorno upražnjava svoju ispraznu retoriku. U najpotonjem slučaju dva predsjednička kandidata, veli, drugi je neminovno i posljednji. A kakav je to Crnogorac ako nije prvi ili prvi do njega, efektno poentira bivši ideolog radničke klase, AB i svjetske revolucije… (Vladimire Iljiču da nijesi ništa reka’ bez ono da će nam doći glave mangupi u našim redovima pa si se odužio proletarijatu).
Tek, isprobali smo sve načine i sustave izbjegavanja demokratije i lijevi i desni totalitarizam i još ponešto između toga – ostajući pritom vjerni sebi tj. jednopartijskoj diktaturi, palanačkoj filosofiji života i postplemenskog utopiji. ”Kao što predstavlja karikaturu ne samo fašizma nego i komunizma, palanačko-patrijarhalni režim je, isto tako, karikatura demokratije, političkog pluralizma, parlamentarnog života, pravne države, tržišnih odnosa, kulturne politike,..“ (Milorad Belančić).
inbox, info@javniservis.me
javniservis.me 
Jednu malehnu ispravku! Tzv. AB revolucijom su se sinci i unuci cetnika vratili u Cetnike. Nemoj da se zajebavamo tim pojmovima, zemljace. Djeca citaju.
Radi potsjetnika: komunisti i partizani su se pored oslobodjena od okupatora, bori li protiv velikosrpstva, velikohrvatstva, velikobugarstva, velikoalbanstva… Preostali komunisti su 90 -ih bili jedina prepreka velikosrpskom zlocinackom pokretu u Srbiji, Crnoj, Bosni i Herc.
Preostali komunisti su porazeni od CIA, M16, … Klanje je moglo da pocne jer je demokuracki kaubojski zapad koljacima dao odrijesene ruke.
Dolaskom na vlast 45. komunisti su sprijecili dolazak cetnika na vlast, koji su iza to imali potporu zapada. O prirodi takve demokuracije nije potrebno pisati. osjetili ste je bar pola vas od 90-ih pa do danas.
Demokratija se ne uvozi. Za demokratiju je potrebna izgradjena gradjanska i demokratska sviest. Za to treba sto godina evolucije.
Ps. Ne trpim kad velikosrpski fashisti kritikuju komuniste.
Комунисти су лијеви тоталитаризам – фашисти или нацисти десни. Једино у закржљалим политичким круговима у МНЕ се једни доживљавају као цвјећке на рачун других. Ради се о антидемократским поретцима и то им је суштинска једнакост.
Иначе кованица (или чак пројекат) “великосрпски” може настати само у малим мозговима. Неће проћи много па ће неко у Ражајама оптужити Црногорце за “великоцрногорски пројекат” . То би била праведна “награда” Црногорцима који прилично булазне понављајући (не знам чију причу) о “великосрпском национализму”.
majstore, nacional socijalizam I fasizam su lijevi totalitarizmi, ako je ista lijevo lose iz istorije ostalo. to da su antidemokratski, to stoji, ali da su desni, to bas I ne.
sta je sa milionima ukrainaca, bjelorusa, balticara, madjara, jugolsovena I ostalih nearijevskih naroda koji su ob(l)jerucke prihvatili nacional-socijalizam I fasizam I sprovodili ga bolje nego originali, a sve u cilju sredjenog I ponjihovoj mjeri i arsinu uredjenog svijeta, bez Boga, bez nacija i sa obersturdartenfirerima umjesto popova i jungendom umjesto skojevaca, bas kao I komunisti sto su se za isto borili, jesul i svi oni desnicari?
Лауферу, заиста је школски и формално распоређивати шта је десно шта је лијево! Чињеница је да се комунизам као (искрени!) покушај реконструкције капитал-односа сматра лијевим.
Нацизам и фашизам су својеврсна ОБНОВА, утврђивање и “реконструкција” капитализма као фундаменталног друштвеног односа па се сматрају деснима тј. у суштини конзервативним суставима. Национал-социјализам је чисти цинизам тј. спрдња са здравим разумом: не доводи у питање право крупног капитала а хапси и прогони комунисте (400.000 комуниста и радничких активиста у Њемачкој је каплар Адолф држао у концлогорима).
На периферији Европе -Балкану- су активни етно-турбо нацизми који су карикатура оних изворних и озбиљних у намјерама и посљедицама. Примјер је и данашња МНЕ са “лијевим” ДПС и још “лјевијим” СДП-ом који његују неолиберализам као идеологију крупног капитала и империјализма. И као зачин етноцентризам или ако више волите фашизам.
kontrola sredstava za proizvodnju, kao I svih ostalih sredstava I proiuzvodnji u nacionalsocijalizmu je bila u rukama partije, kako kroz ruke krupnih kapitalista, tako I bez ruku krupnih kapitalista. kapital je imao isti tretman kao I u boljsevizmu, nijense su u pitanju, a rezultati isti- ko nije bio u skladu sa partijom I partijskim potrebama, nije bio ili je bio vani, bez kapitala. onog trenutka kada je oficirski kor njemacke armije svoju zakletvu promijenio od “za njemacku” u “za firera”, tada je svaka stvarna veza sa kapitalizmom pala u vodu. da li i8ma ijedan primjer slobodnog kapitaliste u nacional-socijalizmu ili fasizmu? samo u udzbenicima nasih obrazovnih mortadela gdje se sve sto je protiv komunizma smatralo desnicom.
poljackaski “neoliberalizam”, to jest kradaja ogrnuta titulom neoliberalizma je stvarni pokazatelj nase svijesti, savjesti I moralnih parametara sa I bez prepona, uz adut aparature I metodologije rada kumrovca.
Опет велим да је лијево – десно прилично схематски и не задире у суштину. Ако један Петер Слодердијк (некумровецки ђак) заступа : комуна лијево – нацизам десно, тадер се не може бахато односити према тој схеми. Он говори о два тоталитаризма – лијеви и десни. “Срџба и вријеме” – има на интернету на хрватском. (превео Пуховски)
Теза да су у национал-социјализму (Њемачка 1933-45) средства за производњу била национализована и потпала под управу (НСР) партије је за мене нова. Напротив, национал-социјализам је одговор на револуционарне захтјеве радничке класе да се укине капитал-однос и приватна својина.Стога је крупни капитал подржао Адолфа и (НСР) Партију. Не мора да значи да је Кумровец баш у свему инфериоран – поготово ако је преписао однекле (па погодио) овакав критеријум за лијево и десно: дира ли се у капитализам или не!
gradacije, gradacije. nacional kapitalizam je onda pobijedio nacional socijalizam? e majstore, majstore, vidi se da si bio odlican djak, a ne prepisivac.
Благодарим Лауферу. А и тај наш “раскорак” је сасвим у реду. Он је услов за искорак из ове наше лоше бесконачности.
kumrovac je u krivu, kako kad prepisjue, tako i kad zsam izmislja.
vlasnistvo nad sredstvima na proizvodnju, to tako mocno zvucii, narocito kad je razlika u partijskom posjedovanju I upravljanju vs ‘narodnom’ posjedovanju I upravljanju. slobodno I kapitalisticko sigurno nije, a koja je gradacija u pitanju na skali lijevih skretanja, meni je manje vazno.
dzeneral elektrik je objavio da od danas ne daje poslovne kredite preduzetnicima koji namjeravaju da otvore prodavnice u kojima se mogu kupovati i prodavati oruzje I municija, da bi na taj nacin podrzali politicare-zakone koji slobodnim gradajanima u americi zele da uskrate pravo na posjedovanje oruzja (ustavom zagarantovano, a I logikom neophodno, s obziraom na to gdje zive I ko upravlja njima.)
na listi prodavaca opruzja u svijetu dzeneral elektrik zauzima skromno dvanaeto mjesto sa proslogodisnjim prihodom od samo cetiri plus milijarde dolara, jer im je proizvodnja I prodaja oruzja hobi u odnosu na ostale djelatnosti kojima se medjunarodno I miroljubivo bave.
ovakva vrsta multinacionalno-korporativne dvolicnosti, hipokrizije najgore vrste i novogovora-politicke korektnosti kupuje I prodaje politicare I ideologije iz godine u godinu, (director dze je obamin lijevi ‘republikanac’, a bio je I busov pulen jedno vrijeme,) a sve sa ciljem ucvrscivanja globalnih monopola I sirenjem kontrole nad proizvodnjom (sredstvima za proizvodnju, kao I jeftinom proizvodnom radnom snagom), prodajom, privatnim prihodima I ravnoprvnom raspodjelom gubitaka sirom planete.
multinacional-socijalisti-kapitalisti-pozitivisti-progresivci I lideri novog doba. svaba je za ove bijelo perje.
Да, па и национални капитализам паде пред мултинационалним (транснационалним, глобалним). Ето и наши момци у Авганистану на бранику капитал-империје (умало не рекох отаџбине). А шаљу их љевичари! Пак се бојим да ће онако наоружани дићи тамо нечесову револуцију .
multinacionalni korporativni teror je fasizam ovog vijeka i nece ga biti lako pobijediti kao na bojnom polju.
uvijek me je bilo strah naseg pacifizma, narocito kad su nasa djeca, ne svojom voljom, na tudjim megdanima, a mi im cak ni srecu ne pozelimo. nesto slicno navijacima za bombardovanje, ili sampproglasenim nasljednicima revolucija i pobjeda tudjom krvlju i mukom.
prijatno majstore, dobar si ti covjek, bez obzira na to sto smo u raskoraku.
Благодарим Лауферу. А и тај наш “раскорак” је сасвим у реду. Он је услов за искорак из ове наше лоше бесконачности.
beskonacnost- zar I to nije antikapitalisticki symbol?
90-te su godine koje su porazile 45-u, komuniste i partizane, pokopale sto je valjalo a dovele na vlast najveca govna i ljucko smece. 90-e su osveta zapada za 45-u, osveta sto su im Tito i yu komunisti nabili nogu u dupe. Nemojte misliti da u rusenje Yu nije bilo agenata USA, Engleske, Sssr…svih onih koji su dobili po prstima. Mi sada u Cg nemamo autohtone politicare. Sve su to kuje koje trce po susjedstvu da nude svoje usluge. Samo je Mile najbolje prosao – on svoje usluge prodaje USA ili Rusiji, po potrebi. Ko vise plati.
U najkracem: veljesrblje je kad kazesh da su Crna, BiH i Macedonia geografski pojmovi da bi se trebali zvati Srbija.
Veljesrblje je kad kazesh da su Crnogorci spartanski Srbi, da su Bosnjaci Srbi muslimani, Hrvati Srbi katolici a Makedonci Srbi a govornom greskom, a Albanci Srbi sa fabrickom greshkom i td.
Shto se komunizma tangira, ja sam taj “komunizam” zivio a tebi je tvoj djed cetnik pricao o njemu. Ne mozemo na ravnoj nozi raspravljati o yu komunizmu. Ratomire.
http://javniservis.me/2013/04/22/rijecigradana-botizam-z-brda-z-dola/
Popushi.
Не можемо наравној нози говорити – па то је демократија на дјелу. Лоше сте обавијештени у погледу Ђеда и оца. Отац ми је био члан КПЈ од 1938, партизан од првог дана и потоњи командант партизаанске бригаде у рату (у чину мајора а зарадио и двије ране од метка од којих је једну “памтио” доживотно). Ђед је можда био четник али је мало вјероватно: радио је у Америци а умро 1917.год.
Демократија је иначе разговор (и договор) равнопраних грађана Државе. Тамо ђе (покојни) ђедови одлучују и пресуђују о текућим питањима, улазимо у сферу мистике, ропства и таталитаризма. И ту је стварно немогућ разговор али је зато на снази принцип ропства,командовања, потчињавања и субординације.
Карикирање “вељесрпства” свакако није мудар метод али зато није ништа мање фашисоидно од предмета критике. Заборављати и превиђати Андрића, Селимовића… а бјесомучно форситати Калабића и комп. је најблаже речено једнострано, погрешно, штетно – барем за нас. МОжда је неком империјализму корисно (завади, уситни – владај!) али то је већ друга прича.
Ne previdjam ih. Andric i Selimovic su bili noviji nadareni teoreticari veljesrpstva. Kalabic je bio prakticar.
U ime Alaha za racun vlaha, amin!
Жао ми је, Ваш случај је у домену медицинске науке. Као у оном изванредном вицу гдје пацијент оптужује Љекара да је “сексуално оптерећен” јер му у виду теста, потура цртеже – квадрате, кругове, трапезе… што све неодољиво упућује – макар њега, пацијента – на женски полни орган.
Све најбоље (болест је свачија)!
Svaka shusha i marusha sad kritikuju yu komunizam. Tamo gdje je taj yu komunizam stvarno zazivio bilo je reda, rada i pravde. Po srbogorskim vukojebinama nije bilo reda, rada i pravde jer, su Srbogorci cekali da Tito umre pa da pocnu svoj krvavi pir po nesrecnoj Yugoslaviji. Yu komunizam nije nizashta kriv nego potomci cetnika, usrasha, balista, handzarevaca, muslimanskih milicija, krilasha, koji su se pritajili i cekali svoju priliku.
Takvi su idioti 90-ih preuzeli “demokratizaciju”. Normalno da je sve poshlo u govna.
Mladicu, meni nije puno vremena preostalo, istrpicu. Ne bih voljeo da sam na tvom mjestu.