Mandić (ne)svjesno skreće pažnju javnosti sa dvodecenijske korupcionaško-nepotističko-udbaške miloGorske zbilje na nacionalnu priču etiketirajući čovjeka koji je govorio da je ponosan na srpsko porijeklo i najavljivao dan kada će Crnom Gorom teći Neretva kao simbol antisrpstva. Da li to znači da je Đukanović simbol crnogorstva? Da li će i kada prestati ovo spinovanje koje samo ide na mlin ove i ovakve vlasti?
izvor: smedia.rs 
Milo Đukanović, simbol antisrpstva u Crnoj Gori, odlazi sa političke scene pod pritiskom Međunarodne zajednice i zbog ličnih veza sa šefovima organizovanih kriminalnih grupa, kaže za S media portal Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije (NSD) u Crnoj Gori. On ocenjuje da je Đukanovićeva politika bila protivna interesima srpskog naroda, “zato je dan njegovog odlaska sa funkcije najradosniji dan za Srbe u Crnoj Gori”.
Do sada su, smatra Mandić, Đukanovićevi odlasci sa funkcija premijera i predsednika bili njegova lična stvar.
– Ovoga puta Milo odlazi zbog svojih ličnih veza koje je imao sa šefovima organizovanih kriminalnih grupa i nemogućnosti da u postupku približavanja Crne Gore Evropskoj uniji ispuni jedan od sedam uslova, a to je obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom – decidan je Mandić.
Po njegovom mišljenju, Đukanovićev odlazak sa političke scene posebno je važan događaj za Srbe u Crnoj Gori, „možda nešto najvažnije što se dogodilo u poslednjih deset godina“:
– Đukanović, simbol antisrpstva u Crnoj Gori, odlazi sa političke scene pod pritiskom Međunarodne zajednice i očigledno je da više nikada neće značiti u Crnoj Gori ono što je značio do danas. U poslednjih 13 godina on je uradio sve što je mogao protiv srpskog naroda i u Crnoj Gori, a i šire. Priznao je genocidnu tvorevinu nezavisnu državu Kosovo, pokušao je da Srbe u Crnoj Gori prevede u nacionalnu manjinu, pokušao je da ukine srpski jezik u Crnoj Gori, razbio je državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.
Đukanović je, smatra Mandić, čitav svoj politički život posvetio ciljevima koji su u direktnoj suprotnosti sa interesima srpskog naroda. Zbog toga je, ističe lider NSD, dan kada je Đukanović podneo ostavku na mesto mandatara najradosniji dan za sve Srbe u Crnoj Gori.
-Danas smo predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i ja zatražili od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Novi mandatar Igor Lukšić, ministar finansija, nepoznat na široj političkoj sceni i nepoznat u prvim redovima i vlasti i opozicije, nema ni kredibilitet ni legitimitet da preuzme Vladu Crne Gore a da se prethodno ne oproba na neposrednim izborima – ističe Mandić.
Na pitanje da li postoji mogućnost da Lukšić zapravo bude samo Đukanovićeva marioneta, sagovornik S media portala kaže:
-Ne verujem da će se to dogoditi. Igor Lukšić manje duguje Milu Đukanoviću u političkom smislu nego što je Milo dugovao Slobodanu Miloševiću. Ne zaboravite da je upravo Milošević stvorio Đukanovića posle uličnih protesta i dopustio da sa svega 29 godina postane premijer Crne Gore. Tada niko u Crnoj Gori nije znao ko je Milo Đukanović! A on se 1996. okrenuo protiv Miloševića i postao jedan od njegovih najvećih protivnika.
Naš sagovornik je uveren da će promena mandatara u crnogorskoj Vladi pozitivno uticati na odnose Crne Gore i Srbije.
-Vreme koje je pred nama pokazaće koliko je crnogorska vlast spremna da ispuni sve neophodne uslove u popravljanju standarda i približavanja EU. Siguran sam da u Crnoj Gori više nikada neće postojati neko ko će voditi izrazitu antisrpsku politiku kao što je to radio Milo Đukanović – zaključuje Mandić.
javniservis.me 
Gospodin Mandic kopa sebi intelektualni grob nemogucnoscu da se fokusira na bitna pitanja.
Razvodnjavanjem i razbijanjem eventualnog momentuma, u vidu vracanja memorija na Slobodana Milosevica (jel’ lik i djelo pokojnog Predsjednika od ikakve vaznosti za trenutne mogucnosti i pravce Crne Gore??), te izbjegavanjem opasnog terena podizanja optuznica, preispitivanja pocetnih kapitala i sl, g. Mandic kao da namjerno potvrdjuje spinove ANB-a – opozicija je nesposobna.
Takodje, “srpski spin” isto tako ne drzi vodu jer problem resavanje socijalnog problema Crne Gore ima samo jedan izvor, a on nije u nacionalistickim savjetima i pod-savjetima. Stanje kojim su pogodjeni gradjani obije strane je, kao sto svi znamo – siromastvo, konstantna pljacka i uzurpacija ljudskih i gradjanskih prava zitelja Crne Gore.
Ovakve i slicne izjave lome duh promjena u nasoj domovini jer ukazuju da je opozicija i vlast jedna ili druga strana iste medalje. Da li iza jedne, ili druge strane medalje malo vise dominiraju interesi Milorada Miskovica ili lokalnih mocnika, prosjecnom je gradjaninu sasvim svejedno!
Trazenjem vanrednih parlamentarnih izbora, g. Madnic (nadam se ne i cijela opozicija) nam indirektno govori da NOVA smatra izbore legitimnim a situaciju u CG fer i postenom, te da se da promijeniti stvarnost demokratskim putem.
Politicki suicidalno, sef NOVA-e priznaje da cijela opozicija zajedno nije bila u stanju da izadje iz mocne sjenke Mila Djukanovica pa sad, kada je ta sjenka sjela ispred televizora da na miru posmatra vanjska desavanja (dal’ iz sobe sa kaminom?) on vidi trenutak kada su oni u prilici da zasijaju.
Za razliku od dosadasnjih spinovanja (CG vs SRB), bilo bi lijepo vidjeti koja je to tacka ujedinjenja opozicije. Dosad, osim blacenja i prepucavanja, nisam uspio da zapazim nikakvu strategiju djelovanja opozicije u slucaju promjene vlasti. Obzirom da NOVA smatra da je vrijeme promjena doslo, ocekujem da uskoro u svim medijima procitam step-by-step plan akcije ove partije.
Tacku ujedinjenja im je na tacni stavila EU, podvlaceci problem korupcije i organizovanog kriminala. Kod komsija preko Dubrovnika se odlicno vidi postupanje po ovom zahtjevu evropskih mocnika. Prosto, trazi se od opozicije da sabere 2 i 2. Da li je to prekomplikovana matematicka operacija za opoziciju, za zanimanjem cu pratiti.
Što se to promijenilo u izgledu svinja? Cloverine ostarjele, mutne oči prelazile su s jedne na drugu. Neke od njih imale su pet podvoljaka, neke četiri, a neke tri. Ali, što je to izgledalo kao da se preobražava i mijenja? Pljesak se utišao, društvo je uzelo karte i nastavilo prekinutu igru, a životinje su se potiho odšuljale natrag.
Ali, zastadoše nakon dvadesetak metara. Iz kuće se čulo urlikanje. Potrčale su natrag i ponovo provirile kroz prozor. Oštra svađa postajala je sve bučnija. Galamilo se, lupalo po stolu, gledalo oštro i sumnjičavo, odlučno nijekalo. Svađa je počela u trenutku kada su Napoleon i gospodin Pilkington istovremeno odigrali pikovog asa.
Dvanaest glasova bijesno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno što se promijenilo u izgledu svinja. Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čovjeka, od čovjeka do svinje, i ponovo od svinje do čovjeka; ali, već je bilo nemoguće raspoznati tko je svinja, a tko čovjek. – Džordž Orvel, Životinjska farma
Zatucanost procječnog DPS pristalice uveliko prevazilazi zatucanost opozicionih, što ovaj blog i komentatori na njemu potvrđuju. Za bilo kog ko pogleda sa strane, ovaj blog ili Perovićev, dobija jasan odgovor zašto je Đukanović 20 godina vladao. Čak mi i kažu kakvi ste dobro vam je i on zapao. Iskreno me sramota. Od ego manijaka Perovića do čovjeka sa sukobom identiteta Medojevića, od nazovi intelektualaca punih stomaka do anonimnih blogera sa mjerom kojom mjere svakog osim sebe… Čitava kolona zatucanih ljudi koja nije uspjela smisliti ništa do ‘ANB ovo, ANB ono…’. Angažovani ‘intelektualci’ na crnogorski način.
Godspodine Tajovicu,
Vi svakako odajete utisak jednog mazohiste jer ja ne mogu shvatiti da ste non-stop u krugu ljudi od kojih se gnusate.
Ostavljam svakako prostora da ste tehno-frik te da postujete sa najnovije Android platforme dok sjedite okruzeni kako voljenim i poslusnim ljudima sistema, tako i mladim zenskim mesom od pola lota mozga.
Zasto Vas gospodin Perovic pak boli, ostavljam psihijatrima da utvrde, jer ga vrlo cesto pominjete u najnegativnijim kontekstima, iako cesto nema nikakvog povoda za to. Npr, ni u Mandicevom intervjuu ni u nasim komentarima se ne pojavljuje g. Perovic niti ga je iko icim uvezao za tematiku.
@Lado Dobro da ti nisi anoniman, ako treba predstavićemo se svi kao ti:
Ako si ti Lado Tajovic, onda sam ja Brano Mandic
ignore
Мислим да јучерашњи дан није најрадоснији за све Србе у ЦГ, прије свега због непознанице предвиђене владавине из сијенке, а мислим да се ради о нечему што је непознаница и за самог Диктатора (као што сам износио у неким коментарима), и што прије свега зависи од будућих потеза неких интернационалних центара моћи. Осим тога, и ако би дошло до коначног сумрака Ђукановића, остаје његова анти-српска заоставштина с којом сви демократски оријентисани појединци треба да се суоче.
Међутим, другари, мислим да не треба да се играмо жмурке на овим страницама.
Мило Ђукановић јесте симбол антисрпства у Црној Гори.
Свако ко то не види, или је наиван, или се прави да је наиван. То што у првом дијелу своје владавине није представљао тај симбол – не мијења суштину. Он је у једном тренутку зајахао аждају идеологије на којој је настала ова држава, идеологије којој је један од примарних циљева затирање било које форме српског идентитета, културе, присуства на овим просторима. Треба ли подсјећати на процентуалну заступљеност националних заједница у државним органима? Треба ли подсјећати да на државним органима јавног информисања нема трага од српске културе, осим у негативном контексту? Треба ли подсјећати на бесрамно институционално прогањање српског језика с ових простора? Итд, итд…
Мислим да на такав начин успостављена национална дискриминација под диригентском палицом Ђукановића погађа прије свега економске интересе српске заједнице, на другачији начин него што су ти интереси угрожени код других опозиционо оријентисаних грађана. То је чињенично стање. Е сад, као што се наводи у једној изванредној колумни с портала ИН4С, то што “ужасно биједна нота у тој причи је то што то стање није био циљ по себи, већ само средство за одржање приватне, феудалне империје” – јесте такође чињеница, која међутим не мијења суштину приче.
Мислим да се ова питања не могу окарактерисати као “мање битна”, она су суштинска. И мислим да није демократски, нити морално, зарад постизања некаквог опозиционог јединства у овом тренутку од угрожених људи тражити да занемаре ове ствари, да се о својим мукама не изјашњавају, да их прећуте. (Као, отупиће оштрица опозиционог мача и удаљити се могућност Миловог одговарања за недјела ако се износе ове “небитне” ствари?) Напротив, дужност сваког демократски оријентисаног појединца да управо на овим стварима инсистира и да предлаже начине за њихово превазилажење у пост-ђукановићевском периоду. То је моје мишљење.
Како бих додатно образложио своје виђење овог проблема, пресликању један свој прошлогодишњи коментар, јер се стање у друштву, колико видим (и нажалост), није значајно промијенило.
“… Други дио коментара се не бави прошлошћу већ садашњом ситуацијом, односно тишином. Избјегавањем. Недостатком свједока, како истинитих, тако и лажних. Стављањем шарених наочара на очи и играњем глувих телефона. Непримјећивањем слона који се тетура у дневној соби. Поштована господо, избјегавање сагледавања проблема етничке дискриминације од стране “независних интелектуалаца”, аналитичара, “грађанске јавности”, истраживача кршења људских права, блогера и ко зна кога још, је најефикаснији показатељ колико је далеко свјетло на крају тунела у којем се налази ово несрећно друштво. Вишегодишња јавна тајна – о којој су и врапци знали многе појединости, а која се састоји у најгрубљим видовима етничке дискриминације и чињеници која показује колико је бесперспективно и штетно у овој држави данас бити припадник српске нације – недавно је и дијелом озваничена у Извјештају Шефка Црновршанина о националној заступљености у државним органима. Послије објављивања тог извјештаја и озваничења националне дискриминације (извјештај, опет, показује само један њен сегмент), с нестрпљењем сам очекивао реакцију “грађанске јавности” на нешто што би у свим демократским земљама представљало скандал прве категорије (уз неизоставан пад владе и преиспитивање устројства неких институција). Начекао сам се, не знам да ли ми је промакло и да ли сам био непажљив, али до такве реакције није дошло. Умјесто тога, на страницама новина, како електронских тако и штампаних, у коментарима разних блогера, аналитичара и истраживача, упорно ми се појављивала слика Три мудра мајмуна (“не видим, не чујем, не говорим”). Додуше, наишао сам на неколика коментара, типа: “Како сте посијали, тако вам се враћа”, или: “Гдје сте били када је требало осудити другачије ситуације, протеклих година”. Не знам да ли ово вриједи коментарисати. Сувишно би било додавати од колике је важности разматрање проблема етничке дискриминације од стране једног дијела друштва и интелектуалаца (тј. онога који је гласао за независну државу, или који није дио српског националног корпуса). Одсуство таквог разматрања на одговарајући начин указује на стање грађанске свијести у ЦГ, о коме се у посљедње вријеме увелико разглаба.”
@Perfect
Saglasan sam da je Djukanovićev režim u poslednjih nekoliko godina antisrpski. Ali je prije svega antigradjanski, antinarodni.
90-tih je bio antibošnjački, antialbanski, antihrvatski, anticrnogorski a kao duboko prosrpski, ali opet najviše antigradjanski tj.antinardoni.. Ne moram te podsjećati da su tada ljudi drugih nacija ne samo bili diskriminisani, već zastrašivani, protjerivani i ubijani-što srećom sada nije slučaj sa Srbima u Crnoj Gori.
Sjutra ovaj režim-ako se ne promjeni, može biti opet pro ove ili one nacije a anti ove ili one. Ali opet i uvijek na štetu velike većine gradjana Crne Gore.
Želim reči da je ovoj vlasti bitna vlast po svaku cijenu. I uopšte joj nije važno država, nacija, crkva i slične stvari koja su kukavičja jaja koja se stalno podmeću osiromašenom, uznevjerenom, preplašenom, moralno degradiranom narodu.
Uopšte ne želim tebi, ili bilo kome drugom nametnuti anacionalnost. Ali kada bi imali koliko-toliko normalnu vlast, bolji standard, koliko toliku socijalnu i opštu lično-imovinsku sigurnost, jake institucije sistema – niko ne bi mogao da manipuliše tim stvarima. Svako bi se osjećao onako kako želi da se osjeća, išao u crkvu u koju želi, pisao, govorio i nazivao jezik kako hoće. U tom slučaju, malom broju ljudi, šaćici ekstrema bi smetalo tvoje srpstvo, moje bošnjaštvo. A onim koji bi to smetalo, a koji bi pokušali javno da manifestuju takve stavove, bili bi sankcionisani od pravne države. Takve ekstreme bi sankcionisala država, istovremeno bpružajući punu zaštitu svake vrste onima koji bi bili izloženi pokušaju diskriminacije. Prevedeno i uprošćeno: možeš osjećati prezir ili mržnju prema nekoj grupi ili naciji, ali je ne smiješ ispoljavati jer ćeš biti strogo kažnjen. U takvoj situaciji i takvom društvu, pokušaj diskriminacije naišao bi na opštu osudu i prezir velike većine gradjana, njihove proteste.
Ovaj sistem i ovaj režim je namjerno podjelio gradjane. Kada se sa manjinama 90-tih dešavao pravi užas, većina je šutjela ili podržavala takvo stanje stvari. Sada kada se diskriminišu Srbi, ista je stvar. Ali uvijek smo na kraju krajeva diskriminasani svi, osim uskog kruga ljudi u, i oko režima.
Зипе, слажем се с већим дијелом вашег поста. Међутим, мислим да сами појам демократизације друштва подразумијева свеопшту грађанску реакцију на овакве појаве, као што је дискриминација на националној основи (грађана који се сматрају демократски оријентисаним и толерантним људима). То се почетком 90-их година није десило, када су мета били Бошњаци, али то не треба да представља неку врсту алибија за данашњу пасивност. Никада није касно за демократски преображај у свијести грађанина.
Заправо, општа друштвена осуда такве пошасти треба да представља и неки вид испита зрелости, указивања повјерења међу разним странама. Знам да је ово “разним странама” ружан израз, али то је тужна реалност коју живимо. У праву сте, режим је намјерно подијелио грађане, али та подјела је тренутна реалност и њу неће бити једноставно санирати. Не треба затварати очи пред тим стварима. Бољи стандард, јаке институције, социјална и имовинска сигурност који ће проистећи из рада неке нове, нормалне власти, и који ће довести до нестанка националне дискриминације – јесте једна лијепа слика, али нема никаквих гаранција да ће до тога доћи. Поготову не ако у процес демократизације не буду укључене ствари о којим говоримо (и ако оне буду сматране небитним). Зато сматрам да је неопходно постизање једног свеопштег, друштвеног компромиса о пост-ђукановићевском периоду, који неће укључивати само политичке партије, већ све значајније друштвене чиниоце. Нажалост, режим се побринуо да ће такав компромис бити изузетно тешко постићи, стога се мора ићи деликатним корацима, уз доста стрпљења.
Ne, ti nisi Brano. Brano bi shvatio šta sam napisao. Ne bi se izlijetao u prazno. A ja jesam Lado Tajović.
Usput da pomenem perfektnog i da mu da priliku da izvrne još koju svoju mudrost iz foldera. Kad su ga pitali bez čega ne možeš, veli sve mi uzmite samo copy-paste ne dirajte. Čujem da je oktobar 2008 bio plodonosan, valjalo bi se podsjetiti.
Prilicno cesto trazenje na ova nekolika portala ove godine ,
ko je Lado Tajovic nije dobra stvar.
Treba ga prihvatiti kao jedno misljenje i odgovoriti mu ili ne.
Sve ostalo je pokazatelj da ljudi koji mijenjaju rezim , sistem nijesu u biti razliciti od onih koje zele da mijenjaju.
Složiću se sa tobom,
Mene ne interesuje etiketa njegovog pravog imena i prezimena koja stoji iza nick-a Lalicevog junaka, vec me interesuje vise kao fenomen. Prozvao je “anonimne blogere”
Pa rekoh da ja izađem iz anonimnosti, ne on, njega znate, on je Lado Tajovic, ati si M.
@ m,
a pitaš li se ti da li je meni zanimljivo po raznim portalima nailaziti na ljude,nalik na Lada(jer nije on jedinstven)koji miniraju svakoga.Meni se zbog takvih gadi i pisati,pa ostah samo čitalac!Pitate li se Vi”m”kog Vi to heroja i junaka branite,da čujem bar od Vas za njegova dobra djela!Ili je i Vama”m”u cilju da mnogi od nas ostanu samo čitaoci.Zna se što je iznositi mišljenje,svačije poštujem a da li ću se složiti to je nešto drugo.I zna se što je polemisanje,zdravo za um!A taj Vaš Lado je narugača(novi izraz)i sprdalo.Ako Vam je to po volji,polemišite vi”m”s njim!A koliko vidim s njim polemike nema,može mu se samo ić uz dlaku pa da vas prihvati,a ja nisam poludio to činjet!E to je pokazatelj”da ljudi koji mijenjaju režim,sistem nijesu u biti različiti od onih koje žele da mijenjaju.”Prepuštam ga vama,ostanite vi isti,nadam se da će te se i Vi složiti,kao i ovi moji slušaoci pored mene.I,izvinit ću se,ako zatreba,ako mi navedete dobra djela Lada Tajovića,u nastavcima.Poštovanje”m”.
Ponekad procitam sta Lado Tajovic pise,
apsolutno mi nije zanimljiv i nikad nijesam do sada odgovorio na neki njegov komentar bar da se sjecam.
Ali ako vjerujemo u slobodu razgovora na internetu i zelimo da razgovramo sa stavovima , potrebno je dozvoliti ucesnicima da ih iznesu bez traganja tipa ovih.
Ne zbog Lada Tajovica samo, vec kao investicija u buduce diskusije o CG kojih ce biit prilicno.
Milo Đukanović je simbol antisrpstva !
Ok; a što je uopšte srpstvo ?
Da bih ga do kraja prihvatio kao takvog – simbola antisrpstva – dajte, u nekoliko rečenica objasnite što je srpstvo. Poslije ćemo raspraviti zbog čega bi srpstvo trebalo biti značajno za sve nas da bi se njegovo rušenje moglo smatrati praagrijehom odlazećeg premijera.
Evo ga jedan što se prepoznao. Neka što se nasjekirao na mene ali što mu je tastatura kriva? Đe je on pročitao da mene ‘m’ brani, to vile znaju.
@ m,
e s ovim drugim tvojim komentarom slažem se skroz!Živjela SLOBODA,ali i POŠTENJE,ISTINA i PRAVDA!Pozz
Zipp-e,
TI si stvarno jedno POSTENJE ljudsko!
Opet poziv za pomoć …
Ima li kakvog dežurnog experta za srpstvo (srp. srbstvo) , e me živo zanima što je to, da ne bih slučajno upao u grupu onih koji su zastupnici ANTISRPSTVA, kao što je to bio slučaj sa odlazećim premijerom ?