Razlog za ćutanje je, rekao bih, čisto lične prirode – strah. Strah od vlasti, strah od sebe i strah od drugih. Zamislite – novinari koji se ne izjašnjavaju. Zar to nije oksimoron?
Marko Milačić, novinar, za javniservis.me
javniservis.me: Da li ste već dobili rješenje o otkazu kojim prestaje vaš radni angažman na RTCG-u, nakon što vam istekne godišnji odmor na kojem ste do 1. avgusta, kako ste rekli drugim medijima, ili samo imate usmenu najavu istog? Da li ste odmah, 9.jula znali ili imali neki nagovještaj da ste dobili otkaz ili ste to saznali tek juče, 19.jula, kad ste se i oglasili u medijima? Ko je potpisao to rješenje i koji su razlozi?
Marko Milačić: Otkaz sam dobio pisanim putem, na vrijeme, prije 9. jula kada mi je zvanično istekao ugovor. Upozoren sam, takodje, na vrijeme. To je sve bilo u redu. Medjutim na listi odmora za ovo ljeto stavljen sam u kolonu iznad koje pise od 11.jula do 01.avgusta. Ta lakrdija i glupost uticala je da sačekam odredjeni period i provjerim da li oni, možda, ipak namjeravaju da mi produže ugovor, bolje rečeno “naprave” novi. Jer, priznaćete, to je jedini način razmišljanja kada vidite da ste stavljeni na odmor u periodu kada, zapravo, nemate ugovor o radu. Stoga sam brzo nakon početka tog famoznog, virtuelnog i post festum odmora, pošao na razgovor da vidim koja predstava se daje i ko ima koju i kakvu ulogu. Sve mi je odmah bilo jasno – rješenje je konačno, odgovor klasična glupost i brljotina, a otkaz stvaran.
Razlozi su tipični za autokratske režime i sisteme – formalne prirode. Ta oblast, pravo, uvijek je bila i biće prostor u kojem se traži alibi za suštinske razloge, a u ovom slučaju to je i više nego jasno – drugačije mišljenje, politički stav, pogled na svijet. Pa, oni su i prošlog puta kada su me suspendovali, tj. sklonili sa ekrana rekli da sam išao da premjeravam đedovinu u Brskutu. Ovoga puta, očigledno odlazeći direktor Branko Vojičić, poručuje da se u zakonskom roku od pet dana nijesam izjasnio na dobijeno upozorenje o otkazu ugovora da želim da ostanem u toj medijskoj kući ! Zapravo to je sasvim tačno. Perfektno tačno, ali ujedno i perfektno lažno. Jer, ni kada sam sklapao prethodni ugovor to nijesam uradio, zato što je to podrazumijevajuće, to se zna kada oni zaista žele da vam produže ugovor. Dakle, ta pravna istina je suštinska laž koja se sada koristi u nedostatku poželjnog odgovora i opravdanja za šikaniranje, cenzuru i progon.
Zašto ste bili toliko uporni da ostanete u Javnom servisu, iako je tamo Vaša sloboda bila prilično ograničena, a Vaše prave stavove ste mogli iznositi samo u drugim medijima? Da li mislite da, u ovakvoj situaciji, stvari mogu da se mijenjaju iznutra?
Bio sam uporan, ako se to može nazvati upornost, prije svega zbog principa koji se ogleda u uvjerenju da sam ja u pravu, a ne – oni. Stoga, da nijesam ja taj koji treba da ide, već – oni. To je veoma važno. Mnogi su govorili zašto jednostavno ne odem kada me ne žele. A zašto bih ? Onda bi trebalo da se svi kolektivno iselimo iz Crne Gore. Logika – vlast je očajna, idemo tamo gdje je bolje. Ne. Mislim da čovjek treba da pokuša, da proba, da rizikuje, da bude realan i traži nemoguće, kako su govorili studenti 1968.godine širom Evrope. To je ono što naš narod ne želi da shvati – da je potrebna pobuna, makar pokušaj pobune. Svako na svom nivou, svako u svom domenu. Naravno nije to zadatak koji sam sebi zacrtao na papiru i držao kao plan. To se stvaralo, to se dešavalo, to je raslo i razvijalo se, to je, najzad, kulminiralo. I da – mislim da stvari trebaju, i moraju da se mijenjaju iznutra. Na kraju – svi smo mi unutra, samo treba da izadjemo i da se probijemo kroz ljuske koje nas ograničavaju.
Da li vidite alternativu medijskoj kući za koju ste donedavno radili? Kako komentarišete ukupnu medijsku situaciju u Crnoj Gori i da li mislite da ovdje uopšte postoje slobodni mediji?
Da, vidim alternative, iskreno – sve više počinjem da ih posmatram, što je i logično, valjda, u mojoj situaciji.
Medijska situacija je loša. Kada to kažem, prije svega, mislim na medije koji se finansiraju iz budžeta, jer je to ono što na jedan specifičan način oslikava svaku državu. Javni servisi. Oni su ogledalo čitavog društva, njegova lična karta. Televizija Crne Gore je neorganizovana, zaostaje za tehničkim i tehnološkim inovacijama, podložna nevjerovatno jakom pritisku vlasti, nekritična, navijačko-režimska, slabo vođena. Tu je i “Pobjeda“, list koji se pretvorio u politički pamflet režima, najgore vrste. Da budem još precizniji pamflet Mila Djukanovića. To je magloid, kako ga nazva Balša Brković, koji svakodnevno prosipa, ne informacije, već otrov, a o konstrukcijama da i ne govorim. To je bojanka narečenog našeg vlasnika, partijsko glasilo lošeg kvaliteta, list koji je od najstarijeg i najuglednijeg dnevnika postao primjer za studente novinarstva kako ne treba. Jedna, prosto rečeno – loša stvar za naše društvo. Naravno, režim mora da ima i svoj portal. Za njega se brine Draško Djuranović. Da ne zaboravim tu je i televizija IN, televizija koja više liči na TV portal Prve banke.
Da li postoje slobodni mediji ? Stara je priča da tako nešto ne postoji. Sve se češće u novinarstvu i medijskim krugovima namjesto slobode koristi pojam fer novinarstvo kako bi se izbjegla ta teška i suviše apstraktna, nedostižna – sloboda. Dnevnik, televizija i portal “Vijesti” su ono najbolje što imamo, uz naravno – „Monitor“. “Dan“ je takodje prostor slobode, koji je bio toliko iskren da se ova vlast potrudila da se pozabavi njihovom uredjivačkom politikom i skloni Duška Jovanovića. Vaš portal je takodje nevjerovatno lijep primjer slobode u našoj medijskoj sferi, naročito mogućnost totalno slobodnog komentarisanja, što je veoma rijetko u Crnoj Gori. Svako se boji komentatora.
U Vašim tekstovima koje ste pisali za “Vijesti” često ste iznoseći svoje stavove, bez dlake na jeziku, prozivali zvaničnike režima. Da li u RTCG-u postoji još vaših nekadašnjih kolega koji razmišljaju kao i vi, ali zbog nekih razloga se ustručavaju slobodno i kritički iznositi svoje mišljenje? Ako ima, koji su to razlozi?
Teško je to dokučiti zato što je riječ o ljudima koji drže jezik za zubima. Razlog za ćutanje je, rekao bih, čisto lične prirode – strah. Strah od vlasti, strah od sebe i strah od drugih. Zamislite – novinari koji se ne izjašnjavaju. Zar to nije oksimoron ? Ali, tako je. Naravno, veliki je broj snimatelja, montažera, kablomana, realizatora i ljudi iz ostalih sektora koji bi se časnije, u profesionalnom smislu, nosili sa novinarskim bremenom, nego novinari sami. Nažalost tako je u pozamašnom dijelu društvu – pogrešni ljudi na pogrešnim mjestima. I to – sa namjerom postavljeni baš na taj način.
Kako ocjenjujete situaciju u Javnom servisu, pogotovu nakon tajno snimanih i objavljenih audio snimaka Predsjednika Savjeta Simonovića i šta je po vama najveća prepreka da RTCG postane otvoren, transparentan medij?
Situacija u Javnom servisu je katastofalna i zabrinjavajuća. Ovo sa paparaco audio zapisima je samo sjajan, slikovit primjer onoga što je tamošnja svakodnevica. To vam je kao u onom primjeru koji je pomenuo Slavoj Žižek – muškarcima je lako da pričaju o tome kako ih žene varaju, ali je potpuno drugačije kada ih vide fotografisane “na djelu” . Tako je i u ovoj aferi, da to tako nazovem. Svi smo znali da je poltonstvo jedan od osnovnih keriterijuma za napredovanje u službi, ali je potpuno drugačije kada to kaže predsjednik Savjeta, Duško Simonović. U najkraćem – ovo što se dešava je bruka za Crnu Goru i potrebno je što prije očistiti to uredjivačko-direktorsko-novinarsko blato, zajedno sa Savjetom, ali naravno, prvo krenuti od ovih prvih. Od nečega se mora krenuti.
Što se tiče prepreka, najveća i najopsanija je aktuelna vlast koja direktno ali i indirektno utiče na sve segmente Javnog servisa. Slijede – nedovoljno stručan kadar u svim oblastima, prevelik broj zaposlenih, nedostatak volje da se išta mijenja. Ipak, sve to izvire iz one prve i suštinske prepreke. Nesmjenjive vlasti.
Da li u Crnoj Gori postoji novinar koji se ozbiljno bavi istraživačkim radom? Šta mogu da očekuju mladi novinari – početnici i oni koji tek treba da se bave tim poslom? Ko im može biti uzor, ako ih uopšte ima na domaćoj sceni?
Da. Eto, prvi koji mi pada na pamet je Vladimir Jovanović, novinar Monitora koji veoma precizno i detaljno istražuje sve naše velike teme. To vam je tipično istarživačko novinarstvo. Naravno ima ih još, prije svega u Monitoru, koji se bave tim i takvim poslom. Tačno je, malo je takvih kolega, ali, ipak ih ima, i mladi, budući novinari će imati na koga da se ugledaju, ako to budu željeli.
Da li očekujete ponovnu podršku kolega iz drugih medija, univerzitetskih profesora, nezavisnih intelektualaca, na koju ste i ranije nailazili i da li će te se i dalje boriti da se vratite na RTCG?
Koliko sam obaviješten neki vid podrške već planiraju da upute u javnost. Mislim da je riječ o peticiji. To me raduje jer je to pravi dokaz, od ljudi čiji rad poštujem, da smo u pravu, da radimo stvari koje su ispravne, koje imaju za cilj normalnu Crnu Goru, a ne ovu – oboljelu, sa ovim – kriminogenim strukturama na njenom čelu.
Borba za povratak u RTCG ? Pa zar to ne radim i ovim intervjuom.
Nekadašnji ministar Miodrag Lekić je odlučio da se ponovo aktivira na crnogorskoj javnoj sceni. Da li mislite da je Crnoj Gori potrebna nova politička struja i da li Vi imate nekih ambicija na tom polju?
Prijeko potrebna. Nasušno. Nova politička struja je imperative svih imperativa jer je to jedini način da se nešto promijeni. Potrebni su mladi ljudi bez ikakve, ponavljam – bez ikakve političke prošlosti, novi, svježi… Potrebna je mladost i nova energija, a ne ovi ostarjeli i ružni dinosaurusi koji se gase na naše oči, koji se bogate i raspadaju tu pred nama dvadeset godina, koji su nas vodili kroz jedne ratove do drugih ratova, ali ovoga puta za njihove vile i privilegije. Što se tiče mog angažmana na tom polju, o tome sam razmišljao par puta, ali vam neću reći do kojih sam zaključaka došao. Novinarstvo je moj san.
Za kraj, mnogi vide vaše eksponiranje posljednjih mjeseci u javnosti kao koketiranje sa nekim drugim medijima, koji su se u pomenutom periodu pokazali kao vaši bolji saveznici. Kako komentarišete ovakva zapažanja i da li planirate da karijeru nastavite u “Vijestima”?
To su gluposti. To vam je isto kao kada ljudi za ptice kazu da pjevaju. A, da li one pjevaju, ili samo komuniciraju? To je ljudska vizura, krajnje subjektivna i nedovoljna. Ono sto oni vide. Ili cak – ono sto bi oni zeljeli da vide. Naravno da to nije koketiranje sa medijima, vec nesto potpuno drugacije i ne tako prizemno, sustinsko – princip slobode i zelja da se ucini nesto dobro. Licni osjecaj za koji je Borislav Pekic kazao – “sloboda je sudbina”. Sto se tice Vijesti, ja vec pisem u njima, a da li cu karijeru tamo nastaviti najvise zavisi od ponasanja jedne biljke na Sumatri, sto bi rekao veliki Crnjanski.
javniservis.me 
Bravo i za aktuelnost Javnog servisa, bravo i za Milacica !
“Dnevnik, televizija i portal “Vijesti” su ono najbolje što imamo.”
Moje misljenje je da su oni opasniji od Pobjede, RTCG-a, Analitike itd. Njihovo djelovanje vise doprinosi tome da se ljudi odrzavaju u toru, nego djelovanje prorezimskih medija.
Pažljivom je uredništvu „Javnog servisa“ kao kec na deset došla pomama oko hapšenja haških optuženika po Srbiji i momenat koji je zaokupirao cijelu EU, a i dvoboj Simonović-Vojičić koji se već pretvara u “ljubavnu likvefakciju”, pa da pokaže svoje pravo, zlobno lice, uokvireno višedecenijskim jednoumljem koje uz pomoć svojih kerbera nastoji da diskredituje svaku osobu, svaku akciju, svaki mah ili facijalni mig koji nije u koordinaciji sa robotizovanim pokretima utvrđenim pravilnikom direktora TV “Bastilja” Radojke Đukanović i njenog nalogodavca Mila Rutovića.
Ipak, za razliku od do sada primjenjivanih metoda kojima su „ućutkivani“ novinari poput Duška Jovanovića, Željka Ivanovića, Tufika Softića, Mihaila Jovovića, Borisa Pejovića i inih, uredništvo „Javnog servisa“ je odlučilo da svoj doprinos ostvarenju jednog od sedam kriterijuma koje je pred državu Crnu nam Goru postavila EU, a koji se odnosi na „širenje slobode medija“, dokaže u vidu otkaza kolegi spoljnopolitičke redakcije Marku Milačiću. Njegov najveći grijeh jeste to što se usudio da razmišlja svojom glavom, a u vremenu u kojem živimo to je izgleda neoprostiv zločin.
Ovo je očigledan način i model na koji se država bori potiv svojih “svjesnih” podanika. Samo poslednjih nekoliko mjeseci od kada smo i dobili 7 domaćih zadataka od EU, mogli smo vidjeti nekoliko sličnih pokušaja rješavanja istih, od slučaja progona policijskih funkcionera u Herceg Novom i Rožajama, preko ponovnih prijetnji Slobodanu Pejoviću, orkestriranih napada na ambasadora Platea, pa sve do otvorene hajke na jedinog osviještenog novinara sa javnog TV servisa. Marko Milačić je novinar, koji je fakat pravo osvježenje za učmalu, rogobatnu televiziju izvitoperenih načela, televiziju čija jedina svrha postojanja je konstantna obmana i indoktrinacija svojih gledalaca, televiziju sa 1000 zaposlenih i 3 kamere, televiziju koja je uz svog štampanog blizanca godinama njedrila okorele apartčike, najglasnije i najzloglasnije kvaziurednike, čiji se rad zasnivao jedino na borbi za promociju i odbranu lika i djela partijskih glavešina. U toj i takvoj sredini, Milačić je svojom pojavom, svojim radom, emisijama, tribinama, tekstovima doprinio da se u medijski etar čuje i onaj drugi, hrabri novinarski glas. Ipak, kako to biva u svim totalitarnim režimima njegov glas je opasan, te ga stoga treba ućutkati.
Marku poruka da se ne vraća u tu jazbinu, već da kad prođe pored tog crnogorskog spomenika Gebelsu, baci jedan pljuc!
Одлично Брко.
Svaka cast !
novinari duško jovanović , željko ivanović i mihailo jovović? otkada? mnogo je mačku goveđa glava. duško je spretno mešetario. ivanović se proslavio kao radijski novinar sa ugrađenom fabričkom greškom i poštono govoreći polupismen je tip /pročiajte prvu rečenicu njegove jučerašnje kolmmne i shatićete o čemu govorim/. kad pominjemo jovovića javite mi gdje mogu pronaći makar jedan tekst tog autora /izuzimajući pokušaj star par mjesi u rubrici stav političkog tabloida vijesti/ obimom duži od potpisa mihailo jovović…ostatak priče.prvenstveno ocjene koje se tiču profesionalizma na rtcg nije baz osnova..
sorry zbog mase tip felera…žurim…
Kolega bradati,
Možda ste malo pregrubi, Jovanović je baš fino “izmešetario”.
još jedan bitan detalj…pobjeda koje je kako kažete “štampani blizanac” rtcg i koja je ” iznjedrila j okorele apartčike, najglasnije i najzloglasnije kvaziurednike” iznjedrila je gotovo sve urednike i vlasnike pliičkog tabloida vijesti..mitrović, mićunović, šćekić…zar ne?
Tacno tako.
E to bi trebalo da zaintrigira Marka.
Da li misli da ce imati potpunu slobodu i u “Vijestima” ???!!!
Da li su Vijesti slobodne i nezavisne?!
Da li je to sto su “slobodnije” od drugih (sto nije tesko) dovoljno?!
Брадоњо, боље би било да нијесте журили и да сте нешто смисленије написали. У Брковом коментару, колико сам разумио, та лица нијесу поменута у смислу оцјењивања њихове укупне новинарске дјелатности, већ као појединци који су “ућуткивани”, на разне начине и из разних разлога, од стране диктаторског режима. Ја сам, рецимо, о Ивановићевом ангажману у временима љубави Прве и Друге фамилије написао доста негативних коментара, али то не оповргава чињеницу да је тај човјек добио по ребрима и по носу металним шипкама јер се неким својим накнадним текстовима замјерио одређеним главешинама и интересима диктаторског режима. Ни мени не пада на памет да пишем хвалоспјеве “Вијестима”: позната је њихова улога и кључна подршка Диктатору у одређеним временима (а у тим истим “Вијестима” и данас проналазе амбијент морални патуљци попут Лада Тајовића), али се мора бити нарочито опрезан у коментарисању случајева у којима долази до физичке агресије мафијаша с власти према неистомишљеницима.
Што се тиче Душка Јовановића, ви имате права да мислите да је он као новинар “спретно мешетарио”, али контекст у коме је он поменут испод овог текста вам не даје за право да баш овдје износите такву оцјену. Односно, можете да је износите, али је она неукусна. Иако сам противник оне латинске будалаштине – “de mortuis nil nisi bene” – у неким случајевима, приликом изношења мишљења, треба имати осјећаја за контекст.
Душко Јовановић је овдје поменут као лице које је изгубило живот, а убио га је мафијашки режим. Сами тај податак, без обзира шта неко мислио о његовом професионалном ангажману, довољан је да он буде симбол борбе за слободу и демократизацију ових простора. Хоћу да кажем, испод теме “Оцјене професионалности новинара у ЦГ” може да стоји таква оцјена (тј – неко је “спретно мешетарио”), али испод овог Брковог коментара – не. То је неукусно и неприхватљиво.
Vrijeme je da zaćutite!
21. jul 2011.
Šokirani do sada najbesprizornijom i po vulgarnosti nezabilježenom medijskom kampanjom protiv Javnog servisa zaposleni Radio Televizije Crne Gore poručuju svim njenim akterima – vrijeme je da zaćutite.
Očigledno je, nakon današnjih medijskih napisa, da naš problem nije ni u rejtingu niti u kvalitetu programa, već u potrebi nekih navodnih prijatelja Javnog servisa da se diskredituje njeno višedecenijsko postojanje i ime.
I dok se vi gospodo bavite primitivnom kampanjom uperenom protiv nas, prijateljski vas molimo – obratite pažnju na ono što mi zaista radimo i gdje sve stižu naše kamere i ljudi.
Danas ste zahvaljujući upravo nama osjetili duh pobjede crnogorskih ajkula u Šangaju, sinoć smo vas podsjetili kako se boriti za prava marginalizovanih grupa, a preksinoć smo saosjećali sa roditeljima djece sa posebnim potrebama.
Zato, sa rječnikom neprimjerenim odgovornim, ozbiljnim i kulturnim ljudima, posebno ne ovoj kući, ne možemo i nećemo sa vama u polemlke. Nas nije sramota kako zarađujemo plate!
Zaposleni u RTCG
Nastavak – Vojcic se raspistoljio:
Što se tiče Marka Milačića, on uz pomoć Vijesti – upravo od sebe pravi slučaj, što mu je i bio cilj a nije mu prvi put, saopštio je generalni direktor RTCG, Branko Vojičić.
“Ne zamjeram mladom veoma ambicioznom kolegi sto malo zna o meni i mom radu, što je posljedica njegovog limitiranog znanja.
Ali, za Milačića bi lično bilo bolje da je gledao serijale TVCG u kojoj je donedavno radio, bazirane i na mojim tekstovima i knjigama, u kojima su svi akteri smješteni u pravi kontekst. Posebno o “AB” revoluciji i napadu na Dubrovnik. Svih sedam epizoda “Rata za Dubrovnik”, zbog kvaliteta, emitovani su i na hrvatskom javnom servisu u udarnom terminu. Tada bi, možda, Milačić shvatio kuda vodi njegov sadašnji put blaćenja svojih kolega i mene lično.
A za njegovu budućnost jedan savjet: prije nego druge optuži za pranje Đukanovićeve biografije, mladog Milačića podsjećam da je baš on od urednika, još od pripravničkih dana, tražio da prati Đukanovića po svijetu, sa olovkom u ruci, što mu se, ne jednom – posrećilo.
Kako već duže sjedi u krilu onih koji su od Đukanovića dobili veliki novac (a oni znaju šta su odradili za to), evo prilike da mlado britko pero – zablista. Ako hoće da se bavi istraživačkim novinarstvom: bilo bi lijepo da istraži kako su sadašnji vlasnici “Vijesti” opljačkali svoje kolege novinare u vlasničkoj transformaciji, a među drugima i – mene.”, zaključuje Vojičić.
“danas ste zahvaljujuci nama osjetili duh pobjede crnogorskih ajkula u Sangaju…” rece Vojicic, sto je cista laz, jer crnogoske ajkule u Sangaju pratimo iskljucivo zahvaljujuci glavnom sponzoru “ajkula” i Vojicica, a to je “Prva banka” koja pere pare preko sporta…
Đe ga je wawy, zaboravio je da istraži zašto ovaj portal forsira Milačića….
Inače, Milačićevi nastupi su dobri.. i vidi se da je kvalitetan mladi novinar, ali mora da shvati da su Vijesti i Monitor daleko od “čistih” medija… Treba da čita malo starije Slavkove tekstove o profiteru Miodragu Peroviću.
Generalno, to je i problem mladih ljudi u CG, oni ne znaju za anti-ratno profiterstvo druge familije (Vijesti, Monitor itd) i njihovu bezrezevnu podršku Đukanoviću, i doprinos u uništenju LSCG-a.
Sve ti je Marko odlično, osim đe nađe Vlada Jovanovića kao primjer istraživačkog novinarstva u Crnoj Gori. Mlad si, pa ne znaš ko je on.
Miro, mozes li napisati malo vise… Ja procitam ponekad Jovanoviceve tekstove, i mislio sam da je OK tip, pa ne rayumijem sto si htjela da kazes…
Hvala.
“čovek boje stvarnog sveta priznaje za stvarne tek pošto ih vidi na ekranu.” – Stanley Kubrick
Marko Milacic je nesto najljepse sto se dogodilo Crnoj Gori , u ovim teskim vremenima , neko iz ovog drustva , konacno se probudio i poceo da prica jer Crna Gora cuti , gdje su ti silni intelektualci , profesori koji su cutolozi ova drzava je u njih ulozila milione ne da bi cutali i klimali glavom nego , da svojim znanjem ukazu na probleme u Cg i da vode nas koji smo nepismeni da nam pomognu da odbranimo Crnu ?Goru od lopova od betona od prevare , jer niko sa strane nece doci da nam sacuva ovu ljepotu, i desipo se Marko koji jedin i ima onu stbvar da otvoreno napane grobare Crne Gore jer ovi intelektualci koji cute ubrzo ce imati stvarni kmontakt sa grobarima ako nastave da cute ,
Без злих намјера, жeлио бих да питам Милачића, ако види овај коментар, зашто у емисији о кризи на Блиском истоку није звао неког од професора са ФПН, него је довео Радована Миљанића, бившег директора телевизије и потрчка Аца Ђукановића.
bolje je cutat, nego govorit svashta.
moj Milacicu da sam ja napisao nesto o mom shefu,a ja nijesam novinar za moje dobro i srecu kao sto si ti napisao o tvom ali tek poslije 2 godine,ja bih LETIO SA POSLA I PRIJE KRAJA RADNOG VREMENA tog dana kad bi moj shef vidio to napisano o njemu,zato mi te nije zao ono sto ti se desilo ali te moram pohvaliti da SI HRABAR ali sa zakasnjenjem,mlad si pa ces shvatiti neke stvari ce ti doci same od sebe u glavu samo nemoj onako da se cimas kao u dnevniku rtcg,kojeg ja ne gledam jer je on za ispiranje mozga
night bird to je JAVNI SERVIS a ne privatna kompanija. Zato je i duznost kritikovati. Dok ljudi budu razmisljali kao ti uvijek ce biti ovako. Ni makac !
maśa, nemoj da te miško perović brani…to nikad na dobro ne izađe…
Moram da podrzim Marka Milacica.
Inace danas su iz Vijesti uputili poziv da se bojkutuje RTCG.
•Filip Kovačević
•Balša Brković,
•Ervina Dabažinović,
•Vanja Ćalović
•Željko Ivanović
•Srdja Keković
•Esad Kočan
•Ljupka Kovačević
•Mirjana Kuljak
•Miodrag Lekić
•Vasilije Miličković
•Milka Tadić Mijović
•Darko Pajović
•Miodrag Perović
•Milan Popović
•Milenko Popović
•Vjera Radović
•Miodrag Rašović
Ja to bojkotujem lise sporta vec skoro 20 godina nego nesto mije upalo u oko te ova ekipa ne more da skupi nikoga jos da potpise bilo sto. Odnosno mislim da ovo dosta govori o njima nazalost. Koliko me je puta Misko obrlatio da mu nesto potpisem sada ne bih mogao ni da je more slane.
Enter:
“nesto mije upalo u oko te ova ekipa ne more da skupi nikoga jos da potpise bilo sto. Odnosno mislim da ovo dosta govori o njima nazalost. Koliko me je puta Misko obrlatio da mu nesto potpisem sada ne bih mogao ni da je more slane.”
***
Jest, ovo dosta govori o njima, a znajući stvari iz prošlosti na ovakvim Miškovim peticijama su gotovo sve mafijini igrači. U ovom slučaju je sigurno tako za većinu ovih potpisnika (ili bar koketiraju s mafijom), sa mislim izuzetkom Kuljakove koju manipulišu.
Zbog toga mi je Enter još zanimljivije tvoje ograđivanje od tih potpisivanja (već treći put ja mislim), koja su sva do jednog bila u službi režima, pa me, čisto onako iz radoznalosti, pošto se već jasno ograđuješ – zanima kako ide taj proces manipulacije da te instrumentalizuju za Miškove peticije?
А је ли те обрлатио Мишко доста пута да му нешто потпишеш? Добро ти искористи и ову прилику да се представиш као “лице са заслугама”, које потписује важне документе. Браво ти га.
Milacic prilicno dobar, s tim sto ne razumijem odgovor na posljednje pitanje.
Nego,
“Dnevnik, televizija i portal “Vijesti” su ono najbolje što imamo, uz naravno – „Monitor“. “Dan“ je takodje prostor slobode, koji je bio toliko iskren da se ova vlast potrudila da se pozabavi njihovom uredjivačkom politikom i skloni Duška Jovanovića.”
Prva i druga recenica u navedenom sadrze dosta razlicite pojmove. Naime, vjerovatno je tacno da su Vijesti i njeni derivativi najbolje sto Crna Gora trenutno ima, no to je samo po sebi relativna recenica, i znaci da je tako u nedostatku boljeg (po meni moze mnooogo bolje). Druga recenica je, medjutim, dosta jaka, olako se koristi terminom slobode i na nju bih vec imao vece zamjerke.
U svakom slucaju, kao sto pojedini komentatori vec napisali, vjerujem da ce Milacic ubrzo shvatiti i o kakvom se zatvorenom (itd. itd.) kruzoku radi i u slucaju Vijesti, a izmedju ostalog zato postoji i ovaj portal, kako bi se borio protiv kolektivne aMNEzije.
Marku sretno, i podrska!