Žena sumnjivog morala? U kojem univerzumu?

SEĆA se svakog detalja, pamti imena, lica i nadimke svojih mučitelja. Navodi imena i onih kojih su je gurnuli u vrtlog prostitucije. Precizno opisuje mesta orgijanja iz pakla koji je pukim slučajem preživela.

Afera je zataškana, osumnjičeni su posle dvomesečnog pritvora pušteni na slobodu kao da se ništa nije dogodilo, a crnogorsku javnost još trese groznica skandala u koji su umešani upravo oni koji su bili dužni da se bore protiv trgovine belim robljem. Reč je o samom vrhu tužilaštva i policije Crne Gore, koje je mlada S. Č. iz Moldavije obeležila kao mučitelje, ali i drugim važnim ljudima u vrhovima vlasti.
“Arena” je u prilici da iz obimnog materijala objavi deo ispovesti, svedočenja, koje je plavokosa Moldavka, krajem prošle godine, iznela istražnom sudiji Osnovnog suda u Podgorici, Ani Vuković.

PRODAJA I PREPRODAJA
– U Jugoslaviju sam došla – svedoči Moldavka – putem oglasa sa jednom grupom muškaraca i žena iz Moldavije da tražimo posao. U Bukureštu, u ambasadi, upoznala sam Gorana Cvjetinovića iz Beograda. Poveo me je do Pančeva, pa do Novog Sada i zaposlio me u kafiću “Hogar”, kod novosadske zelene pijace. Radila sam kao konobarica, a od vlasnika nisam dobijala novac. Moju zaradu uzimao je Goran. Obećao mi je da će mi platu dati kad pođem kući. Posle me je prodao u Zvornik, Ristu Ristiću i Branu čije prezime ne znam. Brano je policajac, a ne znam šta je Risto Ristić, znam da ima tri bara. Ja sam radila u noćnom klubu “Vir”. Risto me je tukao, bila sam u gipsu skoro mesec dana i u bolnici u šok sobi. Skinula sam gips i iz bolnice pobegla s Jovicom Pujinom u Sarajevo. S nama je tada bio i Milan, čije prezime ne znam, znam da je iz Bara, da ima veliku kuću u Baru i da radi u Australiji. S njima je bio i Zoran (Zoran Piperović, zamenik državnog tužioca Crne Gore, prim. aut.) koji mi je obećao da će mi srediti “papire” da idem kući.
Pod okriljem noći Moldavku pomenuta trojica prebacuju u Bar, oduzimaju joj pasoš i ovde se nastavlja njen hod po mukama.

HOĆEŠ, NEĆEŠ – MORAŠ
– Zoran me je prisilio da spavam s njim, rekao je da je on moj bog, Bog nad Bogom i da može sve da mi radi… Ja sam se protivila, a on me je silovao. Moram da kažem da je mnogo grub. Ne sećam se da li me je te noći silovao jednom ili više puta. Šamarao me je. Sutradan je došao Zoranov drug, neki vaš tužilac Boban s naočarima. Ovaj Boban je mali, stidljiv, voli žene, ali nije grub… Sutradan je došlo njih još, ali ne znam tačno koliko, svi su me silovali, tu su se pravile žurke, mi smo igrale na stolu. U ovoj kući bila je još jedna Moldavka, zvala se Elena. Ona je nestala. Posle desetak dana Zoran i Boban su me poveli za Beograd Zoranovim džipom. Zoran u Beogradu ima svoj stan i mogu da pokažem gde se taj stan nalazi. U blizini ima jedan stadion i velika ogledala u kojima se ogleda put.
Moldavka je posle detaljno opisala kako izgleda taj stan, gde se nalaze kamere koje snimaju svakoga ko dolazi, navela je da je tu provela desetak dana i da su se tu povremeno pojavljivali i Boban iz Bara, ali i Goran Cvjetinović.
– Shvatila sam da oni trguju devojkama – rekla je Moldavka. – Tu se pojavljuje i Igor koji trguje automobilima. Morala sam sa svima da spavam, ali to može da se preživi i nije ništa strašno u odnosu na ono što sam doživela posle.
Moldavku su posle odveli džipom u Podgoricu. Prva adresa – podgorički bar “Oskar”. Zoran ju je ovde prodao “nekom Milanu ili Milošu”. Prezimena mu se ne seća.
– Zoran je od mog novog gazde naplatio, ne znam koliko – svedočila je Moldavka. – Sa mnom je bila i Rodika, igrale smo, plesale, sa svakim ko dođe i plati hoćeš-nećeš moraš da spavaš, niko te ne pita. Ovde je dolazio i Ranko iz Nikšića, bila je pucnjava. Rodika i ja smo plakale, tražile da idemo kući. Jedne noći pobegle smo kroz prozor sobe na spratu, povezale smo čaršave i spustile se. S Bakom (Bajram Orahovac, mesar i ugostitelj iz Podgorice) i Irfanom (Irfan Kurpejević iz Rožaja) dogovorile smo se da nam pomognu u bekstvu.
Žene su, međutim, završile u Rožajama, u stanu kod Kurpejevića i bile prinuđene na “novi” posao u obližnjem kafiću. Moldavka je svedočila:
– Tu me je uzimao ko je hteo, Irfanov rođak koji pravi farmerice i vlasnik kluba u kojem rade Ruskinje. Na pitanje da li ju je neko fizički maltretirao odgovorila je: “Najviše su me tukli Irfan, Ekrem (Ekrem Jasović), Ekan (inspektor u CB Podgorica, Ekremov brat), Baka i Zoran, vaš tužilac, šta je on, Bog, moj bog”.

GOREĆETE U PAKLU
OBJASNILA je da su je posle tužilac Zoran Piperović “i Boban”, prebacili u Ulcinj “u tvrđavu, u restoran neki, hotel, baš na obali mora, vlasnik je neki Albanac, tamo su dolazili Italijani i Albanci”.
– Tamo je dolazio i Alen, Albanac kome je Baka dovodio cure iz Moldavije, a on ih dalje odvodio u Albaniju, to mi je sam rekao da je tamo lepo kao u NJujorku i da su sve cure lepe – kazivala je ova žena. – U apartmanu, u ovom hotelu na obali bila sam pet dana, sa mnom Zoran, Boban, Baka, Vesko i Irfan. Zoran je stalno ponavljao: ja sam tvoj bog, moraš da me slušaš… Pa ja ne znam ko je od njih moj gazda, ali je Zoran govorio da moram da ga volim, slušam, da je najlepši. Iznajmili su dve velike sobe, u stvari to su dva apartmana. Tu sam imala seksualne odnose sa svima, jer je Zoran govorio da moram da budem dobra cura, da ga slušam ako ne želim da završim u Morači. Posle toga, koliko sam shvatila, moj gazda je postao Irfan. Odakle sad ja znam kako je on to moj gazda, jer oni su svi moje gazde. Vesko mi je napravio ličnu kartu na ime Nataše Radović iz Subotice… Svi su se oni iživljavali nada mnom.
Na pitanje suda da objasni kako su se nad njom iživljavali, Moldavka je odgovorila:
– Pa kako vi ne znate šta je to iživljavanje. Svi vi to znate… To je kad stojiš, jedan ti skida gaće, drugi skida majicu, treći ti stavlja cigaretu, da vidi kako ti p….puši, svi ste vi muškarci iz poštenih kuća, navodno, a svi se iživljavate, sa mnom su se iživljavali zbog toga što sam stranac… Svi ćete u paklu goreti.
Moldavku, par dana kasnije, Irfan Kurpejović vraća u Podgoricu, u stan, kako ona svedoči, nedaleko od Sat kule (detaljno opisuje put, kaže da uz taj stan vrata uz vrata živi Irfanova majka, otac i brat policajac u Centru bezbednosti u Podgorici, kao i njegova kćerka i sin: “Vozio me je predveče u njegovu kancelariju u nekoj građevinskoj firmi koja je u blizini Tuškog puta, gde je kancelarija Raja Šuškavčevića”). Posle je Kurpejović Moldavku, kako je svedočila, prebacio u iznajmljeni stan u zgradi Baston i za taj stan plaćao 600 nemačkih maraka mesečno.
– Kada me je Irfan odvodio noću u njegovu kancelariju – dodala je – tu su dolazili njegovi prijatelji, tu je dolazio Ekrem, Raško… ne znam kako se preziva, viši od mene, krupan, ima smeđu kosu, on je iz Bara, on je, navodno, najjači u Baru, tako su mi rekli. Tu su me, u kancelariji na stolu, silovali. Vrata su bila zaključana… I dok me jedan siluje ostali se smeju, jer je njima to smešno i zabavno dok gledaju jedan drugog kakve su im guzice. Tu je bio Irfanov radnik Željko, njegovu sam sliku dala inspektoru Zoranu Strunjašu koji me je ispitivao. Dok je bila u stanu u zgradi Baston, Irfan je devojku prodao Ekremu Jasoviću.

STIGLA DA BERE KUKURUZ
MOLDAVKA S. Č. stigla je u Jugoslaviju četiri godine pre afere. Imala je tada 24 godine. Mislila je da preko Novog Sada u Vojvodini nađe bilo kakav posao, bere kukuruz, ili okopava vinograd kako bi, kako je izjavila, platila kredit koji je u Moldaviji uzela da kupi kravu. Kod kuće je ostavila dvoje dece, roditelje i muževljev grob. Trgovac belim robljem zapazio je ovu lepu, plavokosu ženu, skladne građe. Bio je to početak njenog pakla koji je prvo ispričala LJiljani Raičević kada je stigla u sklonište “Sigurne ženske kuće” u Podgorici. LJiljana Raičević se seća tog prvog susreta s Moldavkom:
– Samo je netremice gledala i tresla se kao prut. Imala je strašnu glavobolju. Ruka joj je bila modra od uboda u venu. Ponudila sam joj da se javi kući, roditeljima i deci. Dugo je gledala telefon, onda je počela da vrišti – ispričala je ona. Upravnica je navela još da je Moldavka stigla u teškom fizičkom stanju, da su lekarski nalazi potvrdili da je ona više puta silovana, te da je pretrpela ozbiljne fizičke povrede: na polnom organu pronađeni su ožiljci od gašenja cigareta, telo joj je bilo prošarano modricama od udaraca i ugriza.

ČETVORKA ZA PARE I RAZVRAT
OSUMNJIČENI za krivično delo trgovine ljudima – četvorka koju su povezale pare i razvrat – Zoran Piperović, zamenik državnog tužioca Crne Gore, Bajram Orahovac Baka, bivši mesar iz podgoričkog naselja Drač, Ekrem Jasavić, ekonomista poreklom iz Rožaja i Irfan Kurpejović, privatni preduzetnik iz Podgorice, imali su podršku i u policiji. Ekrem i Irfan imali su braću – inspektore u Centru bezbednosti u Podgorici. Oni su ih snabdevali falsifikovanim dokumentima za devojke kojima su trgovali. Nakon što je Moldavka pobegla iz jednog stana u Podgorici u kome je bila zatočena, ova šarenolika četvorka našla se iza brave. U istražnom zatvoru proveli su dva meseca, a onda pušteni kao da ništa nije bilo.