Kao nekad!

Beogradske Večernje Novosti sa velikim interesovanjem prate političku situaciju u Crnoj Gori i nude detaljan uvid u trenutna unutarpartijska “prestrojavanja”

izvor: novosti.rs 

PODGORICA – Najavljivana „vruća“ politička jesen u Crnoj Gori protiče u znaku unutarpartijskih „prestrojavanja“.

Gotovo izvesni odlazak Mila Đukanovića iz visoke politike, reklo bi se, pokrenuo je „mobilizaciju“ i u vladajućoj DPS i u opozicionim strankama u kojima su na videlo izašle, uporedo sa pokušajem zbijanja redova, i unutrašnje nesuglasice.

Komešanje je, osim po pitanju „šta posle Mila“, vidljivo i u drugim temama, kao što su ulazak u Evropsku uniju i, naročito, namera Vlade da Crnu Goru uključi u NATO.

Naizgled, mirno je samo u SDP, na čijem čelu je Ranko Krivokapić. Ali, i u ovom slučaju javnost je ovih dana zapljusnuta pretpostavkama da će ta stranka propasti ako Žarko Rakčević, bivši lider SDP, svoju sadašnju NVO „Forum 2010“ pretvori u partiju. Rakčević je, naime, okupio u „Forumu“ i bivše rukovodioce SDP, a delovanje te organizacije i te kako liči na nekadašnju politiku ove stranke.

Mnogi se slažu: ako Rakčević nastupi na izborima, „otkinuće“ značajan broj birača Krivokapiću, koji, prema procenama, samostalno ne može da dobije više od četiri odsto glasova.

Da u DPS postoji više struja koje različito gledaju na „postđukanovićevski period“, više se ne može sakriti. Međutim, borba za prevlast u najmoćnijoj partiji za sada se vodi u kuloarima, a rasplet se očekuje na kongresu u maju. Do tada će biti jasno ono najvažnije: ostaje li Đukanović, koji sigurno odlazi s mesta premijera, na čelu DPS. Od toga, bez sumnje, zavisi i hoće li sadašnja previranja ostaviti veće „pukotine“.

Kongres najjače opozicione partije, SNP, biće održan narednog vikenda. Dok glavna kadrovska rešenja nisu sporna, jer će jedini kandidat za predsednika biti sadašnji lider Srđan Milić, ovu stranku, međutim, potresaju druge dileme.

Tako je podgorički opštinski odbor nedavno zatražio smenu svojih stranačkih kolega Aleksandra Damjanovića i Dragoslava Šćekića jer su promovisali NATO, iako je važeći stav SNP da Crna Gora ne treba da ide u tu integraciju. Sve je, izgleda, razrešeno prošlog vikenda, kada su usvojene „smernice“ za predstojeći šesti kongres kojima je podrška za ulazak u NATO – odbačena. Hoće li biti ostavki i smena, videće se…

Druga tačka sporenja unutar SNP je saradnja sa vladajućim partijama koja je bila „zabranjena“ dokumentima s prethodnog kongresa, ali je bilo ideja da se stav o tome da li se može ići u koaliciju sa DPS ovog puta izostavi. Sudeći po svežim zaključcima Glavnog odbora SNP, preovladalo je rešenje po kojem bi za odluku o eventualnoj saradnji i koalicijama sa DPS trebalo da glasa više od dve trećine GO.

Ni u PzP nisu imuni na podele. Na površinu je, najpre, isplivao sukob između potpredsednika te partije dr Branka Radulovića i poslanika i portparola Koče Pavlovića, a zatim su trojica članova Glavnog odbora – Boris Marić, Sergej Sekulović i Miloš Konatar – zatražili korenite promene u stranci.

U dokumentu „Osnove političkog delovanja PzP“, oni traže personalne smene, uvođenje novih ljudi na javnu scenu i pripremanje „alternativnog lidera“, uz ocenu da se stranka Nebojše Medojevića sada nalazi „u zoni loših međuljudskih odnosa“ i da nema jasnu ideologiju.

Sledi vreme raspleta. Izvesno je da će slika crnogorske politike već na proleće, a još više uoči parlamentarnih izbora za nešto više od dve i po godine, biti – sasvim drugačija.

“CEPKANJA“ BILO I RANIJE

VODEĆE partije i ranije su prolazile kroz podele, iz nekih su nastajale i po dve-tri nove stranke. „Šampion“ je, svakako, Narodna stranka, u kojoj korene imaju kasnije nastala Srpska narodna stranka (danas Nova), Demokratska srpska stranka, Stranka srpskih naprednjaka i još nekoliko manjih.

DPS se pre petnaestak godina pocepao na SNP i DPS, a iz SNP se odvojilo krilo koje je postalo Narodna socijalistička stranka. Iz SDP je delimično nastao PzP, a iz PzP – Demokratski centar, od nekadašnjeg Liberalnog saveza formirane su dve manje, opet „liberalne“ partije. I srpskih radikala ima u dve varijante, a manjim srpskim strankama, koje su uglavnom nastajale deobama, gotovo da se ne zna broj.