Geopolitičko pozicioniranje Kine u istočnoj Evropi

izvor: balkanmagazin.com 

Zemljama istočne Evrope potreban je hitno novac, a Kina ga nudi brzo i jeftino da bi postigla svoje geopolitičke ciljeve. To je glavni zaključak studije koju su od ekonomskih i politikoloških analitičara naručile komore i druge asocijacije nemačkih industrijskih firmi.

U izveštaju ovog istraživanja se navodi da je dosad najviše kineskih projekata dogovoreno na Balkanu. Na primer, u Srbiji je potpisan ugovor o gradnji mostu na Dunavu na severu beogradskog područja koji će kineska državna banka EXIM finansirati sa 170 miliona evra. Pominju se i poslovi kineskih firmi i krediti za gradnju autoputeva u Srbiji. S Hrvatskom je dogovorena gradnja aerodroma u Zagrebu.

U bivšoj vojnoj bazi, nedaleko od Sofije, stvara se kineska industrijska zona koja bi trebalo da postane distrubutivni centar za kineski izvoz u EU. U Rumuniju Kina namerava da investira milijardu evra, uglavnom, u energetiku i rudartsvo.

Kizom potresana Grčka oberučke dočekuje kineske planove da se njihova zemlju pretvori u most za kinesku ekspanziju sa mora u Evropu. Još 2008. kineska kompanija Cosco je ovladala delom pirejske luke, sada je na redu ulazak i u solunsku luku. Pregovara se i o prodaji grčkih obveznica Kini, do sporazuma još nije došlo.

Eberhard Sandschneider, stručnjak za Kinu iz Nemačkog saveta za spoljnu politiku, tvrdi da Peking investicijama želi da osigura izvore i pristup na evropska tržišta. Ali, pre svega, hoće da u regionu postavi svoju stratešku bazu.

„Upravo, siromašni narodi koji se daju opseniti golemim sumama novca su najpogodniji objekat takve politike“, precizira ovaj analitičar.

Najširokogrudiju ponudu od Kine dobila je najsiromašnija evropska zemlja Moldavija. Prema ugovoru koji je potpisala bivša vlada Vladimira Voronina, državna kineska kompanija Covec investiraće u infrastrukturne projekte u ovoj zemlji čak milijardu evra.

„Rekli su nam, kratko i jasno, da izaberemo šta će nam graditi i da će nam to pozajmiti“, čulo se iz izvora moldavske vlade. Milijarda evra je nešto više od desetine bruto društvenog proizvoda (BDP) Moldavije…

Nemačke firme se sve češće žale da gube porudžbine na terenima na kojima su do skoro bile neprikosnovene. Pre svega, ne mogu da ponude tako primamljive uslove finansiranja kao kineske firme.

„U Srbiji, EXIM je pozajmila državi 145 miliona evra na 15 godina sa troprocentnom kamatom. A uobičajena kamata iznosi šest posto“, navodi se u studiji.

Kineske investicije u Moldaviji nisu uznemerile evropske industrijske magnate ali se to nikako ne bi moglo reći za Poljsku. Covec, kompanija-kćerka kineskih državnih železnica, pobedila je na tenderu za gradnju dve deonice autoputa Varšava-Lodj. Za gradnju Evropska investiciona banka (EIB) ponudila je kredit od 500 mliona evra pa je tako po prvi put kredit ove banke dobio neki kineski izvodjač.

Prema tvrdnji predsednika Evropske federacije gradjevinske industrije Ulirich-a Paetzold-a, Covec je ponudio u Poljskoj za trećinu nižu cenu od drugog najjeftinijeg izvodjača.

„Ali, kada bismo i mi dobijali od države 500 miliona dolara za pojedine projekte, mogli bismo ponuditi nižu cenu“, istakao je on, optužujući istovremeno Kineze za damping i pozivajući EU da zabrani takvu „nelojalnu konkurenciju“.

Ovih dana se pojačava angažovanje kineskih izvodjača na nastavku gradnje autoputeva u Češkoj, koja je praktično zaustavljana zbog štednje. Češki ministar saobraćaja Vit Barta pri tome se pozivao na cene domaćih proizvodjača, koje su više nego u drugim zemljama Evrope, a o Kinezima i da se ne govori. Sprovedena je odmah blic-anketa u kojoj su se Česi pragmatski, gotovo listom, izjasnili za poveravanje poslova Kinezima – to želi čak više od dve trećine njih.

Ako Kinezi počnu da grade puteve u Češkoj, to će, što je najvažnije, naterati domaće firme da rade bolje i jeftinije… To se, inače, odmah pokazalo posle pobede Kineza na poljskom tenderu. A to je i krunski argument protiv sprečavanja kineske ekspanzije na evropska tržišta, kako domaće firme ne bi više monopolistički trulile i svoje uspehe na otvorenom svetskom trištu dotirale iz monopolskih cena na zatvorenom domaćem tržištu. U tom svetlu treba kritički gledati na neke zaključke ove studije….