Bilo kako da bilo, odnosno, ma kakvom kombinatorikom nastala parlamentarna većina, tek će na predstojećim predsjedničkim izborima opstanak Mila Đukanovića na vlasti biti ozbiljno doveden u pitanje. Parlamentarni izbori bili su samo uvertira i priprema za „odsudnu bitku“ na predsjedničkim izborima. Vidno odsustvo energije i anemičnost u predizb. kampanji, upravo su bili u funkciji tempiranja forme za “konačan obračun”. Mislim da je to postalo jasno onog trenutka kada je dpSSdp, bez logičnog i adekvatnog objašnjenja, odlučio da ne skrati predsjednički mandat Vujanoviću.
Predizborni marketing bio je liderski personalizovan i u toj ravni antinomično koncipiran. U tom smislu, jedino je Pozitivna tokom čitave kampanje nastojala da sebe politički profiliše kao buduću parlamentarnu snagu, koja je generalno reformatorska. SNP je u toj prekompoziciji postao marginalizovan i nedovoljno artikulisan, pa je njihov loš izborni rezultat bio za očekivati. O 1848 autentičnih srpskih predstavnika podijeljenih u dvije kolone , koje su činile valjda 15-ak – “Broj'o sam vas, i nikako da vas prebrojim. Ima vas između 10 i 150…” – srpskih stranaka, izlišno je govoriti. Manjine su konačno izašle ispod dpSSdp-ovskog kišobrana, barem kada je riječ o samostalnom nastupu na izborima.
Jasno je kao dan da DF i DPSSDP, naročito ovi poslednji, apsolutno nijesu vodili kampanju primjerenu parlamentarnim izborima. Čitavo vrijeme trajanja kampanje, ove dvije političke strukture su afirmisale svoje lidere a ne programe ili poslaničke liste. Nije slučajno Lekić pozvao Mila na tv duel. Još manje je slučajno što je ovaj to odbio. Jednostavno, nije želio da prije vremena otkrije karte. DF je i inače osmišljen kao politička platforma sa koje Lekić treba da se vine do predsjedničke funkcije, čime bi se, valjda, utro put za mirnu i bezbolnu demokratizaciju CG. Otuda začuđujuća nevidljivost i nečujnost Mandića i Meda, tako neuobičajene kada su lideri CG partija u pitanju. Čak su I mandate u parlamentu raspodijelili tako da to bude vidljivo:NSD I PZP su zadržali isti broj poslanika kao ranije, “višak” je otišao na nestranačke ličnosti. To dovoljno govori o tome da im je prioritet nešto drugo.
Sa druge strane, Đukanović se u proteklih mjesec dana dobrano preznojio, držeći tribine i govore po mjestima i zabitima na koja nije odlazio čak ni u jeku referendumske kampanje. Ne toliko zbog uspjeha partije na parl. izborima, koliko zbog podsjećanja na neprikosnovenost sopstvene ličnosti. Osim njegovih karakterističnih grimasa, gestikulacije i tikova kao i prepoznatljivog vokabulara u odsječnoj intonaciji, malo se šta ili ko drugi razaznavao na dpSSdp-ovskim binama diljem CG. Ulogu paternalistički nastrojenog apsolutiste, zaštitnika svekolikog crnogorstva i države, stoički je odglumio do kraja kampanje. Presijecanje crvenih vrpci je prepustio aktuelnoj premierskoj marioneti i ministarsko-birokratskoj kamarili, jer obzirom da je samo predsjednik partije za takvo nešto nema ovlašćenja. Ali zato su se pomenuti akteri i partijski aktivisti svojski potrudili da u svakoj takvoj prilici istaknu “kako svega ovoga ne bi bilo, da nije Milo, Milo, Milo…” Najzad, došlo je vrijeme da svi zauzmu mjesta koja im pripadaju: Milo pred reflektore i kamere, svi ostali iza, u njegovu sjenku. Upravo, najozbiljniji pokušaj difamacije lidera Pozitivne, preduzet je od strane Krivokapića, i to u stilu:” I ti si, Pajo, ka’ ovi jadovi ođe, i to 70 po redu, klica’ i aplaudira’ Milu!” Nečuveno, zaista! Da neko kompromituje nekog na takav način, a pri tom u tom trenutku čini istu “inkriminisanu” radnju! Međutim, konotativno značenje te invektive, zapravo je još jedna afirmacija Đukanovića, čijem “šarmu”, kako Krivi “suptilno” sugeriše, eto ni Pajović svojevremeno nije odolio!
Dakle, jasno je da će predstojeći predsjednički izbori za Đukanovića imati karakter referenduma. Mislim da je prošlo vrijeme kada je dpSSdp mogao kandidovati magarce i lagano pobjeđivati, naročito ako ima ozbiljnog protivkandidata. Jer nema više velikih nacional-romantičarskih fanfaronada kojom bi zamaskirali svoju vlastoljubivu pohlepu. Mislim na predsjedničke izbore; na parlamentarnim se magarci i dalje visoko, premda ne i apsolutno visoko, kotiraju. Međutim, MZ je pitanje legitimiteta vladavine dpSSdp, doduše, samo indirektno, još ranije uslovila povlačenjem Đukanovića, što je ovaj do sada eskivirao vladajući iz sjenke. Upravo takvo (ne)raspoloženje MZ, ili jednog njenog dijela, danas je najveća prepreka Đukanovićevoj kandidaturi za predsjednika CG. Ali mislim da neće imati kud, jer mu je manevarski prostor znatno sužen. Naročito sada kada mu premijerska fotelja direktno zavisi od osnaženih koalicionih partnera, a mjesto šefa partija ne pruža nikakvu zaštitu. Predsjednički mandat garantuje niz, neuporedivo primamljivijih, udobnosti. No, ta mogućnost zavisi od niza faktora, a ne, kao do sada, apsolutno od volje šefa DPS-a.
Sa druge strane, „opozicioni“ momenat je takođe veoma važan. Ukoliko ne budu imali jedinstvenog kandidata, opet bi se magarac mogao naći u opticaju.
A Đuka Veličanstveni bi još neko vrijeme mogao da glumi “heroja na magarcu”.
javniservis.me 
citat:”DF je i inače osmišljen kao politička platforma sa koje Lekić treba da se vine do predsjedničke funkcije, čime bi se, valjda, utro put za mirnu i bezbolnu demokratizaciju CG.”
politicka platforma DF je koalicija raznorodnih ideoloskih koncep(a)ta. glavni cilj nije demokratizacija Crne gore nego obaranje vlasti DPSDP. na zalost, koncept DF je onaj isti kao u Srbiji 2000-e godine, ciji je najveci domet bio da pripremi dolazak jednog vojvode za predshednika Srbije. Lekic je predvidjen da prpremi teren u Crnoj gori za dolazak nekog vojvode za predhsednika Crne gore. to je, na zalost najveci najveci koji DF moze da postigne. pod krinkom “demokratizacije”, naravski.
samo Treci put moze Crnu goru uvesti u zajednicu pravnih drzava.
PWS
PWS,
neophodno je “gledati u prošlost, ali ne očima prošlosti”. Analogija sa promjenama u Srbiji nije baš precizna. Ne samo zato što su “vojvode” u međuvremenu transmutirale u “barone” i “grofove”, jednom riječju, u “demokratski” nobles ili samo zato što je ovo 2012 a ne 2000. Srbija je država koja je na svojim plećima, pored istih ovih problema sa kojim se mi suočavamo, imala ili još uvijek ima, težak spoljnopolitički teret , Kosovo i saradnju sa Hagom, što je, primarno, generisalo nestabilnost na unutarnjem planu.
Ne mislim da DF ima bilo kakve izrazite ideološke koncepte. Ideologije, uostalom, pripadaju 20. vijeku. Možda izvjesni pojedinci iz DF-a jesu ideološki profilisani, ali to nema naročitu političku težinu. Osim toga, smatram da DF nije usmjeren na uklanjanje dpSSdp, već za svrgavanje Mila Đukanovića i najokorelijih njegovih pristalica, javnih i tajnih. To je daleko manji, ali ne i lakši, posao od demontaže čitavog ovog dpSSdp sistema.
koja je razlika izmedju Mila i DPS-a?
Za mene suštinske razlike nema, ali oni koji “sponzorišu” ovaj projekat, očigledno, prave tu razliku. Zašto bi se u ovom trenutku oni bavili nekim korumpiranim aparatčicima, koji predstavljaju dominatnu strukturu dpSSdp-a.?Štaviše, “sponzori” su spremni da zažmure na štošta, ukoliko bi to garantovalo glavnu premiju. Riječ je o aktivnostima koje traju već neko vrijeme. Prisjetite se građanskih protesta: zar njihova strategija nije bila da pozovu “zdraviji dio” dpSSdp-a da izađe iz Đukanovićevog zagrljaja, i zar na toj strategiji, kojom su se protesti samourušili, nijesu insistirali do kraja? Sjetite se, takođe, priče “opozicionara” u skupštini i van nje, kada su se “nadali” u Lukšića. Vanja, mrtva ladna, tek negdje sredinom ljeta izjavljuje:”Sada je jasno da je Lukšić bio samo marioneta!” Kanda joj to ranije nije bilo poznato! Ali instrukcije se moraju poštovati iako je pokušaj da se isprovocira raskol u dpSSdp-u ostao neuspješan. Dok su kerberi aktivni, Gospodar se ne plaši lisica i kučića.
MZ je Đukanovića najprije prigrlila kao korupmiranog oligarha ali značajnog saveznika u borbi protiv Miloševića. Ovaj je to, itekako, znao da naplati. Ali od starih zasluga se nigdje dugo ne živi, a najkraće u politici. Dopušteno mu je da sebe ovjekovječi kao državotvorca, ali uz obavezu da se kasnije povuče. Đukanović je još samo jednom izvađen iz naftalina, onda kada je trebalo priznati Kosovo. Nakon toga, postao je politički neupotrebljiv. U međuvremenu, iz pozicije šefa partije, on je nastavio da umjesto “opljačkanog”, što bi mu se još i moglo oprostiti, legalizuje pljačku i svakovrsni kriminal, pretvarajući CG u praonicu prljavog kapitala, držeći sve konce vlasti u svojim rukama. Obzirom da Milo nikada nije bio toliko vješt dribler, koliko prljav igrač, tako se našao u zoni čistog ofsajda. Razloga vjerovatno ima sijaset, možda i odlučnijih od ovih koje sam naveo, ali razmišljam samo na bazi opštepoznatih činjenica.
Međutim, da bi se detronizovao Đukanović, bilo je neophodno donekle rekonstruisati i prekomponovati političku scenu. Za tako nešto bilo je nužno da se napravi otklon od referenduma, kao jedinog referentnog okvira bitisanja političkih stranaka u CG. Upravo, dok su protesti još trajali, Mandić, Medojević i Bulatović par puta posjetili su Njemačku. Takođe, bilo je najavljeno osnivanje Pozitivne. Novo izborno zakonodavstvo favorizovalo je samostalan nastup predstavnika manjina. Sve to trebalo je da obezbijedi jednu novu političku stvarnost u kojoj će pitanje Milovog opstanka na vlasti biti tretirano manje sudbonosno po unutrašnu stabilnost CG.
Da zaključim: ukoliko bi se unutar dpSSdp sjutra našao neki saradnik – ili više njih – na tom poslu, ma kako bio kompromitovan, objeručke bi ga dočekali, i MZ i opozicija.
Obzirom na sve što znamo, plašim se da bi to mogao biti, glavom i dugim prstima, Đukanović:)
pardon:”to je, na zalost, najveci domet koji DF moze da dostigne. pod krinkom “demokratizacije”, naravski.”
A propos MZ: zadnjih par dana ne mogu se otvorit holandske novine a da Djukanovic ne pokriva barem pola strane. Suprotno crnogorskoj logici, moja cura zbori da je to los znak za njega – cim su se poceli njime baviti, odzvonilo mu je. Hajde da vidimo, bice ‘interesantno’.
Dojcilo odlican kao vazda, i opsiran kao vazda ;) Zezam se, i to je ok ovaj put.
Vladimire,
skratio sam komentar za pola, svega mi:) I ja sam čuo nešto slično, da se u njemačkoj štampi uveliko Đukanović pominje u negativnom kontekstu, a da to prenose i holandski mediji. Saglasan sam sa tobom, konačno će se događati nešto “zanimljivo”, nadajmo se i dovoljno “zanimljivo” za nas kao “zainteresovanu” stranu.
Nesto sam sumnjicav prema vaznosti predsjednickih izbora pravo da vi recem.
Интересантна анализа, браво Дојчило.
http://mediacenter.dw.de/english/video/item/675339/Montenegro_Organized_Crime/
Ima ovoga koliko hocete.
Deuch., DF ima koncept da nema koncept da sprovede demokratizaciju ako dodje na vlast. radi mira u kuci, i postovanja siroke lepeze misljenja, od legalnih do ilegalnih, ima potencijal da pripremi dolazak nekog vojvode za predshejnika Crne gore. u ovoj zemlji gdje fashizam stalno viri iza vrata veoma je vazno da postoje antifashisti. a capishe.
bolje vojv. nego mafija bitno je da je neprijatelj vidljiiv ko je vama i bosnu predsj. smradoncic?)&)xaxaxa
dojcilo
“Da zaključim: ukoliko bi se unutar dpSSdp sjutra našao neki saradnik – ili više njih – na tom poslu, ma kako bio kompromitovan, objeručke bi ga dočekali, i MZ i opozicija.
Obzirom na sve što znamo, plašim se da bi to mogao biti, glavom i dugim prstima, Đukanović:”
Izvanredno zapazanje. To je ono sto general Grahovac predlaze Djukanovicu i to je mozda i povezano sa stvaranjem “pozitivne”. Vjerovatno je sva igra dogovorena prije ovih izbora.
Moguci ishod je da “pozitivna” sa manjinama pokusa da sastavi vladu. Ako bude tesko islo, predlozice se da u toj vladi bude po par predtavnika iz DPS i DF. Ta kombinacija bi bila prihvacena od svih i nju ce podrzati i sam Djukanovic, cime ce osvojiti sipmatije naroda.
Onda dolaze predsednicki izbori, ispred kojih ce Djukanovic opet napraviti nekoliko bravira, koje ce mu podici popularnost u narodu. Te bravure ce biti neka zalaganja za pravnu drzavu i mozda obracun sa nekim neodgovornim elementima iz svoje partije.
Naravno, na predsednickim izborima Djukanovoc ubedljivo pobjedjuje.
Posle predsednickih izbora Djukanovic ce biti potpuno zasticen, Sa jedne strane stitice ga imunitet a sa druge strane imace pored sebe “pozitivnu” i medjunarodnu zajednicu sa kojom je sve vec dogovoreno.
Novoformirana vlada ce imati slobodne ruke za obracun sa kriminalom i korupcijom, pod uslovom da se nekima progleda kroz prste. I to je naravno dogovoreno prije izbora,
Za naredne dvije godine stvorice se uslovi za prve slobode izbore u Crnoj Gori, DPS partija ce se reformisati i postace ono sto je danas SPS u Srbiji. Djukanovic ce najvjerovatnije nastaviti da se bavi politikom i bice jedan od najuticajnijih ljudi u svojoj stranci.
Ako sve bude islo po planu, moze se desiti da ime Mila Djukanovica bude zapisano kao ime covjeka koji je demokratizovao crnogorsko drustvo.
Ukoliko ne bude nekih vecih iznenadjenja ili nepredvidljivih situacija, kao ni autogolova koji bi mogli biti pritisak na srpski narod i stvaranje daljih tenzija medju nacijama u Crnoj Gori, Djukanovic bi mogao uci u svjetsku istoriju kao najveci kameleon koji se ikada rodio.
Dojcilo, ponovo saglasan, samo se nadam da to ipak nece biti Djukanovic. Iako je vrlo moguce. MZ-u je jedino bitno da sva prljavstina ne udje u EU zajedno sa Crnom Gorom, a ko ce to iscistiti njima je manje bitno. Zato se sad kandiduju mnogi. Vjerujem da je prvobitna strategija MĐ bila da napravi otklon od EU da bi zastitio svoje pozicije, ali da je u medjuvremenu shvatio da mnogo vise moze dobiti ako se sam ponudi za mesiju, iako je to mnogo riskantnija opcija. Vidjecemo.
Rekli ste “iako je to mnogo riskantnija opcija”.
Da, zato je Djukanovic i bio veoma primjetno zabrinut tokom kampanje.
Veoma riskantna opcija je sve ovo sto se sada desava u Crnoj Gori, jer nece ni buduci zrtveni jarci sjedeti i cekati, nego ce se i oni boriti da sacuvaju svoje bogastvo i pozicije.
Moguce, moguce… Ja sam MĐ-a iz Žive istine podvrgao jednom softveru za citanje emocija s lica, gdje se pokazalo da sva ona nervoza uglavnom znaci iznenadjenje i strah.
Ne znam, ja sam ovo gore iznio kao usputni komentar, ne mogu reci da se aktivno bavim takvim analizama, nego mi se tako cini trenutno (ponukano lucidnim Dojcilovim osvrtom), gledano sa strane (izvan dometa CG medija, propagande i svakodnevnh nastupa, koji uglavnom proizvode sum, pa se signal moze tesko razabrati).
Vladimire,
premda sam potonju konstataciju iznio sa primjetnom jetkošću i sarkazmom, iskustvo proteklih decenija upozorava nas i u ovom slučaju. Nema takvog apsurda koji u CG za kratko vrijeme ne može postati „većinska volja građana“. U tom kontekstu, čak se i ona odomaćena fraza o Crnoj Gori kao zemlji političkih čuda, može otpisati kao eufemistička. Mislim da je nakon dvodecenijske vladavine dps-a, Crnu Goru, ma kako to grubo ili zlonamjerno zvučalo, adekvatnije smatrati za politički Černobil. Kažem to ne zato da bih se gromopucatelnom metaforom udvarao istini, već stoga što je isključivo u jednom tako kontaminiranom ambijentu moguće da, kao kod nas, politički inženjering ima sva obilježja genetske manipulacije. A propos toga, Đukanovićeve beskrajne mutacije, kako u političkom tako i onom opšteljudskom smislu, ozakonile su mimikriju i transformaciju svake vrste i instalirale socio-ekonomski darvinizam kao korespondentnu egzistencijalnu matricu.
To je valjda jedinstven slučaj u novijoj političkoj istoriji, da neko na političkom vrhu preživljava toliko dugo, „ratujući“, prije svega, sa sobom samim i svojim političkim nasleđem, a što je Vojin Nikolajevič hirurški precizno izrazio komentarom mjeseca. Međutim, i kod nas, kao u svijetu Kafkinih (anti)junaka, kako veli Ginter Anders, “zapanjuje upravo to to što ništa nikog ne zapanjuje.”
Zato i nije neobično što u svojim razmišljanjima provalu apsurda skoro da više i ne registrujemo. Ovdje naročito do izražaja dolazi stepen glajhšaltovanosti cjelokupnog društva. Nepodnošljiva lakoća pristajanja, tako dominantna, u našem društvu, bezmalo svaki politički ishod čini mogućim. A to nas stavlja pred svojevrstan izazov: zadatak nije u tome – kako negdje nedavno pročitah – da vidimo ono što drugi nijesu vidjeli , nego da mislimo to što niko nije mislio o onome što svi vide.(Ervin Šredinger)
Slazem se, samo mislim da se stvari uglavnom odvijaju sporije nego sto je to npr. u sekvenci koju je naveo V. Cejovic iznad. A to te stvari cini manje primjetnima, sto ide u korist kameleonima i Transformersima. Taj tempo je vrlo bitan faktor, on ukazuje i na to ko ima, a ko je izgubio, kontrolu.
Upravo tako: dinamika je možda i krucijalna vrijednost u ovakvim situacijama. Načelno podržavam svaku legitimnu varijantu koja bi efikasno lišila moći one što, iza institucionalnih i inih paravana, gospodare CG. Mislim da je to elementarni preduslov bez koga je iluzorno očekivati da se desi bilo šta značajnije.Vjerujem da će M.Đ. sići sa scene, možda brže i lakše nego što se nadamo. Međutim, iskren da budem, ne gajim velike nade u budućnost što se konačnog ishoda čitavog tog procesa tiče. Drugi korak je ono što me brine. Ipak, to nikome ne smije da bude izgovor ili alibi za sopstvenu pasivnost kada je detronizacija M.Đ. u pitanju. Jer tom čovjeku se ne smije dozvoliti da, dok uživa nekontrolisanu moć, iznova i iznova, kupuje vrijeme, budući da bi, pored svega ostalog što njegova vladavina sobom nosi, nekakvi tektonski poremećaji na međunarodnom planu – a u kakvom svijetu živimo, ne bi to bilo nikakvo čudo – mogli opet da ga vrate u sedlo, na neodređeno.
Nego, da ne trčim pred rudu. Sve ovo što sam izložio, uostalom, samo je jedna laička analiza.
Sve i da se ne obistini ništa od navedenog, drago mi je da smo, poštovani Vladimire, makar opušteno razgovarali, “malkice”:)
Srrdačan pozdrav i svako dobro!
http://www.advance.hr/vijesti/dok-su-obama-i-romney-vodili-debatu-policija-uhitila-predsjednicku-kandidatkinju-jill-stein/
PWS kaže: . Lekic je predvidjen da prpremi teren u Crnoj gori za dolazak nekog vojvode za predhsednika Crne gore. to je, na zalost najveci najveci koji DF moze da postigne. pod krinkom “demokratizacije”, naravski. PWS
Ха, ха, ха, …
Ваше параноје никако да буду у супротности са ставом шефа ДПС. Да му нисте неки рођак, тајни обожаватељ, искрени присталица сукоба на националној основи, само да би се смирили до нивоа непрепознавања, јер нисте били борац на вријеме, него палите на курблу?
Код вас бој, изгледа, почиње када се удари копљем о ледину, па сте поствојни херој, којем супруга медаље даје, ха, ха, ха … за херојство, чоче, ха, ха, ха…
Након што је познати модел који пали без курбле био скрајнут у страну као анахрон, без потенцијала и непоуздан те је на тестирањима показао да завршава испод цензуса доведен је нови аутомеханичар који му је преписао лекић. Возачи без курбле су одгледали трку до краја из задњих сједишта у гаражи и сада су изашли да мало афтерпарти курблују и покушају да продају њихов модел паљења турбо инџекшн који увијек заврашава на задњему мјесту или у оближњем јарку.
Ја би да се новим Уставом пропише да прекаљени возачи црногорски и брдско брзински буду предсједници и савјетници сваке партије у Црној Гори пошто се сваком баве на један осебујан начин а понеке и оснују да би се са њима удружили. Нисте исти?! хахахахахха… Стварно је незахвално наћи и уредити односе са онима који ти раде иза леђа и курблују без курбле… Паклени возачи… Искусни прије свега. Ово је вријеме паклених возача…
Dva brata rodjena na zidu smrti
da ne vjerujes rodjenim ocima
kuda oni jure, da l’ ih slava vuce
ili mozda novac, titula neka
http://www.youtube.com/watch?v=sCJgvQjjOU0
Чисто да поновим…
…да не вјерујеш рођеним очима,
куда они јуре, да л’ их слава вуче
или можда новац, титула нека…
Ово је вријеме паклених возача…
Ево ће у понедељак Пајовић предложити мањинама, које то нису, да подјеле власт фифти фифти, те да завладају Гором Црном, па да видимо…
куда они јуре, да л’ их слава вуче
или можда новац, титула нека…
Надам се да ће доживјети довољан успјех, те да неће бити хит, напротив Атомског склоништа, овај…
Људи није фер, човјек живи као кер.
Dojčilo kaže:
Zato i nije neobično što u svojim razmišljanjima provalu apsurda skoro da više i ne registrujemo. Ovdje naročito do izražaja dolazi stepen glajhšaltovanosti cjelokupnog društva. Nepodnošljiva lakoća pristajanja, tako dominantna, u našem društvu, bezmalo svaki politički ishod čini mogućim. A to nas stavlja pred svojevrstan izazov: zadatak nije u tome – kako negdje nedavno pročitah – da vidimo ono što drugi nijesu vidjeli , nego da mislimo to što niko nije mislio o onome što svi vide.(Ervin Šredinger)