Сада присуствујемо развоју ствари после увођења капитализма на ове терене. Локални нехај и немар узимају данак, опомиње фронтмен „Дисциплине кичме” пред вечерашњи концерт у Београду.
Концерт „Дисциплине кичме” увек се очекује с нестрпљењем, јер њен фронтмен Душан Којић Која често припреми неко изненађење, неки нови, чвршћи звук. Тако ће бити и вечерас од 21 сат у београдском Дому омладине када ће извођењем нових песама, међу којима и радијског хита „Ако ти је гласно…” промовисати последњи албум интересантног назива „Уф!”.
На шта се односи назив албума „Уф!” – на ситуацију у земљи, на одсуство културне и музичке политике…?
Управо је то и лепота оваквог назива албума, пошто га свако може тумачити на свој начин. Некоме је то коментар о земљи, некоме узвик олакшања, али ако већ морам да објашњавам назив, волим то да представим као један од узвика, уз „хауг!”, које Индијанци користе у вестерн писаним романима.
Поред издања за „Егзит”, у проширеном обиму албум „Уф!” је издат и за ПГП. Имате ли извештаја, купује ли се ЦД или се све свело на преузимање са Интернета?
Постоји извештај из „Далас мјузик шопа” („Вулкан” радње) и каже да је „Уф!” био најпродаванији ЦД у септембру 2011. Занимљива информација! Нису то неки нарочити тиражи, музичка индустрија посрће глобално, али је ово охрабрујући показатељ. Изгледа да је цела акција са 32-минутним бесплатним преузимањем на Егзитовом сајту и 59-минутном верзијом албума на ЦД-у уродила плодом.
Сваки албум „Дисциплине кичме” слика време у којем је настајао. Каква је слика овог албума?
„Уф!” није географски ограничен, то јесу размишљања неког ко живи у Београду, али нису нужно намењени само овој средини.
Једна од песама на овом албуму насловљена је „Шта је то што држи данас твоју пажњу”. Шта држи Вашу пажњу?
Мени још увек доста тога држи пажњу, али оставимо мене, него другови, да видимо шта је са данашњим омладинцем, шта његову пажњу држи више од времена који му треба да пошаље СМС?
Какву публику очекујете на вечерашњем концерту? Гледате ли са бине у публику, током концерта, ко су људи који данас слушају „Дисциплину кичме”?
Различите генерације људи долазе на концерте „Дисциплине кичме”, понекад и целе породице, што само може да ми импонује. Тако је свуда широм наше бивше домовине, па то очекујемо и у Београду. Увек видим са бине шта се дешава у публици, али не пратим помно. Људи који данас слушају „Дисциплину кучме” су исти они који су је слушали и раније, а ту је и подмладак. Јер ствар је универзална.
Колико је апатична данашња домаћа рок сцена, а можда ипублика која је посвећена року?
Сцена је препуштена само себи и општој стихији. На пример, овде већ дуже време не постоји никаква музичка новина, јер по новоуведеном капиталистичком моделу, то вероватно не функционише, не продаје се добро. Мало више обзира и стимуланса државе спрам сцене не би шкодило, дало би свему више смислености и вероватно поменуте апатије не би било.
Да ли сте пре 11 година, у време демократских промена, мислили да ће бити овако данас?
О чему је било ко мислио пре 11 година осим о променама? Сада присуствујемо развоју ствари после увођења капитализма на ове терене. Локални нехај и немар узимају данак. Памети се мора доћи, што пре, одмах. Иначе, служимо се истим методима као и увек, узнемиравањем мејнстрима и званичне културе, само што су данас и мејнстрим и званична култура на доста ниском нивоу, те су постали недостојан такмац.
Немогуће Вас је раздвојити од бас гитаре. Каква је то веза са дивљим басом и френетичним ритма који стварате?
Необјашњива је то веза чак и иницијатору исте. Неки демони, шта ли је? Или анђели? Никад не знате…
———————————————-
Затварање биоскопа, књижара, клуба „Академија”
Шта смо изгубили затварањем клуба „Академија” у Београду, против чега сте борили?
Био сам једини од музичара који се, са још око 30 других људи, појавио у клубу „Академија” при првом покушају затварања, када је то било симболично спречено. Наравно да је град изгубио много нестанком једног легендарног андерграунд рок клуба који се ни по чему није разликовао од регуларних светских клубова те врсте, на исти начин као што је много изгубио нестанком свих оних биоскопа или пак издавачких кућа, књижара…
———————————————-
Добар укус и бука
Једну од нових песама насловили сте „Неукусу треба рећи не”. Како Ви неукусу говорите не?
Понајвише добрим укусом. И врхунском буком.
политика.рс
javniservis.me 
Komentariši