Pojam autoritarnog karaktera rodio se iz određenih političkih interesa. Oko 1930. godine mi smo u Nemačkoj hteli da utvrdimo kakvi su izgledi da Hitlera porazi većina stanovništva. Godine 1930. većina nemačkog stanovništva, naročito radnici i službenici, bila je protiv nacizma. Bili su na strani demokratije, kao što se pokazalo na političkim i sindikalnim izborima. Postavljalo se pitanje da li bi se oni, kad bi došlo do borbe, borili za svoje ideje. Pretpostavka je bila da je jedno imati mišljenje, a drugo imati uverenje. Ili, recimo to drugačije, svako može steći mišljenje, upravo kao što čovek može naučiti strani jezik ili strane običaje, ali samo ona mišljenja koja su ukorenjena u strukturi karaktera jedne ličnosti, što uključuje energiju sadržanu u njenom karakteru – samo ta mišljenja postaju uverenja. Delotvornost ideja, koje je lako prihvatiti ako ih većina proklamira, u velikoj meri zavisi od strukture karaktera u kritičnoj situaciji. Karakter je, kao što je Herakle rekao, a Frojd pokazao, sudbina čoveka. Struktura karaktera određuje kakvu će ideju čovek izabrati a određuje i snagu ideje koju je izabrao. U tome je zaista veliki značaj Frojdovog shvatanja karaktera – budući da ono nadilazi tradicionalno shvatanje ponašanja i govori o dinamički nabijenom ponašanju, tako da čovek ne samo misli na određeni način nego je i sama njegova misao ukorenjena u njegovim sklonostima i emocijama.
Pitanje koje smo postavljali u ono vreme glasilo je: u kojoj je meri struktura karaktera nemačkih radnika i službenika u suprotnosti s autoritarnom idejom nacizma? To je impliciralo još jedno pitanje: u kojoj će se meri, u kritičnom trenutku, nemački radnici i službenici boriti protiv nacizma? Izvršeno je istraživanje i rezultati su pokazali da, grubo govoreći, deset posto nemačkih radnika i službenika ima ono što nazivamo autoritarnom strukturom karaktera; oko petnaest posto ima demokratsku strukturu karaktera, a ubedljiva većina – oko 75% – su oni kod kojih je struktura karaktera mešavina obe krajnjosti. Teorijska je pretpostavka bila da će oni autoritarni biti vatreni nacisti, “demokratični” borbeni antinacisti, a da većina neće biti ni jedno ni drugo. Pokazalo se da su ove teorijske pretpostavke bile manje-više tačne, što se potvrdilo u događajima između 1933. i 1945. godine.
Što se tiče našeg cilja, za sada je možda dovoljno reći da je struktura autoritarnog karaktera struktura karaktera takve ličnosti kod koje se osećaj snage i identiteta zasniva na simbiotičkoj podložnosti autoritetima i istovremeno na simbiotičkom dominiranju nad onima koji su potčinjeni njenom autoritetu. To jest, autoritarni se karakter oseća snažnim kad se može potčiniti i postati delom preuveličanog i obogotvorenog autoriteta (kojeg do neke mere podržava stvarnost) i kad istodobno može preuveličati sebe, uključujući i one koji su potčinjeni njegovom autoritetu. To je stanje sado-mazohističke simbioze koja mu daje osećaj snage i osećaj identiteta. Bivajući delom “velikog” (štagod to bilo), on postaje veliki; da je sam, bez drugih, on bi se pretvorio u ništa. Upravo stoga je pretnja autoritetu i njegovoj autoritarnoj strukturi za autoritarni karakter pretnja njemu samom – pretnja njegovom mentalnom zdravlju. Zato je on prisiljen boriti se protiv ove pretnje autoritarizmu, kao što bi se borio protiv pretnje svom životu ili svom mentalnom zdravlju.
Ako se sad osvrnemo na pojam revolucionarnog karaktera, mogli bismo početi s onim što smatramo da revolucionarni karakter nije. Sasvim jasno, revolucionarni karakter nije ličnost koja učestvuje u revolucijama. To je upravo ono po čemu se razlikuju ponašanje i karakter u Frojdovom dinamičkom smislu. Različiti razlozi mogu navesti bilo koga da učestvuje u revoluciji, nezavisno od toga šta oseća, ukoliko deluje za revoluciju. Ali sama činjenica da on deluje kao revolucionar govori nam malo o njegovom karakteru.
Drugo što revolucionarni karakter nije malo je složenije. Revolucionarni karakter nije buntovnik. Šta podrazumevam pod tim? Definisao bih buntovnika kao ličnost čija duboka ogorčenost autoritetom proizilazi iz činjenice da nije cenjen, voljen, prihvaćen. Buntovnik je onaj koji želi zbaciti autoritet zbog svoje ogorčenosti i, kao rezultat toga, učiniti sebe autoritetom umesto onoga kojeg je zbacio. I tek što ostvari svoj cilj on će se vrlo često sprijateljiti sa onim istim autoritetom protiv kojeg se pre tako ogorčeno borio.
Karakterološki tip buntovnika prilično je dobro poznat iz političke istorije dvadesetog veka. Uzmimo na primer čoveka poput Remzija Mekdonalda koji je započeo kao pacifista i odbio služiti vojsku. Kad je stekao dovoljno moći napustio je Laburističku stranku i pridružio se onim istim vlastima protiv kojih se borio tolike godine, rekavši, na sam dan ulaska u nacionalnu vladu, svom prijatelju i bivšem drugu Snoudonu: “Danas će me sve vojvotkinje u Londonu hteti poljubiti u oba obraza.” To je primer klasičnog tipa buntovnika koji koristi pobunu da bi postao autoritet.
Ponekad su potrebne godine da bi se to postiglo; ponekad se stvari brže odvijaju. Na primer, ako uzmete ličnost nesrećnog Lavala u Francuskoj koji je počeo kao buntovnik, verovatno ćete se prisetiti da mu je bilo potrebno vrlo kratko vreme da stekne politički kapital i bude spreman da se proda. Postoje još mnogi koje bih mogao imenovati, ali psihološki mehanizam uvek je isti. Moglo bi se reći da je politički život dvadesetog veka groblje s moralnim grobovima ljudi koji su počeli kao navodni revolucionari, a pokazalo se da nisu ništa do oprtunistički buntovnici.
Postoji još nešto što revolucionarni karakter nije, a složenije je od pojma buntovnika: on nije fanatik. Revolucionari su u bihejviorističkom smislu često fanatici, i u toj tački razlika između političkog ponašanja i strukture karaktera je naročito vidljiva – barem kako ja shvatam karakter revolucionara. Šta podrazumevam pod fanatikom? Ne mislim na čoveka koji ima uverenje. (Mogu spomenuti da je danas postalo moderno svakoga ko ima neko uverenje zvati “fanatikom”, a svakog ko nema nikakvo uverenje ili kod koga se uverenja lako potroše “realistom”.)
Mislim da se fanatik klinički može opisati kao krajnje narcisoidna ličnost – u stvari, ličnost koja nije daleko od psihoze (depresija često pomešana s paranoidnim tendencijama), ličnost koja kao i svaka psihopatska ličnost nema nikakav odnos prema spoljašnjem svetu. Ali fanatik je pronašao rešenje koje ga spašava od manifestne psihoze. On je izabrao cilj, ma kakav on bio – politički, religiozni ili neki drugi – i obogotvorio ga. Taj cilj on je učinio idolom. Na taj način, potpunim potčinjavanjem svom idolu, fanatik dobija strasni smisao života, značenje života; jer se u svojoj podložnosti identifikuje sa tim idolom, kojeg je uveličao i učinio apsolutom.
Ako bismo želeli izabrati simbol za fanatika bio bi to gorući led. On je osoba koja je strastvena i krajnje hladna istovremeno. Potpuno je zatvoren prema svetu, a ipak ispunjen gorućom strašću, strašću za učešćem u potčinjavanju Apsolutu. Da bi čovek prepoznao karakter fanatika ne sme mnogo slušati ono šta on govori, nego treba da traži onaj posebni sjaj u njegovim očima, ovu hladnu strast koja je paradoks fanatika: naime, potpuni nedostatak odnošenja pomešan sa strasnim obožavanjem svog idola. Fanatik je blizak onome što su proroci nazivali “idolopoklonikom”. Suvišno je reći da je fanatik uvek igrao važnu ulogu u istoriji; i neretko zauzimao stav revolucionara, jer ono što on kaže vrlo je često upravo – ili upravo tako zvuči – kao ono što bi revolucionar mogao reći.
Pokušao sam objasniti šta smatram da revolucionarni karakter nije. Mislim da je karakterološka koncepcija revolucionara danas važan pojam – možda isto toliko važan kao i pojam autoritarnog karaktera. Uistinu, živimo u vremenu revolucije koje je pre otprilike trista godina započelo političkim pobunama Engleza, Francuza i Amerikanaca, nastavljajući se kroz socijalističke revolucije u Rusiji, Kini i – u sadašnjem vremenu – Latinskoj Americi.
U ovo naše revolucionarno vreme reč “revolucionaran” zadržala je veliku privlačnost u mnogim delovima sveta kao pozitivna osobina. U stvari, svi ovi pokreti, koji upotrebljavaju reč “revolucionaran”, pripisuju sebi vrlo slične ciljeve: naime, da se bore za slobodu i nezavisnost. Ali u stvarnosti neki se bore za te ciljeve, a neki ne; time hoću reći da se neki zaista bore za slobodu i nezavisnost dok drugi upotrebljavaju revolucionarne parole da bi se borili za učvršćenje autoritarnih režima, ali s različitom elitom u sedlu.
Kako bismo mogli definisati revoluciju? Mogli bismo je definisati u rečničkom smislu, jednostavno rekavši da je revolucija rušenje, mirno ili nasilno, postojeće vlade i njeno zamenjivanje novom vladom. To je, naravno, vrlo formalna politička definicija i nema naročitog smisla. Mogli bismo, više u marksističkom smislu, definisati revoluciju kao smenjivanje postojećeg poretka istorijsko progresivnijim poretkom. Naravno, ovde se uvek pojavljuje pitanje o tome ko određuje šta je “istorijski progresivnije”. Obično je to pobednik, barem u svojoj zemlji.
Konačno, mogli bismo definisati revoluciju u psihološkom smislu kao politički pokret kojeg vode ljudi s revolucionarnim karakterom i koji privlači ljude s revolucionarnim karakterom. To naravno i nije baš neka definicija, ali je korisna tvrdnja za gledište koje iznosimo u ovom eseju, jer stavlja težište na pitanje o kojem ćemo sada raspravljati: naime, šta je revolucionarni karakter? Najvažnija karakteristika “revolucionarnog karaktera” je da je nezavisan – da je slobodan . Lako se vidi da je nezavisnost u suprotnosti sa simbiotičkom privrženošću moćnima odozgo i nemoćnima odozdo, kao što sam prethodno opisao govoreći o autoritativnom karakteru. Ali to ne rasvetljava dovoljno šta se misli pod “nezavisnim” i “slobodnim”. Poteškoća je baš u činjenici što se reči “sloboda” i “nezavisnost” danas upotrebljavaju s implikacijom da je u demokratskom sistemu svako slobodan i nezavisan. Takva koncepcija nezavisnosti i slobode ima svoje korene u revoluciji srednje klase protiv feudalnog poretka, a zadobila je novu jačinu u opreci prema totalitarnim režimima. U feudalnom poretku i monarhističko-apsolutističkom režimu individua nije bila ni slobodna ni nezavisna. Ona je bila podložna ili tradiciji ili proizvoljnim propisima i naredbama onih iznad nje. Pobedničke buržoaske revolucije u Evropi i Americi donele su političku slobodu i nezavisnost individui. Ta je sloboda bila “sloboda od” – nezavisnost od političkih vlasti.
Bez sumnje bio je to značajan razvoj, uprkos tome što današnji industrijalizam kroz rastuću birokratiju stvara nove oblike zavisnosti koji su u suprotnosti sa slobodnom inicijativom i nezavisnošću biznismena devetnaestog veka. Međutim, problem nezavisnosti i slobode seže mnogo dublje od slobode i nezavisnosti u upravo spomenutom smislu. U stvari, problem nezavisnosti je najvažniji aspekt ljudskog razvoja ako ga sagledamo u njegovom celokupnom obimu i u svoj njegovoj dubini. Novorođenče je još uvek jedno sa svojom okolinom. Za njega spoljašnji svet još ne postoji kao stvarnost odvojena od njega. Čak i kada dete uočava spoljašnje predmete kao različite od sebe ono još dugo vremena ostaje bespomoćno i ne bi moglo da preživi bez pomoći majke i oca. Ta produžena bespomoćnost ljudskog bića, za razliku od mladunčeta životinje, podloga je njegovog razvoja, ali takođe podučava dete da se oslanja na moć – i da se boji moći.
Normalno, u godinama od rođenja do puberteta roditelji su oni koji predstavljaju moć i njen dvostruki vid: pomažu i kažnjavaju. Oko puberteta mlada osoba dostiže stepen razvoja na kojem može brinuti o sebi (naravno u jednostavnijem agrarnom društvu) i za svoju egzistenciju ne mora više biti zahvalna roditeljima. Ona može postati ekonomski nezavisna od njih. U mnogim primitivnim društvima sticanje nezavisnosti (posebno od majke) izražava se kroz obrede zrelosti, što međutim ne narušava zavisnost od muškog aspekta klana. Seksualno je sazrevanje drugi faktor u unapređivanju procesa emancipacije od roditelja. Seksualna želja i seksualno zadovoljavanje vezuju osobu za ljude izvan njene porodice. Sam je seksualni čin nešto u čemu ni otac ni majka ne mogu pomoći, u čemu je mlada osoba potpuno samostalna.
Čak i u društvima gde je zadovoljavanje seksualne želje odgođeno za pet ili deset godina nakon puberteta, probuđena seksualna želja stvara čežnju za nezavisnošću i proizvodi sukobe s roditeljskim i društvenim autoritetom. Normalna osoba postiže takvu nezavisnost mnogo godina nakon puberteta. Ali nepobitna je činjenica da ova vrsta nezavisnosti ne znači istinsku slobodu i nezavisnost čak i u slučaju kad osoba zarađuje za život, kad je oženjena i ima vlastitu decu. Ona je još, i kao odrasla, prilično bespomoćna i na različite načine traži moći koje će je zaštititi i dati joj izvesnost. Ona plaća cenu za tu pomoć, čineći sebe zavisnom od njih gubi slobodu i usporava proces svog razvoja. Pozajmljuje od njih misao, osećanja, ciljeve, vrednosti – iako živi u iluziji da je ona ta koja misli, oseća i bira.
Puna sloboda i nezavisnost postoje samo kad individuum misli, oseća i odlučuje za sebe. On to može činiti autentično samo kada je postigao produktivno odnošenje prema svetu izvan sebe, što mu omogućava da na njega reaguje autentično. Ovakvo shvatanje slobode i nezavisnosti može se naći u mišljenju radikalnih mistika i Marksa. Najradikalniji među hrišćanskim misticima Majster Ekhart, kaže: “Šta je moj život? Ono što se pokreće iznutra, samo od sebe. Ono što je pokrenuto izvan ne živi.” Ili “… ako čovek odlučuje ili prima nešto izvana, to je pogrešno. Čovek ne bi smeo doživljavati ni smatrati boga kao nešto izvan sebe, nego kao svoju vlastitost, kao ono što je u njemu samom.”
Marks u sličnom duhu, iako neteološkom, kaže: “Jedno biće je za sebe samostalno tek onda kad stoji na vlastitim nogama, a na vlastitim nogama stoji tek onda kad svoje postojanje zahvaljuje samom sebi. Čovek, koji živi od milosti drugog smatra se zavisnim bićem. Ali ja potpuno živim od milosti drugoga, ako mu ne zahvaljujem samo za izdržavanje svog života, nego ako je on još osim toga stvorio moj život, ako je on izvor moga života, a moj život nužno ima takvu osnovu izvan sebe, ako on nije moje vlastito delo”. Ili kao što je Marks negde drugde rekao: “Čovek je nezavisan samo ako potvrđuje svoju individualnost kao totalan čovek u svakom od svojih odnosa prema svetu, gledanju, slušanju, mirisanju, probanju, osećanju, mišljenju, htenju, voljenju – ukratko, ako potvrđuje i ispoljava sve organe svoje individualnosti.” Nezavisnost i sloboda su ostvarenje individualnosti, a ne samo emancipacija od prisile niti samo sloboda u trgovini.
Problem svake individue je upravo pitanje stepena slobode koju je dostigla. Potpuno osvešten, produktivan čovek je slobodan čovek zato što može živeti autentično – on sam je izvor svoga života. (Naravno, to ne znači da je nezavisan čovek izolovan čovek, jer razvoj njegove ličnosti odvija se u procesu odnošenja prema drugima i svetu te zainteresovanosti za njih. Ali takvo odnošenje je potpuno različito od zavisnosti.) Dok problem nezavisnosti kao samoostvarenja vodi Marksa do kritike građanskog društva, Frojd se bavi istim problemom unutar svoje teorije, u okviru Edipovog kompleksa.
Budući da je Frojd verovao kako se mentalno zdravlje može postići prevladavanjem incestuozne fiksiranosti na majku, on je utvrdio da se mentalno zdravlje i zrelost zasnivaju na emancipaciji i nezavisnosti. Ali, kod Frojda taj proces započinje strahom od oca, zbog kastracije, i završava utelovljenjem očevih naredbi i zabrana u sebe (superego). Zato nezavisnost ostaje delimična (to jest, od čovekove majke); zavisnost od oca i društvenih autoriteta nastavlja se kroz superego.
Revolucionarni karakter je onaj koji se identifikuje sa čovečanstvom. On takođe ima duboko “poštovanje prema životu”, da upotrebimo izraz Alberta Švajcera, duboku sklonost i ljubav za život. Istina je da se držimo života a borimo protiv smrti, onoliko koliko smo poput svih drugih životinja. Ali držati se života znači nešto sasvim različito od ljubavi prema životu. To možda postaje još jasnije uzmemo li u obzir činjenicu da postoji tip ličnosti kojeg više privlači smrt, razaranje i raspadanje, nego život. (Hitler je dobar istorijski primer za to.) Ovakav bi se tip karaktera mogao nazvati nekrofilom, da upotrebimo Unamunov izraz iz njegovog snažnog odgovora jednom Frankovom generalu 1936. godine, kojem je omiljeni moto bio “Živela smrt!”.
Neka osoba možda nije svesna da je privlači smrt i razaranje, no to se može zaključiti iz njenih postupaka. Njoj gušenje, poništavanje i razaranje života donosi isto onoliko zadovoljstva koliko osobi koja voli život pruža stvaranje, širenje i razvijanje života. Nekrofilija je istinska perverzija jer, premda je živ, čovek teži uništenju.
Revolucionarni karakter misli i oseća u onom što bismo mogli nazvati “kritičkim raspoloženjem” – u kritičkom ključu, da upotrebimosimbol iz muzike. Latinska izreka De omnibus dubitandum (u sve treba sumnjati) zauzima vrlo značajno mesto u njegovom reagovanju na svet. Ovo kritičko raspoloženje, koje ni po čemu ne nalikuje cinizmu, jedan je uvid u stvarnost, nasuprot fikcijama koje postaju zamena za stvarnost.
Nerevolucionarni karakter naročito je sklon verovanju u ono za šta se izjašnjava većina. Osoba s kritičkim raspoloženjem reagovaće upravo obrnuto. Ona će biti posebno kritična kada čuje mišljenje većine, ono koje kola čaršijom, mišljenje onih koji imaju moć. Naravno, da ima više ljudi koji su pravi hrišćani, kao što tvrde da jesu, ne bi im bilo nimalo teško da održavaju takav stav, jer Isus se zaista kritički odnosio prema prihvaćenim vrednostima. Takvo kritičko raspoloženje imao je i Sokrat. Bilo je to raspoloženje proroka i mnogih ljudi koje na ovaj ili onaj način poštujemo. Tek nakon što su dovoljno vremena mrtvi – pouzdano i dovoljno mrtvi – možemo ih slobodno pohvaliti.
“Kritičko raspoloženje” je raspoloženje u kojem je osoba osetljiva na kliše, ili takozvani “zdrav razum”, onaj zdrav razum koji ponavlja i ponavlja iste gluposti koje imaju smisla samo zato što ih svi ponavljaju. Možda se kritičko raspoloženje o kojem ja govorim ne može lako definisati, ali ako čovek eksperimentiše sa sobom i drugima lako se može otkriti osoba koja ima takvo kritičko raspoloženje i osobu koja ga nema. Koliko miliona ljudi, na primer, veruje da trka u atomskom naoružanju služi miru? To je u suprotnosti s našim celokupnim iskustvom iz prošlosti. Koliko samo ljudi veruje da bi se, ako se oglase sirene, mogli spasiti iako su skloništa sagrađena u velikim metropolama Sjedinjenih Država? Oni znaju da ne bi imali više od petnaest minuta vremena. Čovek može predvideti, iako nije paničar, da bi u tih petnaest minuta bio pregažen ako bi pokušao dopreti do vrata skloništa. Očito, još uvek milioni ljudi veruju da ih ta famozna podzemna skloništa mogu spasiti od bombe jačine 50 ili 100 megatona. Zašto? Zato što nisu kritički raspoloženi. Kad bi to isto ispričali dečaku od 5 godina (obično su deca u tom dobu kritičnija od odraslih), on verovatno ne bi poverovao. Većina je odraslih osoba dovoljno “obrazovana” da ne bude kritički raspoložena, i zato prihvata kao “razumne” one ideje koje su čista glupost.
Uz to što je kritički raspoložen, revolucionarni karakter ima poseban odnos prema moći. On nije sanjar koji ne zna da moć može ubiti, prisiliti i izopačiti. Ali on ima poseban odnos prema moći u drugom smislu. Za njega moć nikada ne postaje sveta, ona nikada ne preuzima ulogu istine ili morala dobrote. To je možda jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji, problem današnjice: naime, odnos osoba prema moći. Nije to pitanje znanja o tome šta je moć. Niti se ne radi o nedostatku realizma – o potcenjivanju uloge i funkcija moći. Pitanje je da li je moć za neku osobu sveta i da li je moć moralno impresionira. Onaj kojeg moć moralno impresionira nikada nije kritički raspoložen i nikada nije revolucionarni karakter.
Revolucionarni karakter je kadar reći “Ne”. Ili, drugačije rečeno, revolucionarni karakter je ličnost koja je kadra biti nepokorna. To je neko za koga nepokornost može biti vrlina. Da bih to objasnio započeću tvrdnnjom koja može zvučati prilično uopšteno: ljudska istorija otpočela je činom nepokoravanja a mogla bi se završiti činom pokoravanja. Šta mislim time reći? Kad kažem da je ljudska istorija otpočela činom nepokoravanja imam na umu jevrejsku i grčku mitologiju. U priči o Adamu i Evi zapovest božija glasi da se sa jednog stabla plodovi ne smeju brati, a čovek – ili, da kažemo celu istinu?, žena – je kadra reći “Ne”. Ona je kadra ne pokoriti se i čak nagovoriti muškarca da učestvuje u njenom nepokoravanju. Kakve su posledice? Čovek je prognan iz raja – to jest, čovek je prognan iz pred-individualne, pred-svesne, pred-istorijske i ako hoćete, pred-ljudske situacije, situacije koja bi se mogla uporediti sa onom u kojoj se nalazi embrio u majčinoj utrobi. Čovek je prognan iz raja i prisiljen da krene putem istorije.
Govoreći jezikom mita, njemu nije dozvoljeno da se vrati. U stvari, on nije kadar vratiti se. Jer, čim se u njemu probudi svest o sebi, čim postane svestan sebe kao izdvojenog iz čovečanstva, iz prirode, čovek se više ne može vratiti u prvobitnu harmoniju koja je postojala pre nego što se njegova svest uopšte pojavila. Tim prvim činom nepokoravanja započinje istorija čoveka, i taj prvi čin nepokoravanja je prvi slobodni čin.
Grci su imali drugačiji simbol, simbol Prometeja. Prometej je ukrao vatru bogovima i počinio zločin, izvršio je čin nepokornosti i tim činom donošenja vatre čovečanstvu započinje ljudska istorija ili ljudska civilizacija.
I Jevreji i Grci su poučavali da je ljudsko nastojanje i ljudska istorija započela jednim činom nepokoravanja.
A zašto ja kažem da bi ljudska istorija mogla da se završi činom nepokoravanja? To na žalost ne govorim mitološki nego realistički. Ako za dve ili tri godine atomski rat uništi pola ljudskog stanovništva i dovede do pravog varvarstva – ili ako dođe do toga za deset godina i eventualno celokupni život na ovom svetu bude uništen – to će se morati pripisati činu pokoravanja. Radi se o pokoravanju ljudi koji pritiskaju dugmad jer im to drugi naređuju i o pokoravanju idejama koje omogućavaju da ovakvo ludilo bude mišljenje.
Nepokoravanje je dijalektički pojam, jer zapravo je svaki čin nepokoravanja jedan čin pokoravanja, i svaki čin pokoravanja je čin nepokoravanja. Šta hoću time da kažem? Svaki čin nepokoravanja je, ukoliko nije prazno buntovništvo, pokoravanje drugom principu. Nisam pokoran idolu jer sam pokoran bogu. Ne pokoravam se Cezaru, jer sam pokoran bogu, ili, ne govoreći teološkim jezikom, jer se pokoravam principima i vrednostima, svojoj savesti. Mogu se ne pokoravati državi jer se pokoravam ljudskim zakonima. I uvek kad sam nečemu pokoran tada se svakako ne pokoravam nečem drugom. Pravo pitanje nije pitanje pokoravanja ili nepokoravanja, nego čemu i kome se pokoravamo ili ne pokoravamo.
Iz ovoga što sam rekao proizilazi da revolucionarni karakter nije, u smislu u kojem ja upotrebljavam tu reč, nužno tip karaktera koji ima svoje mesto samo u politici. Revolucionarni karakter, zaista, postoji u politici, ali takođe i u religiji, umetnosti i filozofiji. Buda, proroci, Isus, Đordano Bruno, Majster Ekart, Galilej, Marks i Engels, Ajnštajn, Švajcer, Rasel – svi su oni revolucionarni karakteri. U stvari, revolucionarni karakter može se naći i kod čoveka koji ne pripada ni jednom od ovih područja; kod čoveka kod kojeg “Da” jeste “Da” i kod kojeg “Ne” jeste “Ne”. On je kadar videti stvarnost, kao što je i mali dečak u bajci Hansa Kristijana Andersena “Carevo novo odelo”. Dečak je video golog cara i ono što je rekao bilo je verno onome što je video.
Možda je u devetnaestom veku bilo lakše prepoznati nepokoravanje, jer je u to doba autoritet u porodičnom životu i u državi bio jako naglašen; bilo je prostora za revolucionarni karakter. Dvadeseti vek je vrlo različito doba. To je vek modernog industrijskog sistema koji stvara čoveka organizacije, sistema goleme birokratije koja insistira na neometanom funkcionisanju onih kojima upravlja – ali više uz pomoć manipulisanja nego silom. Menadžeri te birokratije tvrde da je ovo potčinjavanje njihovim naredbama dobrovoljno i sve nas pokušavaju uveriti, posebno količinom materijalnih zadovoljstava koja nude, da volimo činiti ono što se od nas očekuje da činimo. Čovek organizacije nije taj koji se ne pokorava; on čak ni ne zna da se pokorava. Kako može razmišljati o nepokoravanju kad nije čak ni svestan da je pokoren? On je samo jedan od “momaka”, jedan iz gomile. On je “zdrav”. On misli i radi ono što je “razumno” – čak i ako to ubija njega, njegovu decu i unuke. Stoga je čoveku savremenog birokratskog industrijskog doba mnogo teže biti nepokoran ili razvijati revolucionarni karakter, nego što je to bilo čoveku devetnaestog veka.
Mi živimo u vremenu u kojem se logika platne liste, logika proizvodnje stvari proširila na život ljudskih bića. Ljudska bića su, baš kao i stvari, postala brojevi. Stvari i ljudi postali su količine u procesu proizvodnje.
Da ponovimo: vrlo je teško biti nepokoran ako čovek nije čak ni svestan da se pokorava. Recimo to drugačije. Ko se može ne pokoravati kompjuteru? Kako možemo reći “Ne” filozofiji kojoj je ideal ponašati se poput kompjutera, bez volje, bez osećaja, bez strasti?
Pokoravanje se danas ne prepoznaje kao pokoravanje jer se racionalizuje kao “zdrav razum”, kao stvar prihvatanja objektivnih nužnosti. Ako je nužno jačanje fantastično razornog naoružanja, i na Zapadu i na Istoku, ko bi mogao ne pokoriti se? Ako bi se sve to prikazalo kao čin objektivne nužnosti a ne kao čin ljudske volje, kome bi se dalo reći “Ne”?
Postoji još jedan relevantan aspekt naše savremene situacije. U ovom industrijskom sistemu koji, verujem, postaje sve sličniji u zapadnom i istočnom bloku, individuum se na smrt boji moći velike birokratije, veličine svega – države, industrijske birokratije i sindikalne birokratije. Ne samo da se boji, nego se oseća sasvim malen. Gde je David koji može reći “Ne” Golijatu? Gde je taj mali čovek koji sme reći “Ne” nečemu što je hiljadu puta uvećano po veličini i moći u odnosu na autoritet kakav je bio pre samo pedeset ili sto godina? I individuum je zaplašen i zadovoljan što može prihvatiti autoritet.On prihvata naredbe koje se izriču u ime zdravog razuma i razboritosti, da ne bi osetio da se potčinjava.
Da sumiramo: kad govorim o “revolucionarnom karakteru” mislim ne na biheviorističku već na dinamičku koncepciju. Čovek nije “revolucionar”, u ovom karakterološkom smislu, zato što izriče revolucionarne fraze, ni po tome što učestvuje u revoluciji. Revolucionar, u ovom smislu, je čovek koji se emancipovao od vezanosti za rodnu grudu i krvne veze, od majke i oca, od posebne lojalnosti državi, klasi, rasi, partiji ili religiji. Revolucionarni karakter je humanista utoliko što u sebi oseća čitavo čovečanstvo i ništa ljudsko nije mu strano. On voli i poštuje život. On je skeptik i čovek koji ima vere.
On je skeptik zato što sumnja u ideologije kao u ono što služi za prikrivanje nepoželjne stvarnosti. On je čovek od vere zato što veruje u ono što potencijalno postoji, iako još nije rođeno. On može reći “Ne” i biti nepokoran, upravo zato što može reći “Da” i pokoravati se svojim pravim, vlastitim principima. On nije polusvestan nego potpuno svestan lične i društvene stvarnosti. On je nezavisan; ono što jeste duguje vlastitom naporu; on je slobodan i nikome nije sluga.
Ovaj sažetak mogao bi navesti na pomisao da je ono što sam opisivao mentalno zdravlje i voljnost, a ne pojam revolucionarnog karaktera. To je, uistinu, opis umne, žive, mentalno zdrave osobe. Ja tvrdim da je zdrava osoba u bolesnom svetu, potpuno razvijeno ljudsko biće u osakaćenom svetu, potpuno osveštena osoba u napola razbuđenom svetu – baš revolucionarni karakter. Jednom kad svi budu svesni, proroci i revolucionarni karakteri neće možda više ni postojati – postojaće samo potpuno razvijena ljudska bića.
Naravno, nikada većina ljudi nisu bili revolucionarni karakteri. Ali razlog što više ne živimo u pećinama upravo je to što je uvek bilo dovoljno revolucionarnih karaktera u ljudskoj istoriji da nas izbave iz pećina. Međutim, postoje mnogi drugi koji se pretvaraju da su revolucionari, a u stvari su buntovnici, autoritarci ili politički oportunisti. Verujem da psiholozi imaju važnu funkciju u proučavanju karakteroloških razlika kod raznih tipova političkih ideologa. Ali da bi to učinili kako treba moraju, bojim se, imati neke od kvaliteta koje sam pokušao opisati u ovom eseju: oni sami moraju biti revolucionarni karakteri.
Prevod eseja Eriha Froma (Erich Fromm) pod nazivom “The Revolutionary Character” iz zbornika “The Dogma of Christ and Other Essays on Religion, Psychology and Culture” (1963)
javniservis.me 
Ima li odje Davida, koji bi sa pet bubulja iz PRACKE,
potrefio GOLIJATE-GALIJOTE, Mila, popa Rista, P-Opoziciju, Birokratiju ???
VREDNIJI je jedan dan Davidov, nego CIPANCIJELIVIJEK zivota kao PIZDA, podanika&poslusnika.
Eva je ADAMA zavela da proba zabranjeno voce,
i zajedno sa zmijom i Adamom, napustila RAJ,
i od tog dana nas ZENE I MOCNICI, vode ZEDNE PREKO VODE,
i dok nas vezu i stezu u LANCE, nude nam put do SLOBODE.
Drzim da je vas tekst isprovociran mojim PAMFLETOM ,
pa ga RECIPLILIRAM .
I drzim da ovaj TEXT ne PRIKAZIJE STANJE I ZELJE NJEMACKOG NARODA kao ISPRAVNE TRIDESETIH GODINA kada KAZE:
…………. Godine 1930. većina nemačkog stanovništva, naročito radnici i službenici, bila je protiv nacizma. Bili su na strani demokratije,…..
To je cista laz!
Kao sto je LAZ da je 1918 godine bila VECINA CRNOGORSKOG naroda ili HRVATSKOG SLOVENSKOM BOSANSKOG MAKEDONSKOG itd TADA za NEUJEDINJENJE JUZNIH SLOVENA.
Isto kao LAZ da neko kaze danas da je 90 -ih godina bila VECINA za RAZBIJANJE Jugoslavije itd…
————————————————————————————————-
KOMUNISTIMA pocetkom proslog VIJEKA poslo je za rukom prvo u RUSIJI kasnije u drugim djelovima svijeta te su uspjeli da narodu -MASAMA uceraju u TIKVE IDEOLOSKO nad NACIONALNIM i tako UJEDINILI i JEVREJE I PRAVOSLAVCE KATOLIKE I budiste ,NAZALOST ta IDEOLOGIJA je bila POGRESNA.
U TO VRIJEME kada su KOMUNISTI DOSLI NA VLAST u Rusiji ,komunisti u ostalim zemljama su bili najaci u NjEMACKOJ ali HITLER je uspiji NJIHOVIM -komunistickim METODAMA da ih POBIJEDI i nacionalizam UZGIGAO iznad IDEJE PROLETARIJATA koja je bila jaca od KOMUNISTICKE-ideje ,iako su u pocetku bili MANJINA u odnosu na KOMUNISTE koje je tada PREDVODILA ROZA LUKSEMBURG i kako se zvase onaj ADVOKAT te su ih posle paravojne formacije FRAJKORA kundacima pusaka ubili.
IDEOLOGIJA i hrabrost HITLEROVIH PRISTALICA bila je jaca od KOMUNISTA NJEMACKE toga doba ,oni NACISTI DVATESETIH godina prosloga vijeka su znali otici na organizovane mitinge van MINHENA u manje gradove posred OSINJAKA KOMUNISTICKIH PARTIJA koje su bile dominantne u broju u odnosu na njih :20:100, Komunisti su ih docekivali na ZELJEZNICKE stanice sa SPALIRIMA do mjesta skupa priredjujuci im neku vrstu TOPLOG ZECA HITLER JE ISAO pred njima NIJESU UZMICALI ni kada je dolazilo do tuce.
Akcenat stavljam na IDEOLOGIJU koliko ona moze biti jaka da pokrene i okupi mase za sobom,
U isto vrijeme Hitler se morao boriti za svoje CILJEVE da sacuva JEDINSTVO NJEMACA i sa NJEMACKIM NACIONALISTIMA koji su htjeli da raspacaju NJEMACKU kao DEVEDESETIH sto su KOMUNISTI uradili sa SFRJ .
On je te NACIONALISTE zvao STARI JARCI itd…..
NAZALOST IZ SUKOBA tih TOTALITARNIH REZIMA ko ce pobijediti u to vrijeme pokazalo se da nije DONELO SRECU – NARODU NJEMACKOME ni covecanstvu.
———————————————————————————————————-
Poenta ove PRICE je da HITLER koji je TAKODJE i bio SOCIJALISTA (kurvin sin) ,da bi RADNICKU klasu OBRNUJO kod njega nije mogao KOMUNISTICKOM ideologijom POBIJEDITI ROZU LUKSEMBURG i TADASNJU KOMUNISTICKU PARTIJU NJEMACKE.
Sto znaci “SLOBODNO TRZISTE”, da RUPU na magistralnom putu,
ne smijes ZAKRPIT, bez TENDERA. TANDARE -MANDARE, dok ne unistis hiljade guma i felgi od 200 000 krsa iz Berkovica, da moras drzat 50 000 na ZZZAPOSLJAVANJE, i dovest KINEZE da prave mostove po Beogradu, AUTOPUTEVE PO CGi, i sade LJUTE PAPRIKE U LESKOVAC, da bi BANKARI cackali NOS, i uzeli 10% kamate na INVESTICIJU, da ne naruse NOVI SVJETSKI POREDAK, ne smijes KOMSIJI PUNUT U OKO, kad se UTRUNJI, jer moras DRZAVI I BANKARIMA DUVAT U GOSPODSKU GUZICU, koju ne dizu iz DUBOKIH FOTELJA , ali nam REDOVNO SOLE PAMET, o “SLOBODNOM TRZISTU”, da bi DANSKO MLIJEKO u prahu, koje SUBVENCIJAMA IZ BRISELA izvoze za AFRIKU, da CRNCI I CRNOGORCI POKOLJU KRAVE, i ostanu bez SIRA I MLIJEKA i bez BALJEGA, i kupuju NJEMACKO VJESTACKO DJUBRE.
Milovane-SOCIJALISTO,
kazes:
——-Sto znaci “SLOBODNO TRZISTE”, da RUPU na magistralnom putu,
ne smijes ZAKRPIT, bez TENDERA. TANDARE -MANDARE,….
A ti dobro znas da nije to to.
Vec da je FRI MARKET da na TENDERU koji nije TANDARA MANDARA izaberes NAJBOLJEGA I NAJPOVOLJNIJEGA ne za DZEP onoga koji BIRA onoga koji krpi rupe vec za DZEP nasega BUDZETA.
I onda on KRPI RIPE GODINAMA dok se ne pojavi BOLJI od njega . itd…
SVE PROSTO ko PASULJ!
Od FRANCUSKE REVOLUCIJE i klanja rojalista, preko klanja Romanova u Rusiji, KRISTALNE NOCI U NJEMACKOJ, istrage MUSLIMANA u Sandzaku, za vrijeme DRAZINO I PAVLOVO, docek Seselja u Podgorici, i paljenina Cekovih po Pljevljima sa DPSom, do dana danasnjeg , sve REVOLUCIJE KOLJU PO KUCAMA I JEDU SVOJU DJECU, a jebu nas onih 75% sto ne znaju, dje im je glava a dje guzica,
jer STRAH GUZICI, KALJA OBRAZ CESTO.
Žile, bojim se da ti se priviđaju socijalisti. Ili, makar da na javnomservisu vidiš mnogo više socijalista nego što uopšte ima komentatora ;)
Imaš:
Demokratsku Partiju Socijalista,
Socijaldemokratsku Partiju,
Socijalističku Narodnu Partiju,
a vjerovatno i još neke.
Probaj da im napišeš nešto od ovoga što pišeš ovdje, i potpišeš se imenom i prezimenom. Ostavi im i adresu i broj telefona i čekaj par dana, pa nam prenesi šta si zaključio – jesu li oni više socijalisti ili demokrate?
Ja tipujem iz x u x, da su svi oni socijalisti upravo onoliko koliko su demokrate, a da meč traje ovoliko koliko traje baš zato što sa klupe uskaču svježi “slobodni preduzetnici” i razni naši biznjesmani za jednu, a socijalno tankoćutni NVO sektor za drugu ekipu.
Ima i još jedna kvaka, prava poslastica – nema pravila ko od pomenutih uskače za “socijaliste” a ko za “demokrate”. Zato je godinama iz x u x ;)
Ok.
……….baš zato što sa klupe uskaču svježi “slobodni preduzetnici” i razni naši biznjesmani za jednu, a socijalno tankoćutni NVO sektor za drugu ekipu….
———————————————————————————————-
Ali uglavnom oni DELAJU pod KISOBRANOM SOCIJALIZMA.
Zasto onda nema PARTIJA koje postovani nas komentator NEON predlagao sa KONOTACIJOM koje su “PRIRODNO” protiv SOCIJALIZMA pa neka onda USKACU i sjede u klupe itd…
PRAVI SLOBODNI PREDUZETNIK BIZNISMEN NIKADA ako stvarno ZASTUPA
FRI MARKET nikad nece UCI U TU KOALICIJU ,a POGLEDAJTE,,
UNIJU PREDUZETNIKA CRNE GORE.
Sto je ona ZAPRAVO po meni UNIJA SOCIJALISTA CRNE GORE koja PROMICE dr.PROFESORE koji ZASTIPAJU ovakve stavove , evo samo da kopiram sa ANALITIKE da vidis kako sam REAGOVAO na te “MILIVOJE” na NEKAKVE RADIONICE-DSZ i ONO .
Pa ti DRUZE CALLAO ne moras se slagati sa mojim , FRI ,stavovima.
Slijedi COPI.
ne sporim ti ja to, sve je to tako, nego pitam zašto ne udariš po prikrivenim socijalistima u uniji poslodavaca, preduzetnicima i privrednoj komori, tajkunima koji pomažu kampanje socijalističkih partija?
Drugo, “PRAVI SLOBODNI PREDUZETNIK BIZNISMEN NIKADA ako stvarno ZASTUPA
FRI MARKET nikad nece UCI U TU KOALICIJU” je izraz tvoje vjere i ne mora obavezno da ima veze sa stvarnošću. U praksi biznis uvijek ima politički uticaj – potrebno je samo ohrabriti građane da se bave svojim poslom i glasno zahtijevaju svoj politički uticaj, umjesto da ga kanališu kroz predstavnike lijevo-desnih partija sa zatamnjenim staklima. Recimo, Milovana ne poznajem lično ali mi zvuči da je čovjek u praksi mnogo više libertarijanac od tebe.
…………ne sporim ti ja to, sve je to tako, nego pitam zašto ne udariš po prikrivenim socijalistima u uniji poslodavaca, …
Pa koliko mi je poznato ja sam ih PRVI ofta i na ANALITIKU NAPISAO cuvene recenice da su oni,
UNIJE I PRIVREDNICI SOCIJALISTA,
a sto se tice MILOVANA , haha nemo zajebavati sto bi Ekrem rekao,
PA MILOVAN je PRIKRIVENI KOMUNISTA blje RECI kakvih i na OVOM PORTALU ima kolkio hoces.
SPAVAC!
mislim da žestoko griješiš što se tiče Milovana, ali to će ti on sam reći ako misli da treba.
Koga još smatraš komunistom na portalu, u tolikom broju da ih ima “koliko hoćeš”?
Ili bolje reci za te MOMKE iz UNIJE i PRIVREDNE komore koji se IZDAJU za ZASTITNIKE PREDUZETNIKA i POSLODAVACA ,da su kako ih OPISUJE,
Edvard Grifin ,
MOMCI koji SPAVAJU SA VLADOM itd….
Necu LICITIRATI ,
neki koji VJERIJU U TU IDEOLOGIJU ce se sami JAVITI !
I ja ih kao takve postujem ali ne postojem njihovu ideju ,
a drugi koji su PRIKRIVENI KAPITALISTI kako ti rece a sjede u socijalisticke KLUPE su samo KORUPTIVNI KAPITALISTI kada zagrebes po njihovoj,
SOCIJALISTICKOJ GLAZURI!
A ovo DANSKO MLIJEKO U PRAHU SA SUBVENCIJAMA IZ BRISELA,
sto kolje GOVEDA CRNCIMA I CRNOGORCIMA, i BAYERN DJUBRE UMJESTO DOMACE BALJEGE, da to nije “SLOBODNO TRZISTE”,
ili PRZISTE ZA MUCKOVE BEZ JAJCA,
jebo Milivoje jarca, od svih nas prave MAGARCA,
samo JACI KACI, vedri i oblaci.
Kad das MAJMUNU KALASNJIKOV, ili Crnogorcu TANDARU-MANDARU,
a u ruke Mandusica Vuka, svaka puska bit ce ubojita,
a u nase OPUSTENA KITA, i kod MILA I KOD DUGA TITA.
treba neko nekog u cg da natjera da radi …prisili na red i disciplinu…to se, bez pardona, zove diktatura bio to kapitalizam ili socijalizam…
Ne znam koliko si razgovarao sa ljudima koji su živjeli u “pravim” diktaturama (ne računam SFRJ), ali procenat ljudi koji cijene kundakom utjerani red i disciplinu me uvijek gadno iznenadi.
nisam taj…sfrj nije bila diktatura…bilo kako bilo zec je i dalje u sumi…a birokratiji nema lijeka dok se ne postave svuda kamere kao u velikom bratu…orvel je to dobro skapirao…
…………i BAYERN DJUBRE UMJESTO DOMACE BALJEGE, da to nije “SLOBODNO TRZISTE”,…..
Pa daj nasem poljoprivredniku da ima izbor i da bira izmedju ,DOMACE BALJEGE i BAYERN DJUBRIVA -samo nemoj ga ograniciti da mora imat SERTIFIKAT KOMUNISTICKOG BRISELA dje u njemu kaze STANDARD ne dozvolava jer ne smije PAPRIKA da se DJUBRI domacom BALJEGOM itd…
I onda je on SERTIFIKATOM prinudjen KOJI SU IZDALI EU KOMESARI da trosi BAYERNA.
,
NARAVNO da to nije ,”FRI MARKET” !
POBRKAO si LONCE “MILIVOJE”
Bijo sam stavio NIK -“zivijo Veso Vukotic’
Ali me nijesu tako krstili vec stavili Anonimus ali nema veze!
———————————————————————————
Komentari (2)
|29.04.2013. 14:47:48 Anonimus
Objavljeno: 24.04.2012 u 11:20
Zavod krenuo u projekat zapošljavanja mladih
na sezonskim poslovimaVisina subvencije biće 100 eura mjesečno za mlade koji nemaju radno iskustvo i 80 za one
Zavod za zapošljavanje po drugi put će realizovati projekta zapošljavanja mladih na sezonskim poslovima
za koji će izvdvojiti 300.000 eura.
Koordinator projekta Goran Bubanja kazao je da će se projekat realizovati u periodu od 1. juna do kraja septembra
..Dokumentacija se podnosi biroima rada gdje je sjedište poslodavca, a odkulu o dodjeli subvencije poslodavcima za zapošljavanje mladih na sezonskim poslovima donosi direktor bioa u roku
od pet dana od dana podnošenja zahtjeva”, rekao je Bubanja.
———————————————————————- ——————-
E’ moj Bubanja , RADIONICE i DRZAVNI PROJEKTI su DOKTRINA
SOCIJALISTICKE EKONOMIJE,
ZIVIJO VESO VUKOTIC
00
Odgovor
|29.04.2013. 14:47:57 Anonimus
…………….za zapošljavanje mladih na sezonskim poslovima donosi direktor bioa u roku od pet dana od dana podnošenja zahtjeva”, rekao je Bubanja…….??????????????
KO ?
Covece DONOSI ODLUKU?
Dje tu, FRI MARKET ? Laissez faire ?
———————————————————————- ——————–
Dok nam OVAKVE IDEJE uredjuju NASU PRIVREDU nema BOLJITKA ,
NAPRIJET MINISTAR IVANOVIC!
00
Odgovor
Dodaj komentar
Ovaj dio teksta koje objavila UPCG , je izprovocirao ove komentare!
———————————————————————————————————
Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG) organizuje radionicu “Od ideje do realizacije” koja će biti održana u utorak, 30. aprila sa početkom u 10.00 časova, u hotelu „Crna Gora“ u Podgorici, navodi se u saopštenju dostavljenom Portalu Analitika.
Radionicu će otvoriti generalni sekretar UPCG Suzana Radulović, šef sektora za kreditiranje ZZZCG Goran Bubanja i prodekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Maja Baćović.
——————————————————————————————————–
Je smatram da jedan Dr Profesor sa IDEJAMA koje promovise i podupire kakve jesu ovdje da neko odlucuje za drugoga i trecega su u SUPROTNOSTI sa FRI MARKETOM i ja KAO SLOBODNI POJEDINAC sam REAGOVAO, izgleda kao i na MNOGIM TEKSTOVIMA na PORTAL ANALITIKU ,kada te “JEBU U ZDRAVI MOZAK” da sam nazalost VRLO VRLO USAMLJEN, ali valjda cita neko ko se SLAZE sa mojim STAVOVIMA i pored CALLAO i MILOVANA-VATROGASCA koji jesu PROTIV MENE>
pozzzzzzzzzzzzzz
nije niko protiv tebe, šta ti je? Ja se slažem sa pola tvojih stavova, drugo pola ni ne razumijem ;)
Pa kako ces RAZUMJET,
kad si SOCIJALISTA ?
po čemu sam ja socijalista, Žile? Šta zapravo ti znaš o meni ili bilo kome da bi lijepio naljepnice ovuda?
Zamisli sad situaciju – okrene Milaš dres i počne da fura istinsko slobodno tržište. Privatizuje univerzitet, zdravstvo, fond pio, sve što treba. Da li bi ti glasao za takvog Milaša, iako znaš da je bio komunista, švercer, srbin, crnogorac, evropljanin i mafijaš?
…………po čemu sam ja socijalista, Žile? Šta zapravo ti znaš o meni ili bilo kome da bi lijepio naljepnice ovuda?…..
Postovani , Callao y Arenales ,
Po PRICI i LICNIM TVOJIM KOMENTARIMA iz PROSLE GODINE.
Ako to vise NIJESI ,red bi bilo da mi se ZAHVALIS sto vise nijesi te sam POZITIVNO utica na TEBE da PRELOMIS.
Nije SRAMOTA PRIZNATI , veca je SRAMOTA biti TVRDOGLAV.
Ne lijepim ETIKETE samo AKCENTIRAM komentatore koji su se do sada u nasem RADU na ovom CIJENJENOM portalu tako sami DEKLARISALI i PREPOZNAVALI a kao VELJESRBI a kao VELJECRNOGORCI a kao MINARHISTi a kao PARTIZANI i CETNICI itd…
SVAKO NEK NOSI svoj SAMAR ,
Jeli tako MILOVANE ,mnogo odjen i neznaju sto je SAMAR.
Prošlih godina sam živio u zemljama od kojih su Fridmanovi đaci napravili pičvajz kakav ne bih volio da vidim u Crnoj Gori. Onda sam došao u Crnu Goru i vidio da Vukotićevi đaci prave pičvajz kakav ne bih volio da zadesi Čileance i Argentince. I onda sam se malo pogubio ideološki – ko je ko i tako to ;)
Ti si pominjao poštovanog premijera Lukšića i očekivao velike stvari od njega, a posle ja ispadam socijalista :)
TENDER, TANDARA MANDARA U NASIM RUKAMA.
Nema SLOBODNOG TRZISTA,
ako Danac dobije jedan euro SUBVENCIJE, Poljak jednu cetvrtinu EURA, a Crnogorac goli qurac, sve POD BRISELSKOM DIRIGENTSKOM PALICOM.
Na svaku IDEOLOGIJU gledam sa PREZIROM,
ako nije SOCIJALNO ODGOVORNA,
obaveza svake CIVILIZOVANE DRUSTVENE ZAJEDNICE je:
Da brine o POSLOVNOM AMBIJENTU,
da stvara DODATNU VRIJEDNOST, ali i da brine o SKOLSTVU, ZDRAVLJU I SOCIJALNOJ ZASTITI UGROZENIH SLOJEVA.
DRZAVA PO ARISTOTELU,
DJE MALO NJIH IMA PREVISE,
A MANJE ONIH KOJI IMAJU PREMALO.
To mozete krstit KOMUNIZMOM, SOCIJALIZMOM, SKANDINAVIZMOM, mene ne smetaju ZIVCANE ETIKETE, ali sam PRISTALICA,
POSLOVNOG AMBIJENTA , BEZ UPLITANJA DRZAVE I NJIHOVIH PRLJAVIH RUKU,
BEZ POVLASCENIH I MONOPOLA, DA SVE VRSTE VLASNISTVA, POSLUJU PO ISTIM PRAVILIMA IGRE, PA KO BOLJE, SIROKO MU POLJE, SA MINIMUMOM BIROKRATSKIH PREPREKA, to nazovite ANARHIJA ILI LIBERALNI AMBIJENT.
Komunizam je mrtav. Kapitalizam zabija zadnji cavao u sanduk ove trajuce civilizacije.
What is next?
Kapitalizam je drobilica koja zarad profita nemilosrdno melje sirovine, ljude i prirodu.
Комунизам није мртав док је ДПССДП!
RIM SE NIJE IZGRADIO ZA JEDAN DAN,
od 360 000 kompanija u DKu, 66 000 su u vlasnistvu familija dje deseta ili peta GENERACIJA, nastavlja uspjesno vodjene kompanije i usavrsavanju tehnologije uz stednju radne snage i energije.
Nase TIKVE BEZ KORIJENA I PRAZNE TIKVE BEZ ZNANJA I TEHNOLOGIJE, BEZ TRADICIJE I BEZ MORALA I ETIKE, koji bi rodjenoga brata zajebali u koje niko nema POVJERENJA, ne mogu konkurisat na slobodnom trzistu, koje nije SLOBODNO, nego pod kisobranom nacijonalnim i jevropskim.
Kompanije se grade VJEKOVIMA, ne nicu kao pecurke poslije kise,
a u Danskoj ima bar 50 kompanija sa veci´m prometom od BNPa CGe..
Nema toga drustvenog uredjena, koje ce od QURVINIH SINOVA I PREVARANATA napravit BIZNISMENA ODGOVORNOG PREMA VLASNICIMA KAPITALA I PREMA DRZAVI I PREMA ZAPOSLJENIMA.
Mi smo USPJELI, da sjebemo MONARHIJU, ANARHIJU , KOMUNIZAM, FASIZAM I NEOLIBERALIZAM, MI SVE PRILAGODIMO SEXUALNIM POTREBAMA REVIZORA I MOCNIKA, OD A DO SC.
ZIVCEVI VLAZNI SNOVI , su realni za neki drugi POSLOVNI AMBIJENT,
ali ne BALJKANSKI,
jer se kod nas SVE GRBO RADJA, i samo PRAVO AMBIJET DALEKO OD BALJKANA MOZE DA ISPRAVI, JER MEDITERANSKO SUNCE UNISTAVA MORAL&ETIKU U POSLOVNOM SVIJETU.
Ne moze biti zdrave srecne ljucke zajenice ako svi clanovi zajednice ne posjeduju po dio ukupnog kapitala i ne ucestvuju u pravednoj podjeli dohodka. Za to treba skolovati clanove zajednice da uce, rade i postaju korisni ucesnici u proizvodnji dobara. To nas vraca na potrebu ravnopravnog postenog startovanja. Stvarati po nekoiko generacija zapostavljenih drustvenih grupa koji su projektovanim i planiranim siromasenjem prikovani za drustveno dno po nekoliko generacija ne lici na pravednu zajednicu.
kasno je majstore, kasno…bio jednom jedan socijalizam u jednoj drzavi srecnih ljudi koja se zvala sfrj…
Socijal-demokratija.
DPSDP jednako komunizam??!?!? Ja ne znam, pa ljudi dajte neki kratki test inteligencije pri postavljanju komentara, zaboli me mozak od ovakvih idiotskih izjava.
Postovani Gligor ,
ta koalicija i te kako GAJI i NJEGUJE
KOMUNISTICKE “VRIJEDNOSTI “-METODE , obicaje ,kulturu itd…
Tako da ne treba neka PREVELIKA INTELIGENCIJA a da bi se to SHVATILO.
To se vidi iz AVIJONA,
Ada STA je SKOPAC iz PLJEVALJA -SNIMAK , MASAN ?? itd…
Nego cisti bruseni prefinjeni -KOMUNIZAM u najboljem svom liku i dijelu!
korupcija je dobrodosla u neoliberalnom kapitalizmu zar ne?…pomaze ubrzanju obrta kapitala a uglavnom je neuhvatljiva pravosudnim organima…zivac, ti nemas pojma sto je socijalizam i to je jedna od konstanti ovog portala…
Dobro !
Milovan Vukov Jankovic kaže:
“DA SVE VRSTE VLASNISTVA, POSLUJU PO ISTIM PRAVILIMA IGRE”
I to je to.
Bez ideološke zatucanosti možda bismo sagledali procese i agende učesnika u njima.
Socijalistička agenda je davanje prednosti državnoj, liberalna privatnoj svojini. I to bi bila fer politička borba u prosječnoj demokratskoj zemlji.
Sa druge strane, domaći kvazisocijalista bi dao privilegije državnoj svojini (po cijenu da su državna preduzeća stalno u gubitku ali se kupuje “socijalni mir”, što je top-down korupcija). Domaći kvaziliberal bi rasprodao (u našem slučaju poklonio kumovima i tajkunima) sve što je u državnom vlasništvu i onemogućio državnu intervenciju, u zamjenu za razne vrste podrške (što je botom-up korupcija). Ni u jednom ni u drugom slučaju nema nikakve odgovornosti. Sistem u Crnoj Gori funkcioniše na ovaj način, a vi ga zovite kako hoćete.
Žile, šta je prioritet – “pravedna raspodjela sreće” ili “individualna potraga za srećom”?. Čini mi se da svi vole i Pravdu i Slobodu (i Jagnjetinu ili Koka-Kolu :) ali malo ko pominje ličnu odgovornost.
naravno, ona “fer politička borba u prosječnoj demokratskoj zemlji” iz prvog pasusa je lekcija iz XX vijeka koju nismo naučili, a novo gradivo se nagomilalo, kao i krediti.
U LIBERTARIJANSKOJ -doktrini je , ………..”.. ali malo ko pominje ličnu odgovornost..”..
1.)ODGOVORNOST – slobodnog pojedinca je pod FOKISOM JAKIH SLOBODNIH INNSTIDUCIJA od strane “DRZAVE”!
Dale kazes.,
…”Domaći kvaziliberal bi rasprodao (u našem slučaju poklonio kumovima i tajkunima) sve što je u državnom vlasništvu i onemogućio državnu intervenciju, u zamjenu za razne vrste podrške (što je botom-up korupcija)…”..
LIBERTARIJANIZAM ne bi poklanjao DRZAVNU imovinu nego bi je PRODAO na TENDER koje NADGLEDAJU SLOBODNE-INSTITUCIJE.
Tako tu vise nebi se DRZAVA mijesaa da SPASAVA <razne KOMBINATE itd…..
———————————————————————————————————-
Libertarijanizam kao IDEOLOGIJA je vrlo JASAN ,
a isto tako je JASNO koje GRUPE i koji INTERENIM LOBIMA on NE ODGOVARA,
POCNITE od AMERIKE i OPERACIJA koje kostaju po STOTINIE i vise hliljada eura itd….
Od raznih SOCIJALISTICKIH SERTIFIKATA koje imamo POSRED EVROPE itd….
NARAVNO OBICAN COVJEK ove FINESE ne moze da PRIMIJETI ,
ali TI CALLAO MILOVAN i drugi koji se VRLO TVRDOGLAVO OPIRU IDEJI LIBERTARIJANIZMA da se primi u CRNOJ Gori trebali bi da PRIMECUJETE ,
AKO nijeste i vi DIO OVIH INTERESNIH GRUPA koje spomenuh.
Žile, “vrlo tvrdoglavo opiranje ideji” je malo pretjerana kvalifikacija, al nije strašna.
Ja ti od početka postavljam pitanje o tome ko (personalno) bi tu ideju zastupao i sprovodio u CG. Ranije si mi pominjao “poštovanog Lukšića”, “uvaženog Vukotića” itd. sa jedne, a pokojnog Hajeka, Fridmana i Tačericu sa druge strane.
Dakle, ili ćeš (umjesto “uvaženih” klovnova) naći poštene žive Crnogorce koji su spremni da javno (i svojim primjerom) zastupaju libertarijanizam, ili moraš da dižeš one druge iz mrtvih. Ne znam šta je teže :)
E, da – i na kraju socijalistima zoveš ljude koji imaju svoj biznis i ne češu se o državu ni u kom trenutku, za razliku od “poštovanog Vukotića” :)
Postovani Callao,
pa moje TVDOGLAVO pisanje po PRTALU ANALITIKE i OVDJE JE;
da ISPROVOCIRAM tvoje pitanje ,
……..postavljam pitanje o tome ko (personalno) bi tu ideju zastupao i sprovodio u CG……
i NADJE se NEKO sa KVALIFIKACIJAMA sa VRUJEDNIM OMOTIMA ,
(Dr.Profesor) itd…. koji bi sakpuio tu IDEJU u neki SINGULARITET i KRENULI zajedno u “BITKU” sa SOCIJALISTIMA sa VRLO JASNIM CILJEM dje se dobro zna ko je snama a ne kako kaze PROFESOR ZEC … ovde je OLIGARHIJA ,ne zna se ni ko je komunista ni ANTIKOMUNISTA svi su uvezeni itd….
Mora biti sve na cistac da RAZDVOJIMO ,
KO je SOCIJALISTA neka ga u tu i tu u produzetku imena SOCIJALISTICKU stranku ,objasniti GRADJANIMA za st se SOCIJALISTI zalazu pa ako im ne odgovara DPS ili SDP neka biraju TRECE SOCIJALISTE SNP itd…
ali da im je jasna IDEOLOGIJA-OPCIJA itd…
Ali ,
ako BUDETE OKLIJEVALI ,
nace se onda kada vide da je UGROZENI njihov DEMOKRATSKI SOCIJALIZAM oni odrece se njega kao sto su se ODREKLI MILOSEVICEVOG SOCIJALIZMA i uraditi ovo sto ja kazem i sve vas ZEDNE OPET PREKO VODE prevesti .
Ako moje LIBERTARIJANSKO uho bude culo da su se DEKLARISU cisto po tom PITANJU ,eto mene snjima.
A ja vjerujem da ta HIPOTETICKA opcija moze DOCI i to iz KRILA DPS koji se SUPROSTAVLJA KRIVOKAPICU.,
ZNACI PRELAZAK NA CISTI KAPITALIZAM .
Doce do toga i tako ce oni OPET POKUPIT MANJINE SNJIMA jer kroz LIBERTARIJANIZAM ” manjinama” su vrata za njega sirom OTVORENA.
MISLI TE O TOME!
LJUDI ,
trebamo PRICATI da ZELIMO POPRAVLJATI KAPITALIZAM, koji ce PRUZATI SVIMA JEDNAKE SANSE i na PROTESTIMA ( ako ih bude)? ,
izlaziti s TAKVIM PAROLAMA.
A ne tamo pricati o JEDNAKOSTI -solidarnosti i TANDARA MANDARA .
ako se ucesnici tendera ne mogu dogovoriti sa drzavnim cinovnicima onda se dogovore izmedju sebe…u slucaju x-coma ,recimo, pobjednik na tenderu je mogao potkupiti ostale ucesnike da idu nizom cijenom ponude itd…postenje i biznis nisu braca…
evo vam slikovito prikazana jednakost šansi u kapitalizmu. samo su neki jednakiji od drugih.
Momak ,
evo tebe PRIKAZA da se upoznas za sta se i za kakav KAPITALIZAM <
LIBERTARIJANCI ZALAZU!
VRLO JE JASAN na NASKI-JEZIK,
Neki od temeljnih principa koje zastupaju klasični liberali, ili ako baš insistirate, neoliberali su sljedeći:
1. Minimalna država
Neoliberali su zagovornici minimalne države "noćobdije" čija je uloga da ograniči ljudsko ponašanje i tako sprijeći pojedince da narušavaju prava i slobode drugih. Država je samo zaštitno tijelo čija je osnovna uloga da obezbijedi okvir mira i društvenog reda u kome će građani živjeti načinom koji smatraju najboljim. Služeći se Lockeovom čuvenom izrekom, država radi kao noćni čuvar čije službe djeluju samo kad je ugrožen poredak. Zbog toga minimalna država, ima tri osnovne funkcije. Prije svega, postoji radi održavanja unutrašnjeg reda. Drugo, obezbjeđuje poštovanje ugovora, odnosno dobrovoljnih sporazuma koje su sklopili građani i, treće, pruža zaštitu od napada spolja. Stoga je institucijalni aparat minimalne države ograničen na policijske snage, sudstvo i neki oblik vojske. Privredne, socijalne, kuturne, moralne i druge odgovornosti pripadaju pojedincu, odnosno one su sastavni dio civilnog društva.
Koliko ovakvih država u svijetu poznajete?
2. Državna fiskalna disciplina
Države ne bi trebale pretjerano zaduživati svoje građane i juriti budžetske deficite jer oni s vremenom vode u inflaciju i smanjenje produktivnosti.
Koliko se ovo načelo primjenjuje u praksi prosudite na osnovu sljedećih podataka- javni dug SAD-a iznosi 95% BDP-a, Portugala 93%, Velike Britanije 75%, Grčke 142%, Italije 119%, Japana 220%, Njemačke 84%, Francuske 82%, Bosne i Hercegovine 39%, Hrvatske 58%, Srbije 40%.
3. Mali porezi
Neoliberali su pobornici vrlo malih, simboličnih poreza koji će biti dostatni za finansiranje minimalne države. Što je veća država, njena administracija i njena javna potrošnja, time je i potreba za porezima veća. Osim što su protivnici velikih poreza, neoliberali se protive i progresivnom oporezivanju, jer smatraju da je od nasilnog uzimanja novca građana, još nemoralnije kažnjavanje uspješnijih i sposobnih pojedinaca društva većim poreznim stopama. Većina država razvijenog svijeta primjenjuje progresivni porezni sistem, u SAD-u, koje se neopravdano smatraju prijestolnicom neoliberalizma, porez na dohodak se kreće 0-35%, a u Švedskoj se porez na dohodak penje čak i do 59%. U većini država Evropske Unije porezi na dohodak su veći od 30%.
4. Privatizacija državnih firmi
Ovo je jedan od rijetkih neoliberalnih principa koja je zaista i primjenjen u većini država, ali ne zbog slijepog slijeđenja neoliberalne ekonomske doktrine, nego prosto zbog činjenice da se javno vlasništvo u privredi nebrojeno puta pokazalo pogubnim. U suprotnom ne bi propao Sovjetski savez.
5. Deregulacija
Neoliberali se zalažu za potpunu deregulaciju tržišta vjerujući da je tržište u stanju da se samo regulira i da mu nisu potrebne nikakve dodatne državne intervencije i regulacije, te da su kupci ti koji trebaju odlučivati šta je kvalitetno za njih i koje će proizvode konzumirati. Kao najbolji primjer sušte suprotnosti od ovog načela možemo uzeti EU sa njenim silnim blesavim propisima, poput toga kojih dimenzija moraju biti banana ili jaje da bi se mogli plasirati na EU tržište, a da biste uopće i mogli prodati neki proizvod neophodno je dobijanje određenih certifikata. Neoliberalno? I ne baš?
6. Mala javna potrošnja
Neoliberali se zalažu za minimalnu javnu potrošnju, koja bi trebala iznositi svega nekoliko procenata BDP-a. Ali neka govore ponovo podaci. Javna potrošnja u SAD-u iznosi 39% BDP-a, Njemačkoj 44%, Italiji 49%, Švedskoj 53%, Danskoj 52%, Francuskoj 53%, Grčkoj 47%, Velikoj Britaniji 47%, Bosni i Hercegovini 50%, Hrvatskoj 41%, Srbiji 44%.
7. Nemiješanje države u ekonomiju
Jedno od temeljnih načela neoliberalizma je nemiješanje države u ekonomske tokove i procese, neoliberali vjeruju da je tržište u stanju da se samo regulira i da svaki vid državne intervencije dugoročno dovodi samo do slabljenja ekonomije i smanjenja slobode pojedinca. Nakon New Deala, nedavno spašavanje propalih firmi i banaka gubitaša, novcem poreskih obveznika, bilo je brutalno kršenje ovog osnovnog načela ekonomskog liberalizma i zapravo potez koji je daleko bliži socijalističkom vođenju privrede.
Zato, sljedeći put kada čujete da živimo u brutalnom, surovom, divljem, nehumanom neoliberalnom kapitalizmu razmislite koliko to ima dodira sa realnošću i odlučite kome ćete vjerovati: televizoru i raznim socijalističkim i nacional-socijalističkim aktivistima i kvazi intelektualcima, ili pak svom zdravom razumu.
TAKO DA ta SLIKA koji ti POTURAS NEOLIBERALNOM kapitalizmu VISE SLICI DOMACEM SOCIJALIZNU ovom nasem ,
"MONTE DISTANU"
pitanje svih pitanja ovih dana je da li kap moze da pravi pare ili ne…odnosno da li je produzavanjem proizvodnje u kap-u za cg ekonomiju veca dara nego mjera…ako nemas odgovor na ovo pitanje ili makar svoj stav mozes lijepo da se pokupis sa portala i da ne oduzimas drugima vrijeme i paznju…tri, cetiri sad…da ili ne?…
OKP, ako već hoćeš da budeš strog prema Žiletu, budi i prema sebi – KAP je samo jedna od pelena u koju se ona tvoja beba usrala ;)
Kombinat ako nece niko da kupi ,TREBA UGASIT,
I a ne da ga GRADJANI SPASAVAJU.
To sto kaze Damjanovic da treba 400.MILIJONA da se ugasi to on kaze da bi drza vodu DPS i tako stavlja kocnicu SRAM GA BILO,
trce ovi SNP u zagrljaj KOALICIJI sa DPS koju mozda RANKO NAPUSTA i pravi koaliciju sa LEKICEM sada se igraju STRASNE igre SOCIJALISTA nazalost nas nema nidje/
callao, salio sam se malo sa strogocom…stalno slusamo na ovom portalu sto ne treba umjesto sto treba…ne treba ovo, ne treba ono…a sto treba? -tajac…zasto je baba pusila u krevetu umjesto da se zovu vatrogasci i gasi pozar?!…i ti isto tako…callao, zbog nekog razloga ti ne podrzavas cg kao nezavisnu drzavu…ali to ne pravi hljeba…ja bih volio da tog kap-a nikada nije bilo i glasao bih da se ugasi…ali, postoji jedno ali…ako imamo rudu, struju i radnu snagu zasto kap ne moze da pravi pare?…
………..ako imamo rudu, struju i radnu snagu zasto kap ne moze da pravi pare?…
– Zbog STRUJE. !
Koju nece VLASNIK da PLACA jer mu ULAZI U PROFIT i VODI GA U GUBITAK.
To je jedini RAZLOG po meni ,kada su je GRADJANI placali moglo je kada su je PLACALI BRKOVICU u VIDU RESTRIKCIJE i po 12. sati ,
a SOCIJALISTI JE prodavali da bi BRKOVIC i VIDLJIVA RUKA uradili BALANSIRANJE pa to tada izvodili VIDLJIVOM RUKOM koja vam je bila PREDOCI ,
ali vi ZBOG vaseg SOCIJALIZMA u TIKVE VASE koji vam ORGANIZAM RAZARA ne vidite nista.
okreni konacno plocu kaže:
“callao, zbog nekog razloga ti ne podrzavas cg kao nezavisnu drzavu…ali to ne pravi hljeba”
okreni konačno rečenicu – prvo ide hljeb pa nezavisna država.
Uglavnom ne podržavam ništa što treba vještački održavati iz mog džepa, a naročito ne države kojima nijedna institucija ne funkcioniše.
Izvini ali patriotizam mi je ostao u drugim pantalonama. Onim kratkim :))
Callao kaze:
…okreni konačno rečenicu – prvo ide hljeb pa nezavisna država….
I sa tim STAVOM ,
ZAVREDJUJE moju PODRSKU!
ps.
NARAVNO ,
ali OKP – njemu je haha DRZAVA ispred PORODICE!
Naravno podrazumijeva se TUDJIH PORODICA da budem JASNIJI.
STO je KARAKTERISTIKA -SOCOJALISTA!
ponudi prvo callao, alternativu pa kazi hop…ne budi kao djevojka koja bi ali da joj se ne zna…ili ne poznaje…zaboravio si pantalone a izasao u svijet…a to su ti jedine…nemoj samo da na kraju otkrijemo da su razlozi zasto ne podrzavas crnogorsku nezavisnost nacionalne prirode…
–nemoj samo da na kraju otkrijemo da su razlozi zasto ne podrzavas crnogorsku nezavisnost nacionalne prirode…
Pa covjece ,
njegova slobodna volja je koga ce on i STO ce podrzati.
Pa valjda postovani CALLAO zna koji je IZBOR za njega najbolji da mu ne govorimo ja i ti,
Ne callao nije to dobro za tebe ovako je bolje za tebe.
Ikakve veze ima ‘nacionalna’ priroda sa izborob sto je bolje za njega ,
O'Boze.
ps.
Ja kao istocno pravoslavac ne interesuje me da li ce NEKO kad je u pitanju moj izbor podrzati iz druge “nacionalne haha prirode” moga KRALJA ili nece ,
On ako vidi svoje interese OCE ako ne vidi NECE i tu je BOGASTVO ,LIBERTARIJANSKE PRIRODE!
okreni konacno plocu kaže:
“nemoj samo da na kraju otkrijemo da su razlozi zasto ne podrzavas crnogorsku nezavisnost nacionalne prirode…”
da MI na kraju OTKRIJEMO!!!
I evo ga, ponovo proviruje policajac :))
Okreći ploču koliko hoćeš, iz te tvoje kutije se vrlo teško izlazi. Ostaj mi zdravo i dobro, i ti i svaka država koju takvi brane.
Žile, tebi svaka čast – i kad se ne slažemo, ne pokušavamo da se nacional-politički isleđujemo. Ako će tvoj libertarijanizam prestati da proizvodi ovakve poštologe i perjanike a počne da proizvodi frižidere, tvoj sam drug za vazda.
A i ako neće, isto si mi drug :))
Pozdrav DRUZE i ti meni isto.
zivac, svakako da mi je porodica ispred svih drzava ovog svijeta…i ne smetaju mi uopste neciji nacionalni razlozi za ili protiv drzave…taman posla…samo daju potpuno drugaciji predznak njegovoj dosadasnjoj debati…za mene cisto gubljenje vremena i energije…
eto, nemanje stava je odma etiketa nekome da proviruje kao policajac…ne smeta mi callao, cak ako izadjes i bez gaca medju ljude…ili neljude svejedno…
Ma nije meni problem bez gaća po svijetu, svako je manje-više upoznat s osnovama anatomije. Ali ne znam kako ćeš ti nastaviti da komentarišeš bez građanske maske, koja je pala kad si usred ekonomske rasprave potegao “nacionalnu prirodu” mog skepticizma.
Da ste je branili od Deripaske, Manka i Brkovića jednako uporno kao što je ti braniš od mene, možda bi nešto i ostalo od nje.
eto sto cu ja sad kada mi je pala gradjanska maska ,kako si to callao vispreno primijetio…procitaj jos nekoliko puta to iz cega si me razotkrio…mozda ti upale lampice jos jednom…zaista, kakve ja stvarne prirode tvoj skepticizam?…predji konacno na nesto konstruktivno po cijenu i da promasis…
Libertatrtizam znaci kad pomuzesh drzavu odbacish je da ti nebi uzimala taksu. Organizovana pravna drzava je fundament na kome raste uspjesan biznis.
Da nije USA vojnog prisustva u Aziji moj Q bi McDonald u vukojebinama Azije potrajao duze od hednog dana.
USA armija je tjelohranitelj krupnih kapitalista koji iznose biznise u siromasne zemlje da bi izbjegli placanje poreza i imali jeftinu radnu snagu i jeftine sirovine. U tom debelom kapitalistickom sloju se radja se robovlasnicka ideja zvana libertrtanizam. To treba pred radnicki sud i…gotovo.
dakako…
….Libertatrtizam znaci kad pomuzesh drzavu odbacish je da ti nebi uzimala taksu.
—————————————————————————————–..
LIBERTARIJANIZAM znaci ,kad (“DRZAVNE “-SOCIJALISTICKE TAJKUNE) odbacis da ti nebi uzimali TAXE za spas NJIHOVOG PROPALOG BIZNISA!
Libertrtanizam u USA je pokushaj revitalizacije robovlasnishtva.
Pa kad si već tamo, zašto ne držiš neke robove kad te je već zapalo? :)
Ovaj SNEPOVAC ,-Damjanovic
kako ih zove onaj SKOPAC iz Pljevalja ,
njegovom pricom narusava i to debelo
NEOLIBERALNU TACKU 7.
Kada je prica o STATUSU KOMBINATA u pitanju.
Koja kaze:
7. Nemiješanje države u ekonomiju
Jedno od temeljnih načela neoliberalizma je nemiješanje države u ekonomske tokove i procese, neoliberali vjeruju da je tržište u stanju da se samo regulira i da svaki vid državne intervencije dugoročno dovodi samo do slabljenja ekonomije i smanjenja slobode pojedinca. Nakon New Deala, nedavno spašavanje propalih firmi i banaka gubitaša, novcem poreskih obveznika, bilo je brutalno kršenje ovog osnovnog načela ekonomskog liberalizma i zapravo potez koji je daleko bliži socijalističkom vođenju privrede.
Zato, sljedeći put kada čujete da živimo u brutalnom, surovom, divljem, nehumanom neoliberalnom kapitalizmu razmislite koliko to ima dodira sa realnošću i odlučite kome ćete vjerovati: televizoru i raznim socijalističkim i nacional-socijalističkim aktivistima i kvazi intelektualcima, ili pak svom zdravom razumu.
kako da ne, i minimalna drzava united states…mogu da zamislim taj haos…svjetskih razmjera…