Душан Вукотић (Билећа 7. фебруар 1927 — Загреб, 8. јул 1998) је био филмски режисер, сценариста, аниматор, југословенски оскаровац и професор на Филмској академији, члан Академије наука и умјетности Црне Горе.
Још за време студентских дана на загребачком Архитектонском факултету крајем четрдесетих година прошлог века постаје стални карикатурист у хумористичком недељнику “Керемпух”. Објављује такође у “Јежу”, “Вјеснику”, “Филмској култури” и другим. На цртаном филму ради од 1951. године. Почео је у загребачком “Дуга-филму”. Дебитује са цртаним филмом “Како се родио Кићо”.
Од 1956. године ствара у “Загреб филму”, предузећу за производњу документарних и кратких филмова у којем је основан Студио за цртани филм. Те године настаје “Несташни робот” за који је на 3. југословенском филмском фестивалу у Пули Душан Вукотић добио Златну арену у категорији цртаног филма. То је била прва ауторска награда додељена нашем цртаном филму.
Две године касније, у оквиру смотре светског анимираног филма у Кану 1958. године приказано је седам југословенских филмова од којих су три Вукотићева: “Каубој Џими”, “Чаробни звуци” и “Абракадабра”. На овим сусретима први пут је лансирана синтагма “Загребачка школа цртаног филма”.
Филм “Сурогат”, ингениозну асоцијацију на савремене уметнине, синтетске творевине које преплављују сва подручја цивилизације, завршава 1961. године. Овај филм је 1962. године добио Оскара. Био је то први Оскар додељен неамеричком аутору цртаног филма.
Вукотић је у својим филмовима комплетан аутор: режира, црта, анимира и, углавном сам себи пише сценарије. Експериментише комбиновањем цртаног и играног филма (“Мрља на савјести” 1967, “Опера кордис” 1968, “Арс грација артис” 1970, “Скакавац” 1975. и други).
Поред анимираних Душан Вукотић је реализовао низ документарних, информативних, телевизијских, рекламних и три дугометражна играна филма. То су “Седми континент” 1966, “Акција стадион” 1977. и “Гости из галаксије” 1981. године.
Вукотић је својим филмовима освојио 146 домаћих и међународних награда. Награђиван је на свим најзначајнијим међународним филмским фестивалима као што су фестивали у Берлину, Мелбурну, Лондону, Сан Франциску, Бергаму, Оберхаузену, Корку, Карловим Варима, Анеси, Монтевидеу, Мексико Ситију, Холивуду, Прагу, Манхајму, Њујорку, Кану, Милану, Барселони, Лајпцигу, Трсту, Атланти, Техерану и другим.
Међународном наградом за животно дело “за изузетан допринос уметности анимације” наградила га је 1987. године Међународна асоцијација цртаног филма.
Душан Вукотић је 25 година предавао филмску режију на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу.
извор: Wikipedia










Био је то први Оскар додељен неамеричком аутору цртаног филма.
I naravno, jos jedan od uspjesnih Crnogoraca koji se morao dokazivati van CG…
Vukotić je možda po ocu Crnogorac jer je naravno to prezime poznato u Crnoj Gori, ali nisam siguran da ima podloge da se smatra crnogorskim autorom s obzirom da je rođen u Bosni a stvarao u Zagrebu.
Jugoslovenski, svakako…
jedan interesantan link o ovoj temi, bez želje da arbitriram ko je ko i da li je autor teksta u pravu…jer to nikad necemo saznati što bi isti danas mislili o ovome, jer mnogi nisu vise medju živima, a i bilo bi ih vjerovatno muka od naših svojatanja…
http://slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/71912/Default.aspx
Tekst vrvi od grešaka. Pavićević je napisan kao Pavličević, Dražen je predstavljen kao Crnogorac iako je istina da je pravoslavni Hercegovac (Srbin) po ocu a tek dalekim porijeklom Crnogorac.
Ne navode kako je Vukotić Crnogorac, iako ja ne odbacujem tu mogućnost da mu je otac ili djed iz Crne Gore.
Ipak, po meni sve da je tako, on je zagrebački semberijac koji je slavu stekao u Jugoslaviji.
Jugosloven.
evo da se složim na ovoj za mnoge južne slovene, nažalost, škakljivoj temi…
Jugosloven, naravno!
Topovsko meso i robovske duse su sklone zaboravu!