Перфект Стренџер: Без обзира

(пише: Перфект Стренџер)

Значи, у томе је проблем незапослености у ЦГ, млађани премијеру Лукшићу? У народу и његовим навикама? Није проблем дакле у политикама владајуће гарнитуре- клептократа који су у задњих 20 година схватили и третирају ову државу као своју прћију, којима је првенствени циљ био и остао коришћење државних ресурса, институција за пуњење сопствених џепова? Не, проблем је у лијеном народу, који неће да се прихвати посла. У пробирљивим студентима који умјесто да размишљају о прихватању било ког радног мјеста након студија проводе вријеме у кафанама. Добро је да коначно објелоданисте у чему је проблем, да се људи коначно освијесте, поправе…

Штовани премијеру, кажете да је вријеме социјализма прошло, да без обзира на квалификациону спрему треба прихватити сваку радну шансу, да на евиденцији не смије да буде неко ко је одбио понуду Завода за обављање посла за који је радно способан. Пријетите скидањем са Бироа људима који не прихвате понуђени посао. Да ли је такво понашање баш у складу са законима тржишта господине Лукшићу, за које се, макар номинално, залажете? Знате ли да постоји нешто као тржиште рада, премијеру, нешто као понуда, потражња, нешто као слобода избора? Јесте ли свјесни колико сте таквим политикама, пријетњама, рестрикцијама, императивним понашањима “узми или напоље” удаљени од невидљиве руке тржишта?Да ли као једино решење проблема незапослености видите систем у коме ће, без поговора, биолог обављати посао фризера, физиотерапеут зидара, и сл. (иако и таквих случајева треба да буде, све по слободи избора и потреба)? Или мислите да је, ипак, сврсисходније презентовати политике и модалитете на основу којих ће геолог обављати посао геолога, математичар математичара, итд? Оставите се пријетњи упућеним младим људима Лукшићу, није проблем у њиховој лијености и пробирљивости, проблем је у двадесетогодишњим политикама диктаторског режима.