Zašto su mnogi naši nezavisni intelektualci zapravo u kritičnom, a ne u kritičkom stanju?
izvor: vijesti.me, piše: Bojan Baća
U Crnoj Gori, objašnjavanje društvenih pojava prati jednostavan obrazac: identifikujte fenomen koji želite da posmatrate, stavite ga u kontekst koji vam se najviše sviđa, a potom izaberite najseksi teoriju zavjere koja će narodu da objelodani skrivene uzročno-posljedične veze.
Sve to servirate uz lavkraftovske motive (u posljednje vrijeme, “pipci” su najprominentniji), sa dozom balkanoidnog saspensa (tagline za crnogorsku verziju filma 300, ako je ikada bude, naprosto mora da glasi: “Malo nas je, al’ smo govna!”), i imate niskokalorično otkrovenje koje “i diše, i miriše”. Ako se držite ovog recepta, vaša poruka pučanstvu ima da se proda kao “bakin kolač”.Istina, nismo narod koji će da popase konspirativne fantazije Dejvida Ajka, ali nas ozbiljno rade one plauzabilnije priče, recimo, jednog Džima Marsa. Zato nećemo povjerovati da su se crnogorski moćnici ižljegli [sic!] na planeti Moron u sazvježđu Zmaja, ali da danonoćno kuju paklene planove za obesmišljavanjem svega postojećeg, od procesa pridruživanja EU do adekvatnog nivoa masnoće u mlijeku – e, to već prolazi kao alva ćeten.
A ko je tu kreten, ostaje da se vidi.
Moć vladajuće strukture ne leži u, lakanovski rečeno, realnom njene egzistencije, jer svima nama je poznat visok nivo nekompetentnosti i korupcije u državnoj upravi. Ne, moć vladajuće oligarhije počiva u diskursu njenih protivnika koji je već godinama, svjesno ili nesvjesno, konstituišu kao strip-negativca, maltene nepobjedivu mašineriju koja je u stanju da na gotovo volšeban način kontroliše svoje građane.
Samo obratite pažnju na govor opozicije tokom izbornih kampanja: prije i nego što je ta manifestacija počela, oni se bacaju na priču o tome kako će izbori biti pokradeni, jer je mašinerija naprosto toliko moćna – kreće se kao nindža, pa ni posmatrači iz OEBS-a nisu u stanju da vide, a kamoli pojme, njen nedozvoljeni kung-fu.
Drugim riječima, opozicija građanima poručuje isto što i najsmrtonosniji negativac iz Zvjezdanih staza: “Otpor je uzaludan.” Ni na drugom frontu, onom intelektualnom, situacija nije ništa drugačija: dok kritikuje, crnogorska inteligencija uporno govori o “moćnosti” vlasti, tako da narod reaguje kako mu dolikuje – sluša što pametniji pričaju. A kad oni kažu da je vlast here to stay, šta jedan Tom Džons iz Šavnika može tu da uradi.
Nije li nam izvanredna američka televizijska serija Breaking Bad objasnila koliko jedan vlasnik doktorata može da bude opasan po sistem – kako onaj s ove, tako i onaj s one strane zakona?
Glavni junak, profesor hemije Volter Vajt, je svoje znanje operacionalizovao van legalnih okvira kako bi zaradio novac, ali je društveni kontekst od njegovog čina napravio političko oružje.
Ukratko, gospodin Vajt je postao tačka simboličkog prekida koja otkriva svjetove sa dvije strane zakona kao klinički međuzavisne, unutar kojih koncept poznat kao “uraditi pravu stvar” gubi svaki smisao.
Tako je i kod nas, samo na drugom nivou: pojam “kritike vlasti” je potpuno obesmišljen – šta god rekli za ili protiv nje, ide njoj u prilog. Naravno, stvar je postavljena tako da je Gospodaru dodijeljen status glavnog označitelja – onog koji daje punoću i smisao svakom političkom procesu i pojavi u crnogorskom društvu.
A kao takav, daje smisao i porukama uperenim protiv njega. Jer, ako odstranite označitelj Velikog Vođe, šta dobijate? Gomilu besmislenih dešavanja u jednom šizofrenom društvu, čija analiza ne iziskuje tek puko prozivanje, već ogroman trud i naporan rad.
Jednom riječju, istraživanje. Ali dok je Sauron tu, sve ima smisla, kako u diskursu vlasti, tako i u diskursu njenih protivnika. Zato Crnoj Gori nisu potrebni intelektualci koji kritikuju, već oni koji imaju metod.
Umjesto što se ponašaju kao Vene sa svojom zbirkom zadataka iz matematike koji nudi rešenja, trebalo bi da narodu objasne kako su došli do zaključaka koje tako nemilice dijele sa svima nama.
Uzmimo priču koja sjajno ilustruje pomenuto. Prije nekoliko dana, dalji rođak Džastina Bibera odlučio je da svom enciklopedijskom poznavanju prilika na Balkanu da određeni entertejnment kvalitet, pa je sastavio listu najbizarnijih univerziteta na ovim prostorima.
Čitava situacija je toliko neočekivano blentava da zvuči kao jedna od uvrnutijih epizoda serije Doctor Who, ali ipak to nije. Da, tamo negdje, izvan šašavog Balkana i dalekog Galifreja, postoji profesor koji se bavi rangiranjem bizarnosti u akademskom svijetu.
No, lista i nije toliko bitna, koliko reakcija koju je izazvala u Crnoj Gori. Na opšte oduševljenje vaskolike javnosti, Biber je pomenuo i Univerzitet Donja Gorica. Odmah je potegnut glavni označitelj, pa se o UDG-u govorilo u kategorijama fabrike za proizvodnju zombija spremnih da služe Mračnom Gospodaru odmah po sticanju diplome.
Radi se o uobičajenoj priči koja nerijetko dolazi od prominentnih intelektualaca, a zapravo nema nikakvo utemeljenje u stvarnosti. Opet se vraćamo na problem metoda: niko od njih nijednom nije ponudio objašnjenje kako je došao do zaključka da je UDG tvornica Uruk-Haija. To je zato što bi ih istraživanje dovelo do drugačijeg rezultata.
Autor ovog teksta je proveo pune dvije godine kao asistent u nastavi na Humanističkim studijama i Fakultetu umjetnosti, a nijednog trenutka – gle čuda! – Sauron nije ušetao u amfiteatar poput kakvog američkog rvača. Naprotiv, jedan post-marksista poput mene imao je punu slobodu da “kvari” studente.
Žao mi je što ću mnogima da raspršim iluzije, ali Donja Gorica nije Mordor, niti je UDG – Minas Morgul. Zapravo, UDG je za crnogorske-intelektualce-sa-doktoratom isto ono što je Kosovo za srpske-nacionaliste-sa-doktoratom – jouissance, uzrok opscenog uživanja-u-smislu.
Status tog objekta u njima izaziva gnušanje, ali je istovremeno i garant održivosti njihovih teorija. Drugim riječima, dok god Kosovo nije “naše”, sve priče tipa “mrze nas jer smo najbolji i pravoslavni” koje su skovane u posljednjih dvadeset i kusur godina imaju smisla.
Isto tako, UDG je trag realnog, ostatak Gospodara-koji-to-formalno-više-nije u simboličkom prostoru. Trauma izazvana Njegovim odlaskom se morala nadomjestiti avatarima i totemima kroz koje Gospodar govori i djela, čime je očuvano neophodno uživanje-u-smislu.
Ova logika je neumoljiva: čak iako ga nema u realnom, mi ćemo ga vratiti u simboličkom. A nije li nas Lakan naučio da je ono čega se gnušamo ujedno i objekat naše fascinacije? Dok god crnogorskim nezavisnim intelektualcima polazna tačka bude predmet sopstvene fascinacije, deklarativna želja za promjenom neće biti ostvarena.
Dok god ti isti budu napadali istraživanja javnog mnjenja, ili bilo koja druga, samo zato jer im se ne dopada ono što čuju, biće i dalje protivnici kakve bi svaki autokrata poželio da ima. I dok god budu zatočenici sopstvene opsesije, stvarnost – a time i mogućnost za bilo kakvu promjenu – ostaće s one strane rešetaka.
Oni se bore protiv Njega upravo onako kako On to traži – riječima, frazama koje se ponavljaju do besvijesti da počinju da gube oštricu. “Mafija”, “totalitarizam”, “privatna država”…
Svaki dan, iznova i iznova. Pokušajte da svojoj djevojci govorite “volim te” na svakih šesnaest minuta, pa ćete nakon nekog vremena uvidjeti da je ta fraza dobila težinu koju ima i obligatorno “dobar dan”. I tu leži problem: na svaku kritiku crnogorske inteligencije, narod reaguje sa “oh, dobar dan, komšija”, nakon čega nastavlja sa svojim poslom.
Fascinacija mora da prestane. U nedostatku ozbiljnih istraživačkih poduhvata, mora se neprestano ukazivati na odsustvo moći vlasti – na urođenu im nekompetentnost. Direktor Uprave policije mora ostati Bob Rok! Što je dobro, treba pohvaliti. Što je loše, treba ismijavati.
A kad su smiješni, onda su i tragični. A kad su tragični, onda ih je lako pobijediti. Diskurs kritikovanja vlasti mora biti promijenjen – od Mračnog Gospodara treba napraviti slijepog miša sa naočarima. A svi znamo kako je on završio.
Ili: Zašto su mnogi naši nezavisni intelektualci zapravo u kritičnom, a ne u kritičkom stanju?
javniservis.me 
Moć vladajuće strukture ne leži u, lakanovski rečeno, realnom njene egzistencije, jer svima nama je poznat visok nivo nekompetentnosti i korupcije u državnoj upravi. Ne, moć vladajuće oligarhije počiva u diskursu njenih protivnika koji je već godinama, svjesno ili nesvjesno, konstituišu kao strip-negativca, maltene nepobjedivu mašineriju koja je u stanju da na gotovo volšeban način kontroliše svoje građane.
///////////////////////////////
Ovo je tacno ali je uglavno svjesno prije nego nesvjesno. Nakon ovoga autor preko niza pogresnih tumacenja i analiza stize do pravilnog zakljucka “intelektualci zapravo u kritičnom, a ne u kritičkom stanju”.
Sustinski ispada da ako nisi sa “nezavisnim” onda si za vlast a ako si sa njima onda si samoljubivi cvjet-cvjetova sunce sunaca. Ima nesto duboko umobolno u ovom stavu ali vjerovatno pragmaticno ispravno jer se ovi “nezavisni” pokusavaju i uspjevaju prikazati kao jedina opozicija vlastima jer je ovo “sve ostalo boranija i korumpirano”. Odnosno ako cemo naski Misko nije glup covjek kada rasporedjuje svoje pione iako mu je stanje na tabli nepovoljno.
Post marksista predavac na neoliberalnom UDGu. Kontraverzno kao i sam tekst. Poznat do skoro kao opisnicar diskursa premijera Luksica. Masu netacnosti i proizvoljnosti, neke od njih:
1. crnogorski moćnici ižljegli [sic!] na planeti Moron u sazvježđu Zmaja, ali da danonoćno kuju paklene planove za obesmišljavanjem svega postojećeg, od procesa pridruživanja EU do adekvatnog nivoa masnoće u mlijeku – e, to već prolazi kao alva ćeten.
Netacno je da ovo prolazi kao alva u javnosti, jer jos uvjek imamo nesmjenjivu vlast
2.Moć vladajuće strukture ne leži u, lakanovski rečeno, realnom njene egzistencije
Netacno. Pokst marksista kao ne zna da pola Rozaja place za Kalicima, Pljevlja za Saricima kao poslodavcima. Jesu li realna ubistva policajca Scekica , Duska Jovanovica, Vojicica? Dok se on kao sali sa nindza politickim aktivistima i kung fu vjestinama, kao post marksista bi trebao da zna na kom nivou siromastva su gradjani i kao se dolazi do njihovih glasova. Inace tacno je da opozicija ne vjeruje u sebe i trazi alibi za svoje nuspjehe.
3.pojam “kritike vlasti” je potpuno obesmišljen – šta god rekli za ili protiv nje, ide njoj u prilog.
Potpuno netacno. Reci zlu da je zlo i dovesti ga do prepoznavanja nije besmislena stvar. Ova relativizacija je opasna. Reci Hitleru da je zlo u vrjemenu njegove najvece moci nije bilo besmisleno. On je tad bio glavni oznacitelj kao sto je nas glavni oznacitelj odgovoran za deportacije, sverc cigareta, narkotika sa drugarima ( ne apstraktnim likovima) Canetom, Branom, Saricima, Kalicima, Keljmendijima…
Ovaj stav post marksiste je slican sinocnoj izjavi Sukovica i Radoncica da je postalo degutantno prozivati Djukanovica.
Preporuka post marksisi da se pozabavi istrazivackim radom o poslovima neoliberala u Crnoj Gori . Ne treba mu Veneova zbirka ali neka pogleda radove koji pisu o posjedima Aca, Barovica, Brkovica i drugih proizvoda crnogorskog neoliberalizma. Neka pogleda Kalicevu svadbu ili neka se informise o sudbinama policajaca koji su dobili azil u drugim zemljama i napustili svoje domove..
4. Uruk –Hai i Sauron
kad vec poznaje tajne prstena onada bi bilo dobro da procita knjigu gurua Vukutica, ako vec nije, u kojoj pise: da biti dio mreze (velikog oznacitelja) znaci zivot i korist za umrezenog, samo suprostavljanje i nelojalnost dovode do odstranjivanje iz mreze ili u najboljem slucaju potiskivanje do njenog ruba. Neka pogleda gdje su svi mladi Uruk Hai zaposljeni: premijer, ministri, uprave za sprecavanje pranja novca, komisija za hartije od vrijednosti i slicno pa da vidi kako Sauronovi sledbenici izrabljuju, pljackaju i unistavaju Ente, Hobite, ljude…
5.Ova logika je neumoljiva: čak iako ga nema u realnom, mi ćemo ga vratiti u simboličkom.
Ovo je vec glupost . Ako ga on nije vidio onda ga nema.Kriticar kriticara spocitava fascinaciju Djukanovicem. Bas kao sto ih i on naziva neostvarenim ljudima. Interesantno je da su pojmovi “Mafija”, “totalitarizam”, “privatna država”…pojmovi koji gube ostricu. Mozda mu se treba obracati sa: mirotvorac, veliki drzavnik …
6. Reci direktoru policije da je Bob Rok je ok?
Izgleda da je to kul za post marksistu a ne i da Veljovic prisluskuje nelegalno, radi nezakonito, ne otkriva ni pocinioce ni nalogodavce zlocina…
ZAKLJUCAK
Ovaj tekst samo pokazuje da je post marksista na budzetu Saurona u srcu Mordora moze imati samo jednu ulogu. Ulogu Goluma.
Овај тип коментара је очигледан наставак самог текста и дође му само као потврда. Неспретно бавећи се са аутором а не оним шта је написао, тражећи само форму на којој могу заблистати избјегавајући суштину у вјечитој борби да се увијек бавимо површним и у плиткоћи тражећи ”злато”. Нико се више не разбјесни као црногорски квази опозиционари када их ставите пред огледалом и нико не испољи толико бијеса као они разбијајући га.
Не могу да се запитам да ли је овај коментатор уопште прочитао текст. Просто је невјероватно… Реално јесто али суштински је он оптерећен својим предрасудама и може га ишчитати још сто пута и опет ће за њега бити непрочитан. Ово није проблем само на ниво политике, културе и сл., већ и уопште у самој породици, пријатељи… Нико никог не слуша, само се нестрпљиво цупка и чека да неко заврши да би отпочели неке своје опсервације а да нисте ни чули, ни размислили о ономе шта је други говорио. Играмо се ‘глувих телефона'… и ништа више. Послије се неко запита зашто неки ћуте? А што да не ћуте? Када би проговорили да ли би их чули? Ви само тражите да пјевају ваше ‘пјесме’ а оне да ваљају ваљда би биле слушаније. Зато ћете остати увијек на нивоу гаражног демо бенда бучан, неуштимован и досадан…
aragorn: “Ovaj tekst samo pokazuje da post marksista na budzetu Saurona u srcu Mordora moze imati samo jednu ulogu. Ulogu Goluma.”
svaka čast.
potpisujem!
Dobar ti je ovaj odgovor ali celjade mora da ima makar magistraturu iz politickih nauka ili knjizevnosti da bi je shvatio a posto nemam adio amore. Kao sto ja volim da palamudim lako mi se bilo opredijeliti da budem protiv Milosevica 90/te ali tesko li je danas naci nekoga koji je neukaljan. Jbg doslo doba da oranzade glume sampanjce. Pjenusa ako je orandzada sa mineralnom ali nesto tu faljiva.
Inace sto se tice orandzastih cudno je da nisu malo procesljali jer termin narandzasti doktor (doktorirao na University of Orange) je zapravo termin za covjeka koji je kupio titulu. Na francuskom odnosno igleskom to zvuci:
Docteurs a la fleur d’orange.
Orange-flower doctors.
Odje mora da je brend pao na svoje.
Uf, nemam kad, a moram se vratit na ovaj tekst. Napisan iz gnusanja, tj. fascinacije prema kome/cemu?
– svaka laz izgovorena 100 X postaje istina, a svaka istina izgovorena 100 X postaje laz.
Auu, pa tek sad procitah s mirom ovaj tekst. Moram priznati da mi tip sa ovako nabijedjenim stilom i apologetskim stavom prema UDG-ju (pritom, kao sto fino primjecuje aragorn, potpuno promasujuci sustinu) postaje opasno antipatican. Pa svi ovi strani izrazi, pa nekakve sci-fi reference, Prstenovi, kompjuterske igrice… da nije i ovo u Vijestima zarad onoga domacina na Podima, da mu podize nivo svijesti?
Naravno, tu je i nezaobilazni Tajovic da nam komentar, koji stavku po stavku analizira tekst, objasni kao napad na igraca. Valjda zato sto je objavljen u Vijestima. Ili zato sto ga je pisao Baca, koga Tajovic mozda poznaje. Ili zato sto se radi o UDG-ju, ideoloskom cedu Velikog Gurua Veselina Vukotica, koji takodje pise kolumne za Vijesti.
Elem, tacno je da crnogorski opozicionari i intelektualci uglavnom pogresno postavljaju metu i trapavo kanalisu svoj diskurs, ali ne u mjeri u kojoj se tvrdi u tekstu. Pritom, tekst ni na koji nacin ne ukazuje na sustinu problema u kom se CG trenutno nalazi, jer potencira impotenciju opozicije umjesto da se pozabavi ‘tranzicijom’ i priHvatizacijom (pljackom resursa), organizovanim kriminalom, nepotizmom i partijskom podobnoscu, ratovima, korupcijom u najvisem drzavnom vrhu… No naravno, takva prica bi znacila potrebu korjenite promjene sistema & drustva (sto bi bilo i ocekivano od “post-marksiste”), a to nije bas moguce sa katedre UDG-ja.
P.S. Ako slucajno naidje Tajovic da me optuzi kako se gubim, kako sam nerealan, kako nemam pojma o cemu pricam itd. – sve je u pravu, uvijek pogadja pravo u sridu, nikad ne prica uopsteno vec uvijek konkretno, i uvijek je jasan svima. Hvala Tajovicu, hvala Vijestima i hvala Vladi Crne Gore.