Одломци из “Животињске фарме”

„Другови!”, повикао је Сквилер, „не мислите, надам се, да свиње то чине због себичности и повлаштеног положаја? Многе од нас, у ствари, не воле млијеко и јабуке. Ни ја их особно не волим. Једини разлог зашто их узимамо јест да очувамо наше здравље. Млијеко и јабуке (знаност је то доказала, другови) садрже састојке пријеко потребне здрављу свиња. Ми свиње смо мислиоци. Управљање и организација ове Фарме овисе о нама. Дан и ноћ бдимо над вашим добром. Ради вас пијемо млијеко и једемо јабуке. Знате ли што ће се догодити уколико свиње не испуне своју дужност? Вратит ће се Џонс! Да, вратит ће се Џонс! Сигуран сам, другови”, викао је Сквилер готово заклињући, скачући с једне стране на другу и вртећи репом, „сигуран сам да меду вама нитко не жели поново овдје видјети Џонса?” Ако је постојала једна ствар у коју су све животиње биле потпуно сигурне, то је било да не желе Џонсов повратак. Када им је овај случај био приказан у таквом свјетлу, више нису имале што рећи. Било је и сувише јасно колико је важно одржавати свиње у добром здрављу. Тако су се, без расправљања, сложиле да ће млијеко и отпале јабуке (а и већи дио јабука које ће сазријети) сачувати за свиње.

***

„Другови”, рекао је Сквилер, „вјерујем да свака присутна животиња схваћа жртву коју је учинио друг Наполеон преузимајући на себе и овај задатак. Немојте, другови, мислити да је руковођење ужитак. Управо обрнуто, то је озбиљна и тешка одговорност. Нитко од друга Наполеона није чвршћи у вјери да су све животиње једнаке. Он би био пресретан да вам може допустити да сами одлучујете. Али, понекад бисте могли донијети криве одлуке, другови, и гдје бисте се онда нашли? Претпоставимо да сте одлучили слиједити Сноубола и његове тлапње о вјетрењачама — Сноубола, који, како то сад знамо, није био ништа бољи од злочинца.”

***

Касније је Сквилер обишао Фарму и смиривао животиње. Увјерио их је да одлука о забрани трговања и употребе новца никада није била изгласана, чак нити предложена. То је измишљотина која вјеројатно има коријен у лажима што их је у почетку ширио Сноубол. Неке животиње још су помало сумњале, али Сквилер их лукаво запита: „Другови, јесте ли сигурни да тако нешто нисте сањали? Имате ли икакав доказ о таквој одлуци? Је ли она негдје записана?” А будући да заиста није постојало ништа написмено, животиње су биле задовољне што се ради о забуни.

***

„Значи, другови, чули сте”, рече, „да ми свиње сада спавамо у креветима. А зашто не бисмо? Ваљда не сматрате да је икада постојала одлука против кревета? Кревет означава мјесто за спавање. Ако правилно гледамо, хрпа сламе у стаји је кревет. Одлука је била против плахти, које су људски изум. Ми смо, међутим, одстранили плахте и спавамо на гуњевима. И тако се спава врло удобно. Али, с обзиром на мисаони посао који обављамо, могу вам рећи, другови, не удобније него што нам је потребно. Другови, зар нам желите одузети право на одмор? Зар желите да своје дужности обављамо преморени? Сигурно нитко од вас не жели да се Џонс врати?”

***

„Другови!”, повика поскакујући нервозно, „открили смо најстравичнију ствар. Сноубол се продао Фредерику, власнику Пинчфилда, који још увијек кује завјеру да нас нападне и преузме нашу Фарму! Напад ће водити Сноубол. Али има нешто још горе. Мислили смо да је до Сноуболове побуне дошло због таштине и амбиције. Међутим, другови, били смо у заблуди. Знате ли прави разлог? Сноубол је био у савезу с Џонсом од самог почетка! Читаво вријеме био је тајни Џонсов агент. Све је доказано документима које је оставио и које смо управо открили. По мом мишљењу, другови, то објашњава много тога. Није ли нам сада јасно како је — срећом безуспјешно — покушао да нас у Битки код стаје за краве доведе до пораза и уништења?” Животиње су биле запањене. Таква поквареност далеко је надмашивала Сноуболово разарање вјетрењаче. Потрајало је неколико минута док су успјеле све схватити. Сјећале су се, или су мислиле да се сјећају, како је Сноубол у Битки код стаје за краве јуришао испред свих, како их је скупљао и храбрио у сваком налету, како није застао чак ни у тренутку када су га Џонсови меци ранили у леда. Испрва је било помало тешко схватити како се све то поклапа с тврдњом да је био на Џонсовој страни. Чак је Боксера, који је ријетко постављао питања, то збунило. Легао је, подвукао предње ноге испред себе, затворио очи и с великим напором успио уобличити своје мисли.

Ја у то не вјерујем”, рече. „Сноубол се храбро борио у Битки код стаје за краве. Ја сам га особно видио. Зар му нисмо одмах послије Битке дали одликовање ‚Животињски херој првог реда’?”

„Друже, то је била наша погрешка. Јер сада знамо — све је то записано у тајним документима које смо пронашли — да нас је заправо покушао намамити у пропаст.”

„Али био је рањен”, рече Боксер. „Сви смо видјели како окрвављен јуриша.”

„То је био дио договора”, повикне Сквилер. „Џонсови меци само су га окрзнули. Да знате читати, могао бих вам то доказати из његових записа. Завјера се састојала у томе да у критичном тренутку Сноубол да сигнал за узмак и поприште препусти непријатељу. Био је врло близу успјеху, чак бих рекао, другови, да би био успио да није било нашег херојског Вође, друга Наполеона. Зар се не сјећате, како се, управо у тренутку када су Џонс и његови надничари ушли у двориште, Сноубол изненада окренуо и почео бјежати, а многе животиње за њим! И зар се такођер не сјећате да је баш у том трену када се почела ширити паника и кад се чинило да је све изгубљено, друг Наполеон јурнуо напријед с покликом ‚Смрт Човјечанству!’ и зарио зубе у Џонсову ногу? Сигурно се сјећатетога, другови?” узвикнуо је Сквилер, ђипајући с једне на другу страну.

Када је Сквилер тако сликовито описао тај призор, животињама се учинило као да се присјећају управо тога. У сваком случају, сјетиле су се да је у критичном тренутку Битке Сноубол почео бјежати. Али Боксер је још увијек био нешто збуњен.

„Ја не вјерујем да је Сноубол био издајица од самог почетка”, рече коначно. „Оно што је касније учинио, то је већ нешто друго. Али вјерујем да је у Битки код стаје за краве био добар друг.”

„Наш Вођа, друг Наполеон”, одговори Сквилер, говорећи врло полагано и одлучно, „категорично је изјавио — категорично, друже — да је Сноубол био Џонсов агент од самог почетка; да, чак и много прије него што се о Побуни уопће размишљало.”

„Ах, онда је то нешто сасвим друго!” рече Боксер. „Ако је тако рекао друг Наполеон, онда то мора бити тачно.”

***

Међутим, живјело се тешко. Зима је била оштра попут пријашње, а хране је било још мање. Поново су, осим псима и свињама, свима смањени оброци. Сувише круто придржавање једнакости у оброцима, објаснио је Сквилер, супротно је принципима анимализма. Без већих потешкоћа растумачио је осталим животињама да не постоји несташица хране; ма што се некима причињало. Тренутачно, то је извјесно, нашли су за потребно да оброке прилагоде ситуацији (Сквилер је увијек говорио о „прилагођавању” а никада о „смањивању”), али у успоредби с Џонсовим временом напредак је огроман. Брзо читајући бројке, кричавим гласом, подацима им је доказивао да сада имају више зоби, више сијена, више репе него у Џонсово вријеме; да мање раде, да је вода коју пију боља, да живе дуље, да преживљује већи број младунчади, да у њиховим стајама има више сламе и да мање пате од буха. Животиње су вјеровале свакој ријечи. Истини за вољу, Џонс и све оно што је представљао, готово им је ишчезло из сјећања. Знале су да је садашњи живот мукотрпан и оскудан, да су често гладне, да им је хладно и да раде кад год не спавају. Али, нема сумње да је прије било горе. Биле су сретне што у то вјерују. Поред тога, некада су биле робови, а сада су слободне; и Сквилер није пропустио истакнути да је то битна разлика.

Џорџ Oрвел