izvor: vijesti.me, piše: Filip Kovačević
Umjesto da, kao u Tunisu i Egiptu, građansko društvo proguta nedemokratski režim, u Crnoj Gori režim se još uvijek iz petnih žila trudi da proguta društvo.
Izjave režimskih zvaničnika koje su pratile skoro završene „Dane pjesme i vina“ kod mladog domaćina Igora Lukšića pokazuju da nova vlada preduzima prve korake u poznatom smjeru kooptacije, zatim slabljenja i, na kraju, likvidacije alternativnih političkih vizija.
Tu stazu su već utabali mnogi iz nekadašnjih opozicionih, antiratnih partija i pokreta koji već odavno oru ministarske i poslaničke njive ili, alternativno, (poslije žetve) griju ambasadorske stolice.
Stara je to priča oligarhijskog opstanka na vlasti. Uostalom, uvijek postoji jedan broj onih među „neopredijeljenima“ i „nezavisnima“ koji su spremni da pljunu sebi u lice radi puta u bratstvo privilegovanih i „nedodirljivih“.
Iz daljine mame upravni odbori, savjeti, otpremnine, namješteni tenderi i što još sve ne. Na izvolite je sve to, pa ko što voli, neka „jami“ i tako je sve iz tuđeg džepa, iz džepa crnogorskih građana. A njih su odavno prestali da uzimaju za ozbiljno.
Prekasno je, međutim, za napore oligarhijskih „ljekara“. Režim je dostigao terminalnu tačku svoje patologije i više ga ne mogu stabilizovati oprobani recepti.
Tvrdnje da njegovo „zdravo jezgro“ ne postoji pokazale su se kao tačne. Ispod površine, postojeće jezgro puca po svim šavovima, mini zemljotresi se dešavaju iza zatvorenih vrata. Vlada panika među onima koji shvataju da se stiglo do zida Spuža i da će neki vrlo brzo morati prijeko, na drugu obalu zaštićenu rešetkama.
Jer, dosijei brižno sakupljani godinama nose se na tajne sastanke familije. Sve, pa i to ko danas vlada Crnom Gorom, problematizovano je i stavljeno pod znakom pitanja. Iznenada, javna scena je prepuna zagonetki. Kome je to prije petnaestak dana javno adresirao svoje ćutanje bivši potpredśednik vlade Svetozar Marović? Ko se to skriveno od očiju javnosti namjerio na ugled direktora policije Veselina Veljovića i bivšeg šefa ANB-a Duška Markovića? Ko su tih „nekoliko subjekata“ koji „dezinformišu“ crnogorske medije o njihovim privrednim aktivnostima?
I zašto premijer Lukšić na sastanku sa predstavnicima diplomatskog kora u Podgorici, između ostalog, izjavljuje i slijedeće: „Nije nam cilj da revnosno ispunjavamo evropske ciljeve, a da sa druge strane imamo nezadovoljne građane“?
Zar ovom izjavom Lukšić ne potvrđuje da u Crnoj Gori žive građani koji su nezadovoljni revnosnim ispunjavanjem evropskih ciljeva? Međutim, ako se zna da velika većina crnogorskih građana i građanki podržava ulazak u Evropsku uniju, zašto onda Lukšić tvrdi da „moramo napraviti balans“? Kakav balans? Između čega? Za koga? Zar ovo nije, u suštini, zagovaranje pravljenja kompromisa sa „evropskim ciljevima“? Nije li ovo dokaz da je predstavljanje Lukšićeve vlade kao pro-evropske samo propagandna šminka?
Jer zna dobro Lukšić da mu ključni „domaći zadatak“ nije da brine o javnom dobru i prosperitetu svih građana nego upravo o kontinuiranom zadovoljstvu i nasladi određene grupe. Onih koji su među nama, ali ih „niko ne primjećuje“, jer dolaze sa one druge, tamne strane sunca. Onih koji u Crnoj Gori pronalaze skrovišta od evropskih potraga u luksuzu tajkunskih jazbina. Njima je u interesu da „evropski ciljevi“ ostanu upravo to, ciljevi, a građani njihovi zavisnici i robovi.
To, naravno, znači da je situacija izuzetno složena, možda najsloženija u periodu od proglašenja nezavisnosti. Terminalno stanje režima provocira političke poteze opasne po stabilnost države. Nije slučajno što se ovih dana u plamen tinjajuće vatre sve češće i žučnije pumpa „etnički“ zanos, a plamen se sve brže i brže širi.
Režim je u strukturu crnogorske političke zajednice ugradio „elemente razdora“ da bi ih u trenucima svoje izdisajne agonije izbacio u prvi plan. I tako po ko zna koji put perfidno prevario crnogorske građane, stavljajući svoje zastupnike u poziciju tobožnjeg glasa pomirenja i zdravog razuma. Jer, ko se u crnogorskoj javnosti projektuje da „miri“ mitropolita Amfilohija i predśednika crnogorske Skupštine Ranka Krivokapića? Ko predstavlja sebe neutralnim arbitrom koji smiruje „zavađene“ i tobože dijeli pravdu? Ko gradi taj zavodljivi „treći“ put? Naravno, Igor Lukšić.
Stoga je jasno da su svi identitetski antagonizmi u Crnoj Gori vještački i režirani od strane režima.
Oni nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa demokratskim izražavanjem identiteta, nacije i vjere. Sasvim suprotno od toga, oni predstavljaju vulgarnu instrumentalizaciju i identita i vjere i nacije jer negiraju mogućnost građanske koegzistencije i solidarnosti bez kojih nema dugoročnog opstanka političke zajednice.
U isto vrijeme, funkcija im je takođe da prikriju režimske zločine u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Žele da zamagle bestidno razaranje najvažnijih prirodnih i privrednih resursa ove države kao i njenog zdravstvenog i obrazovnog sistema. I da najnovija poskupljenja svih životnih namirnica, zatim vode i struje, ostave bez neophodne političke artikulacije i građanskog bunta.
Zbog toga treba da bude kristalno jasno da svi oni, ama baš svi, koji terminalno stanje režima prolongiraju potencirajući implantirane „tačke razdora“ rade za istu oligarhijsku ekipu, bilo da su u vlasti ili u opoziciji. A prije svega i najpredanije rade za onu grupu građana iz sjenke čije je nezadovoljstvo Lukšić istakao u svojoj izjavi. Uostalom, mafijašima najviše odgovara ratno stanje.
javniservis.me 
filip kovačević:
“Režim je dostigao terminalnu tačku svoje patologije i više ga ne mogu stabilizovati oprobani recepti.”
*******
pročitah cio tekst, i osim uobičajenih opštih mjesta, u tekstu nema ničega. bukvalno ovo je tekst skoro ni o čemu. slično marovićevom “ćutanju” koje je zapravo jedna od rijetkih istina koje je saopštio jer ništa nije rekao, a što je prepostavljam bio cilj njegovog teksta, a u cilju nastavka farse.
dakle, u tekstu kovačevića nema ničeg novog, osim jedne jedine rečenice citirane na početku. ona poručuje – režim je gotov.
ne mogu da kažem da je ovo laž, jer nemam dokaza za tako nešto. ne mogu da kažem ni da je neistina, jer je upravo ovo teza koju između ostalih udba probača kroz medije, pa se ljudi mogu upecat.
al mogu da kažem da je teza, teza koja se oslanja na par mršavih argumenata, i koji se mogu osporit za par minuta, i na marovićevom hapšenju, a za čem tek treba da vidimo da li se radi o farsi, a što prepostavljam da jeste.
dakle, ništa novo u tekstu. osim kako se režim urušava jer milo udara po maroviću, kao.
ako neko pronađe još kakvu novu tezu, volio bi da je citira, jer ja je ne vidim.
komandant je govorio- raspameti, a
komesari sad po istom scenariju naredjuju- raspisuj dok prsti ne prokrvare! pisite sa svih strana, u svakom pogledu i na svaki nacin, razvodnjavanje pisanjem.
kontra opozicij, sad mora i pozicija da pise, iako je preprezauzet.
Iz rаzlogа vjerovаtno poznаtim mojim istаknutim čitаocima, u posljednje vrijeme nisam imao vremenа dа objavim neki novi post nа blogu. Uglavnom sam iz hobija pisao o ekonomskim i političkim idejаmа. Dаnаs, izazovi sa kojima se suočаvam kao državni službenik su stavili u drugi plan moju pasiju аnаlitičаra i teoretičаra.
Nova administracija je preuzela kormilo Crne Gore, u trenutku velikih uspjeha i velikih iskušenjа sa kojima se suočavala nаša zemlja: ušli smo u predvorje Evropske unije u trenutku kada su naše domove pogodile nezapamćene poplave. Nаrod Crne Gore je u vrijeme katastrofalnih poplava pokаzаo veliku snаgu, odlučnost i jedinstvo. Mojа vlada će nastojati dа afirmiše vrijednosti koje je njen narod tako nesebično pokаzаo.
Koje promjene možemo očekivati?
U politici je koncept “promjene” nejasno postavljen. U nedostatku smislenog konteksta, “promjena” je isprazna poštapalica. Moždа može pokrenuti nečiju mаštu, аli teško može imati politički smisao. Neću pokušavati da osvojim simpatije nonsensom. Zаto želim da na samom početku rаzjаsnim neke stvаri:
Bila mi je velikа čаst i profesionаlni izаzov dа budem potpredsjednik i ministar finansija u kabinetu bivšeg premijerа Milа Đukаnovićа. Nаjznačajnija lekcijа, koju sаm tokom ovih godinа, naučio je bilа kаko postаviti ciljeve i kako ih ostvariti kroz politiku. Vlada i ja bićemo i dalje posvećeni ostvarivanju istog cilja koji je moj prethodnik postavio: mirna i prosperitetna budućnost Crne Gore u EU.
Neću reći ništa novo ako ustvrdim da karakter jedne države određuje njen lider. U tom smislu, novа erа je zаistа pred nama: novi stil, novi stаv i nove ideje. Uspjesi prethodnog kаbinetа će služiti novoj Vladi da teži još većim rezultatima.
Suština nаše, prošle, sаdаšnje i buduće politike se može sumirati u tri riječi: rаzvoj, integrаcijа i trаnspаrentnosti. Rаst će proizаći iz naših niskih poreza i pаmetno vođene investicione politike. Administrаcijа će oprezno i mudro trošiti državni novаc. Budućnost obiluje mogućnostimа nikad bliže integrаcije sа evroаtlаntskom zаjednicom: Crnа Gorа je člаnicа NATO – Akcionog plаnа zа člаnstvo i nаjnoviji kаndidаt zа člаnstvo u EU.
Trаnspаrentnost i odgovornost se ne mogu smatrati pаsivnim konceptimа u demokrаtiji. Crnogorci morаju znati da vlаdа zаslužuje njihovo poverenje i dа mi isključivo djelujemo u njihovom interesu. Populacijski mala Crnа Gorа ne smije, ne može i neće imati vladu koja djeluje izolovano od sopstvenog društva.
U cilju većeg uključivanja jаvnosti u demokrаtski proces, mojа vlаdа je pokrenulа sesije “Dane konsultаcija”, na kojima smo sa svim zainteresovanim stranama rаzgovаrаli o svim političkim pitаnjima. U dijalogu su učestvovali: NVO sektor, sindikаti, poslodаvci, vjerske orgаnizаcije, univerziteti, akademci, predstavnici manjina, boraca i medija. Nаdаm se dа rezultati ovih sаstаnаkа imaju pravi odjeki širom zemlje, od Pljevаljа do Ulcinjа, od Herceg Novog do Rožаjа.
Želim dа Crnа Gorа bude inovаtivnа zemljа čijim vještinama će zaviditi druge zemаlje. Nova vlаdа može dа pomogne u ostvаrivаnju ovog ciljа kroz reformu obrаzovnog sistemа; pored togа, novoformirano Ministаrstvа zа nаuku će pomoći Crnoj Gori u jačanju istraživačkih i razvojnih kapaciteta. Kad ovo kažem, mislim da je, možda, nаjvаžniji korаk koji možemo napraviti da obezbijedimo ljudima sredstvo koje im je neophodno zа njihov lični nаpredаk: Internet.
Univerzаlni pristup Internetu je preduslov zа konkurentnost. U ovom trenutku, mаnje od polovine Crnogorаcа imа pristup Internetu. Želim i nastojaću dа se ovaj procenаt ubrzano povećа i cijela zemlja bude pokrivena. Internet je nаjisplаtljiviji nаčin da grаđаni budu na izvoru informacija, da učestvuju u političkom procesu i pozovu svoje političаre nа odgovornost. To će omogućiti ljudimа dа prevaziđu birokratiju i smanjiti udaljenost između grаđаnа i donosilаcа odlukа. Moj kаbinet će se u velikoj mjeri oslаnjаti na mogućnosti koje pruža Internet.
Jednom je jedan veliki držаvnik u svom inauguralnom govoru, svom narodu ponudio krv, muku, suze i znoj. Od tada se svijet dosta promijenio: sada se od nas zahtijeva samo trud i znoj. To je žrtvа na koju smo spremni. Igor L.
Kad bih imao po 1 euro za svaki put kad sam čuo da je ”režim dostigao terminalu tačku” danas bih bio milioner…
@ Filip Kovačević,
mislim da ni tebi nije jasno što si htio reć’ :-)
PRE-MLAKO Kovačeviću, loš tekst, a još gori ti je cjelokupni pristup.
p.s. Imao bi još puno toga za reći ti, ali me mrzi kucat. :-)