Godišnje se za javne nabavke u Srbiji potroši četiri milijarde, a izgubi zbog zloupotreba milijarda eura. Svaka peta je pod sumnjom da je sprovedena nezakonito.
izvor: b92.net 
Revizorska institucija je za razliku od zemalja EU kod nas još na početku, tako da efikasne kontrole o trošenju novca poreskih obveznika – još nema.
Srbija je na 83. mestu od ukupno 178 zemalja po korupciji i, prema gotovo svim pokazateljima, ona je najzastupljenija baš kod javnih nabavki.
“Korupcija se u javnim nabavkama javlja na raznim mestima i u raznim fazama postupka. Moguća rešenja su više javnosti, obrazloženost odluka i efikasnija kontrola. Siguran sam da bi bilo manje prilika za korupciju kada bi oni koji nabavke planiraju i koji postavljaju uslove za učešće na tenderu bili obavezni da objasne zašto nabavljaju neka dobra, usluge i radove, zašto su im, recimo, estetski razlozi i rokovi plaćanja bitniji od cene i slično”, kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ (TS).
Uprava za javne nabavke dostavila je nedavno Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) 56 izveštaja sumnjivih javnih nabavki vrednih desetak miliona evra, a kada će to biti pregledano, ne zna se pouzdano. Razlog je jednostavan: tek u ovoj godini budžetom su odvojena znatnija sredstva za rad DRI i upošljavanje nedostajućih ljudi.
Možda je i zato podzakonskim aktima predviđeno da će ubuduće svi naručioci koji planiraju javnu nabavku robe i usluga vredniju od 30 miliona dinara morati da imaju jednog ili više obučenih i sertifikovanih službenika za taj posao. To će suziti broj lica koja su neposredno uključena u postupak nabavke, pa bi se tako efikasnije mogle uočiti zloupotrebe.
“Ministarstvo finansija i Uprava za javne nabavke razvili su sertifikacioni program koji, prema oceni Centra UN za jačanje kapaciteta u oblasti javnih nabavki, odgovara obaveznoj obuci koju prolaze službenici u Velikoj Britaniji”, objašnjava Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
Posebno su zanimljive kupovine i usluge kroz „male nabavke”, dakle bez procedure koju predviđa postupak standardne javne nabavke. Mada je njihova godišnja vrednost bezmalo sada tri miliona dinara, a biće i veća u 2011. godini, naručilac gotovo neprikosnoveno određuje prodavca, odnosno davaoca usluge. Kada se to pomnoži sa nekoliko puta za različitu robu ili usluge, onda je očigledno da je reč o velikom novcu.
“Posao može biti zakonski ‘čist kao suza’, a u osnovi je plod korupcije, zato što se ne proverava celishodnost. Na primer, ako neko nabavlja u osnovi nepotrebnu stvar, šteta je tu, a oni koji je čine su pokriveni time da su sredstva za tu nabavku odobrena u budžetu i finansijskom planu”, objašnjava Nemanja Nenadić.
Potpuno je jasno da je naš problem praksa. Poseban problem kod javnih nabavki je što se korupcija ipak teško dokazuje i ustanovljava, pa je otuda striktna procedura jedan od načina sprečavanja nastanka štete po državu.
Poznavaoci ove problematike misle da je nesrazmera između vrednosti javnih nabavki i broja zaposlenih u službama koje bi trebalo da ih kontrolišu ogromna. Dodatna teškoća je i činjenica da se korupcija teško na pravno propisan način utvrđuje, što samo ohrabruje zloupotrebe.
Otkud suma od četiri milijarde
Nema nikakve zagonetke u ovom iznosu i računici koliko se potroši za javne nabavke. Iznos je izračunat tako što je uzeto prosečno učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemalja OECD-a, što je oko 15 odsto. Ako se taj procenat primeni na vrednost BDP Srbije, dobija se vrednost od četiri milijarde evra. To je ukupna vrednost javnih nabavki u Srbiji za godinu dana.
javniservis.me 
tri pa jednu, niuje to toliko ni lose. kud se djedose milijarde koje su sarici investirali u srbijansko pravosudje, tuzilastvo i vlasnicko-upravljacku nomenklaturu i testaturu?