Suze za Kim Džong Il-om

Lider Severne Koreje Kim Džong-Il preminuo je u 70. godini u Pjongjangu. Suze, očaj i histerija na licima hiljada Korejaca.

“Dragi vođa”, kako su ga zvanično oslovljavali u Koreji, proveo je 14 godina na vlasti, koju je nasledio od oca Kim Il-Sunga.

Uzrok smrti je, po rečima Korejske televizije, srčani udar izazvan fizičkim i psihičkim premorom. Poznato je da je Kim Džong-Il pre tri godine preživeo moždani udar. Naslediće ga treći sin, Kim Džong-Un, koji je kao naslednik predstavljen još septembra 2010. godine.

Zvanična verzija, koju je objavila televizija Severne Koreje, je da je Kim Džong-Il preminuo „u 08.30 časova 17. decembra, od mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvane preteranim radom“. Kao uzrok navodi se srčani udar, koji je doživeo dok je vozom putovao u okviru svojih redovnih aktivnosti.

Sahrana u Pjongjangu zakazana je za 28. decembar, a period žalosti na celoj teritoriji Severne Koreje traje od 18. do 29. decembra.

Vojska je na vest o smrti vrhovnog komandanta stavljena u stanje pripravnosti, što je iz predostrožnosti istovremeno sprovedeno i u vojsci Južne Koreje. Japanska vlada je takođe zakazala vanredni sastanak, da bi pripremila reakciju na vest.

Uprkos velikim promenama u ostatku sveta tokom poslednjih decenija, Severna Koreja ostala je najčvršći bastion komunizma na planeti, u konstantnom sukobu varirajućeg intenziteta sa zapadnim silama.

Kim Džong-Il je nastavio politiku svog oca i zadržao zemlju u potpunoj izolaciji, pa su podaci iz te zemlje retko dolazili do medija u ostatku sveta.

Tako i u ovom kritičnom trenutku sve informacije dostupne su samo zahvaljujući nacionalnoj televiziji Severne Koreje – KCTV.

Kim Džong-Il je pune dve decenije pripreman za dolazak na vlast, ali je uprkos tome kada je Kim Il-Sung preminuo 1994. njegov dolazak na vlast dočekan sa neizvesnošću, a tranzicija je trajala pune tri godine.

Ipak, sin „Velikog vođe“ nastavio je politiku „đuče“ – samodovoljnosti, odnosno oslanjanja na sopstvene vrednosti.

Iako rata na Korejskom poluostrvu nema još od 1953, nikada se primirje potpisano u Panmundžonu nije pretvorilo u trajni mir, pa obe Koreje danas predstavljaju pravo bure baruta (procena je da je na Korejskom poluostrvu ukupno stacionirano preko 1,7 miliona vojnika). Južni deo ostrva računa na američku zaštitu, dok se severni pouzda u svojih više od milion vojnika, petu najbrojniju vojsku na planeti.

 Ožalošćeni građani Severne Koreje su izašli na ulice Pjongjanga kako bi odali počast preminulom vođi Kim Džong Ilu. Korejci plaču i ostavljaju cveće ispod džinovske statue Kim Il Sunga, oca Džong Ila.

“Naš general je uvek radio sve kako bi narod bio srećan. I kada je umro, on je radio i putovao vozom”, rekao je jedan uplakani Korejac.

“Sada je narod bez lidera, ali i dalje ćemo pokušavati da našu zemlju učinimo najboljom mogućom”, rekla je stanovnica Pjongjanga.

Pogledajte kako Korejci oplakuju preminulog lidera.

Kim Džong-Il (1941/2-2011)

Život Kim Džong-Ila počinje kontroverzom: po zvaničnim korejskim izvorima on je rođen 16. februara 1942. na svetoj planini Pakdu, a rođenje su obeležili duga i sjajna zvezda; sovjetski izvori, međutim, tvrde da je rođen godinu dana ranije u sibirskoj bazi Vjackoje, pored Habarovska, u kojoj je njegov otac živeo i iz koje je decenijama predvodio svoje gerilske jedinice, koje su se borile za slobodu Koreje od japanske okupacije, započete još 1910. godine.

Kim Il Sung je, po oslobođenju od Japana, 1945. godine, došao u Koreju, koja je ubrzo podeljena, da bi brzi razvoj Hladnog rata eskalirao baš u tom delu sveta, trogodišnjim krvavim sukobom u kojem su učestvovala dva dela Koreje, kao i niz vojski sa raznih strana sveta svrstanih pod zastavu Ujedinjenih nacija (na strani Juga) i tek proglašene Narodne Republike Kine, uz prećutnu podršku SSSR (na strani Severa).

Po okončanju aktivnih neprijateljstava i podeli zemlje po 38. paraleli dve zemlje nastavile su život na totalno različit način. DNR Koreja, kako se zemlja severno od granice zvanično zove, nije poklekla kada je komunizam poražen u SSSR, ni kada je Kina rešila da dozvoli mešoviti sistem, kakav je već decenijama karakteriše.

Ništa se nije promenilo ni kada je Kim Džong-Il nasledio oca, preuzevši funkcije lidera i generalnog sekretara KP Koreje, komandanta vojske i načelnika Vrhovnog saveta odbrane, dok je preminuli otac ostao „večni predsednik“.

Umesto priželjkivanog otopljenja odnosa „Dragi vođa“ je nametnuo još dublju izolaciju, dok su širom sveta kružile priče o stravičnoj gladi, koja je napala državu. Sve veći broj izbeglica potvrđivao je te priče, a i sama država bila je veoma zainteresovana da uđe u program „razoružanje za pomoć“, koji su im Amerikanci ponudili.

Međutim, politički odnosi bili su ledeni – Džordž Buš mlađi je još 2002. stavio Severnu Koreju na spisak članica „Osovine zla“, protiv koje bi SAD trebalo da se bore, dok su sami Korejci 2006. i 2009. izvršili dve nuklearne probe, koje su šokirale javnost.

Moždani udar iz 2008. nije znatno poremetio aktivnosti Kim Džong-Ila, koji je posle toga tri puta putovao u Kinu, a jednom u Rusiju, ali ga je upozorio da je vreme da izabere naslednika.

Izbor je pao na trećeg sina, Kim Dong-Una, koji je rođen tokom 1983. ili početkom 1984. godine (pouzdanog podatka o starosti trenutno nema), s obzirom na to da je najstariji, 38-godišnji Kim Džong-Nam, ostao bez očeve podrške pošto je 2001. navodno pokušao da sa lažnim pasošem uđe u Japan.

Sâm Kim Džong-Il ostao je prilično tajnovita ličnost za svetske medije. Ne zna se ni tačan broj brakova koje je imao (pretpostavlja se da su u pitanju bar jedna supruga, kao i tri kasnije stalne partnerke), niti tačan broj dece (zna se pouzdano za tri sina i jednu ćerku).

Izvesno je da je voleo lagodan život, uživao u vrhunskoj hrani i kubanskim cigarama. Voleo je da se bavi raznim stvarima, od filma (producirao niz istorijskih spektakala) do sporta.

Bojao se letenja, pa je zbog toga putovao isključivo vozom, imao je sopstvenu kompoziciju od 16 vagona, optremljenu po najvišim standardima, a njom je najdalje išao do Moskve. Pre deset godina proveo je više od jednog meseca na turneji po Rusiji, ali je inače retko napuštao zemlju.

Svako njegovo pominjanje u medijima iziskivalo je da se uz ime izgovori neka funkcija ili atribut, a pažljivi analitičari nabrojali su ukupno 54 različita, koja su korišćena tokom vremena.

Ni o nasledniku ne postoji mnogo podataka, osim da je veliki ljubitelj NBA i obožavatelj Majkla Džordana, Kobija Brajanta i Tonija Kukoča. Obavešteni izvori navode da se vladajuća porodica često sastaje u tajnosti u Švajcarskoj, a vlada alpske konfederacije uvek se trudila da zadrži striktnu neutralnost prema Korejama. Međutim, javnosti je poznata samo jedna njegova fotografija načinjena u inostranstvu, i to iz vremena kada je imao 11 godina.

Naslednik

O novom severnokorejskom lideru Kim Džong-Unu, koji je poslednjih godina unapređen kao političar i vojnik, malo se zna, osim da je školovan u Švajcarskoj.

BBC navodi da je Kim Džong Un sin “omiljene” supruge , prema izveštajima pokojne, Ko Jong-hui.

Državni mediji pozvali su stanovništvo da ga prizna za novog lidera. “Svi članovi partije, vojske i javnosti moraju da poštuju vlast druga Kim Džong-Una”, navodi agencija KCNA.

izvor: b92.net

Comments

  1. umrije mlad.

  2. Dobro je što nije bolova’ ……

  3. Meni stvarno ove scene izgledaju nestvarno. Ne mogu da shvatim da neko ovoliko place, sto bi se reklo: “ka’ da im je iz kuce”.
    Mada, mlad sam da znam, kazu da su ljudi plakali i kad je Tito umro.

  4. Ih …… ne da se plakalo, no kojevitezalo …… Jaser Arafat je se tuka’ šakama u glavu …… nema bitke, nema rata, bez Jasera Arafata …….

  5. Obećavam da ću i ja na sred Trga Republike ovako kad Gospodar mine…

  6. Neće prijavit’ bar pešes’ godina …… dok se ne prestroje …..

  7. Oće li za Milom ovako u Parlament da mi je znat.

  8. Predlažem da CEMI odradi anketu sa pitanjem da li biste žalili Mila ka što Sjeverna Koreja žali Kim Jonga. Ispostavi li se da 60% građana odgovori DA, gospodina Đukanovića zvanično postavit za gospodara Crne Gore do isteka roka trajanja.

  9. Priprema li Milo svoga Blaza da ga zamjeni jednog dana, ili ce braco preuzeti krunu? kakav je redosljed u dinastiji djukanovicha po tom pitanju?

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.