U eri kada, čini se da vlada nestašica efektivne globalne saradnje neuspeh da se izglasa glavni međunarodni ugovor teško da bi mogao biti razlog za slavlje. Ipak, to što je u Evropskom parlamentu odbačen Međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije (ACTA) predstavlja prekretnicu za evropsku demokratiju. Retko kada je debata o međunarodnom sporazumu bila tako napeta i obuhvatila toliko ljudi iz Evrope i šire.
ACTA, o kojem je pregovarala grupa industrijalizovanih zemalja u cilju borbe protiv falsifikovanja i sprovođenja prava intelektualne svojine, naišao je na šire kritike civilnih organizacija zbog nedostatka transparentnosti u procesu njegove izrade.
Mi, u Evropskom parlamentu, smo pokušali da ispravimo ove nedostatke. Tokom proteklih četiri meseca, organizovali smo bezbroj sastanaka, saslušanja, radionica i onlajn kontakata sa predstavnicima organizacija civilnog društva i svim zainteresovanim stranama, ne bi li omogućili da se čuje mišljenje svih.
Masovna mobilizacija koju je izazvalo ovo pitanje kulminirala je peticijom upućenoj na adresu Evropskog parlamenta a koju je potpisalo 2,8 miliona građana. Njihovo angažovanje pokazuje da je istinsko evropsko javno mnjenje, koje prevazilazi nacionalne granice, živo i zdravo. Lično sam saznao mnogo toga preko ovih iscrpnih debata, a aktivno sam učestvovao u njima.
Digitalne komunikacione tehnologije uključile su znatno veći broj ljudi u javnu konverzaciju o njihovoj zajedničkoj evropskoj budućnosti, tako da i oni mogu da utiču direktno na evropsku politiku. Ova dvosmerna komunikacija je ključna za multinacionalne institucije poput Evropskog parlamenta.
Glas protiv ACTA nije glas protiv zaštite intelektualne svojine. Naprotiv, Evropski parlament čvrsto podržava borbu protiv falsifikovanja, koje nanosi štetu evropskim kompanijama, radnicima i potrošačima. Da se radilo o zaštiti fizičkih dobara, bilo odeće ili medicinskih sredstava, od falsifikovanja i prevare, ni ja niti jedan moj kolega ne bi se protivili ACTA.
Ali većina članova Evropskog parlamenta uverena je da je ACTA pogrešno rešenje za borbu protiv onlajn piraterije – stav koji dele mnogi građani. Većina parlamentaraca veruje da je ACTA isuviše nejasan, ostavlja prostora za zloupotrebe i izaziva bojazan oko njegovog uticaja na privatnost, civilne slobode, kreativnost, inovacije i slobodno kretanje informacija. Imajući u vidu važnost zaštite intelektualne svojine za evropske proizvođače nadamo se da će Evropska komisija izaći sa novim predlozima.
U međuvremenu, najmanje dve lekcije trebalo bi da naučimo iz odbijanja ACTA. Prvo, Evropski parlament ima dugu tradiciju odbrane ličnih sloboda i fundamentalnih prava, a evropski građani mogu da nam veruju. Internet jeste i biće sve više format za odbranu i regulisanje ljudskih prava i građanskih sloboda. Iako moramo preduzeti sve moguće mere u borbi protiv piraterije ne smemo to učiniti po cenu onoga što je učinilo internet revolucionarnom tehnologijom: sloboda i otvorenost.
Drugo, i još važnije, jesteto što evropski građani žele da učestvuju u evropskim pitanjima. Uključivost, otvorenost, transparentnost i rasprave su ključne za evropski demokratski život. A Evropljani sve više gledaju na Evropski parlament kao na njihov forum, mesto gde se njihova volja zastupa, gde je demokratija u EUzagarantovana. To čini Evropski parlament institucijom na koju svako može da računa.
Autor je predsednik Evropskog parlamenta
Danas
javniservis.me 
Komentariši