Crna Gora je dobila zeleno svijetlo za početak pristupnih pregovora o ulasku u Evropsku uniju.
Vijeće ministara Evropske unije je na sastanku u Luksemburgu donijelo odluku da pregovori trebaju početi u petak 29. juna, kada se očekuje da odluku potvrdi Evropsko vijeće na samitu 27 članica unije.
Vijeće ministara je u saopštenju reklo da Evropska komisija pozdravlja napredak koji je Crna Gora napravila u primjeni dogovorenih reformi, sa naglaskom na vladavinu prava i borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala.
“Vijeće je prihvatilo ocjenu Komisije da je Crna Gora postigla potrebni nivo ispunjavanja uvjeta za članstvo, pogotovo u vezi političkih uslova usvojenih na Evropskom samitu u Kopenhagenu 1983. godine”, stoji u saopštenju.
Dalje se navodi da “Vijeće podvlači posebnu važnost u oblasti vladavine zakona i fundamentalnih prava i apeluje na Crnu Goru da se uhvati u koštac sa pitanjima identifikovanim u posljednjem izvještaju Komisije o napretku, naročito kada je riječ o nezavisnosti sudstva u borbi protiv korupcije i organizovanom kriminalu, i potrebi da Crna Gora iskorači sa naporima u cilju da pruži uvjerljive dokaze tokom pregovora”.
“Vijeće poziva EUROPOL da napravi izvještaj o situaciji u Crnoj Gori kada je riječ o organizovanom kriminalu, i traži od Komisije da obezbijedi da to bude uzeto u obzir u predstojećem screenig izvještaju (…) U tom svjetlu, EU, uzimajući u obzir prethodna iskustva iz pristupnih pregovora, podvlači poglavalja koja se tiču pravosuđa, fundamentalnih prava i pravde, slobode i bezbjednosti. Novi pristup biće primijenjen u oba poglavlja i sa njime će se početi u ranoj fazi pregovora da bi se omogućilo maksimalno vrijeme da se uspostvi neophodna legislativa, instutucije kao i uvjerljiva primjena. Ukupan bilans napretka u toku pregovora u svim poglavljima takođe treba obezbijediti.”
“Vijeće je usvojilo opšte mišljenje EU, uključujući i pregovarački okvir, s ciljem otpočinjanja pregovora sa Crnom Gorom. Vijeće je odlučilo, pod uslovom da to potvrdi Evropsko vijeće, početak pregovora 29. juna 2012.,” saopštilo je Vijeće ministara.
Izvještaj EUROPOL-a
Švedski ministar vanjskih poslova Carl Bildt, koji se protivio određivanju datuma početka pregovora sa Crnom Gorom, nakon sastanka je ponovio zaključak Vijeća ministara da će se tražiti izvještaj EUROPOL-a o stanju u Crnoj Gori.
“Zabrinuti smo zbog organiziranog kriminala i korupcije u Crnoj Gori. Svijesni smo da je taj problem prisutan i u drugim zemljama, ali u Crnoj Gori je to uistinu veliki problem. Povjerenik za proširenje je kazao da je postignut napredak, ali mi tražimo da EUROPOL napravi široki izvještaj o stanju, te da njegovi nalazi budu dijelom izjveštaja o napretku Crne Gore koji bi trebao sadržavati jasne informacije o tome što je učinjeno, ali i što treba učiniti”, naglasio je Bildt.
Finski ministar vanjskih poslova Alexandar Stubb, uoči početka sastanka Vijeća ministara EU, na pitanje da li će mu uspjeti uvjeriti švedskog kolegu Carla Bildta koji se protivi otpočinjanju pregovora, odgovorio je:
“To je rasprava ‘velikog s malim bratom’, ali na kraju dana u obitelji se svi sporovi riješe i stvari se dogovore. Nadam se da ću ga uspijeti uvjeriti da je važno početi pregovore”.
Belgijski ministar vanjskih poslova Didier Reynders napomenuo je da postoji određena zabrinutost u vezi sa Crnom Gorom.
“Nadam se, siguran sam da smo vidjeli neki napredak. Naravno, postoji i određena zabrinutost kada je u pitanju Crna Gora, ali moramo početi pregovore. Tako kaže i izvještaj komisije i ja podržavam prijedlog komisije po tom pitanju”, kazao je Reynders
Njemački državni sekretar za spoljne poslove Michael Link kazao je pred početak sjednice Vijeća ministara EU, da Njemačka podržava otvaranje pregovora sa Crnom Gorom.
“Da, Njemačka je u potpunosti posvećena tome da se danas odredi datum pregovora. Još uvijek je rano razgovarati o nekim stvarim, ne mogu vam garantovati kakav će rezultat biti, ali radimo vrlo predano kako bismo dali zeleno svjetlo za početak pregovora, ne zato što smo naivni i otvoreni već zato što smo promijenili pristup pregovorima raspravljajući prvo o teškim pitanjima. Crna Gora je postigla napredak, a mi morano ostati psvećeni onom što smo uvijek govorili, da se oni koji su nešto postigli trebaju pomaći jedan korak naprijed i Njemačka čvrsto podržava otvaranje pregovora danas”,potvrdio je Link.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović kazao je ranije da bi, u slučaju da ta država dobije datum pristupnih pregovora sa EU, bilo logično da se parlamentarni izbori održe na jesen ove godine, a ne u martu naredne kada ističe mandat aktuelnoj zakonodavnoj i izvršnoj vlasti.
slobodnaevropa.org
javniservis.me 
“Скрининг процес” Еуропола ће да сатре Трансформерсе. Јер не знају Европљани ништа о нашим режимлијама без тог скрининга. Сад ће Еуропол да им отвори очи… Ово је признање за све субјекте друштва, али прије свега за “оца нације” Двометрицу, и угледне бизнисмене: Аца, Насера, Душка, Брана, Вескобара итд… Сигуран сам да ће након “скрининга” да ухвате ДПС у недјелу. 2о година је мало било, сада ће након отварања преговора и “скрининга” да се наоштре Европљани… Јер, то је процедура: мораш прво Ал Капонеу званично, протоколарно да кажеш да није Ал Капоне, како би га накнадно оптужио за утају пореза…
Дакле, данас један Европљанин каже како су организовани криминал и корупција нешто што издваја Црну Гору од осталих земаља, док један други његов колега Европљанин исто данас каже како је Црна Гора постала светионик Западног Балкана. Мом поимању ствари и појава у животу и свијету не одговара такво лицемјерје. Штавише, не подносим га. Чега смо постали светионик – мафијашког преображаја? Видите, ја бих највише волио да је Црна Гора заиста светионик демократије, а да су Европљани бијеле лале и поштењаци. Нажалост није тако, и не желим да ме ико прави будалом. Када бих био сигуран да ће и ова превара да користи демократизацији друштва, можда бих и прешао преко ње, иако не волим преваре и обмане. Не искључујем могућност да Европљани откаче Ђукановића, али се прибојавам да ће фаворизовати нека режимска “здрава језгра” као алтернативу. У таквим сценаријима лично не желим да учествујем, односно активно ћу им опонирати, колико год ми моје слабашне снаге буду дозвољавале.
Dakle ovaj imPerfekt ostaje isti. Svakih otprilike godinu dana navratim da pogledam ima li kakvih svjezih ideja i nabasam na starog licemjera, koji svoju neptrpeljivost prema drzavi uvija u providni celofan socijalnih tema, ma kako i one bile realne i opipljive, ali u njegovoj interpretaciji dobijaju pateticnu demagosku, neiskrenu notu. Povrh svega, u toj nakani gubi svjezinu, koju je nekad imao, sto je za ocekivat od nekoga ko ne patishe pishuci poruke na nekoliko portala, takoreci 27×7 (twentyfour by seven).
– Zašto ste došli u Smaragdni Grad? – upita.
– Došli smo da vidimo Velikog Oza – reče Doroti.
Čovečuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
– Već mnogo godina niko nije tražio da vidi Oza – reče on zbunjeno odmahujući glavom. – On je moćan i strašan, i ako ste došli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog Čarobnjaka u njegovim mudrim razmišljanjima, on može da se naljuti i sve vas odmah uništi.
– Mi nismo došli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strašilo, – to je važno. Osim toga, nama je rečeno da je Oz dobar čarobnjak.
– To je tačno – odgovori zeleni ČovečuIjak. On mudro i dobro vlada Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepoštenima ili onima koji dođu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatraži da mu vidi lice. Ja sam Čuvar Kapije, i pošto zahtevate da vidite Velikog Oza, odvešću vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naočare.
– Zašto? – upita Doroti.
– Zato što bi vas inače sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili. Čak i oni koji žive u gradu moraju danonoćno da nose naočare. Držim ih zaključane, kako je Oz naredio još kada je grad bio sazidan, samo ja imam ključ od njih.
On otvori veliku kutiju i Doroti primeti da je puna naočara svih veličina i oblika. Na svima su se nalazila zelena stakla. Čuvar Kapije pronađe jedan par koji je odgovarao Doroti i stavi joj ga na oči. Pričvršćivale su se dvema zlatnim trakama, a one su se na temenu zaključavale. Ključić je visio na kraju lanca obešenog oko vrata Čuvara Kapije. Doroti više nije mogla sama da ih skine i da je htela. Ali, naravno, ona nije želela da oslepi od bljeska Smaragdnog Grada, pa se nije usprotivila.
Zeleni čovečuljak zatim dade naočare Strašilu, Limenom Drvoseči, Plašljivom Lavu, pa čak i malom Totou, i sve iz zaključa svojim ključićem.
Onda Čuvar Kapije natače svoje naočare i reče im da je spreman da ih vodi u dvorac. Skinuvši jedan veliki zlatan ključ sa klina na zidu on otvori drugu kapiju, i oni pođoše za njim kroz ulice Smaragdnog Grada. – Frank Baum, Čarobnjak iz Oza
ČUDESNI GRAD
Iako su im oči bile zaštićene zelenim naočarima, Doroti i njeni prljatelji su u prvom trenutku bili zaslepljeni sjajem čudesnog grada. Ulice su bile pune velelepnih zgrada, sagranenih od zelenog mermera i ukrašenih svetlucavim smaragdima. Išli su po pločniku od istog zelenog mermera, a na spojevima ploča nalazili su se gusto porenani smaragdi koji su se presijavali na suncu. Čak su i nebo iznad grada i sunčevi zraci bili zelene boje.
Na ulicama je bilo mnogo sveta – ljudi, žena i dece. Svi su nosili zelena odela i imali zelenkastu kožu. Sa čudenjem su posmatrali Doroti i njeno neobično društvo, a deca su bežala i krila se iza svojih majki kad bi ugledala Lava. Niko im se nije obraćao. U ulici je bilo mnogo radnji i Doroti zapazi da je sva roba u njima zelena. U prodaji su bile zelene bombone i zelene kokice, zelene cipele, zeleni šeširi i zelene haljine svih vrsta. Na jednom mestu je neki čovek prodavao zelenu limunadu, a deca su je plaćala zelenim novčićima. Nisu primetili ni konje niti bilo kakve druge životinje. Stanovnici su prenosili stvari u malim zelenim kolicima koja su gurali ispred sebe. Svi su izgledali srećno i zadovoljno.
Čuvar Kapije ih je vodio sve dok nisu stigli do jedne velike zgrade u središtu grada. Bio je to dvorac Velikog Čarobnjaka Oza. Ispred kapije je stajao jedan vojnik sa dugom zelenom bradom, odeven u zelenu uniformu.
– Stranci žele da vide Velikog Oza – reče mu Čuvar Kapije.
– Uđite! – odgovori vojnik. – Preneću mu vašu želju.
Oni pronoše kroz kapiju i nanoše se u jednoj prostoriji zastrtoj zelenim ćilimom i nameštenoj divnim zelenim nameštajem, ukrašenim smaragdima. Pre nego što su zakoračili u ovu odaju, vojnik ih zamoli da obrišu noge o zeleni otirač. Kada posedaše, on učtivo reče:
– Osećajte se kao kod svoje kuće. Ja idem u prestonu dvoranu da obavestim Oza da ste stigli.
Dugo su čekali da se vojnik vrati. Kada se konačno pojavi, Doroti ga upita:
– Jeste li videli Oza?
– O, ne – odgovori vojnik. – Nikada ga u životu nisam video. Sedeo je iza zaklona dok smo razgovarali. Preneo sam mu vašu poruku i on je rekao da će vas, ako želite, primiti, i to svakog posebno i ne više od jednog dnevno. Pošto će vaš boravak u dvorcu potrajati nekoliko dana, ja ću vam pokazati sobe u kojima ćete se lepo odmoriti od puta.
– Hvala – odgovori devojčica. – Oz je veoma ljubazan. – Frank Baum, Čarobnjak iz Oza
dobar rad!
nek je srecno, ako se ne sprdate i zajebavate!
nasa casa je odavno pola puna, a pola prazna, sve zavisi s koje se strane gleda i kroz kakvu prizmu. ovo bi trebalo da bude podsticaj svima kojimama je stalo da njihovoj djeci bude malo bolje nego njima sada, al da ne zaborave da evropa iz 2006 nije ista kao ova sto idete u nju, pa se na vrijeme i pametno prestrojavajte i pocnite da radite ponesto, valja se, nece svi moc da srede poslove i sekretarice po briselu.
Moze li to ‘svijetlo” da se jede,ili da se sa njim plati struja???
kako da ne, evo s'utra dijele kupone za dzaba struju ispred komiteta za najtvrdje aktiviste i simpatizere, pa porani i eto ti struja skinuta sa dnevnog reda.
bjez evropo, osim ako nemas okrunjeno i dzabe, mi drugacije necemo.
Viđećemo da li su ovo regovori EU i Crne gore ili EU i Vlasnika Crne Gore.
Prije će biti ovo drugo,jer njihovom (EU) licemjerstvu izgleda da granica nema.
Budu li izbori na jesen,znači EU i Vlast su na istom zadatku-sjebati što još sjebano nije i završiti eksperiment.
http://iskrivljenidnevnik2.blogspot.com/2012/06/zeleno-svijetlo-za-crnu-goru.html
http://www.business.hr/ekonomija/jesu-li-hrvati-kupovno-mocniji-od-susjeda
ne mogu da vjerujem koliko je negativnih komentara prosuto (ne ovdje) na racun dobijanja ‘zelenog’ svijetla za pregovore o ulasku u eu, narocito i najvise od onih koji se kao bore protiv rezima i koji, kao, zele da im evropa pomogne u toj borbi, da bi bili bolji evropljani i da bi evropa imala car od njih. pa svako ko ima dobre namjere prema crnoj gori, a ne samo prema svojoj zadnjici mora da prizna da je ovo pomak u pravom smjeru, jer ce pregovori raskrinkavati sistemske nedostatke i tjerati ga na kvalitativno mijenjanje, a ne samo na sminkanje i prepisivanje. (kad kazem sistem, mislim na sve stubove sistema, od vlasti i opzicije, preko vladinih neveo, pa do sirotinjsko-kupovnog glasackog sistema za partije i komitete, a ne za gradjane).
zar ‘borci’ protiv sistema, (a takvih je, iskreno, vrlo malo, jer se vecina bori da prigrabi ovaj sistem za sebe i svoje, a ne da ga popravi za sve gradjane), zar se bar oni ne osjecaju bolje kad znaju da ce imati toliko novih, slobodnijih i kvalitetnijih platformi da i svome narodu i evropljanima iznesu svoje predloge i zamjerke, zar su ljudi ocekivali da ce evropljani da mijenjaju sisterm i administraciju i hapse i osudjuju umjesto nasih gradjana i gradjanki? cekajuci na evropu, vi izrodiste i ‘bolji, i ‘uspjesniji’, i ‘evroatlantskiji’, i ‘demokratskiji’, i ‘trnasparentniji’ i ‘religiozniji’, i ‘socijaldemokratskiji’ i ‘svetosavskiji’ depees, sto ni sveto nije ocekivao, a kojem za sledecih dva ili tri izborna kruga niko nece moc ni da se primakne, cak ni u koaliciji, osim u koaliciju sa njima. sve pucatre u sopstvene noge, pa se poslije cudite sto sepate i cekate godah. zali Boze toliko mladine i energije koja se ne koristi kako treba, nit kome treba, vec samo kad nekome zatreba.
Isto sam se sinoć s prijateljima natezao, al jbg, toliko puta ih je onaj mali prevario s forom “Vuk, vuk!” iliti “Evropa, Evropa!”, a boljitka slabo kakvog, pa više nikom ne vjeruju kad isto vikne…
Al da smo lijeni-jesmo! Lakše nam je prdoklečit uz EURO, sad evo Vimbldon, pa će Olimpijada, onda svjetsko u rukometu…aj maxe Laufer s tom politikom ;)
Ovo za reinkarnaciju depeesa si ga ubo’ par excellence!
brko,
od stanja svijesti i savjesti ‘da komsiji crkne krava’, mi smo mutirali u ‘cijeli svijet da krepa, pa ce i nama biti dobro’ fazu( i cekamo da taj scenario pocne da se odvija da bi mogli da mudro planiramo nase sledece poteze i dugorocne planove), da vide oni kako je nama samima i bez idje ikoga, a zeljnima svega i svacega. (volim i ja nerandze, al trpim!).
kako god okrenes, bez zasukivanja rukava i iskrenog i marljivog rada, mrdanja nema, pa islu u evropu unatrakacke ili uspravno i samostalno. oni koji cekaju da im eu vaskrsne sssr, vaspostavi ‘socijalnu pravdu’ za neradnike i fukaru i da postave postere ce gevare po kafica i dijele dzabe kafu i lokum, ti ce se nacekat i nazeljet i sve ce im smetat dok su zivi. take vise ni mjek ne tragaju, a ne vrijeme i zivot.
dobro si rekao, evropsko prevenstvo (uz lozovo i sljivovo prvijenstvo), pa vimbldon, pa olimpijada, pa tek onda izbori i krmad da se kolju i rakija pece, ajde jadan, treba to sve postic, ispratiti, ozvanicit i blagosiljat.
KOMENTAR MJESECA:
laufer (na evrospko zeleno svijetlo):
“zar ‘borci’ protiv sistema, (a takvih je, iskreno, vrlo malo, jer se vecina bori da prigrabi ovaj sistem za sebe i svoje, a ne da ga popravi za sve gradjane), zar se bar oni ne osjecaju bolje kad znaju da ce imati toliko novih, slobodnijih i kvalitetnijih platformi da i svome narodu i evropljanima iznesu svoje predloge i zamjerke, zar su ljudi ocekivali da ce evropljani da mijenjaju sisterm i administraciju i hapse i osudjuju umjesto nasih gradjana i gradjanki? cekajuci na evropu, vi izrodiste i ‘bolji, i ‘uspjesniji’, i ‘evroatlantskiji’, i ‘demokratskiji’, i ‘trnasparentniji’ i ‘religiozniji’, i ‘socijaldemokratskiji’ i ‘svetosavskiji’ depees”
-Početak pristupnih pregovora je istorijski trenutak za Crnu Goru, ravan onom kojim je obnovljena državnost(Lukšić). Politički direktor DPS-a Brano Gvozdenović(fin čovjek, neuprljan aferama, stručan, pravi profesionalac) je izjavio da će DPS nastavit da kao do sada radi na doborbit avih građana…
-Forimiranje SRJ je istorijski trenutak za sve naše građane koji žele da nastave da žive sa bratskim srpskim narodom i svim drugim koji to žele. To je najveći uspjeh…
-Formiranje zajednice Srbije i Crne Gore(SiCG) je istiorijski trenutak u uspostavljanju odnosa pune ravanopravnosti Srbije i Crne Gore, put prosperiteta za građane ovih država…
-Obnavljanje crnogorske državnosti na referendumu je najveći i istorijski trenutak za sve njene građane, siguran put da Crna Gora postane…
Jebaše mi majku istorijski trenuci. Poslije svakog istorijskog trenutka praksa mi je pokazala da slijedi neki džumbus.
Još jedan istorijski trenutak, opet gradimo auto – put. Ovaj put je to bez zajebancije jer su Kinezi poslali iznenađujuće dobru ponudu:
http://www.portalanalitika.me/ekonomija/vijesti/65453-krivokapi-ponuda-kineza-za-auto-put-iznenaujue-dobra.html
Tako da je ovo “zeleno svijetlo” iz naslova možda i za ovaj auto – put?
Ne znam da li je Krivokapić rekao što gospodinu Jankoviću onomad kada su se sreli, o ovoj iznenađujuće dobroj predizbornoj Kineskoj ponudi, na koju bi se čak i moja nepismena, rahmetli majka nasmijala?
Ево једног мог коментара од прије неколика мјесеца, који се бави овим проблематикама:
Расправа између евро-ентузијаста и е евро-скептичара је нешто што је свакако добродошло у овом запуштеном друштву, не треба гледати са забринутошћу на појаву евро-скептицизма у претполитичким друштвима; то сваки демократа мора да поздрави. Не постоји ниједна европска земља у којој евро-скептицизам није мање или више заступљен. Рађање такве дебате може заправо да буде један од показатеља за почетке демократизације.
Дакле, пожељно је отворити једну јавну дебату поводом овог питања, и не реаговати са “невјерицом и разочараношћу” због могућности заузимања празног простора од стране других. Нека се укрсте идеје и нека бољи побиједи. Данашње “једноумље” поводом овог питања (а оно то заправо и није, јер су многи јавни подржаваоци уласка, прије свега политичари, интимно скептични) је неприродно, а и понижавајуће на неки начин. Упознавање грађанства са предностима и манама пројекта уласка може само бити од користи. Прије свега, истицање предности слободног протока људи, робе и капитала, нпр. С друге стране ваља избјећи, демагошко истицање непостојања алтернативе. Алтернатива увијек постоји. У овом случају, алтернатива би била неулазак, и не мора неко да буде као Швајцарска да би одлучио да не приступи ЕУ. Моје је мишљење, као и неких других коментатора, да није суштински улазак у ЕУ, колико “европеизација” ових простора изнутра (а под тим подразумијевам оно најбоље што Европа има и нуди, њихова најсавременија достигнућа у области права, економије, људских права). Да ли је то могуће на овим просторима без пресудног утицаја са стране – и о томе ваља дебатовати.
Међутим, суштинско је једно друго питање: да ли је улазак у ЕУ са диктаторским и мафијашким режимом добар за ово друштво? Јесмо ли сигурни да се на тај начин убрзава демократизација ових простора? Ја мислим да је у овом тренутку стратешки циљ пад диктаторског режима, док улазак у ЕУ треба да буде секундаран у односу на тај примарни циљ.
Написао сам: за Европу пад диктаторског режима очигледно није услов за интеграције (јер га формално не доживљавају као таквог), али то треба да буде услов за све демократске снаге у земљи. Улазак земље са клептократским режимом у ЕУ свакако није добар сценарио.
На здраворазумску примједбу да је процес припајања најбољи начин за рушење диктаторских и клептократских режима, овако би се могло резоновати: процес “припајања” ће наравно довести до неких позитивних резултата, искуство других показује. Међутим, проблем је у томе што би тај процес могао потрајати, а нема се много времена за чекање. Мишљења сам да се “европеизација” ове земље, мора вршити прије свега изнутра, константним денунцирањем недемократских режимских политика европским институцијама. То се и сада на неки начин чини, али још увијек нема жељених ефеката. Превасходни циљ треба да буде пад режима. Не би било добро да земља уђе у Европу са ДПС-ом на власти.
Овдје долазимо до кључног питања, и управо би отварање тог питања могло да представља суштину дјеловања покрета евро-скептика у настајању: да ли процес придруживања више погодује демократизацији земље и демократским снагама, или владајућој олигархији (и неким њеним дјеловима који преко ноћи желе да се преобуку у “демократско рухо”). Наравно, свим демократама одговара неки европски притисак на режим током придруживања, отварање неких судских процеса за корупцију, итд. – али све су то за сада “политике ниског интензитета”. Европи, прије свега, у овом тренутку погодује стабилност на овим просторима. Они ће наставити да затварају очи пред неким непочинствима режима, настављати да га шминкају лажним “демократским карминима”, како би се одржао привид о систему који се може надати придруживању. У Србији је било другачије, јер је ЕУ имала неке гео-стратешке циљеве које је ваљало одрадити са Американцима, и тамо је отворено подржана и финансирана опозиција против Милошевићевог диктаторског режима. Овдје нема циљева те врсте. Дакле, другдје они преферирају стабилност науштрб демократије. Зато демократе треба да процијене – а то је изузетно компликована процјена: у коликој мјери и за колико времена “европски амбијент” може утицати на демократизацију у земљи (када држава буде члан ЕУ). Од одговора на то питање зависи и став демократских снага: да ли се залагати за улазак у ЕУ с диктаторским режимом или заузети позиције евро-скептицизма, бар за сада. И наравно, ослободити се тренутног “једноумља” поводом овог питања, које је лажно, наметнуто и контрапродуктивно.
А ево и коментара мог пријатеља који ми, вјерујем, неће замјерити што га овдје преносим:
“Ја сам против уласка ЦГ у ЕУ. Постоји много разлога, од кризе у самој ЕУ, до тога да мале земље попут ЦГ уласком и потпуним отварањем свог тржишта за велике губе много, а стоји и чињеница да тако мале немају готово никаквог политичког утицаја нити могућности да утичу на доношење одлука. Агрумент да ће нам приступни преговори или чланство помоћи да очистимо и уредимо сопствену кућу је тражење алибија. То морамо урадити сами, или нас неће бити. А стално нам је нешто сметало, тј. овима којима је сада улазак у ЕУ пут ка демократизацији друштва прије само пар година је државноправни оквир био највећа сметња истом, те је узимање судбине у своје руке био кључни аргумент за државно осамостаљење. Дакле нико нама не може помоћи док не одлучимо да помогнемо сами себи.”
EU će trajati koliko i SFRJ i svaka velika država sa brdo religija, istorijskih problema, tradicija, nacija, rasa… Čim prođe interes moćnika s vrha piramide, EU nestaće u vidu praška za pecivo. Razlog njenog nestanka biće kao i svakog politikanskog kvazikreatorstva – zbog antiprirodnog poretka. Sve što ne nastane prirodno, osuđeno je na propast. EU je parazitizam dva dojučerašnja neprijatelja, Njemačke i Francuske, i sve će zemlje Unije propasti samo će njih dvije, naročito Njemačka biti siguran fiks, kao što reče Laki u “Maratoncima”: “sve može da propadne samo je smrt siguran posao!” :)) Ono što Hitler nije poslušao ekonomistu Darea da se Evropa ekonomski porobi ujedinjenjem, sprovodi se zadnjih 21 godinu. Sporazum na Malti 1989 sve je to nagovijestio, kao i razbijanje SFRJ i SSSR, kako bi se što lakše dobio plen, samo podržati budale koji su bili vlastodršci u pojedinim zemljama kako bi olakšali nekadašnji plan naciste Alfreda Rozenberga o tome da se veće države rasparčaju na što manje i da se “usisaju”. Ljudi su uvijek bili budale, pa kako i za vlastite mafiovlastodršce od ‘90-ih pa do danas, tako su i za EU, i za… i za…. nema kraja glupiranju. Sjajno! :)
Imam slično mišljenje sa tobom Vlado. Skoro sam siguran da će se EU raspasti i da neće proći dug period kada će do tog raspada doći. Ali, EU regulative i zahtjevi su nama i sličnim nama jedini spas od Balkanskih mafiokrata, na žalost, ja mi u Crnoj Gori prije svih, nijesmo u stanju da kaznimo one koji nas otvoreno kradu, sprovode bezakonje, rasprodaju resurse…
Mislim da i režim računa na to – još veće probleme i mogući raspad EU, kao njihovu šansu. Siguran sam da će upravo oni sada početi najprije tihu, poslije sve bučniju kampanju protiv EU, a preko svojih medija i novinara, iste one EU koju su skoro do juče idealizovali. Jer oni jednostavno ne mogu ispuniti zahtjeve koji se pred njima postavljeni – prije svega tu mislim na borbu protiv korupcije i kriminala. To je zahtjev da se bore protiv samih sebe.
Najgore u svemu je to, što je kod većine običnog naroda stvorena i stvarana slika da ulaskom u EU nestaju svi problemi(mada do eventualnog ulaska ima još desetak godina “našeg napretka, reformi, postizanja zavidnih rezultata…”). Da automatski standard rapidno raste, da poslovi i uposlenost naglo počnu da cvjetaju, i što je najgore – da EU prosipa brda novca na zemlje kao što smo mi pomažući na taj način i državu i njene građane.
Псеудоопозиционе и парадржавне структуре су чиниле све, свако из својих разлога, да не добијемо датум преговора. Како је је то постојало извјесније тако су оне биле експлицитније да би на крају јасно и рекле то. Међутим како су заједно усмјериле брод у том смјеру он је некако по инерцији и упловио у ту луку. Данас са кисјелим осмјесима ти исти говоре како су управо то хтјели и како су они други кочили јер ће им нашкодити. У суштини не одговара ни једнима, ни другима у тој игри пријестоља, у суштини ништа посебно се није десило али на концу само народу одговара све то али ко за народ пита и кога брига. Битни су талови, уградње, донације, грантови… или као у једној сликовитој анегдоти кад је неки страни бизнисмен описивао неком министру како би он уложио, запослио одређен број радника, како би само то мјесто имало од тога користи, он је ноншалантно одговорио ‘шта имам ја од тога’. Чини се да је то главна карактеристика и главно питање сваког из јавног живота, био опозиционар или власт а то је ‘шта имам ја од тога’.
Мени овдје, ови занесени коментатори, који доживљавају овај интернет простор као неку јавну сцену те се очитују по свим питањима, увијек и на сваком мјесту, уз необилазан спектар завјера свих врста и параноје. Мене они питају кад си се изјаснио против овог или оног, када си критиковао власт и сл. глупости!? Ја још нисам регистовао свој ник или странку или удружење као они па да пишем саопштења и још се не бавим овим професионално попут њих, нити ово доживљавам као нешто озбиљно чему би се посветио у толикој мјери колико они чине. Него, ако би причали у метафорама, то би личило попут ових врућина или каквог другог невремена. Зар треба причати нон стоп о врућинама или причати о овој власти да је оваква или онаква? Зар то није свима јасно? Посљедњих дана гдје год сједнеш, кога код сретнеш чује се ‘а изгоре се’, ‘ово се не може издржати’, ‘не може се дисати’, па већ незаобилазне теорије о глобалном отопљавању уз повике на хидрометеоролошки завод ‘како лаже овај народ и не саопштава праве температуре’. Тако сваке године. У томе препознаје се једна иста матрица тих метопата по којој резоноју и у другим стварима. Зашто не урадиш нешто да ти буде лакше по том питању, у крајњем склониш се са сунца па себи олакша ш муке а не као неки метеопата којег прати извјестна доза хипохондрије, јер је и оболио од свих тих непогода, кукаш, или куцкаш у овоме случају, по цијели дан. Исто тако када је у питању и критика власти. Шта се може рећи шта није речено, шта се не види, шта се не осјећа? Ништа. Па у чему је проблем да се људи договоре, сложе и промјене ствар. Зашто само кукају или куцкају и распредају теорије завјере и шире параноју? Шта је опозиционо у томе што ћеш изаћи по киши, граду и дигнути руку пркосно ка небу док те шиба вјетар и тамо неком нану нанину, или као манс можда направиш неки дјечји перформанс и сл.? Зар није нормалније да саградиш какво склониште умјесто што киснеш? Зар није нормалније да се удружите осим што бијете једне друге по главама? Док год се поступа по том резону не представљате опасност никоме. Примили сте дух и приче антиглобалиста по свијету а који су тек један украсни брош на реверу, без икаквог ефекта. Што је најсмјешније у свему ти антиглобалисти се као боре против једног система вриједности а ви се са њиховом причом борите за тај систем. Што је један апсурд у којем упадне копи пејст логика која не прочита суштински оно шта је написано него лијепи ради лијепљења.
LADNI OTVORIO SAM DANAS TRI KOSNICE PCELA IS DESETAK KOJE IMAM IZVRCAO SAM 50ak KG.!!!!!MISLIO SAM URECESME KAO MLADOG PCELAra KAD ONO OBRNUTO!!!!!JELI TI KRIVO ILI MILO? poz
Улазак у Балкански бенелукс је историјска шанса која се не смије пропустити. Доћи ће до протока робе, капитала, радне снаге…
Сви ће се запослити, једном ријечју усрећити!
:)).
Krivokapić: Ponuda Kineza za auto-put iznenađujuće dobra
Зашто изненађујуће, па Кина чуда прави по Африци па ће и са онима који у Европи спадају у афрички круг?
Па, ја сам се недавно у Никшићу упознао са Кинезима који би били бољи предсједници парламента од Ранка Кривокапића. Пардон, Никшићанима кинеског поријекла.
За почетак имам предлог…
Никшићанина кинеског поријекла за градоначелника Никшића!
Последица ће бити знаковита! Будвани и Подгоричани ће почети масовно насељавати Никшић- град будућности, којег су Никшићани никшићког поријекла темељно уништили!
okle si ti, Nikolina? postjecash me na Timochane.
citat:”Псеудоопозиционе и парадржавне структуре “.
fino i tacno recheno. porazeni ostaci velikosrpskog zlochinackog mehanizma su pronashli Sigrunu kucu u Opozociji, a otpadnici os VS kriminogena kamarila vodjena Milom i Vesom nashla je Sigurnu kucu u Nezavisnoj. nikad dosad cg nije bila u takvoj poziciji da ima dva zla, kad nema manjeg no sve grdje od grdjega.
Елем, чим су некакви тимочани подљуди за вашу револуционарну афричку екселенцију то сте права адреса за појам грђи од грђега. Просто, одстраните злочиначки механизам у себи и бићете револуционарана афроазијатска екселенција.
Укратко, не дозволите да крај јужне пруге ваших леђа овладава вашим мислима!
Shta imash protiv Tunisa?
to je tvoja zamisao, Nikolina. ja o Timochanima imam dobro mishljenje, kao o svojti. nijesam ja mislio da si ti dobar kao Timochani, nego da likom potsjecash na Timochane. tamnoput si.
Елем, ако су вам тамнопути ноћна мора уживајте у тој ноћној мори!
mislim da ce ulazak u EU pojednostaviti stvari u cg. bice oni koji ce krasti od MASE koliko god mogu i MASE koje ce se buniti koliko god hoce.
@Zipp,
respektujem! Dakle, potpuno se slažem s tobom. Upravo zbog moderne ideologije na Balkanu čiji je kult novac ili Mamon, a diktature su mafiodiktature, jer su proizašli svi iz komunističkog šinjela prebačeni u socio-demo ili samo “demos”. Za zemlje u regionu ne bih sudio da li trebaju ući ili ne, ali ovdje gdje živim smatram možda da, no mislim da će se i dalje isto krasti i još gore biti, jer nijedna zemlja liše Njemačke i Francuske u Uniji ni dobro. Dakle, nešto ne štima.
Ono što treba Crnoj Gori jeste diktatura prava i to stranog protektorata, kako se ne bi izvlačilo preko partijskih linija, zapošljavalo preko pseudoplemenskih veza, bez korupcije i kriminala, kontrola svakog računa, građenje zatvora i pooštravanje zakona – DA NIKO NE BUDE IZNAD ZAKONA I PRAVA! Samo tako će se naučiti pameti ne samo onaj na vrhu, već i običan čovjek, koji je u Crnoj Gori takođe kriv u dovoljnoj mjeri jer i sam zna ponašati se kao i onaj na vrhu.
Što se mene tiče, respekta nemam ni prema kome – prema svima isto, samo tako može vladati ZAKON a ne bezakonje, nevaspitanje, nesposobnost, nestručnost, kradljivost… Oštrina i bez “po babu i stričevima i drugim linijama” naučiti jednom za svagda!
Uvijek je bolje spiječiti nego liječiti, a Južni SLoveni liječe od 1918. i nikad ne izliječiše, upravo zato jer se problem gomila na problem neizliječen, i to je onda kao kad bi čovjek prvo obolio od diabetesa a onda i od srca, bubrega i tako dok ne umre. Nikad na Balkanu na čelu države nije bilo vizionara, pa ni Tito, takođe. Vizionar ne gradi državu na kreditima i na svojoj vječitoj vladavini. Vizionar na čelu države gradi za narednih 50 pa čak i 100 godina. zato su neki, poput Bizmarka znali biti vizionari i za Balkance, pa rei tačno, kao i on na Berlinskom kongresu 1878 za nas: “Oni će se uvijek tući između sebe…” I kad čovjek pogleda, dođe da pored svih Jugoslavija do juče, Južni Sloveni, na našu veeliku žalost, nisu dogurali u državnom uređenju dalje od Berlinskog kongresa. Samostalnost nemaju, sem prividnu; vladavinu prava nemaju; političare nemaju; ekonomiju nemaju; vojsku nemaju; policiju nemaju. Postoje samo prividi. Jako neozbiljno, i nemamo prava nikakvog očekivati da cijeli svijet gleda s prihvaćanjem (pritom ne mislim na EU, nego kako običan svijet odavde zbog država posmatraju tamo), pogotovo Crna Gora koja kaska naspram regiona podosta u mnogo čemu.
Ove prostore, vade samo sportisti, umjetnici, naučnici kroz istoriju velikani južnoslovenskog roda, ponos nad zapadnim ponosom čak. Političari nikako, a boga mi ni narod, jer kad nema vladavine prava nema ni naroda. Kada se političar ponaša iznad prava, onda to, prirodno, radi i dobar dio naroda.
Možda ovo nekome neće biti pravo, ali ovo je gola istina i činjenice, samo kada posmatrate istoriju ovih prostora posljednjih 100 godina i osvrnete se na današnjicu. Sve što treba jeste isključiti emocije, i svoje gledati u trećem licu. Smao tako se dobija čista gnoza u svemu. Jako mi je žao, ali realnost nekad biva surova mnogima. Čovjek ne može i ne treba lagati sebe, i iskrivljavati stvari da su onakve kakve nisu, već biti prizemljen, svjestan, BUDAn i bez bolesne moralnosti da ne treba reći istinu i kritiku na kompletno društvo. E pa treba, ma koga koliko boljela surova realnost na kompletno ponašnje društva koje ne postoji, jer je opušteno, ćutljivo od starta i reaguje kao čovjek kojem se kasno ustanovi kancer.
“Sloboda je ČUVAR DUŽNOSTI, zato što zahtijeva PRAVDU…Biti BOGAT znači dati; ne dati ništa je biti siromašan; ŽIVJETI znači voljeti; NE VOLJETI ništa je biti mrtav; biti SREĆAN znači posvetiti se nečemu; POSTOJATI SAMO RADI SEBE znači biti odbačen…Ko umire za neku ideju je mučenik, jer su u njemu duhovne težnje trijumfovale nad životinjskim strahovima…Ubistvo i krađa su NEGACIJA DRUŠTVA, riječ je o USAMLJENOM DESPOTIZMU pojedinca koji uzurpira kraljevstvo i začinje rat na sopstveni rizik i propast…Ko god nije bez zamjerki, saučesnik je sveg zla; a ko god nije potpuno iskvaren može učestvovati u svem dobru…Postoji broj univerzalnog vjerovanja! Onaj ko želi da primi više nego što daje, ili da primi bez davanja, LOPOV je! …Uništavanje ili zaplijenjivanje opšteg dobra nije posjedovanje, već KRAĐA! …Shvatite da EGOIZAM rađa EGOIZAM i da SEBIČNOST bogataša izaziva ZLOČINE siromaha.Dužnost bogataša je da širi bogatstvo; bogatstvo koje ne kruži je mrtvo; ne čuvajte smrt u svojim riznicama! …„Nema Boga do Boga, Muhamed je njegov prorok! Nema Boga do Boga, Mojsije je njegov prorok! Nema Boga do Boga, Isus Hrist je njegov prorok“, reče jedan prorok…Samo misao otkriva svjetlost i stvara je u sopstvene svrhe… „
(Elifas Levi, KLJUČ MISTERIJA)
Ovo ključ “misterija” čitavog života i društava kroz istoriju!
Savršeno lijep i srdačan pozdrav BUDni Zippe!
Svako dobro!
When the light turns green, you go. When the light turns red, you stop. But what do you do when the light turns blue with orange and lavender spots? – Shel Silverstein
Jevropa nije CILJ, nego sredstvo za PRANJE PRLJAVOG VESA,
Hrvati su ukljucili ves masinu i poceli da peru, cekaju ispiranje CENTRIFUGU i VJESANE ISTOG ZA SUSENJE,
mi jos PEREMO RUCNO USRANE GACE, ALI TO IDE MUCNO.
Na sjeveru Jevrope koja predsjedava EU,
svo MOZGOVI se o jadu zabavise, kako da rijese FINASIJSKU I EKONOMSKU KRIZU,
jer ako saberemo sve dugove bivsih drzava i provatne i realnog sektora,
sa 18 milijardi dolara, su dugovi porasli na 500 milijardi, na BaLJkanu nema STECAJA ili izbacivanja trulih krtola iz dzaka,
to postkomunisticki EKONOMISTI smatraju stetnim,
samo u CGi , medjusobna potrazivanja su narasla na 400 miliona,
i niko Q.RCEM ne mrda, u takvom AMBIJENTU, nema BUDALE koja ce jedan CENT ULOZIT, da APSURD BUDE VECI, DRZAVE I OPSTINE SU NAJVECI DUZNICI, i sve to nasi PRAVNICI SPAKUJU U PARAGRAFE,
svako ima PRAVO DA SVASTA RADI, i GRDONACELNIK DA DIJELI KREDITE ZA STANOVE I STANOVE, iza ledja JAVNOSTI,
i to je LEGALNO I LEGITIMNO PO ODLUCI CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTICKE PARTIJE DPS NA CELU SA STALJINOM.
Od Jevrope SVI STREPE, od KVAZIOPOZICIJE, do MAFIJASKE POZICIJE,
a najvise vozaci DZIPOVA,
jer bi u Danskoj morali da kupe tri dzipa DRZAVI DANSKOJ,
da bi svoju bezobraznu guzicu plasirali u sofersko sjediste, da voze pored naroda koji nema hljeba za veceru i da se Q.RCE sa svojim bogastvom.
Mi Jevropi ni NOS, jos nijesmo vidjeli, niti smije PRIVIRIT U CG, a da joj svi ne damo po NOSU.
…………….u takvom AMBIJENTU, nema BUDALE koja ce jedan CENT ULOZIT, ……….
ima Milovane grijesis KLRUPNI KAPITAL ce itekako ulagati u tom ambijentu,jer je on zasticen a mali i srednji nijesu o oni ce ga …………………….T.
To je ono zasto treba NEOLIBERALIZAM da rijesi da obuzda koruptivni monopolski KAPITALIZAM a pusti u igru slobodno trziste ali ti imas problem da tu istinu sagledas iz ugla SLOBODNOG kapitalizma ti to posmatras nazalost iz ugla SLOBODNOG socijalizma i to je kocnica takvih razmisljanja i MANSA i Vanje i protestanata i svih vas da skinemo ove PARAZITE sa vlasti ,POGRESAN VAS STAV koji samo daje energiju gaji KUKURIKU KOALICIJE svih boja i opredeljenja.
Zivac, nijesam ja KRIVAC za postKOMUNISTICKU SVIJEST U CGi,
mene su djed i baba zivjeli DOSTOJANSTVENO OD SVOG RADA, sa dvije krave i dvajest ovaca,
a otac dvije decenije PLANDOVA SA BORACKOM peMzijom,
i DRZVNE SAVEZNE KASE PRASICE,
ubijedi ti DAKICEVCE,
da su oni SVE SRUSILI,
kad oni VJERUJU, da su oni sve IZGRADILI I DOVELI SOLJEVICA DA IM SMAKNE VLADU, i izabere MLADE&LIJEPE,
u CGi, svi cekaju OTPREMNINE, ili staru stednju DAFINE I GAZDE JEZDE,
svi nesto PIZDE,
ali niko nece da ZASUCE RUKAVE, jer je AMBIJENT STVOREN,
za DRZAVE, RUSIJU I DERIKOZU, T-COM I NJEMACKU i MADJARE, JUGOPETROL I GRKE, AUTOPUT I KINEZE, EPCGe I TALIJANE, GENTASA I MUGIJA, TURKE I ZELJEZARU, samo oni koji PLACAJU PROVIZIJU DPS imaju PRODJU,
a sitne ribe se PRIJE SPAKUJU NEGO STO DODJU, jer nemaju PRODJU KOD MOCNIKA.
MI SMO SAGLASNI STO SE TICE REALNOG SEKTORA I TIJELA.
ALI TIJELO DRZAVA CGa, MORA IMAT DUSU,
MORA ZBRINUT SOCIJALNO UGROZENE, BOLESNE, NEMOCNE I INAVIDE, I LIJECIT I EDUKOVAT BAR 50% SA VISOKOM SKOLOM, O DRZAVNOM TROSKU, DA IMAMO ZDRAVE I PAMETNE LJUDE, koji ne salju djecu u skolu, sa komsijskom djecom koja nemaju ni gaca na guzicu i kojima krce CRIJEVA OD GLADI, ja ne mogu piti sampanjac i jesti kavijar, ako mi komsija GLADUJE,
a NEOLIBERALI MOGU, njih boli junacki q.rac za bliznjega svoga.
U tome je OGROMNA RAZLIKA IZMEDJU NAS DVOJICE.
Bogomi Miltone, mnjam da se ne razumijete dobro. Ti u plocu, oni u klin, a oboje ste protiv ove vlasti. Mora bit da ima nesto isto kod ove vlasti sto se ne svidja ni tebi ni ostalima. A sto je to, sto je to, sto vole mladi, radi se radi o kriminalu i korupcijiiiii!
“Zivac, nijesam ja KRIVAC za postKOMUNISTICKU SVIJEST U CGi,
mene su djed i baba zivjeli DOSTOJANSTVENO OD SVOG RADA, sa dvije krave i dvajest ovaca…”
@Poštovani Milovane,
“Živac” nisam, jer kad pričam pričam hladno, bez srdžbe i emocija, jer su one djelo crne magije, tj. srdžba je djelo crne magije, i koristili su je svi tipovi sa bina na mitinzima. Možda ti tako izgleda kritikom, ali samo izgleda tebi, možda, jer si navikao na manijakalnost sa TV-a. Ja govorim i pišem onako kako je. A evo zašto je srdžba djelo crne magije na koje padaju mase raznih partija širom planete: kada se okupi nezadovoljna masa, onda govornik lako trijumfuje nad njom jer uvijek govori ne ono što je etično i moralno nego ono što se sviđa masi, a u masi, po glavi prisutnih uvijek ide x15-20Hz uzbuđenja, jer toliko izosi uzbuđenje samo jednog čovjeka. Glas onog s bine je kao vatra, a ona je filozofski i princip elektriciteta ujedno i kada se srdžbeno govori elektricitet mase se širi i međusobno razmjenjuje sa sve govornikom na bini… Tako se zloupotrebljava retorika i priroda. Tek onda nastupa Jungovo “kolektivno nesvjesno i individualno nesvjesno”. Tako su se mase navodile i na pristajanje genocida, a u hipnozi važi da je svijest uključena ka govorniku a kritika isključena, i zato se lako manipuliše. E sad se zapitaj zašto čitavom svijetu nije vijekovima dobro, a time i Balkanu – zato što se masa uvijek od onih s vrha poistovjećuje sa ne po glavi stanovnika nego “po grlu”, te tako i sama masa vijekovima nesvjesno sebe stavlja u takav položaj nalik stadu. To je katastrofa, a evo nas u XXI vijek, i čini se da ljudi opet nisu osvješćeni, jer protesti ništa ne pokazuju pošto ih je uvijek bilo i opet bi sve isto kasnije…….
Inače, Teve i tvoje niko nije dirao, pa ni ja. Jedino ako se ne osjećaš nekako prozvanim, što je lična stvar, i isto kažem i najrođenijem, jer kao što rekoh – ni po babu ni po stričevima. Ne respektujem ništa sem pravičnost! Ne zanima me ni ko mi je rod, ni ko je iz Kuča, ni iz Pipera, ni iz Švajcarske, Amerike itd. Ako se neko kenja po društvu i odozgo i odozgo decenijama, onda treba da se kaže. Jer u suprotno ako se priča o društvenim problemima s vrha, kao jedinim krivcima, onda opet ne postoji ni pravičnosti a kamo li svijesti, već opet samo nesvjijesti jer čovjek sebe laže a onda i druge. Problemi su uvijek i gore i dolje, jer ne čine samo vlastodršci ma gdje na svijetu srž države. Onaj ko u dijelu naroda nije jak da se stavi iznad krađe vlastodršca, već posegne za istim, lopov je i jednako pravi negaciju društva. Ja sam se nagledao svega toga odavno. Zato ovo jeste negacija društvena u svakom smislu, to kažem smireno i hladno bez grama emocije, jer moja ljutitost je smirenog tipa i ljudska, jer zločinom na zločin nije opet pravičnost – ona predstavlja najteži put u izgradnji Čovjeka kao emancipovanog bića, gradi se i gradi, jer se uvijek ide težim putem a nikako lakšim kao što to narod ovdje radi čak i kad nije bila ova vlast. To je kancer ovog društva. Lenjost nije samo fizički nerad, već i duhovni. “Lenjost je najveće zlo” (E.Levi). Možda ja jesam lud za tvoj poimanje bića, kojeg srećeš svaki dan od piljare do grada pa širom svijeta, ali jedno je sigurno da glup i budala nisam da bi me mogla i kakva masa naglim protestima “probuditi”. Masa da je BUDna, ne bi sve dala mafiji, naročito 2006, no se najvno upecao svako na bačenu udicu opozicije i vlasti a to je da se dijeli. Protestanti bi da uvijek kasno liječe, a nikad da spriječe, jer nikad nisu uistinu stvarno BUDni. Spavaju dubokim snom-milenijumskim. Zato se prije toga tako dobro stopiraju budućnost novih generacijama u narednih, na Balkanu uvijek minimum 5 decenija a nekad i više. To je društveno nesavjesno, neodgovorno – nemar koji se stalno ponavlja, a penzioneri i tutuši, naravno, uvijek bolje znaju kako u budućnost. :)
Vječno najvna masa! Zato može svako da se ljuti, ali je činjenično stanje da su ljudi budale, i to su istakli još neki politički govornicu kroz istoriju a ne samo Hitler, i zato su uspjeli obrlatiti unutar zemlje i diplomatijom spolja, veliki broj ljudi, najvnih. Zapitajte se malo u društvenom sistemu na Zemlji. Samo mamci! Masa je uvijek zavisno od nekih vođa, uvijek ima loš ukus jer je uvijek smuvaju političari – ljudi antiprirodnog poretka na Zemlji. Između tzv. “narodnog pokreta” ili ostajanje po strani kao “otpadak” za svakog uvijek u ovakvom sistemu biram ovo drugo. :) Ne zato što će neko nadobudan reći “pametuje”, “mudruje”, “pravi se”, NIKAKO NE, već zato što je odgovoran prema budućim generacijama, a na žalost vidi da nema nijednog zla za koje se može reći “ajde ovo je manje”, no su svi podjednako zatelebani ovim ili onim a ne vide matematički KORIJEN problema i da bi to tzv. “manje zlo” sjutra dovelo “veliko” jer samo trenutno na nekih par godina dovodi do nekih promjena “na bolje”.
Iz toga je samo jasno jedno – da je širom svijeta sistem vladanja Opozicije i Pozicije takav da ukazuje da nema “manjeg ili većeg zla”, već samo zla, jer svi kao masoni “slobodno zidaju” kao “slobodni” od Božanstvenosti (Bog je pogrešno reći, jer je u psihi uvijek idolopoklonstvo, a to tzv.”Bog” treeba da je glagol, jer je ono stalni rad, kretanje). U Kosmosu postoji samo stvaranje. Na Zemlji, “zahvaljujući” Čovjeku, najvnom i nadobudnom u više od 50%, postoji miks Izgradnje i Razgradnje upravo zbog elita. Zato je vječna patnja, jer se društvenost odavno odvojila od prirode, a u XX vijeku totalno.
Kada je veliko zlo i kada se ništa ne može promijeniti, onda stvari treba prepustiti Prirodi, jer zlo na kraju pojede i sebe – sistem mu se urušava, jer se nema više čime nahraniti pošto je sve dobro pojeo, tj. izgrađeno razgradio. To je poslije filozofske i teoretske čak i praktična istina – mafija je uvijek zajedno, a onda više nije i kreće obračun između sebe, jer više nema hrane na koju su prije išli. E tako je i u većim sistemima. Ono može biti sporog ili brzog kraja, sve zavisno od toka i ubrzanja ostalih činilaca, ali uvijek ima sigurni kraj prije nego što misli i očekuje.
Uvijek u svemu važi – “mens agitat molem!” (duh materiju pokreće!:)
Postoji nešto u meni što mi ne dopušta da verujem da je ono što se odigrava stvarno.«
»Ponovo si u pravu. Ništa od tog što se odigrava nije stvarno.«
»Šta time misliš da kažeš, don Huane?«
»Stvari su realne tek pošto neko nauči da se slaže s njihovom realnošću. To što se desilo ove večeri, na primer, za tebe ne može biti realno, jer se niko s tobom ne bi mogao složiti oko toga.«
»Hoćeš da kažeš da nisi video šta se dogodilo?«
»Naravno da sam video. Ali ja se ne računam.
Ja sam jedan od onih koji te lažu, sećaš se?«
Don Huan se smejao dok nije počeo da kašlje i da se guši. Smeh mu je bio prijateljski, čak i kad mi se podsmevao.
»Ne obraćaj pažnju na sve moje nerazumljive reči«, reče on uverljivo. »Zaista pokušavam da te smirim i znam da se osećaš kao kod kuće jedino kad si pomućen.«
Njegov izraz bio je hotimično smešan, te se obojica nasmejasmo. Rekoh da me ono što mi je maločas kazao uplašilo više nego išta.
»Mene se bojiš?« upita on.
»Ne tebe, već onog što ti predstavljaš.«
»Ja predstavljam ratnikovu slobodu. Bojiš li se nje?«
»Ne. Ali se plašim ogromnosti tvog znanja. Tu za mene nema ni utehe ni skloništa.«
»Opet brkaš stvari. Uteha, sklonište, strah — sve su to raspoloženja na koja si navikao a da nikad nisi ispitao njihovu vrednost. Kao što se da videti, crni vračevi su već zadobili svu tvoju privrženost.«
»Ko su to crni vračevi, don Huane?«
»To su naši prijatelji. A budući da si s njima, i ti si crni vrač. Razmisli trenutak. Možeš li skrenuti sa staze koju su ti oni obeležili? Ne možeš. Misli i postupci su ti zauvek vezani za njihove termine. To je ropstvo. Ja sam ti, s druge strane, doneo slobodu. Sloboda je skupa, ali cena nije nemoguća. Dakle, plaši se svojih zavojevača, svojih učitelja. Ne traći vreme i snagu plašeći se mene.«
Znao sam da je u pravu, ali sam, uprkos svom iskrenom slaganju s njim, takođe znao da će me moje dosadašnje životne navike neizbežno naterati da se držim svoga starog puta. Zaista sam se osećao kao rob. – Carlos Castaneda, Priče o Moći
STRANCI ĆE MOĆI DA KUPUJU BEZ OGRANIČENjA SRPSKO POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE
Uporedni podaci iz novih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka Republiku Srbiju na takozvanom ”evropskom” putu. Ulazak u EU je doveo do vrtoglavog rasta spoljnog duga novih članica, poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije (ali i drugih zemalja). Ili, mađarski spoljni dug je porastao za neverovatnih 100 milijardi dolara nakon ulaska u EU. Takođe, poljski spoljni dug je porastao za preko 200 milijardi dolara u istom periodu. Slična situacija je i drugim istočnoevropskim članicama EU.
Zaduživanje/ u milijardama dolara;[1]
Pre ulaska u EU 2003 g. Posle ulaska u EU2011.
Mađarska 42 146
Poljska 86 306
Češka 28 101
Slovenija 11 61
Slovačka 14 72
Rumunija 18 136
Bugarska 12 39
Prethodni podaci pokazuju da se radi o tendenciji koja je je zajednička za sve nove članice EU iz istočne Evrope. Naravno, Srbija neće u tom smislu biti izuzetak (kada se radi o rastu spoljnog duga i njenom članstvu u EU). Takođe, uporedni podaci iz istočnoevropskih država pokazuju da je ulazak u EU pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti u novim članicama. Ili, nezaposlenost je porasla nakon ulaska u EU u Mađarskoj, Rumuniji,Sloveniji i drugim zemaljama. Na primer, u Mađarskoj je nezaposlenost skoro duplirana nakon 2004 godine. Isto se dogodilo u Letoniji i drugim baltičkim državama (nekada ”baltičkim ekonomskim tigrovima”). Slična situacija je i u Rumuniji i Poljskoj, ali je masovan odlazak radnika iz ove dve zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti (slično kao i u SFRJ 60-ih godina kada je Brozov režim dopustio emigriranje na Zapad zbog ekonomskih problema u tadašnjoj državi).
Rast nezaposlenosti:
Godina ulaska u EU 2004. Posle ulaska u EU 2011.
Mađarska 5,9% 10,9%
Slovenija 6,4% 10,8%
Litvanija 8% 15,6%
Letonija 8,8% 13%
Estonija 9,6% 12,1%
Rumunija 4,5% 7%
Ipak, uporedni podaci iz istočnoevropskih država članica EU koji najviše zabrinjavaju su svakako oni koji se tiču rasta populacije koja živi ispod granice siromaštva. Na primer, ulazak u EU je doveo do povećanja broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i drugim državama koje su posle 2004. godine postale članice EU.
Rast siromaštva/ populacija ispod granice siromaštva:
Pre ulaska u EU Posle ulaska u EU
Rumunija 14,1% (2003. g.) 21,1% (2011. g.)
Mađarska 8,6% (1993. g.) 13,9% (2010. g.)
Bugarska 14,1% (2003. g) 21,8% (2008. g.)
Estonija 5% (2003. g.) 17,5% (2010. g.)
Kada se prethodni podaci o rastu siromaštva u novim istočnoevropskim državama članicama EU imaju u vidu, onda je više nego jasno zašto su 2012. godine izbili veliki socijalni neredi u Rumuniji (povod je bio ukidanja prava iz oblasti zdrastvene zaštite). Ili, zašto se broj stanovnika Bugarske na ”evropskom putu” između dva popisa stanovništva u toj susednoj zemlji smanjio (u periodu od 2001. do 2011. godine) za preko 560.000. Takođe, prema podacima Eurostata, u Rumuniji je 48 % mladih izloženo riziku od siromaštva, a u Bugarskoj 44 %. Ovome treba dodati i da je u Srbiji je nakon potpisivanja SSP-a 2008. godine stopa apsolutnog siromaštva povećana sa 6,9 odsto u 2009. na 9,2 odsto u 2010. godini.[2] Dakle, EU (u realnosti) za istočnu Evropu i njene građane, znači povećanje siromaštva (i sve veće socijalne razlike).
Takođe, ulazak u EU je doneo velike gubitke za poljoprivredu Poljske, Mađarske, Bugarske, Rumuniji i ostalih istočnoevropskih zemalja. Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je 30. decembra 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25% subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav (skoro robovlasnički) odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine. Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara.[3] Kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele su do toga da Bugarska kao nekada najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća uvozi krastavce i krompir iz EU.
Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena. Godine 1991. slovenačka prehrambena industrija zapošljavala je 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU zapošljava 19.000 radnika. U Rumuniji hektar vinograda je 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi (cela oblast Banata u okolini Temišvara je u stranim rukama.) Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla u rudnicima i na njivi za svoje potrebe.[4] Sa druge strane, prema članu 63, stav 3, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije, od 29. aprila 2008. godine, Srbija se obavezuje da “dopusti državljanima država članica Evropske unije da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji’.’ To znači da će stranci moći (kao i u Rumuniji), da kupuju bez ograničenja naše poljoprivredno zemljište. Zato nije teško predvideti šta će primena člana 63 SSP-a značiti za srpsku poljoprivredu i poljoprivrednike u budućnosti.
U međuvremenu, srpski poljporivrednici će morati i da precizno ispunjavaju besmislene standarde iza kojih se kriju necarinske barijere. Na primer, patke i guske moraju dobiti mogućnost da povremeno zagnjure glavu u vodu (?!). Ili banana u EU mora da bude “13,97 centimetara dugačka i 2,69 debela, bez nenormalnih devijacija”. Breskve moraju da imaju prečnik od 5,6 cm, krastavci dužinu od 10 cm. Ove besmislice (ili prikrivene necarinske barijere) dodatno će otežati poslovanje naših poljoprivrednika koji neće moći da izdrže subvecionisanu konkurenciju iz zapadne Evrope. Da bi situacija bila još teža, zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda će biti ukinute ili smanjene na minimalni nivo do 2014. godine.
Dakle, u realnosti, ”EU put” za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede.
Puna je Jevropa i Jamerika nase gore listova,
ali se niko ne plasi za ZEMLJU,
kao BaLJkanci, da mu neko ne uzore koprive i drace i napravi nesto lijepo i urbano,
jer ce morat guzicu podic,
i zena ce reci, vidji komsiju kako radi,
a ti ne izlazis iz birtije dok ne ne iznesu i donesu doma vodoravno,
meka je to ako dodje Njemac i Kinez,
da gaji LJESKOVACKU PAPRIKU,
to je propast svijeta, ludoga naroda majko presveta Bogorodice,
ljetova sam u rusevine u R.rezevica, dok ne stigose Rusi i sve docrase kao kutiju od sibica u klesani kamen.