Fest. Summer. Lake. Nije bitno. Da li smo potlačeni? Ili smo slobodni? Da li smo sami ili smo svoji?
Prosta rečenica, svega dvije riječi, deset jednostavnih slova, i svega četiri sloga – Homo ludens. Čovjek koji se igra. Čovjek slobode, ideje, zapleten u prstene zanosa, sačinjen od snova, iluzije, života na talasu zadovoljstva. Čovjek svoj i ničiji, čovjek daleko od zemlje i objema nogama čvrsto na zemlji. Ne udaljava se od svoje suštine. Ili bar rijetki ne. Jeste i ostaje sama srž bivstvovanja, ili kako veliki Martin Hajdeger reče “bit bitka”. Čovjek koji se igra. Naličje surovog života. Da bi preživio – igrao je. Da preživi – igra. Sa sobom, drugima, prirodom.
Mnogo načina, mnogo improvizacije, vrsta, tehnika, stilova. Ali jedna jedina je, ne ni na nebu ni na zemlji, već daleko od realnosti i stvarnog, realnog osjećaja. Samo je jedna visoko iznad oblaka. Nesputana pravilima. Usuđujem se reći “sveta” ilinx – igra, igra zanosa. Ilinx, grčka riječ koja znači “vodeni vrtlog” – i jeste vrtlog: radosti, sreće, osmjeha, ludosti, bola, tuge, suza, euforije, vrtlog koji kružeći vaja stanje transa i stanje dubokog euforičnog zadiranja u dubine sopstvenog JA. Ilinx rađa haos.
Haos u koji ćemo mi srećnici, upasti ovog ljeta. Haos koji će pomutiti umove desetinama već euforičnih, već ustreptalih, već naoružanih energijama univerzuma. Jedan na predivnom crnogorskom Jazu, da oplemeni prestonicu grotesnog turizma, jedan u gradu posječenih lipa, pod Trebjesom i na jezeru. Nebitan je grad, nebitno je tlo. Bitna je igra. Bitna je muzika. Bitno je što opet ćemo upasti u grotlo rock&rolla, u haos uredan, u zvuk i ton. Neki od najpoznatijih bardova tvrdog zvuka lišiće nas ovozemaljske logike, osjećaja svojstvenog ovosvjetovnom erozivnom društvu.
Cane je duhovna hrana, lijek protiv stvarnosti. On je sladostrašće, strast, vrtoglavica od čistih emocija, extremnost na rubu ovog pakleno smiješnog svijeta. Ironija i satira.
Momci iz zagrebačkog predgrađa, nekadašnji pankeri, šarmantno-bolnog osjećaja za istinu, brana su i nasip ovom životu tržišta i kapitala. Svijetu u kome je sve osuđeno na kupovinu i prodaju, na surove zakone kapitalizma i novca, gdje se prećutno ne dozvoljava i besprekorno guši individualnost, moć da se iznese suština, da se bude svoj.
Sunshine, S.A.R.S., Riblja čorba, Nightshift, Who see, Beatshakers, taj meni ne baš omiljeni Junior Jack, Nipplepeople, Van Gogh.
Žariće, zapaliće, cakliti se u euforičnim očima i srećnim pogledima. Vratiće davno izgubljenu suštinu nebu iznad Budve. Prosječno devastiranoj Budvi, tom vašarištu čije prirodne ljepote trpe legalne i nelegalne gradnje, sumnjive investitore i naše čudotvorce.
I moj Nikšić. Davno prevaziđeni grad kulturno devastiran i spečen u pogrešnim koracima. Biće opet umjetnost, opet ona dobra stara avangarda boemštine, grad Vita Nikolića, breza i lipa koje su mirisale. Grad na čiju Željezaru ćemo zaboraviti prepuštajući se bar na kratko divnoj prirodi Krupačkog jezera – debeloj hladovini stoljetnih topola.
Skrenućemo u sasvim drugu dimenziju stvarnosti, na drugu stranu racionalnosti, tamo gdje se gube i subjektivnosti i objektivnosti. Tamo gdje je zaborav, kulminacija istinskog, suština i smisao jedino mogući. Tamo gdje opuštimo svoje istine i svoje principe i na kratko se poigramo sa sopstvenim bićem. Iskočimo iz svoje lažne kože. Zaigramo sa lažnim maskama naše stvarnosti. Uz jednog Urbana, Rundeka, Bjesove, Atomsko sklonište, Block Out i sve ostale, velike, uz čije note čuvamo sebe. U tom malom komadu raja na koji je grad Nikšić tako lijepo zaboravio prepuštajući samo onim najsavjesnijim, istinskim ljubiteljima prirode da mu sačuvaju život i udahnu dah. Još ako usput nešto i recikliramo možda vratim vjeru da nam je stalo. Stalo da branimo i štitimo lanac našeg postojanja.
Sve je komercijalizacija džinovskih razmjera, sve je novac, profit, kapital, dobit, softver i hardver. Rođena je novim vremenom cijela industrija zabave, razvijaju se kultovi zvijezda, idola. Sve se više gubi, gotova da ga i nema, osjećaj u kome individue zavode suštinom svoje misli. Vrijeme masovne proizvodnje, gdje sve se svodi na tržište i komfor. Da, i muzika je na sceni kupi-prodaj, i potpuno prilagođena doživljaju širokoh narodnih masa. Samo rijetki nose “ono nešto” – pravo.
Sve je na kantaru bruto i neto. Čak i zrak kojim dišemo.
Kako uopšte može da postoji grad koji nema tebe i mene. Tebe i mene u ovom avangardnom ljetu. Tebe i mene i zvijezde u nama. One Ničeovske , one što plešu.
Fest. Summer. Lake. Nije bitno.
Da li smo potlačeni? Ili smo slobodni? Da li smo sami ili smo svoji?
Brojimo dane do novog preispitivanja. Julskog i avgustovskog šamaranja emocijama.
jun. 2012.
javniservis.me 
Very nice!
….Skrenućemo u sasvim drugu dimenziju stvarnosti, na drugu stranu racionalnosti, tamo gdje se gube i subjektivnosti i objektivnosti. Tamo gdje je zaborav, kulminacija istinskog, suština i smisao jedino mogući. Tamo gdje opuštimo svoje istine i svoje principe i na kratko se poigramo sa sopstvenim bićem. Iskočimo iz svoje lažne kože. (???!!!!)
Bullshit idealan za Vijesti. Tekst svarljiv i jestiv istovremeno, samo za napredne čitaoce!:)
Veso Vukotić za mene ovo bolje radi.
tako je, Veso ga je juče baš dao po Homo Ludensu ;)
imam utisak da Redakcija s vremena na vrijeme objavi nešto corny čisto da testira reakcije. E pa čitamo, Redakcijo ;)
“Sve je komercijalizacija džinovskih razmjera, sve je novac, profit, kapital, dobit, softver i hardver. Rođena je novim vremenom cijela industrija zabave, razvijaju se kultovi zvijezda, idola. Sve se više gubi, gotova da ga i nema, osjećaj u kome individue zavode suštinom svoje misli. Vrijeme masovne proizvodnje, gdje sve se svodi na tržište i komfor. Da, i muzika je na sceni kupi-prodaj, i potpuno prilagođena doživljaju širokoh narodnih masa. Samo rijetki nose “ono nešto” – pravo.
Sve je na kantaru bruto i neto. Čak i zrak kojim dišemo.”
Pr'njava starog svata.
“Rođena novim vremenom” Industrija zabave se, u stvari, razvila mnogo prije nego je autorka rođena iako je ona predstavlja kao nešto novo, kao pošast.
“Individue koje zavode suštinom svoje misli” (OMG) i danas postoje, možda i više nego ikad, ali autorka ima svo pravo da o tome ne zna ništa pošto preferira Partibrejkerse i Hladno Pivo :)
“Komercijalizacija” zna da bude dobra i zabavna, kad ljudi imaju ideju i vještinu – čujem da je “Sea Rock” bio i odličan i nekomercijalan. Možda bi bio još bolji da je komercijalan…? :)
Možda bi, u duhu nekonstruktivnog dijaloga :) bilo dobro prenijeti Shepellev poziv na festival:
“Ne mučite se sa izbukanim LAKE FEST-om i sličnim manifestacijama na kojima je vjerovatnooća da vam se divlji Crnogorac popiša na glavu ili baci flašu na istu vjerovatnija od sigurne pobjede DPS-a na predstojećim izborima ili sjutrašnjeg izlaska sunca.
Kotor je sljedećeg vikenda domaćin SEA ROCK festivala nekonvencionalne glazbe.
Biće gala dobro.
Ljetna pozornica vas čeka. Line up znate. Nema Sindikata, Trica i Ku(r)čina”
Sav pretrnem kad se o avangardi piše na Vijestima. Ja kao strejtaš jedino Vukotića priznajem za avangardu s te bande.;-)
http://blogslavkaperovica.wordpress.com/
E sto radi Sjata :)
and not a single fuck is given ;))
У праву је г. Перовић…
Опозиција у Црној Гори треба, прије свега, да се одреди према убици Мурата на Косову 1389. године!
Наиме, великосрпски великосрби тврде и даље тврде да је убица био Милош, а великоцрногорски великоцрногорци инсистрирају на томе да је убица Бајазит.
Наравно, компромис је незаобилазан, и треба да се каже права истина, ма како она чудно изгледала.
Ту истину, нажалост, само ја знам, а она је…
Наиме, Мурата је убио Бајазит, који је био прерушен у Милоша, да га не познаду. Што значи да је убица био Милош, у којег се био прерушио Бајазит!
:))
Neki vele da Murata nije ubio niko, no se sprca’ s konja i samo kuk slomio ……
О томе шта је било послије тога чина када је Бајазит прерушен у Милоша убио Мурата, а потом био убијен од Муратовог сикјурити, свједочи стих епске пјесма
Мртав паде, жив суптаном стаде!
:))
Zna’ sam bogomi e su nešto slagali ……
Мислим да би добро било да Лукшић пошаље писмо Тачију у којем би се се тражило да се хитно открије убица Мурата.
Дакако, не треба наглашавати да ће евентуални резултат ДНК истраге који би показао да је убица некакав Милош могао изазвати оштри протест Владе Црне Горе, као и блогера. :))
Slavko Perović: “Ni riječi Ćetković ne kaže o Nikcu od Rovina koji je posjekao Ćuprilića, dakle o Nikcu koji je uradio Čin herojski, antički, onaj Čin kojeg na Kosovu Obilić nikako nije mogao uraditi jer nije postojao fizički!”
Хаххахаххаа
Елем, Никац је посјекао Ћуприлића таман као што је и Николајевич посјекао Сулајмана Величанственог :)
Garantujem da autorka misli da iz cetiri kravske sise izlazi tetrapak spakovano mlijeko, ovoliko u oblake se ne uzdignu ni moja djeca na Roskilde Festival,
kojima se smuci kad nadju parce povlake po vrhu varenike i misle da se mlijeko pokvarilo jer nije homo-genizovano i paster-izovano.
Koji je ….. ovoj generaciji mladih, meni nije jasno,
jer se niko ne PRENEMAZE kao skorojevici u urbani ambijent.
Rece Miodrag Zec, jedino je Vuk Brankovic izgubio glavu na Kosovu,
ali ga nasa “istinita” istorija, proglasi za izdajnika,
vise ga ni Moraca ne moze oprat.
Ja sam čuo da je Miloš Obilić otvorio profil na facebook i lajkova stranicu FRONTA pa poručio ‘ko ne uša’ u FRONT kod vojvode, a ne u koaliciju, dabogda se nikad ne širio'…
Šta sve neću naučiti u zadnje vrijeme :-) Brzo li se Lekić na tu pamet adaptira. Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo… :-) :-) :-)
Ладо и Сјата, зашто је оснивач црногорске слободарске престонице у народу остао упамћен као Иван-бег? Зар није могао како да догура до звања паше или везира? Зашто се у четири нахије (нахија, гле чуда арапска ријеч) оснивач Цетиња у топонимима углавном назива Иван а ван четири нахије искључиво као Иван-бег? О биткама које је водио против хришћана са турбаном на глави други пут.
Мислим да су фашисоидни Црногорци посљедња сорта која се треба поспрдивати са митоманијом и лажирањем историје.
Posljedice naglog odmrzavanja su ocito ostavile traga na istoricara… eh, tugo, tugo sta mu ucini tugo…
Mili i dobri moji,
kako mi je banja viđeti da se od 19 komentara na topiku o savremenoj festivalskoj kulturi 14 odnose na petsto godina istorije, Kosovo, Murata, Miloša i Ivan-bega. Samo se čeka da neko (neko?) pokrene temu i eto svih, za raspravu ornih… ornitologa :)
Mora li se samo o tome, jebem li vam čvorka ornitološkog? Ostade li nam još nešto od života osim srpsko-crnogorkih odnosa?
E vala, dobro si im rekao…
Nemaš pojma ……. nije u pitanju ornitologija, nego paleontologija ……. sve fosil do fosila, uključujući Murata ……. mada je izgleda Ivan-beg mumificiran …. ka’ faraon …… :o
Sve sam cekao da autorka u nekoj recenici prozre luda&brza festivalska r'n'r ljeta, i na kraju nisam siguran da se to nalazi u tekstu. Mozda je do mene.
Ja to vidim ovako: nekih 50 ljudi u Crnoj Gori se toliko nakralo nasih para da su sad u mogucnosti nasu prirodu, nasu emociju i nas otpor upakovati nam ih u svjetski gala celofan i sve to nama istima prodati. Svaki od festivala organizovan je, ili finansiran, od strane vlasti i iz drzavnog budzeta, jer energija je pocela da kulja van. Kad se ispraznimo, glasacemo DPS.
Vladimir Nedović kaže: Svaki od festivala organizovan je, ili finansiran, od strane vlasti i iz drzavnog budzeta, jer energija je pocela da kulja van.
Ово сам и ја говорио колегама у личној комуникацији. Наиме, оваква навала фестивала није запамћена, те је једини разлог да се да одушка негативној енергији коју продукује неспособна власт.
Ипак, морам примјетити да је текст госпође Кецојевић лијеп, испуњен позитивним енергијама. Одличан текст!
Nekada davno u staroj Grčkoj kada su se izvodile predstave često su dramaturzi imali komplikovane zaplete i zamršene radnje, nerijetko i nelogične, pa kako bi razrešenje svega toga trajalo i trajalo i ko zna bi li te antičke sapunice imale smislen kraj oni bi pribjegavali jednostavnom rješenju koje se zvalo DEUS EX MACHINE. Deus ex machine ili bog iz mašine bi se spustio u nekoj varijanti kutije, stroja, šta li, i u minut riješio svu radnju. Kratko jasno, molim lijepo. U današnjoj Crnoj Gori fokusirani i nadasve kao opoziciono nabrijani tragičari vječito nadahnuti u pisanju svakakvih analiza, zavjera i svih mogućih teorija do kojih dolaze u svojim dubokim kontemplacijama pribjegavaju sličnom rješenju. Kod njih se taj stroj zove UDBA EX MACHINE. Ko će objašnjavati dokonoj i neznavenoj raji sav taj galimatijas? Samo posegneš za ‘udbom iz mašine’ i čiča miča i gotova priča. Da li vjeruješ meni ili misliš svojom glavom?
Pa je l radi ta udba ista?:)
“When you’re young, you look at television and think, There’s a conspiracy. The networks have conspired to dumb us down. But when you get a little older, you realize that’s not true. The networks are in business to give people exactly what they want. That’s a far more depressing thought. Conspiracy is optimistic! You can shoot the bastards! We can have a revolution! But the networks are really in business to give people what they want. It’s the truth.”
ja o ovom festivalu mislim isto što i o onom u Dodoše, što je umro posle dvije godine. A ova ekipa što promoviše ovaj fest je gomila oportunista, konformista i teških foliranata. Baš ne bi smjeli da pišu o avangardi jer se ta riječ previše iskompromitova u maloj Crnom nam Gori