Da dam doprinos ili dodatno zamutim postizborna desavanja.
Zivim u kvartu u kojem zivi potpredsjednik vlade, barem pet sest bivsih i sadasnjih ministara, x poslanika uglavnom vladajucih, hrpa rukovodilaca ovoga i onoga, nesto opasnih biznismena. Pod kvartom ovdje podrazumjevam zonu koja pokriva 4 biracka mjesta. Kada pomenuta gospoda setaju jasna je “aura” oko njih odnosno “podrska” koju uzivaju i naglasena ljubaznost prema istima. U kvartu je za referendum bila velika podjela. Jedan aktivista bloka za zajednicku drzavu mi je nedavno rekao da se tada 70% ljudi javno izjasnjavalo i ucestvovalo u aktivnostima dok je danas po prici istoga taj broj pao na 20-30% ljudi.Ostali mudro cute. Na 4 biracka mjesta tada je blok za nezavisnost dobio 200 glasova ekstra, na posljednjim republicnim izborima lista DPS je imala vise za 80 glasova od DF+Poz+SNP. Rezultat na predsjednickim izborima je bio 20 vise za Lekica. Dakle tiha vecina je glasala za Lekica. Izlasnost je bila manja za oko 40 vazecih glasova.
Dan izbora u kvartu je do kasno bio veoma miran. “Aktivista” koji se skupljaju u kafani ispod mog stana nije bilo! U mom kvartu to su sve zaposleni u MUP-u i ANB-u koji sire svoje spiskove i vrte telefone dolaze i odlaze iz pomenute kafane do kasnih popodnevnih casova. To sto ih nije bilo to ne znaci da nisu istu rabotu radili vec su se samo preselili na neko manje vidljivo mjesto vrlo vjerovatno pod pritiskom afere “Snimak”. Spiskove su inace preuzeli uredno u subotu dan prije izbora u OO DPS-a u prisustvu lokalnih glavesina. Oko pet popodne nastupila je frtutma i voznja autima. Ulica je bila kao da je 8 i po radni dan a ne vjetrovito nedjeljno kasno popodne. Sto vele pametan siguran glas ne izlazi na izbore vec ceka da ga voze. Noc je bila premirna nije bilo zive duse na ulici a svijetla po zgradama su ukazivala da su ljudi ostali do kasno na ulici. Tri su utiska koja se mogu iscijediti iz ljudi: 1. da je Ranko uradio ovo ili ono; 2. da je DF izgubio i da pokusava da ulovi u mutnom; 3. da su ljudi nezadovoljni. Ovo trece se saopstava prilicno glasno po prvi put poslije dugo dugo vremena.
Sada se cuju pozivi za proteste a najvise bih rekao od strane tzv. “bojkotasa” i srpskih lista (sisa) i slicnih krugova. Da bih malo osvijetlio sanse da se lako uspije na protestima poceo bih sa opisom proslogodisnjih i prethodnih protesta. Sindikalni protesti na kojima sam jednom ucestvovao su bili relativno slabo posjeceni. Jedno 1000-1500 ljudi. Iz kvarta je bilo nas trojica (neka sam i nekoga preskocio). Setnja neka muzika trte vrte. Poslije sindikati potpisase onaj sporazum kojim je sustinski suspendovan kolektivni ugovor te ja tada stavih tacku na sindikat. Kasnije su bili studentski protesti. Bilo je jedno 5000 studenata. Velika energija, novi pristup, zurka, bez politike. Migo i DB su ovo razbili dok si rekao keks. Zatim je upala Vanja i kompanija. Nisam prisustvovao ali bih rekao da je energije bilo na prvom skupu. Vanja je digla ljestvicu na 2.50 sto nije mogla da preskoci. Kako je proslo par skupova protest se sam po sebi ugasio. Rezultlati nisu tako neopipljivi. Luksic je diskreditovan i uz potrebu da Milocer I se vrati iz “sijenke”. Pravnim postupkom MANS je dokazao da su famozni racuni za struju nelegalni odnosno da se obracunavaju palijativno. Problem je po svemu sudeci bio u rezoluciji. Sa racuna za struju se preslo na vladu bez medjukoraka. A i pravna pobjeda na racunima za struju ocigledno ne radja pravne posljedice. Ovo ukazuje na penetraciju nekih politicki direktno nevidljivih snaga jer kao sto znamo u Bugarskoj pade vlada zbog struje a kod nas je jedva natrunila oko odnosno ne smije se. Nema bastadura.
Sto je po mom misljenju za cinjeti opoziciji u ovakvoj situaciji.
1. Iscrpiti pravni sistem u izbornom zakonodavtsvu. To nece produkovati nista ali c vjerovatno oslikati stanje pravnog sistema i kako Jelko Kacin i ostali apologeti i lobisti vele “zavrsiti u institucijama”.
2. Postoji paralelni pravni proces a to je osporavanje odluka drzavnih organa za vodjenje izborne evidencije. Postoji vec jedna presuda vezana za biracki spisak u Baru a toga bi moglo da bude veoma mnogo odnosno vjerovatno bi to moglo u najmanjem slucaju da bude tuzbe po upravnom postupku za brisanje i dodavanje oko 20000 biraca a mozda i znatno vise. Ovo ne moze da stvori direktne pravne posljedice po izborni proces ali stvara prostor za tuzbe sve do suda za ljudska prava a sam proces bi na kraju mogao da stvori finansijski efekat po ostecene gradjane.
3. Protesti zasto ne. Svaki korak u pravnim procesima za koje se moze sumnjiciti ono sto se naziva zarobljena drzava i institucije mogu da znace poziv na protest. Neki kazu gradjanski a ne stranacki protest ali to nije sporno. Jedino je sporno sto mislim da DF to ne moze sam izgurati iz mnogo razloga (finansijski, organizacioni su samo neki od njiha a pored toga postoje i mentalitetski). Sada zapravo postoji prostor za paralelno djelovanje Vanje i kompanije koje bi govoriloo vise o zivotnim a manje politickim pitanjima. Za opoziciju je mnogo teze da pozove na rusenje i to 99.99% nece uraditi a o tome je vec pricano.
4. Skupstina i ustavni odbor. Prvo ustavni odbor po meni mora da predlozi ustav bez odblokirajucih mehanizama za izbor najvisih sudsko/tuzilackih uloga. Vele sto ce se desiti ako je sudstvo/tuzilastvo u blokadi? Nista vec jednom smo imali blokiran Ustavni sud pa je izabran jedan manje sudija od kojih su polovina bili sudije jedne strane u sporu a druga polovina druge strane. Sud je vodio sve postupke osim jednog dva koji su bili sporni politicki. Kompromis je velika mjera zrelosti drustva a ocigledno odblokirajuci mehanizmi ne idu u tom pravcu. Opoziciona partija koja podrzi odblokirajuci mehanizam vise ne postoji na polit. sceni odnosno sigurno ide ispod cenzusa. Sto se tice bojkota skupstine i radnih tijela nisam siguran koliko to moze biti efektivno odnosno moze biti efektivno samo dok nedovodi do posljedica ako vlada moze da skupi 41 poslanika na sjednici parlamenta onda vlada moze bez dzeve da usvaja zakone. To je problem nema opozijie nema ni dzeve. Ovo treba dobro mjeriti. Da se pitam (srecom se vjerovatno ne pitam) blokirao bih sve sto mogu a sto ne mogu ucestvovao bih u dzevi. Poslao jednog dva poslanika u ime kluba da larmaju i dzevisu. Naravno pod uslovom da se opozicija moze dogovoriti oko ovoga. Druga tema je KAP mislim da ova zafrkancija Damjanovica i Milica kojom sustinski podrzavaju DPS je posljednje sto treba u ovom trenutku ali svaka anketa ih spusta za po 1% pa neka nastave ako im basta.
5. Medjunarodna zajednica. Premda je zapad indolentan prema vlastima od ranih podrski borbe protiv Milosevica. Cinjenica je isto tako da su malo na vecoj distanci nego sto su bili do sada. Posebno afera “Snimak” ima dosta uticaja. U se i u svoje kljuse sustinski ali ako se nastavlja EU prica onda EU treba da se koristi kao stap/sargarepa.
6. Pritisak da se pravno procesuira afera “Snimak” i slicne afere.
7. Nesto se mora nauciti iz izbornog procesa a to je da distribuirani sistem vodjenja birackog spiska i postupanje po sluzbenoj duznosti gdje svi organi koji zamlacuju javnost od MUP-a (licne karte itd), lokalne samouprave do MIDT su u rukama vlasti a ovi sa jednog an drugi prebacuju tzv. odgovornost ne vodi nidje. Ni poslije 23 godine opozicija nije dostigla nivo da ima uvid u desavanja na birackom mjestu u 100% toku. Posebno setanje tipa glasanja pismom kada pocinje razvlacenje odbora kao gumarabikom. Dakle nije sporno samo glasanje pismom vec i cinjenica da tada vrlo vjerovatno opozicionar koji je na birackom mjestu mozda nije tu itd. Izmjene zakona moraju ici u paketu sa ustavnim reformama.
8. Bojkot institucija. Idi molim te to je utopija. Bio je poziv ne placajte struju ili ne placajte euro po euro. Dje su Gandiji??? Prije ce DPS pasti nekako nego ce doci do bojkota institucija ili bojkota bilo cega. Ideja o bojkotu izbora ili bojkotu bilo cega je slabija nego Decic na stranu sto bi rekli lokalni fudbalski fanovi. Uh odoh sada da se naostrim i pozovem preko twittera na neku revoluciju u CG.
Dakle opozicija nema jednostavno oruzje kojim moze da ucini nesto veoma lako i efektivno. Sva lakaumna rjesenja su vrlo vjerovatno nemoguca.
inbox(info@javniservis.me)
javniservis.me 
Državna izborna komisija DIK odbacila je sve prigovore Izbornog štaba Miodraga Lekića na regularnost glasanja na predsjedničkim izborima. Prema odluci DIK-a glasanje će biti ponovljeno samo na tri biračka mjesta u Podgorici.
’’Na rješenja DIK-a podnosilac prigovora ima pravo da se žali Ustavnom sudu u roku od 24 sata, nakon toga Ustavni sud mora o tome da odluči u roku od 48 sati. Time je postupak u ovom dijelu konačan kod Ustavnog suda. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je donešena odluka da se na nekoliko biračkih mjesta u Podgorici ponište rezultati izbora i u tom slučaju propisano je da se ponovni izbori održavaju najduže u roku od sedam dana od dana poništavanja rezultata. To znači da će ove sedmice morati da budu održani ponovni izbori na tim biračkim mjestima. Tek nakon toga i nakon isteka postupka kod Ustavnog suda,stiču se uslovi za proglašenje konačnih rezultata izbora“, pojašnjeno je iz DIK-a.
Bravoooooooooooooooooooooo TO JE ONO PRAVOOOOOOOOOOOOO
Одслушах јутрос двадесетак минута радио емисије “Радио веза”, аутора Дарка Станковића (дјевојачко Шуковић). У разговору са својим инспиративним слушаоцима независни новинар је изнио и неколико својих размишљања, парафразирам: “Чему протести када се у сваком демократском друштву овакви проблеми рјешавају унутар институција система? Добро је рекао професор марксизма Радован Радоњић, ако неко не вјерује у институције система, поставља се питање да ли тај вјерује у Државу? Ако тврдите да су избори покрадени, морате доставити макар један доказ за то…”
Шта рећи? Вођење спискова по државним фирмама које је објавио Дан није доказ. Видео снимак на Вијестима гдје у Пљевљима малтретирају оног радника није доказ. Изјава посматрача из Рожаја Куртагића да је његов колега из ДПС-а заокружио 70 листића и убацио у кутију, ни то није доказ. Снимак на којем Ђукановић говори да се старе личне карте по убрзаном поступку замјене само “нашима”, ни то нема везе. Аудио снимак на којем Бранимир Гвозденовић говори како су гласови путем писма најзначајнији “ресурс” за ДПС, ни то није доказ… Ако неко хоће да докаже крађу гласова, мора донијети видео клип на којем човјек са чарапом на глави упада на гласачко мјесто и краде бирачку кутију. Такође, мора имати и свједока “унутар институција система” да видео није монтиран.
Kad pristajete na “izbore” koje organizuje i kontrolise sistem, automatski pristajete i na institucije i pravila sistema. U tome je sva kvaka. Naravno, “analiticari” to koriste za razne zamjene teza…
Ако су ОЕБС и остале међународне организације остале нијеме на све афере објављене пред изборе у штампаним медијима, онда је јасно да нико са Запада неће Ђукановићу завртати руку да организује “поштене изборе”. Зато се власт, и овдје и свугдје друго, мора мјењати на изборима које сама организује, или евентуално револуцијом. Прича о бојкоту система, бојкоту избора, бојкоту свега и свачега, постављању услова властима и сл. се ипак показује инфантилном. Да не помињем ставове које је негдје у штампи изнијела госпођа Куљак, гдје се предлаже стварање техничке владе, забрана рада ДПС-а и сличне неозбиљне иницијативе.
To je dovoljno. Izbore treba ponishtiti.
Кварташу, нека хвала. Не призивај на протесте “Вању и компанију”, не призивај ко Бога те молим. Имали су прилику и видјели смо како су је искористили. МАНС може на неки други начин да допринесе, анализом бирачких спискова и изборних злоупотреба. Од бине што даље.
И не, протесте не треба назвати грађанским. Постоје неки међу нама који се јеже на придјев “грађански”. Такође, избјегавати формулацију “мирни протести”.
Slažem se Sekula sa tvojim apelom da se formulacijom “mirni protesti” ništa ne dobija. Ne treba je naglašavati.
Građanski protest jeste građanski jer na njega izlaze ljudi koji se tako deklarišu. Tebe niko ne smeta da organizuješ neke druge , seljačke, ili recimo, proteste nacionalista, na koje će se , siguran sam, mnogi građani odazvati.
glup-gluplji-fašista
za primjere vidjeti iznad.
jos jedno ucestvovanje na izborima i dps demokratski vlada vec tada 29 godina.svaka cast,a nije ni cudo kad kazu strucnjaci,inace vrlo inteligentni ljudi??? da bojkot nije rjesenje,koji cak i odje predstavljaju neke svoje inicijative,ali bojkot institucija i svega sto mozemo,nije rjesenje.zabrinut sam sto vidim sta radite,shvatite izborima necete srusiti rezim,nece vam pomoci eu,nece vam vjerovati vise gradjani,jer kontinuitet ne prekidate.izadjite iz skupstine i iz svih tijela pa neka vladaju sami sa sobom,inace postajete saucesnici
9…prva prava sansa su lokalni izbori za podgoricki parlament aprila 2014. ili ranije…do tada bi opozicija trebala (sto prije) da napravi vladu u sjenci i najavi platformu za uzimanje i podjelu vlasti u podgorici sve sa kandidatom za gradonacelnika… tako bi se gradjani podgorice na vrijeme obavijestili o karakteru promjena koje bi nova vlast ucinila u njihovom gradu…nisam siguran da je opozicija uopste svjesna vrlo kratkog roka za djelovanje i svoje odgovornosti po ovom pitanju pa je moguce da izadju, po ustaljenoj praksi, nespremni na te izbore i izgube, ili da dobiju a po preuzimanju grada pokazu svu svoju praznu politicku retoriku i nepoznavanje stvarnih potreba grada…podsjecam da je opozicija presarena i da ce sama podjela poluga vlasti u opstini podgorica biti lakmusov papir za buduci koalicioni suzivot opozicije do sljedecih parlamentarnih izbora…a ako se kojim slucajem opozicija pokaze dobrom na tom zadatku, to ce biti kljucni uput gradjanima ostatka crne gore za koga da se opredijele u bliskoj buducnosti…odustajanje od protesta i prihvatanje demokratske procedure kroz institucije sistema je prvi vazan korak za osvajanje podgorice na narednim lokalnim izborima…podgorica gradjanima…
И треба сакупити пара. Јер је буџет Лекићеве кампање био на нивоу бесмисла.
za lokalne izbore ne treba mnogo novca…treba ga vrlo malo…ako opozicija ostavi rjesavanje unutarkoalicionih odnosa za poslije lokalnih izbora u podgorici rizikuje da ih izgubi…gradjanin mora biti kvaliteno obavijesten o tome koliko opozicija ima namjeru zadovoljiti njegove interese na nivou opstine…takse, komunalije, zelene povrsine, urbanizam, gradske institucije kulture, parkinzi i njihova, naplata, kadrovska politika po opstinskim ustanovama, itd, itd…bez toga mi ne pada na pamet da glasam nekog novog frankestajna…na cetinju se ,na gradskom saobracajnom prilazu, gradi jedna besmislena komplikacija od kruznog tok i to sa samo tri saobracajnice koju, normalno, placaju gradjani…gdje je zurba u gradnji tu je i korupcija…
Vucmane, Srbi su realnost kao bilo koji drugi balkanski narod. Niti vazniji niti nevazniji od drugih. Narod. I to nije nikakav problem. Problem su veljesrpski extremisti ka ti i sekula.
Baroness Ashton, the EU's Foreign Minister recently said: “You know the European Union has, at its heart, democracy, the rule of law, human rights — these are our values and we believe these must be respected by the Egyptian authorities.”
However, for all her fine words about democracy, Ms Ashton has never been elected to anything in her life. Yet she holds one of the most powerful positions in the EU. Should the Baroness really lecture Egypt, or anyone, about democracy?
Although she has never been elected to so much as a town council, she was appointed a peer in 1999 by Tony Blair, meaning that she has made British laws in the House of Lords. It seems she prefers to do her lawmaking unelected.
Baroness Ashton has also been criticized for suggesting that she'd like to have her own EU-funded airplane. However, according to The Times:
“If they give her a plane then José Manuel Barroso, the European Commission President, will want one. And if they give Barroso one, then Herman van Rompuy, the European Council President will want one,” said one EU diplomat. “Or they will try to commandeer hers.”
According to the UK's Independent newspaper, the Baroness is unpopular in Brussels: “She very badly and urgently needs a success story or she will lose this image war,” a senior diplomat in Brussels said. “At first people were inclined to be kind and wait for her to come good. But she is keeping them waiting a little too long.”
Last year Lady Ashton was vociferously criticized for returning to Britain to visit her family on the same day that US Secretary of State Hillary Clinton arrived in Port-au-Prince after the Haiti earthquake. “It smacks of amateurism, even incompetence,” the French paper Liberation, wrote.
The Baroness has been involved with a number of of left-wing organizations in the UK and was heavily involved with CND in the 1980s. UKIP Chairman Nigel Farage even dug up her past in the European Parliament, and accused Ms Ashton of accepting funds from one-time nemesis of democracy, the Soviet Union, in her capacity as treasurer of CND, an organisation which some believe may have received Soviet funds during the cold war (CND denies this allegation).
However, Mr Farage said: “She was treasurer during a period when CND took very large donations and refused to reveal the sources. Will Baroness Ashton deny that while she was treasurer she took funds from organizations opposed to Western-style democracy? Are we really happy that somebody who will be in charge of our overseas security policy was an activist in an outfit like CND?” Mr Farage also called her a pygmy.
Baroness Ashton has denied all claims. She has blamed much of the widespread criticism on “latent sexism” amongst her European peers.
http://www.huffingtonpost.com/rory-fitzgerald/neverbeenelected-eu-forei_b_818024.html
I odavde ste volfmena procerali?
za kaznu, das e nauce teze o fojerbahu napamet naopacke, a ne kao u srecna stara I dobra vremena sto su moji vrsnici morali da nauce kako je napisano I planirano, kod sadasnjih profesora demokratije I sociologije, a tadasnjih skolskih marksistostaljinista.
TEZE O FOJERBAHU
1)
Glavni nedostatak sveg dosadašnjeg materijalizma – uključujući i Fojerbahov – jeste to što se predmet, stvarnost, čulnost uzima samo u obliku objekta ili u obliku kontemplacije, a ne kao ljudska čulna delatnost, praksa, ne subjektivno. Stoga se desilo da je delatnu stranu, nasuprot materijalizmu, razvio idealizam – ali samo apstraktno, jer idealizam, naravno, ne poznaje stvarnu, čulnu delatnost kao takvu. Fojerbah hoće čulne objekte, koji se stvarno razlikuju od mislenih; ali sâmu ljudsku delatnost on ne shvata kao predmetnu delatnost. Zato on u “Suštini hrišćanstva” samo teorijsku delatnost smatra za istinsku ljudsku delatnost, dok praksu shvata i fiksira samo u njenom prljavo-judejskom obliku pojavljivanja. Zato on ne razume značaj “revolucionarne”, praktično-kritičke delatnosti.
(2)
Pitanje da li je ljudskom mišljenju svojstvena predmetna istinitost – nije pitanje teorije, nego pitanje prakse. Čovek mora da u praksi dokaže istinu, tj. stvarnost i moć, ovostranost svog mišljenja. Spor o stvarnosti ili nestvarnosti mišljenja koje se izolovalo od prakse, čisto je sholastičko pitanje.
(3)
Materijalističko učenje da su ljudi proizvod okolnosti i vaspitanja, da su, prema tome, izmenjeni ljudi proizvod drugih okolnosti i promenjenog vaspitanja, zaboravlja da baš ljudi menjaju okolnosti i da sam vaspitač mora da bude vaspitan. Stoga ono neizbežno dolazi do toga da društvo deli na dva dela, od kojih se jedan uzdiže iznad društva. (Na primer, kod Roberta Ovena.)
Podudaranje menjanja okolnosti i ljudske delatnosti može se shvatiti i racionalno razumeti samo kao revolucionarna praksa.
(4)
Fojerbah polazi od činjenice religioznog samootuđivanja, udvajanja sveta u jedan religiozan, zamišljen, i jedan stvaran svet. Njegov posao se sastoji u tome da religiozni svet svede na njegovu svetsku osnovicu. On ne primećuje da posle dovršenja ovog posla glavno još ostaje da se uradi. Naime, činjenica da se svetska osnovica odiže od same sebe i da se, kao samostalno carstvo, fiksira u oblacima, može se objasniti samo time što je ta svetska osnovica pocepana u sebi i protivrečna sebi. Prema tome, treba nju samu najpre razumeti u njenoj protivrečnosti, a zatim je praktično revolucionisati uklanjanjem te protivrečnosti. Pošto je, na primer, otkriveno da zemaljska porodica čini tajnu svete porodice, mora prva da se teorijski kritikuje i praktično preobrazi.
(5)
Fojerbah, nezadovoljan apstraktnim mišljenjem, apeluje na čulnu kontemplaciju; ali on čulnost ne shvata kao praktičnu ljudsku čulnu delatnost.
(6)
Fojerbah svodi religioznu suštinu na ljudsku suštinu. Ali ljudska suština nije neki apstraktum koji je svojstven pojedinačnom individuumu. U svojoj stvarnosti ona je sveukupnost društvenih odnosa.
Fojerbah, koji ne ulazi u kritiku te stvarne suštine, primoran je stoga:
1) da apstrahuje istorijski tok i da fiksira religiozno osećanje za sebe, kao i da pretpostavlja apstraktni – izolovani – ljudski individuum;
2) zato kod njega ljudska suština može biti shvaćena samo kao “vrsta”, kao unutrašnja, nema opštost, koja te mnoge individuume ujedinjuje samo prirodnim sponama.
(7)
Fojerbah stoga ne vidi da je samo “religiozno osećanje” društveni proizvod i da apstraktni individuum, kojeg on analizira, ustvari pripada određenom društvenom obliku.
(8)
Društveni život je u suštini praktičan. Sve misterije koje navode teoriju na misticizam nalaze svoje racionalno rešenje u ljudskoj praksi i u razumevanju te prakse.
(9)
Najviše do čega dospeva kontemplativni materijalizam, tj. materijalizam koji ne shvata čulnost kao praktičnu delatnost, jeste kontemplacija pojedinih individuuma u “građanskom društvu”.
(10)
Stanovište starog materijalizma je “građansko” društvo; stanovište novog je ljudsko društvo, ili podruštvljeno čovečanstvo.
(11)
Filozofi su svet samo različito tumačili, ali radi se o tome da se on izmeni.
***
Napisao K. Marks u proleće 1845.
Prvi put objavio F. Engels 1888.