Bugarski analitičari upozoravaju da je akademija postala predmet pohlepe novih bugarskih tajkuna i da je Univerzitet ugrožen interesima da se razvijaju privatni, delom strani fakulteti.
izvor: e-novine.com 
Bugarska akademska nauka ogorčena je odlukom svog premijera da, radi uštede, zatvori to najstarije naučno telo u toj zemlji. Naime, prema planu Bojka Borisova, koji je predstavljen kao ‘restrukturiranje’ te institucije stare 141. godinu, vlada bi nastavila da finansira određene delove akademije koji direktno služe državi poput meteoroloških i seizmoloških instituta, dok bi se ostatak priključio univerzitetima.
Akademiju je kao Bugarsko društvo književnika 1869. godine osnovala grupa istaknutih učenjaka i intelektualaca, a starija je čak i od savremene bugarske države (otomanska vladavina završila je 1878). Društvo je 1911. godine preimenovano u Akademiju nauka. Bugarski vladari su često bili u sukobu s akademskim građanima, međutim, niko, pa ni komunistički vladar čvrste ruke Todor Živkov, kojem je Borisov bio telohranitelj, nije se nikada usudio da zatvori instituciju.
Projekat novog premijera mnogi doživljavaju kao simbol današnje Bugarske – Borisov, bivši policajac koji ne govori ni jedan strani jezik i koga često ismejavaju zbog nedostatka opšte kulture, potiskuje intelektualne elite svoje zemlje.
‘Crni pojas tlači intelekt’, komentarisao je nedavno Sergej Stanišev, lider opozicione Socijalističke stranke, aludirajući na premijerovo umeće u karateu.
U utorak se oko 1.000 naučnika i zaposlenih na akademiji okupilo s upaljenim svećama na protestu u centru Sofije zahtevajući od vlade da izvrši rebalans budžeta kako bi primili plate, a njihove laboratorije dobile grejanje. Isti dan na Univerzitetu u Sofiji oko 3.000 studenata je protestvovalo protiv nedovoljnih izdvajanja za obrazovanje.
Akademija je na 374. mestu od 4.050 institucija u svetu, a Bugarska je po naučnim istraživanjima i inovacijama na samom začelju EU-a. Evropska komisija je nedavno tu zemlju proglasila najneproduktivnijom i energetski najneefikasnijom u Uniji. Mnogi Bugari smatraju da iza plana reforme akademije takođe stoji i ministar finansija Simeon Đankov, bivši ekonomista u Svetskoj banci. On je, naime, više puta kritikovao nedostatak rezultata akademije, a njene članove je nazivao ‘starim feudalcima’.
Bugarski analitičari upozoravaju da je akademija postala predmet pohlepe novih bugarskih tajkuna i da je Univerzitet ugrožen interesima da se razvijaju privatni, delom strani fakulteti.
javniservis.me 
Komentariši