Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)

izvor: b92.net

Poznata dramska autorka Biljana Srbljanović izjavila je da su teme njenog novog komada”Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)”, koji će biti premijerno izveden 17. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), porodični odnosi, odnosi među generacijama i sistem koji iščezava.

,,Kako ja starim i moja generacija stari, tako stare i moji likovi. Postoji odnos – jedna generacija koja umire, a druga koja ostaje i koja treba da nađe načina da to prevaziđe i prihvati”, rekla je ona u intervjuu Tanjugu.

Autorka je primetila da još od “Porodičnih priča” uvek piše jedan isti komad, ,,tu su uvek odnosi roditelja i dece i njihovog okruženja”.

,,To su neki ljudi koji nisu nikakvi heroji. Nisu nikakvi zlikovci. Oni su ljudi po sredini, obični ljudi koji se rode, žive, umru, a da možda nikad ništa za sobom ne ostave”, rekla je ona dodavši da je tema i ,,raspad sistema vrednosti koje je generacija naših roditelja nosila”. 

,,Tu nema neke ocene sistema vrednosti. Ja ne govorim da je on bolji ili gori od ovoga koji postoji danas. Ali on je sigurno jedan sistem vrednosti koji iščezava. Ti svedoci, nosioci tog vremena polako umiru, a mi za njima ostajemo sa ovim krpicama koje su nam ostale od naših zemalja”, kazala je Srbljanović.

Na pitanje u kojoj meri je nova drama politički provokativna, odgovorila je da su njeni komadi politički utoliko koliko je politika deo svakodnevnog života.

,,Svi moji komadi, osim ‘Pada’ koji je bio direktno inspirisan Brehtovim teatrom i politički angažovan u smislu manifesta, jesu realistički komadi o realnim životima ljudi koji nas okružuju, preko kojih se lomi slika ovog vremena. Ono je uvek političko. Moj pogled na to vreme je verovatno provokativan i u tom smislu se to govori za moje komade”.

Nova drama, rekla je autorka, govori o konkretnim događajima koji imaju političku konotaciju ,,samim tim da jedna generacija ljudi koji su živeli u vreme titoizma, komunizma, bili partizani, generacija ‘Valtera u Sarajevu’ odlazi, a mi se okrećemo nekim drugim vrednostima, koje za nekoga možda i nisu vrednosti”.

Na pitanje kako izgleda predstava koju režira poznati makedonski umetnik Slobodan Unkovski, odgovorila je da nikada ne ide na probe jer ima poverenje u pozorište koje izvodi komad, a i misli da bi na probi bila višak.

“Šta ću ja tu?”, zapitala je, navodeći da glavnu ulogu igra upravo Anita Mančić koju je zamišljala dok je pisala, da je u drugoj glavnoj ulozi Voja Brajović koji je fantastičan glumac, kao i da je gledala toliko predstava Unkovskog da zna koliko je on dobar reditelj.

Na pitanje kako komentariše nedodeljivanje nagrade za domaću dramu na Sterijinom pozorju, primetila je da je ,,dramska književnost dosta promenjena”.

,,Ono što bi u svetu smatrali da je dramski tekst ili barem dramski predložak za predstavu, ovde još nije prihvaćeno kao drama. U tom smislu tekstovi za predstave ‘Rođeni u Yu’ ili ‘Kukavičluk’, na primer, nisu mogli da uđu u konkurenciju, a ja sam sigurna da ta dva teksta zaslužuju nagradu”.

Što se tiče utisaka o protekloj sezoni, primetila je da ,,nije u redu da ističe predstave JDP-a, kojem na neki način pripada”, a da pored njih postoji “Hipermnezija” rediteljke Selme Spahić u Bitef teatru, koju smatra remek delom.

,,Ta predstava je apsolutno fantastična na umetničkom, intelektualnom nivou, a takođe je izuzetno značajna” jer govori kako izgleda odrastati u ratu, na različitim zaraćenim stranama i o mladima koji posle svega nalaze zajednički jezik, jer je trauma deteta ista bez obzira s koje strane ratišta se nalazi.