Telefonske žice bruje, Vanja Ćalović poručuje,premijer će ovih dana il sa njima, il sa nama…Kad se ostave po strani brzopotezne percepcije, emocijama nabijene, koje toliko izdašno izviru iz bunara demonstranata, tih gnjevnih i ogorčenih ljudi, koji su jučer svojim protestom protiv crnogorske vlasti uspijeli doći na naslovnice medija, ne samo lokalnih, nego i regionalnih, te kad se cijela situacija djelomično očisti od verbalnog neslaganja oko toga koliko je ljudi protestiralo, kao i nezaobilaznih teorija urote i partijskih pokušaja kaubojskog poentiranja, ostaje jedna kontura društvenih odnosa koju personificira Vanja Ćalović, izvršna direktorica MANSA, najpoznatije crnogorske nevladine organizacije. Ako je do sada i bilo sumnje treba li i hoće li Vanja Ćalović preuzeti mjesto političkog lidera, sada je ta sumnja svedena na nulu. Uostalom, i Andrija Mandić i Goran Danilović eksplicitno su rekli da je za tu partiju ( Nova srpska demokratija ) eventualno politčko profesionaliziranje Vaanje Ćalović i tima koji je okružuje pozitivna vijest koju oni pozdravljaju.
Nova (ili dodatna ) uloga Vanje Ćalović na politčkoj sceni Crne Gore bitno će, gotovo radikalno, oslabiti snagu i tako mršave političke oporbe,a sa druge strane povećava se opasnost da se ta eventualno nova politička organizacija utopi otprilike onako kako se to desilo sa transformacijom Grupe za promjene u partiju Pokret za promjene.
No, da bi analizirali svojevrsni fenomen Vanje Ćalović, najbolje da se malo pripomognemo Čehovom. Kod tog slavnog pisca, sve je podređeno vremenu. U centru svega, priče i konstrukcije likova, vrijeme je skoro ključni faktor. Baš kao i na podgoričkom protestnom skupu. Na jednom mjestu kaže Serebrjakov: Prokleta, odvratna starost. Đavo da je nosi! Otkako sam ostario, gadim se samom sebi. A i svima vama, vjerovatno, gadno je da me gledate.” Riječ je o drami “Ujka Vanja ” što me asocira na “Ujnu Vanju ” i likove iz nenapisane drame o propadanju crnogorskog društva. Kod Čehova svi primjećuju da je vrijeme prošlo, da prolazi, da će proći.
”Ujka Vanja” počinje u jedno ljetnje popodne, a završava se jednog jesenjeg septembarskog dana. Ljeto je došlo i prošlo, uskovitlane strasti se polako stišavaju, a život se nastavlja spremajući se za spori ritam zime. Baš kao što je lako moguće da se završi jučer započeto političko proljeće. Drama nosi naslov Ujka Vanja, pa bi glavni lik trebao biti Vojniciki,Ivan Petrović. Vojnicki je dekadent koji u 47. godini spoznaje uzaludnost svog života. Dvadeset i pet godina radio je na imanju profesora Serebrjakova da bi se ovaj mogao u gradu baviti naučnim radom. Vojnicki spoznaje da profesor nije bio nikakav veliki literarni stručnjak kojemu se trebalo diviti kao božanstvu i da je on potrošio svoj
život za jednu običnu ništicu.
“Vojnicki: Ti si za nas bio više biće, a tvoje smo članke znali napamet.
Ali sad mi je puklo pred očima! Ja sve vidim! Ti pišeš o umjetnosti, a ništa se ne razumeš u umjetnost! Svi tvoji radovi koje sam ja volio ne vrijede ni prebijene pare! Ti si nas obmanjivao!”
“Vojnicki: Ti si upropastio moj život.”
“Sad je on u penziji i sada se vidi smisao njegovog života:
posle njega neće ostati nijedna stranica iz njegovih djela, on je potpuno
nepoznat, on je nula! Mjehur od sapunice!”
Vojnicki je nesrećan, on se ne može pomiriti sam sa sobom i svojim
stanjem.
“Vojnicki: Prvo, pomirite me sa samim sobom!”
Iako nemoćan i izgubljen u svojim mislima Vojnicki jednom progovara odlučno. Kada profesor želi da proda imanje a njega i Sonju izbaci na ulicu kao stari kofer, Vojnicki reaguje elementarno ljudski i pokušava u efektu pištoljem ubiti profesora. Njegov je čin završio očajno i sramotno,promašio je profesora.
Vojnicki je zaljubljen u prelepu mladu Jelenu ali mu ona ne uzvraća ljubav. Tragedija Vojnickog ,kao i Sonje, je kada shvate da će još živjeti a da ne znaju zašto i za koga i da im je budućnost besmislena.
“Vojnicki: Meni je četrdeset i sedam godina; ako budem živio, recimo, do šezdesete, ostaje mi još trinaest godina. Mnogo! Kako ću proživeti tih trinaest godina? Šta ću da radim, čime ću ih ispuniti?”
Vojnicki bi želio nemoguće, novi život.
“Vojnicki: Početi nov život… Reci mi, kako da počnem… od čega da
počnem?”
To je, dakle, pitanje koje je ključno u ovoj nenapisanoj crnogorskoj drami ” Ujna Vanja ” : kako početi, od čega ? I koliko statistički ima likova poput Astrova, ravnodušnog i bezvoljnog ? Premda, kako je u onoj vanrednoj situaciji uzrokovanoj snježnim nepogodama, perfomans mladih DPS-a mrvicu medijske slave dodijelio i psima Vanje Ćalović, možda vrijedi se sjetiti i još jednog djela Čehova, to je ” Dama sa psetancetom “. E, sad, tko bi tu bio bankar Dimitri Gurov, teško je reći, možda Aco Đukanović ? Uglavnom, i da završimo sa ovim ruskim autorom, specifičnost Čehova je da se drama u prvom činu polako izdvaja iz bezbrojnih sitnica svakodnevnog života, prelazi sledeća dva čina u nešto napetijim zbivanjima i u četvrtom činu se ponovo utapa u svakodnevnicu iz koje je potekla.
Prokletstvo opasnosti te umrtvljene, odurne, gadljive svakodnevnice koja je dvadeset i nešto godina stvorila i odgojila političke nakaze koje su izvršile pljačku biblijskih razmjera u Crnoj Gori, jeste ono što determinira realnu ležernost vladajuće oligarhije osnažene naivnom politčkom terminologijom : europsko zanodavstvo, na pragu NATo pakta, pregovori sa EU, višestranački, demokratski sustav, Parlament, slobodni mediji, sve je tu, sve štima, a ničeg nema.
U takvoj konstalaciji snaga, u državi koja svoju političku vlast nije mijenjala od 1945. godine, bilo je sasvim logično očekivati da se pojavi osoba poput Vanje Ćalović.
Crnogorci vole lijepe i mlade, hrabre i pametne, bili su lijepi, mladi, hrabri i pametni i Milo Đukanović i Momir Bulatović,naočit je i Filip Vujanović i Ranko Krivokapić, lijep i hrabar bio je Miodrag Živković, ali i Miroslav Vicković,najhrabriji bio je Slavko Perović, lijepa i mlada bila Vesna Perović, pametan, mlad i lijep bio je Miodrag Lekić,mlad i hrabar Dragan Šoć, a svakako nije star, ni ružan Nebojša Medojević. Ukratko, narod koji ne zna zbog čega i koga bira (ili postavlja ) nema problema sa vremenom, ili ga, kao kod Čehova, bitno određuje vrijeme. Kako, dakle, pokrenuti procese čiji embrio su posijali današnji vlastodršci, ali prije 20 i kusur godina ? Kako, dakle, vjerovati medijima koji su korupciju otkrili prošle godine ?
Mogućnost objedinjavanja svenarodnog, građanskog fronta postoji, jer je elementarni dokaz za to sadašnja pozicija Vanje Ćalović, ali je takva mogućnost toliko mala da se prije može govoriti o nečemu metafizičkom. Zbog čega je onda Vanja Ćalović, naša Ujna Vanja, naša Dama sa psetancetom, postala medijima simpatična osoba koja raspolaže ne baš bizarnom političkom snagom ?
Možda i zbog njenog imena. Crna Gora je u takvoj situaciji, da njoj samo Bog može pomoći. A Vanja je izvedenica od imena Ivan(a) i ima značenje njegovog samostojnog imena. Potiče od grčkog Ioannes izvedenog od hebrejskog Yochanan sa značenjem ‘Bog je milostiv’. Nadalje, prevrat u Crnoj Gori ne može izvesti neko tko vozi bijesni džip od 12 metara, jer se konflikt i stvorio nepravednim bogaćenjem onih koji vozikaju bijesne, ogromne, skupocjene limuzine. Dakle, Vanja koja vozi škodu Fabio, skroz je OK u toj priči. To su simpatična, mala kola, lijepe aerodinamične linije, praktična, a to što je Vanja kupila crvenu škodu, samo povećava njen revolucionarni dignitet.
Pa i ti njeni psi, dokaz su duše, srca i mozga Vanje Ćalović, da ima dva boksera ili dva pit bul terijera, tko zna šta bi se moglo očekivati, ovako, Vanja ima dva dalmatinca i to priči daje inteligentni, emotivni ton. Naime, opće je poznato da vlasnik bira psa shodno svojim karakteristikama, analogno, Vanja je emotivna i inteligentna osoba. To je vrhunska pasmina.” Dalmatiner je veseo i razigrani pas; odan je svojoj obitelji i treba mu društvo. Srednje je veličine i veoma je izdržljiv. Pun je energije i otvoren, ali može biti agresivan prema drugim mužjacima. Traži mnogo kretanja i obilno se linja, te mu zimi može biti hladno. Oči su okrugle i sjajne te mogu biti jantarne, plave ili smeđe boje ili kombinacija tih boja.
Tijelo je snažno i mišićavo. Uši su priljubljene uz glavu i mogu biti u raznim kombinacijama crne i bijele. Rep je snažan i sužava se prema vrhu i lagano je zakrivljen prema gore. Dlaka je kratka, gusta i sjajna, a mrlje se u pravilu ne bi smjele dodirivati i preklapati. Naraste oko 50-60 cm, a težina mu može biti oko 25-30 kg. Dalmatineri mogu puno pojesti te imaju dubok glas. Ženke mogu biti veoma plodne i prosječno okote 8 mladunaca. Ovaj pas je druželjubiv, veseo, izdržljiv i pun je energije, stoga mu je potrebno dosta vježbe. Životni vijek im je 11 – 13 godina, mada mogu živjeti i do 18 godina. Smatra se da su psi koje krasi visoka inteligencija i dobra memorija. Dosta se vežu za svoje vlasnike, pa im je jako teško kada treba da se rastanu, makar i na kratko.
Eto, dakle, ujna Vanja, dama sa psetancetom, simbol je otpora u Crnoj Gori, ona je metafora borbe za pravednije društvo i uređenu državu, zahvalan je medijski sugovornik, a činjenica da je riječ o mladoj, ženskoj osobi, krhke fizionomije, intelektualnog izgleda potkovanog dobrim izborom okvira za naočale, samo pojačava snagu psihološkog profila čelnice MANSA. Nevladina organizacija kojom rukovodi polako, ali sigurno, prelazi u drugi plan, personalizacija te NVO iznimno je vidljiva, kao i čvrsti savez sa određenim brojem crnogorskih medija.
Vanju Ćalović za predsjednika ! Kako ih je oprala ! Usta joj se pozlatila ! – vrišti sa foruma, blogova, društvenih mreža i naslovnica, u zemlji tajkuna, lopova, ratnih zločinaca, kriminalaca, mafijaša, ljenčina i budaletina.
Vanja Ćalović uspijela je, zapravo, vrlo jednostavnu stvar : ukazati na probleme i imenovati odgovorne za to, I to je cijela filozofija nastanka vanjizma – političke pojave sve brojnijih sljedbenika čelnice MANSA. Pozicija tribuna za sada joj dobro pristaje,iako sam se odmah sjetio Ranka Krivokapića koji je u Budvi, na izbornom skupu,bijesno aludirao na Vesnu Perović : “Svakakve čizme su nas gazile, ali ženska štikla, vala, nije nikada i neće ! ” Danas bi Krivokapić mogao osjetiti Vanju verziju pjesme štikla :Tika, taka, oko pola tri ,stipnut ces me da se ne vidi.znam ja dobro takve kao ti,djavoli su tvoji kumovi…Sa već poznatim refrenom te nakardne poskočice : Jer jos trava nije nikla ,tamo gdje je stala moja štikla !
I kad Ćalovićka poručuje mladima DPS-a ” Vi ste ovce “, ona je vjerovatno mislila na ovce koje bleje. Ovce koje bleje gube zalogaj. One druge su šutljivije, a ne promakne im ni jedan zalogaj. Autor ovog teksta i ne misli da narod Crne Gore živi loše. Naprotiv, živi dobro, i tu enigmu ni Vanja Ćalović ne može riješiti. Naprosto, većina stanovnika Crne Gore živi dobro, ali tu si i neke podkategorije. Ima ih koji definitivno žive dobro ili izuzetno dobro, zatim su tu oni koji misle da žive dobro, te konačno klasa koja ne živi dobro, ali se boji da će živjeti još lošije, ako dođu turbulentna vremena i radikalni politički preokreti. Politički komformizam, oportunizam, nihilizam cvjeta na svim crnogorskim adresama i jedna od njegovih varijacija jeste i politička apstinencija. To je onaj broj birača koji svoj politički glas ne daje nikome, uključujući tu i Vanju Ćalović i njoj pridružene savezničke adrese ( na primjer, na posljednjoj sjednici parlamenta, Pokret za promjene vidljivo je dao podršku protestu u Podgorici ).
Lakše je naći neku vezu, neki telefon kuma, brata ili komšije iskopati i upotrijebiti, nego živjeti u strahu od pravne države.
Mučno je za njih svako uređeno društvo, ono eliminira nepotizam i nejednakost, inzistira na sprovedbi zakona svugdje i uvijek,a to ovdašnje stanovništvo plaši kao baba Roga malu djecu.Nisu na to navikli. Kako bi u pravnoj državi dobili posao ? Zatim, vrijedi istaknuti da je najbolja partija za svoje članstvo, u historiji političkih stranaka, svakako Demokratska partija socijalista. Njeni članovi, njeni birači dobili su ono što nitko nikad nije. Nadalje, forsiranje MANSA, te navijačka uređivačka politika nekih medija, zapravo daju vrhunsku, neočekivanu podršku podgoričkom režimu. Tek sad oni kažu – eto, svega ima, NVO, mediji nas klepaju, sloboda govora, sloboda mišljenja,organizirani protesti, sve je tom kulturno i civilizacijski, sučeljavanje stavova…Idemo dalje, idemo u EU.
Dakako da nije problem u imenima koji su na vlasti, nego u sistemu. A sistem ne bio bio tako okoštao kao danas, da mediji tek od prije par godina nisu “otkrili ” korupciju, nepotizam, diktaturu i pljačku.
No, prelazak sa konkretnih slučajeva društvenog, partijskog, organiziranog kriminala na generalnu i pomalo apstraktnu, a svakako preuopćenu borbu protiv režima, u kontekstu medijske hiperprodukcije u kojoj se Vanja našla, rađa opasnost od Čehova. Ništa se neće desiti, konflikta ima i nema, jedino je vrijeme prošlo.
javniservis.me 
Podvukao bih sledeće:
“Naprosto, većina stanovnika Crne Gore živi dobro, ali tu si i neke podkategorije. Ima ih koji definitivno žive dobro ili izuzetno dobro, zatim su tu oni koji misle da žive dobro, te konačno klasa koja ne živi dobro, ali se boji da će živjeti još lošije, ako dođu turbulentna vremena i radikalni politički preokreti.”
Lakše je naći neku vezu, neki telefon kuma, brata ili komšije iskopati i upotrijebiti, nego živjeti u strahu od pravne države.
“Mučno je za njih svako uređeno društvo, ono eliminira nepotizam i nejednakost, inzistira na sprovedbi zakona svugdje i uvijek,a to ovdašnje stanovništvo plaši kao baba Roga malu djecu.Nisu na to navikli. Kako bi u pravnoj državi dobili posao ? Zatim, vrijedi istaknuti da je najbolja partija za svoje članstvo, u historiji političkih stranaka, svakako Demokratska partija socijalista. Njeni članovi, njeni birači dobili su ono što nitko nikad nije.”
Sem dijela koji ste naveli (pogotovo ovog nize), ovo je dosta los tekst, u dijelovima cak pamfletski. Bavi se Calovicevom na potpuno bezvezan nacin, a nepotrebno.
Ne mislim da je Ujna Vanja vazna u politickoj prici Crne Gore onoliko koliko joj mediji i javnost daju paznju.
Ujna Vanja brizljivo kreiran model savremenog kvazirevolucionara koji odvraca paznju od sustine PRAVOG NACINA rjesavanja problema.
Da li je ona svjesna svoje uloge ili ne, ne mogu pretpostaviti.
Vidljivo je da Ujna ima vremena da se Knez Igor predomisli i stane pored nje.
I ostali to cekaju, cini se…
:-)
Tebi bi i Blažo Jovanović (da se digne iz groba i pobuni protiv današnje vlasti) bio kvazirevolucionar …….. živio Sava Kovačević. živiiioooooo ………..
Ma ne, Fantom…Blazo radi svoj posao dobro :-)
Ujna jeste u neocekivanom zaristu gdje joj logicki nije mjesto.
Svaka naizgled zamrsena situacija je u sustini jednostavna. I treba joj prici na jednostavan nacin.
Kao u primjeru Gordijev cvor. :-)
Pa, jes’ …….. za zamršene stvari je Sava Kovačević expert UN …… i Boško Buha …… prvi bi čvor razmrsio mašinkom, a drugi bombom …..
I džemperasi dođoše prije 20 godina na krilima Mahatme Gandija i milosrđa…
Nijesu to bila krila Mahatme Gandija, no šupak Če Gevare ……
У Црној Гори да се појави и Лех Валенса и Вацлав Хавел не би имали шансе. Да се удруже сви дисиденти и сва памет што је некада значила у промјенама диљем свијета овдје би се разбила на овај крш вампирски. Црногорски опозиционар је класични вампир, који сише сву енергију, сав полет. Милије му се напити крви него ишта. Зато су сви опозициони слетови Балови Вампира. Да се којим случајем ЦГ опозиционар клонира у више примјерака онај на бини би му био недоречен, онај из масе би му викао удбашу, а онај на интернету би образлагао све завјере у сто томова. Вампир је посвађан са свима, највише са самим собом. То што су вампири скалали били извјесно вријеме је из разлога несташице крви, чим је дошло прољеће, чим је мало крви прострујало у вене ето њих.
Lado Tajović? E, to je glas razuma i bunta!:)))
Не ради се о критици, већ се ради о једном систематском обесмишљавању свега. Гдје је вјера у себе нестала, гдје је вјера у ријеч спин а вјера у оно што видиш удбашка подметачина. Тражи се увијек оно иза. Иза ријечи, иза себе, изван памети. Једна метафизика на црногорски начин.
Глас Лада Тајовића није глас бунта. Он је глас УБУНТА.
“Убунту је етичка идеологија из Јужне Африке уредсређена на међуљудске односе и везе. Реч потиче из Зулу и Ксхоса језика. Убунту често виђен као традиционални афрички концепт се сматра једним од темељних принципа нове Јужноафричке републике и повезан је са идејама Афричке ренесансе.
Груби превод принципа Убунтуа је „хуманост према другима” – човечност. Другачији превод гласио би: „вера у опште вредности милосрђа које повезују целокупно човечанство”.
“Особа са убунтуом је отворена и доступна другима, позитивна према другима, не осећа се угроженом због тога што други умеју и добри су, јер он или она има одговарајуће самопоуздање које долази од сазнања да он или она припада већој целини и омаловажена је када су други понижени или омаловажени, када су други мучени или угњетавани.”
–Архиепископ Дезмонд Туту”
Ubuntu je zakon. :-))
Ja sam zaboravio vec kako se radi u Windowsu. Jednostavno, predobar. ;-)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntu
Ma jok Lado, kakv crni Ybunt, upravo u prvom tesktu si savrseno opisao samog sebe, ne da jesi nego JESI! :))) Ali skroz! Pa zar nisi ti dezurni Wampir koji nam se krvi napio, kojji je svaki Bunt relativizirao i sprdao se i pametovao, a samo koliko si krvi popio Perfektu, prateci ga kao sijenka i vrebajuci ga iza svakog slova, cekajuci da mu svoje ostre zube zarijes u njegov pefektan vrat. Jbt, pa dokle vise onanije sa nasim glavama. Pazi sto radis, mozemo te pljucnuti.
Па него и опет ћу ако треба. Јер те ‘бунџије’ везе немају ни са њиховим ‘бунтом’ а још мање са убунтом. А перфектни маслачак је само добио пажњу за којом је вапио и то једино овдје. Нисам га могао са испратити на стотине адреса на којима он обитава, нити ја путујем кроз вријеме као он, нити могу бити на више мјеста истовремено. Као што видите ја сам потпуно недорастао Дандалиону, НН лицу који се између осталог потписује као перфектни странџер. Ипак за оно шта је радио и како је вријеђао људе, подметао, спамовао гдје стигао професионално посвећен својој виртуелној стварности, ја нисам могао да одолим и он ми је као такав један од омиљених ‘фрикова’ јер не могу да вјерујем да озбиљан човјек ради то шта он ради.
За вас ето једна пјесма коју сада чујем са радија;
Лоле, намећу неки ритам марша
луде се клањају ко ђерам
певају песме са пуно фалша
ја по своме терам
…
Лоле, погледај шта нам раде
на карти неба ми смо тачка
стави пред кревет барикаде
и мирна Бачка
Лоле, таман се лудило расчисти
таман смо надомак смисла
ево их следећи ФАШИСТИ
док си рек'о пиксла
П. С. Да, не заборавите да помјерите вријеме унапријед и пустите поново Џипсије за моју душу. Оле!
Ne fali Ladu maste vidim, ni u ranu zoru i pitam se, slusajuci pjesmu o lolama, je li donesen u CG zakon o dozvoljenim promilima alkohola u krvi za vozače i da li su od tog zakona izuzeti vampiri?
A sto se tiče ovog ujka Blaza, bilo bi mu bolje da manje pije dok pise, jer samo kad je trijezan, on nesto i moze…dok Lado izgleda moze jedino kad se opjani.
‘…u državi koja svoju političku vlast nije mijenjala od 1945. godine…’
u drzavi gdje je sampoupravljanje jos uvijek dominantna ideologija vecine i glavni pokretac protesta…
kini i indiji je laknulo kad su culi da je protest protekao i odtekao u redu, prepali su se bili od otvaranja samoupravnih fabrika i fantasticne ponude njihovih jeftinih i kvalitetnih proizvoda kojima su decenijama zatrpavali svjetska dogovorno-ekonomsak trzista kojih vise nema.
odličan tekst !
odlican tekst,pogodak.
trazite kvalitet i ideje a ne (novog) Gospodara. zivot dostojan choeka je osnovno ljucko pravo i svako je pozvan i ovlashcen da se bori za njega individualno ili u savezu sa drugima. politika i politichke stranke u CG su elitistichke i u neskladu sa narodom kojeg “predstavlja'u”. uticaj, moc, vlast, novac… ko udje u politiku on ce biti uhvacen u mrezu jalovih rastezanja zvake. zivot dostojan choeka je osnovno ljucko pravo i narod (stanovnishtvo) treba da ga uporno trazi. trebate da znate da je vlast na ovom razvijenom stupnju profitno-interesnog kapitalizma MAFIJA i tako ih treba tretirati.
Rekao je Kilibarda, da narice Vanja mlada,
i da kami suze lije, od POHARE DPSa,
i Milove COMPANIJE,
Aco Tabash
pa da zaguslamo: aaaaaj tuzzi vanja za srce ujedaaaa, vidjoste li dje se smije mladaaaaaaaa, drma struja i vladiku raaadaa oaaaaaaaaaaaaaaaaaoaj pade vlada posre titograaaaaaada ! buc !
zar se sva crnogorska zedj za slobodom oslonila na zal jedne pi…?
ne trazite Vodju nego Slobodu! nek se mijenjaju govornici/ce ali ne IDEJA i PUT.
e
MANS finansira porodica ROKFELER, izmedju ostalih.
Ordo Mundi 3
Ako ćemo već o Čehovljevim dramama,moramo znati da su glavna pitanje u njegovim dramama pitanje vremena i likova koji ništa ne preduzimaju da bi ostvarili ono za čim žude ili ako pak ostvaruju to što hoće, onda je to upadanje u svakodnevnicu i uopšte nije onako kako su oni to zamišljali. Moram priznati da je to mnogo sličnosti sa današnjom Crnom Gorom. U svakom slučaju tekst je odličan, a Čehov i Čegevara, kao i crvena boja su naša sudbina.Kako? Ako uzmete prosječnog građanina mile zemlje,vidjećete da je on miran i poslušan kao odani čovjekov prijatelj – pas. Ali u Crnoj Gori, pas se ne zove pas, nego pašče. Pašče je čisto naš proizvod i paščadi ima raznih, počev od onih koji vrte repom i odani su svome gazdi, u ovom slučaju nečovjeku sa imenom na slovo M,a sve zbog dobrog odreska, ili pak paščadi koja vole koske, jer zadovoljavaju se i tim. Postoje još i paščad koju je dovoljno pomaziti pred izbore. Postoje i psi koji čitaju Čehova,ali su i oni paščad jer pas + Če(hov) = pašče. Kod nas su oni obično na Univerzitetu,državnom i privatnom. Postoje i paščad koja su galamdžije. Pas+Che (Guevara) = pašče. U Crnoj Gori obavljaju funkciju navodnih revolucionara. Obično se nalaze u skupštinskim klupama ili su uhljebljeni kao direktori nevladinih organizacija. Iz ovoga mogu samo zaključiti da je Crna Gora zemlja paščadi. Ljude brojimo na prste, jer ih je malo. A naravno, i paščad su ljudi kada umiru i još su pri tom i pošteni. Mnogo čudna zemlja.
a kad cete puske uzeti?
Potpuno je navodna afera odradila ulogu.Bice ih sve vise u narednom periodu i to sa jos vecim “skandaloznim stepenom”.Nego da vidimo kako Crna Gora postaje robovlasnicko drustvo.
Usaglaseno crnogorsko politicko drustvo po pitanju poreskih olaksica velikim investitorima dovelo je do investicija koje zapravo nista ne placaju drzavi,a zapravo sve kontrolisu.Kompanije koje vode biznis ustvari prebacaju placanje poreza na “sirotinju” kojoj su putem placanja dazbina drzavi (struja,voda,tv,internet…)oduzeta prava na nerobovski nacin zivota.Prakticno posle placenih dazbina koja svi uredno placaju,ostaje da se obuku i nahrane,kako bi imali snage za rad i pristojan izgled,koji ne smije biti previse upadljiv,jer mora da odvoji kaste.Banke istovremeno moraju davati tacno onoliko koliko je dovoljno za takvo uskladjivanje,inace nastupa kriza(navodna kriza je i nastupila zbog lose procjene nekoga ili nekih u kreditnom zaduzivanju,tj visku novca,tako da su morali vratiti moc,tj povuci novac).Povecanje oporezivanja siromasnih,a smanjenje poreza bogatim je na djelu.Kako opravdati taj cin ,cin koji direktno dovodi do osiromasenja konzumenta,glasaca,biraca uspjelo je svim elitama na Balkanu .Sto dovoljno govori o svjesnosti konzumenata.Spinovi su napravljeni,ali i nije nesto potrebno za balkanske prilike(mozda je izuzetak Slovenija,kazem mozda).Dovoljno je ubaciti malo nacionalizma,estrade,skandala i mozak je ispran.Potrosaci su postali robovi a da nisu ni svjesni.