David Albahari: Samoća i dekolte

Da li je pisanje umetnost samoće ili zahteva plesni orkestar i pevačicu sa dubokim dekolteom? Odlučujem se za prvo, mada kradomice zavirujem u pomenuti dekolte. Prvo zavirujem krišom, potom sve slobodnije, ali pevačica ne pokazuje da joj to smeta. Naprotiv, ona se načas naglo nasmeje – iako niko nije rekao ništa smešno – tako da joj se dojke zatalasaju od priliva smeha. I šta se sada očekuje od mene, šta društvo očekuje od mene? Da li treba da se okrenem i počnem da pišem priču u kojoj će možda … [Read more...]