Veliki kralj (grč. βασιλεύς μέγας basileus megas) je kralj koji vlada nad više kraljeva.
Već su vladari Akada uzeli naslov veliki kralj, a poslije njih hetitski i asirski (Šarru rabû šarru) kraljevi. Čak su se i vladari malih kraljevstava poput kasnohetitskoga Tabala, uzimali naslov veliki kralj, ako su vladali nad više knezova.
Za vrijeme Ahemenida taj je naslov bio karakterističan za persijske vladare. Poslije njih se osobito partska dinastija Arsakida tako titulirala. U doba Sasanida uobičajena je bila titula „kralj kraljeva“ (šahanšah, „Šahanšah“).
Neon, komentar:
Nadgornjavamo se na ovoj adresi evo tri godine… Možda je ovo trenutak da se svako potrudi da bar nekim predlogom pomogne da se ovaj iznenadni ulazak u Đukanovićev šesnaesterac kvalitetnije naplati?
Neka taj napor svako intimno doživi prema svom nahođenju. Dakle, ne vjerujem da su razlozi zbog kojih, recimo Sekula i Negros priželjkuju da se obori režim isti. Ali interes svih koji nisu konzumenti režimskih benefita, naročito onih koji su žrtve istog, je da se uđe u zonu u kojoj bi u fer uslovima mogli da se borimo za svoje ciljeve, građanske, ekonomske, nacionalne, kulturološke… Toga nema dok Đukanović brani svim predizbornim, izbornim postizbornim sredstvima svoj nelegalno stečeni feud.
Znam da je otužno gledati ko sve traži profit u opoziciji u novonastaloj situaciji. Treba to posmatrati kao žrtvu topa za matnu prijetnju.
javniservis.me 
Милорад Милошевић
DINOSAURUSI
Velika opasnost za novi GRAĐANSKI pokret u CG, pored mafije Mila Đukanovića su i politički dinosaurusi iz jalove opozicije. Oni su do sada izgubili dvije države i tri do pet izbornih ciklusa. Lako ih je prepoznati. Najčešće govore povišenim glasom i dosta neubjedljivo mlataraju rukama ne nudeći svojim glasačima i širem auditorijumu odgovor ni na jedno ozbiljno pitanje.
Predsjednik Miodrag Lekić bi trebalo što prije da oko sebe okupi za nove, mlade i hrabre smage iz Građanskog kluba, kao i da se postepeno otarasi političara-reptila materijalno i interesno vezanih dugi niz godina za Ranka Krivokapića i rizničare u nesrećnoj CG Skupštini.
Аплауз за Неона.
Ukoliko sаdа dozvolimo dа gubitnici osvoje pobjedu tаko što krаdu, lаžu ili ucjenjuju, nekа slobodno stаvimo crne mаrаme iznаd Crnje nаm i Gore i odemo u svojevoljnu, zgubidаnsku pečаlbu, pri kojoj bi sаmo onаj zаdnji koji ode trebаlo dа ugаsi svijetlo i pozdrаvi se sаm sа sobom.
Ukoliko ne odbrаnimo NAŠU i LEKIĆEVU pobjedu, bolje dа zаbijemo glаvu u pijesаk i kаo kаkаv dobro neuhrаnjen noj počnemo nаpаdаti sаmi sebe i zemlju oko sebe, dа bi izbjegli, mаkаr i kritički, sopstveni očаj i glupost.
Svi znаmo dа krаdu, svi znаmo dа oni lаžu, svi znаmo dа je svаki izbor do sаdа, pа i referendum 2006-e, bilа čistа krаđа, koji niti smo mogli, niti smo smjeli dа dokаžemo. Ali, sаdа smo svi skupа, ujedinitelj Lekić je poslаo jаsnu poruku svimа, dа se ne može dovijekа krаsti i dovijekа smijаti poštenim ljudimа.
Crnа Gorа je znаlа i zа bolje, аli nikаdа zа gore vlаstodršce od kаdа postoji, а postoji bezmаlo hiljаdu godinа, onа je znаlа i zа zаvojevаče i kukаvice i žbire, аli nije znаlа zа odsustvo zdrаve pаmeti i ljudskosti, zа odsustvo morаlа i bliskosti, plemenske i uže, porodične. Tаkvа Crnа Gorа, morа dаnаs dа ustаne i donese nаjvаžniju odluku u svojoj skorijoj budjućnosti, а onа zvuči ovаko: “Ili ćemo dа dopustimo dа nаs ubijаju dok smo živi, ili ćemo pokаzаti dа smo živi”.
Lekić je urаdio sve što je do njegа. Onog, bivšeg, nаpаćenog Predsjednikа, tаko je profesorski ponizio nа duelu, dа mu nije pomoglo ni vještаčko smijаnje dostojno kаkvog аmаterа nа glumаčkim аmаterskim svečаnostimа u Trebinju, kogа jesu i obučаvаli аmаteri, u kome su tаkvi skečevi donosili diplome i slаvu lokаlnog kаrаkterа. Lekić je urаdio i više, jer je šefа ovog smijаčko-skečerskog udruženjа, tаko lаko lаnsirаo u prošlost, dа vjerujem dа i on sаm žаli što onomаd, u Oktobru, ne izаđe nа TV i svoj privаtni servis i suočivši se sа Lekićem izgubi i ono mаlo sile što mu je ostаlo posle 23 godine vlаdаvine. A mislio bi dа pobijediti može, dаkаko, sа sve silom i drekom!!! Kаko dа ne!!! Nemа više strаhа nego kod vаs, jer: “U vаs stenje nа svаkoju strаnu, zlo pod dobrom, kа i dobro pod zlom”.
Još nešto… Lekićа niti bi ko smio, niti bi ko mogаo, niti bi ko pomislio, dа onаko odgurkuje kаo ŠEF drаgog bivšeg PREDSJEDNIKA nа tribini kаdа urlаju dа su pobijedili, pred svih 167 uzornih mаhаčа zаstаvаmа. Jer Lekiće se poštuje, а bivši pokušаj tromаndаtа se gurа dа izаđe prije svoje sjenke, koje se plаši i sа kojom živi. Kаko li mu je kаdа legne dа spаvа, on to nаjbolje znа i rаzumije? Kаkvа perfidnost stoji izа njegа, kаdа gа BILDUJU dа lаž priznа zа istinu а istinu zа lаž, kаdа morа dа Rаnkа mrzi а jаvno voli, kаdа Konjevićа poštuje а od njegа strepi, kаdа ŠEFA gledа kаo zаljubljenа šipаricа а znа dа ide u propаst sа njim… kаkаv je to kаrаkter i lucidnost egoizmа i аutizmа dа mi je znаti?
Ali nаrod možete lаgаti jedno vrijeme, аli svo vrijeme poteško, dа pаrаfrаzirаm… jer nаrod nije niti glup ni lud dа ne vidi ko je bolji, čаsniji, svoj i pаmetniji…
Nemа tog DPS-а, koji može dа objаsni, sem Vešovićevskim četvrtаstim glаvаmа, dа je gospodin i junаk mаnje od gurnutog i izgubljenog…
Nemа te kvаzisrpske strаnke kojа može dа objаsni dа je dobro ostаti kući i ne glаsаti ni zа Lekićа, ni zа BIVŠEG, jer tаkvа strаnkа nije zа nаrod, već zа dvojicu iz nаrodа. Koji i sebe lаžu i koji i sve nаs lаžu i lаgаli su svih ovih godinа.
Odbrаnimo ovu pobjedu, jer drugu nećemo imаti, u to sаm sigurаn. Odbrаnimo Lekićа, jer drugogа nemаmo ni nа vidiku, to već svi znаte. Hrаbro ili s kopljem u trnje!!!
http://www.in4s.net/index.php/akcenat/osvrt/36950-sad-ili-nikad-nikad-ili-sad
ako ce se opozicioni angazman zasnivati, izmedju ostalog, na zakljucku da je u duelu lekic ponizio vujanovica, bolje je da se opozicija odma pocne razilaziti…najgora je laz kojom covjek sebe laze…vujanovicu je jedina mana bila sto je vise bio advokat nego drzavnik sto se djukanovicu nikada ne moze desiti…zbog toga se i desilo gurkanje…lekicu se previse vidjelo da ne stanuje ovdje…
Mondo,
Pitanje za Gorana Danilovića ( nakon emisije Načisto):
Gospodine Danilović,
rekli ste da je ovo najčistija pobjeda na predsjedničkim izborima u istoriji Balkana, uzevši u obzir da gospodinu Lekiću niko iz evropske zajednice nije pomogao.
Dalje, rekli ste da u slučaju da mu je neko pomogao to bi automatski značilo i da gospodin Lekić mora pružiti kontrauslugu. Rekli ste da upravo tako Milo Đukanović vlada-uz pomoć otvorenih žiro računa u inostranstvu i finansijske pomoći, ali da za uzvrat mora potvrdno klimati glavom i činiti usluge.
Ukoliko vam “novinar” Komnenić nije pružio šansu da detaljnije i konkretnije pričate o otvorenim žiro računima Mila Đukanovića, o ustupcima, uslugama, pomoći Evropske unije “Vladi Crne Gore” i šta ista traži za uzvrat od Mila Đukanovića, ja bih vas zamolio da mi, prvenstveno kao građaninu Crne Gore, a zatim i kao podržavaocu bojkota, te protivniku mafijaške tvorevine DPS-SDP, objasnite o čemu se radi. Ali, da jasno i glasno navedete gdje su ti žiro računi, ko su ljudi iz Eropske unije sa kojima Milo Đukanović sarađuje, odnosno odrađuje poslove koji se tiču crnogorske nacije.
Vjerujem da nisam jedini kog interesuju odgovori na gorenavedena pitanja. I ne samo da nisam jedini, već sam ubijeđen da se ovo tiče svih 50+1 građana Crne Gore.
+1
лијеп текст
Ја као неко ко је потпуно изван цијеле приче и који гледа ово са стране да сам којим случајем дио ДФ и његовог штаба дошао би у искушење да свим овим ‘савјетницима’ који се намножише послије недјеље а који су их до недјеље проглашавали мафијиним пионима, удбашима и сателитима режима, да их тако добро напушим… али оно баш. Стварно један уникатни дио популиације потпуно зрео за једно социолошко посматрање.
Углавном постоје разних профитера. Зависно од оног чиме се ‘храниш’, дал’ новац, дал’ моћ, дал’ пажња и шта год… Од лопингера, кловнова до голих егзибициониста. Има ту свакаве екипе. Једно је битно у свему томе, макар ићи неком логиком али логика овдје не станује одавно па тиме не долази ни до логичних потеза.
Istina je na pola puta. Niti izboraši mogu bez bojkotaša, a niti bojkotaši mogu bez izboraša. Napušili bi sebe svi.
neon, da nije taj sesnaesterac neka fatamorgana?…
Nije fatamorgana iz više razloga od kojih ću navesti samo neke:
1. Profesionalna opozicija tvrdi da je u šesnaestercu – ako ne dokaže, biće to njen poslednji krug, a to će biti gol Milu Đukanoviću.
2. Režim tvrdi da mreža Mila Đukanovića nije u opasnosti, ali su bekovi DPS-a pokazali paniku, makar podjednaku onoj koja trese profesionalne opozicionare, jer su i oni svjesni da reprize iste predstave više neće biti. Moraće da režiraju nešto novo, ali ovog puta za mnogo zreliju publiku.
3. Amaterska opozicija djeluje sve profesionalnije iako, za razliku od profesionalne, nema poslovnih razloga za to. Želja i energija rastu. Svijest o karakteru Matrixa, takođe.
4. U Milovom šesnaestercu smo jer, iako ne bude bilo šuta ka protivničkom golu, saznaće se ko nije želio da šutira a izgarao je dok je lopta kružila od noge do noge na sredini terena.
OKP, ovo je zicer i uskoro ćeš shvatiti da su bojkotaši najviše željeli da postignu gol.
neon, uopste ne sumnjam u najvece zelje bojkotasa …ali, zabunom, nisu igrali pred protivnickim golom nego svojim…tresla im se mreza od autogolova…a ne znam je li zicer…prije lici na prekompoziciju politicke scene…
Moguće je i da se igra viktorija, ali za to nisu odgovorni bojkotaši ni profesionalna opozicija nego neko ko nije odavlen :)
Pa to sam ja! Ja sam kriv!
Znači treba izaći na ulicu da se povodom izbora za presjednika obali vlada i ponovo raspiše refrendum, ljestvica podigne na 20% razlike pa uz logistiku iz Srbije dako se ostvare vlažni snovi. Ovo pita Crnogorac koji je glasao za Lekica a mnogo ih je glasalo budite sigurni.
SVI BI TREBALI DA POGLEDAMO U ISLANDJANE. JER SU ODBIJAJUĆI DA SE POVINUJU “STRANIM”(ČITAJ PRIVATNIM) INTERESIMA, GRADJANI TE MALE ZEMLJE SU IZJAVILI GLASNO I JASNO DA SU NEZAVISNI, ALI I DA NAUČIMO IZ NJIHOVOG ISKUSTVA DA ZAMENA POLITIČARA NE DONOSI NIKAKVE PROMENE.
ZATO ISLAND NIJE VIŠE U VESTIMA!!!
PS. Umesto toga truju nas veličanstvenim pobedama naših sportista kao uspesima svoje politike. CITAT.
slaba tacka je podgorica a ne vlada…u pg ne vec nekoliko izbora pobjedjuje opozicija ali ne umije da poentira sa tim…ponudio bih sdp koaliciju na lokalnom nivou. dogovorio red poteza i pritiskao…do vanrednih lokalnih izbora…parola, podgorica gradjanima…itd….ako ne postoji bolji kandidat za gradonacelnika podgorice cemu onda sva ova galama?…
zanimljivo ali niko da se ulovi na ovu temu…valjda parola, podgorica gradjanima nije dovoljno inspirativna… ili je klizava …
ili je sdp vruc krompir…
OKP, nema mi gadnije političke organizacije od SDP-a ali ne bih imao ništa protiv da im se ponudi mandat od recimo dvije godine da sami vode čitavu državu i da pripreme fer izbore, samo da se odreknu Mila. Ta ponuda bi izvela SDP-ovce na čistinu – vidjeli bi koliko je teška bila ona patriotska retorika kojom se ispucavaju dvije decenije. Ujedno, saznali bi i sa koliko iskrenosti se protiv Mila bore oni koji bi trebalo da ponude SDP-u ovaj aranžman. Nemam ništa protiv ni da upaketu bude PCG, kako si predlagao.
Ovo nije vansistemsko rješenje ali sumnjam da su takva ovdje i moguća. Ne računajući ona bombaška, podrazumijeva se :)
Ma Neone sta ocekujes od njihove IDEOLOGIJE ,
IDEOLOGIJA je uglavnom UZROK svega sto se desava DOBRO i LOSE u JEDNOJ ZEMLJI a POJEDINCI su samo IZVRSIOCI ,
SOCIJALIZAM treba UNISTITI , jedino tada ce se na novim TEMELJIMA moci GRADITI PRAVEDNIJE DRUSTVO ,ovako sve jedno MANJE VISE KO CE DOCI NA VLASTI da li FILIP <LEKA ILI RANKO ,znamo da su IDEOLOSKI SVA TROJICA SOCIJALISTI , CEMU DA SE NERVIRAM oko NJIH.
A i da se STVORI TEHNICKA VLADA i ODRZE SLOBODNI -STVARNO SLOBODNI IZBORI , u CRNU GORU OPET BI POBIJEDILI SOCIJALISTI, Zato MLADI MOJI koji NE DIJELITE SOCIJALIZAM kao HUMANO UREDJENJE ,put pod NOGE I PREKO GRANICE U BELI SVIJET !
Sve ,SOCIJALISTICKA -PREVARA!
komentar jos neko?…
Gospodin Vujanovič je Lekića i opoziciju potukao do nogu. Sračinajte ko je sve bio protiv njega. I SDP čak. Ovo je nakon parlamentarnih, posebno nikšićkih izbora drugi poraz opozicije. Znači – prvo treba smijeniti opoziciju da bismo smijenili ovu vlast. hajde za početak svi da kandidujemo neke nove sposobne ljude i okupimo se oko njih. Ovi su odavno izraubovani. Od Mandića do Medojevića. Penzija i gotovo.
Kad bi te pustili. Opozicija ima nekoliko kolona (petih, naravno). Kad skineš jednu, izleti druga. kao u Andrijevici na lokalnim izborima nedavno.
Parlamentarna opozicija je poslije režima najveći konzument budžeta. Kao što DPS čini moćnim poluge vlasti i kotrola finansija, tako i parlamentarnu opoziciju čine nesmjenjivom u jednom ili dva izborna kruga sredstva i pozicije u DIK, OIK itd. Pri tom, čim se skine jedna štetočinska organizacija, stasa nova, istonamjenska a drugačije maskirana jer se takvim potezima održava sistem.
Potrebno je formirati pokret bez markiranih lidera, da Službe ne bi imale jasnu metu. Ljudi moraju da shvate da za svoju budućnost moraju da se izbore bez vođstva Mesije. Svijest treba da ih vodi a ne pojedinac.
Treba razmotriti ovaj model:
Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, ondašnji ministar policije u parlamentarnoj raspravi sa političkim liderom Liberalnog saveza Crne Gore Slavkom Perovićem. U raspravi Perović navodi da će Crna Gora postati slobodna onog dana kada bude mogao da ode u Službu Državne bezbjednosti i vidi kako su ga i na koji način “prijatelji” obrađivali.
“Na izborima je Vujanovićeva policija hapsila ljude samo zbog toga što su imali izborni materjal Narodne sloge. Gledali smo uniformisane ljude koji cijepaju izborne plakate. Crna Gora i pored interneta (1997) funkcioniše na onoj Bećkovićevoj “Reče mi jedan covjek”. To je nivo naše bezbjedonosne kulture u Crnoj Gori.”
Rezolucija Liberalnog saveza o Službi državne bezbjednosti prećutana od strane medija koji su bili pod kontrolom vlasti, kao i onih koji su bili pod kontrolom Miodraga Perovića nikada nije usvojena u Skupštini Republike Crne Gore.
REZOLUCIJA O SLUŽBI DRŽAVNE BEZBJEDNOSTI
Polazeći od činjenice daje Služba državne bezbjednosti (SDB) organski i direktni nasljednik revolucionarne KPJ (KPC, SKCG) koji je nakon nelegalnog osvajanja vlasti, bio zadužen da ne birajući sredstva i metode stalno uništava sve elemente i organizaciona jezgra građanske klase i krupnog seljaštva i sve njihove institucije, što su bili embrioni modernog i demokratskog kapitalističkog društva;
Znajući da je SDB odigrala presudnu ulogu u očuvanju, stabilizovanju i produžavanju komunističko-socijalističkog autoritarnog sistema:
– podsjećajući da je SDB bila osmišljena i kao škola za elitne državno-partijske kadrove;
– imajući u vidu daje SDB bila onaj snažni i nevidljivi faktor KPCG – DPS-a koji je slamao svaku slobodu mišljenja i slobodu organizovanja gradjana koji su bili usmjereni protiv komunističkog jednoumlja i jednopartijskog totalitarističkog političkog monopola;
– podsjećajući da je SDB posebno radila na sprječavanju slobodnog konstituisanja svih vjerskih, nacionalnih i etničkih zajednica koje čine pluralitet crnogorskog društva;
– prepoznavajući u političkim događanjima nakon 1989/90. nepromijenjeno dejstvo SDB kao desne ruke vladajuće DPS, koja predstavlja po modelu političkog mišljenja i načinu političkog djelovanja nepromijenjeni SKCG:
– uvidjajući da ove dvije organizacije suštinski predstavljaju Jedinstveno političko-represivno tkivo koje onemogućava svaki istinski demokratski iskorak novostvorenih opozicionih partija, a posebno rade na otežavanju stabilizovanja istinske opozicione ivijesti koja pretenduje da korespondira sa evropskim političkim standardima;
– uviđajući da je SDB imala presudnu ulogu u političkim sukobima koji su rezultirali cijepanjem vladajuće DPS, jer se oko vlasti nad njom i vršila polarizacija u DPS-u, s ciljem, kako od strane DPS tako i od strane SNP, produžavanja djelovanja partijske države kao anahrone političke sudbine crnogorskog društva na pragu 21. vijeka;
III redovna Konferencija LSCG, održana u
Igalu 23/24.01.1999. godine, donosi
REZOLUCIJU o Službi državne bezbjednosti
1) U jednopartijskom sistemu politički monopol revolucionarne vladajuće KPCG/SKCG/DPS do oktobra 1992, obezbjeđivan je ustavima od 1945. do 1974. kroz sistem jedinstva vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske), pa je SDB, kao dio izvršne vlasti, bila produžena ruka vladajuće partije, zadržavajući karakter tajne političke policije isključivo usmjerene na eliminaciju i pacifikaciju političkih protivnika DPS i komunističkog sistema i ideologije, koji su zbog izjednačavanja DPS sa državnim mehanizmom tretirani ne kao politički partneri, već kao državni neprijatelji.
2) Ustavom RCG iz 1992. godine, umjesto do tada važećeg sistema jedinstva vlasti, samo formalno je inaugurisan sistem podjele vlasti, pa je položaj SDB u sistemu ostao isti kakav je važio do 1992. godine, te su opozicione parlamentarne stranke ostale i dalje pod bezbjedonosnom obradom SDB, tretirane i dalje kao državni neprijatelji, umjesto da kao legitimni i legalni nosioci zakonodavne vlasti imaju punu zakonsku kontrolu nad radom SDB.
3) Iako je instaliranjem Savjeta za državnu bezbjednost i Odbora za kontrolu rada SDB u pravni sistem RCG u javnosti stvoren privid demokratskih namjera rascijepane vladajuće partije, ipak je taj čin označio političku potvrdu djelovanja partijske države, jer njime suštinski nije poštovan ustavni postulat o gradjaninu kao nosiocu suverenosti, već je faktički nastavljen suštinski postulat boljševizma o predsjedniku partije kao apsolutnom suverenu.
4) Kako je rad SDB regulisan internim poslovnikom ili tzv. pravilom službe, koji su stvarali najpovjerljiviji partijsko-državni rukovodioci kroz praksu, a ne zakonom, jer nije imao formu javnog akta, stoje bio osnov da se SDB odvajala od društva, postajući sila i moć iznad i izvan društvene kontrole, bazirajući svoj rad na tajnim dosijeima, koji su snabdijevani stvarnim ili falsifikovanim kompromitujućim detaljima iz života gradjana, i upravljanju ljudima pomoću ucjena, psiholoških pritisaka ili korumpiranjem. Dccenijama formirani dosijci koji se krivično nijesu procesuirali ostali su u funkciji stvaranja stalne mreže ljudi zavisnih od policije i vladajuće partije, jer su takvi dosijei, uslovno rečeno, moralno i pravno kompromitovanih ljudi, jedini osnov za razne manipulacije (političke, izborne, nacionalne, vjerske, huškačke, medijske, interesne, dezinformacijske, intrigantske, likvidatorske, psihološke itd.), pa time i ključni osnov totalitarnog društva. Pošto sadašnja siva ekonomija korumpira gotovo sve građane, kompromitacije iz tajnih dosijea postale su uslov za društvenu promociju, negativnu selekciju i afirmaciju ideoloških poslušnika po mjeri vladajuće nomenklature.
5) LSCG polazi od političkog postulata da je tajna policija, a u konkretnom SDB, kičma države i društva u kojem živimo i podsjeća da je ista u demokratskim državama samo obični, namjenski servis sa najpreciznije ograničenim i od strane slobodne javnosti najstrože kontolisanim poljem rada, koje se može kretati jedino u zoni zaštite ustavom inaugurisane višestranačke parlamentarne demokratije zasnovane na načelu podjele vlasti, slobodnog pojedinca i slobodne štampe, te zaštite koncepta ljudskih i gradjanskih prava, kao i prava svih nacionalnih i vjerskih zajednica.
6) LSCG skreće pažnju političkoj javnosti daje čuvena krađa kartoteke SSUP-a bivše SFRJ, izvedena u režiji MUP-a Srbije, bila isključivo u funkciji političke kontrole putem tajnih dosijea pored ostalog i onih kadrova iz Crne Gore koji su na radu u organima tzv. SRJ ili Srbije, kao i onih kadrova i političkih grupacija (prvenstveno SNP) u Crnoj Gori koji održavaju tijesne političke i druge veze sa režimom u Srbiji.
7) LSCG poziva slobodne pojedince, slobodne medije, slobodne institucije, a posebno bivše rukovodioce i radnike OZNE, UDBE, MUP-a i SDB-a koji su spremni, zahvaljujući spoznaji da su suštinski služili ili služe sistemu neslobode poznatom u Crnoj Gori kao komunizam, odnosno lažni parlamentarizam, odnosno meki autokratizam – da daju lični doprinos oslobadjanju i demokratizaciji crnogorskog društva tako što će otvoriti javnu raspravu o radu tajnih službi od 1945. do danas i tim činom doprinijeti relaksaciji i oslobadjanju gradjana i naroda od decenijama nagomilanih strahova i prijetnji, te učinjeti prvi i najvažniji korak u konstituisanju Crne Gore kao slobodnog društva slobodnih gradjana.
Duboki, legendo!!!
Lajčak: Protesti pogrešan korak
Protesti i vaninstitucionalno djelovanje bili bi pogrešan korak za Crnu Goru, ocijenio je savjetnik Evropske unije za Balkan Miroslav Lajčak, navodeći da vjeruje da država ima dovoljno kapaciteta i demokratskog iskustva da prevaziđe trenutnu situaciju.
Prema njegovim riječima, na predsjedničkim izborima 7. aprila nije se dogodilo ništa što već nije viđeno u Evropi i svijetu.
“To nije nikakva drama, takve stvari se dešavaju, i upravo zato imamo institucije koje bi trebalo da kažu posljednju riječ”, ocijenio je Lajčak u izjavi za Radio Televiziju Crne Gore.
On je dodao da ne sumnja u to da Crna Gora ima dovoljno kapaciteta i demokratskog iskustva da ituaciju prevaziđe trenutnu situaciju.
“Crna Gora mora sada da pokaže demokratsku zrelost, da ima institucije koje treba da riješe probleme”, naveo je Lajčak.
On je Vladi preporučio da omogući institucijama da razmatraju žalbe a opoziciji da dopusti institucijama da rade svoj posao
“Moja preporuka za Vladu je da omogući institucijama da nezavisno, transparentno i objektivno razmotre sve žalbe, kako ne bi postojala nikakva sumnja oko njihovog neutraliteta”, naveo je Lajčak.
On je opoziciji savjetovao da dozvoli institucijama da radi svoj posao.
“Savjetujem svim političarima Crne Gore da na kraju prihvate odluku koju će institucije donijeti i da u interesu države nastave da zajedno idu prema evropskoj budućnosti Crne Gore”, zaključio je Lajčak.
MINA
Filjip je antiustavni, nezakoniti kandidat. ljekic je izgubio izbore. obojica bi trebali da se povucu iz politike.
trebali bi da se povuku…
Na parlamentarnim izborima u Slovačkoj premoćnu pobjedu odnijela je stranka lijevog centra Smer Roberta Fica…
Robert Fico, bivši slovački premijer u razdoblju od 2006. do 2010., tako je dobio veći postotak glasova nego što su najavljivale predizborne prognoze ili izlazne ankete koje su bile sigurne u njegovu pobjedu, ali su predviđale da će vlast moći sastaviti tek u pomoć nekog koalicijskog partnera. Međutim, s obzirom na to da, prema privremenim i nepotpunim rezultatima, ima i više nego solidnu natpolovičnu većinu, 86 od 125 zastupnika, može, ako to bude htio, vladati sam…
Analitičari su suglasni s tim da je ove izbore u Slovačkoj odlučila korupcijska afera s prodajom javnih poduzeća pod nazivom »Gorila«, koji je u javnost procurio u prosincu prošle godine. Afera se temelji na obavještajnim podacima slovačke tajne službe iz 2005. i 2006., kada je na vlasti bila druga Dzurindina vlada. Prema njima, nekoliko slovačkih tajnika i inozemnih investitora dalo je milijune eura mita vladinim dužnosnicima kako bi dobili ugovore vezane uz javnu nabavu i prodaju državnih poduzeća.
Istraga u vezi s tim slučajem još traje kao i u vezi s drugom aferom koja se pojavila u siječnju ove godine, a nazvana je »Morski cvijet«. Taj korupcijski slučaj tiče se navodnog davanja stotina tisuća eura mita nekim zastupnicima u zamjenu za lojalnost vladajućoj koaliciji pri glasovanju za izbor državnog odvjetnika 2010. godine. U obje afere spominju se transkripti, videomaterijali, SMS-poruke te kompromitirajući detalji sa zajedničkih sastanaka poslovnih ljudi i vladinih dužnosnika koje je prikupila slovačka tajna služba.
Nakon objavljivanja dijela tih materijala u javnosti deseci tisuća ljudi izašli su na ulice izražavajući svoj bijes i nezadovoljstvo zbog takvih postupaka. Te korupcijske afere presudile su bivšoj desnoj koaliciji, a posebice Dzurindinoj stranci SDKU, za koju se spekuliralo hoće li uopće moći prijeći izborni prag. Njegova stranka je još više oslabljena najavom da će je napustiti sada već bivša premijerka Iveta Radičova koja će se posvetiti sveučilišnoj karijeri.
Slovačka inače ima 5,3 milijuna stanovnika, druga je najsiromašnija zemlja u eurozoni s prosječnom plaćom od 780 eura i stopom nezaposlenosti od 13,6 posto. Svojedobno su je zbog velikog priljeva stranih investicija (automobilska industrija, elektronika) i visokog rasta prozvali »Tigrom s Tatri«. Gospodarski rast prošle godine bio je 3,3, a za ovu je planiran 1,1 posto, što je drugi najveći rast u eurozoni iza Estonije.
http://www.vjesnik.com/Article.aspx?ID=AE04AC3F-3E21-41B8-A0A4-5352E3F39685
Slovacke carinike mozes da kupis limenkama kokakole licno sam se uvjerio.,
Da te nebi trenirali na granici itd…..
A ove nase sa zvakacom gumom
Ја сам у Црној Гори жестока мањина. Углавном и не причам о политици са људима које познајем да не би улазио у несувисле расправе и свађе. Они ме замоле када нисам за да се не борим против и ја то мање, више испоштујем. Оно шта не разумијем у цијелој причи је гдје нестаде она традиционална, црногорска одговорност за изговорену ријеч? Имамо људе који су и који још увијек једни за друге напишу, кажу такве увреде да послије тога оно најминималније шта очекујеш да се они макар једни са другима не питају. Напротив, то им ни мало не смета да се грле и љубе по потреби не видећи у том махнитању ништа чудно правдајући се да је све то политика. Пошто им је све удба вјероватно је иста и стављала те ријечи у њихова уста. Нахранила их поганим ријечима, срам је било. Вјечита констатација ‘политика је курва’!? То она јесте у великом дијелу али нико се не правда јавно са тиме, нити хвали и нити је упражњава овако очигледно.
Имамо интелектуалце и интелектуалке који су попљували оне које зову да им се придруже и мало бојкотују да их не би више пљували док они не бојкотују. Врло интелектуално а и логично надасве. У међувремену пљувани су били издајници, па су пљувачи постали мало издајници и тако у круг. Сада су сви ту неђе на средини. Чујем оснивају Оксиморонски Клуб (О. К.) Имамо политичаре и политичарке који су једни за друге говорили, писали да су лопови, плаћеници, мафијине слуге, унајмљена стока… итд, итд… У међувремену, док су се прописно израњавали међусобно, сјели су да лижу једни другима ране а жбири и шаптачи шире приче шта су они једни о другима говорили. Има још одабраних изван и у овом циркусу, са истим манирима да није битно шта ћеш рећи, већ је битно како наружити а свака увреда, псовка говори да немаш шта рећи и колико си импотентан по том питању.
Не тако давно стављали су Позитивну Црну Гору на стуб срама по одређеним питањима и по повезаности са одређеним личностима. И тада и сада је било јасно и зашто и због чега. Потпуно ми је свеједно и што се тиче те партије и њене будућности али та лицемјерна игра свих оставља горак укус. Пуштао си зеца у шуму да скренеш пажњу? Поготово је смијешна прича оних који су били тотално неупућени па насиједали на приче познатих јастребова, јер којом логиком објаснити када си тврдио да нешто нећеш због нечега већ нешто друго а то друго је у ствари цијело вријеме било оно прво које као нијеси хтио?
Него да не дуљим, као што сам увијек говорио, постоји јасан начин и пут како да неке ствари остваре. Један озбиљан човјек на страни опозиције представљаће озбиљан ударац режиму, два озбиљна човјека представљаће њихов крај. Сад, тужна је чињеница да ми двадесет година не можемо нахватати два озбиљна човјека у Црној Гори али то је друга прича. Тражи се други…
У прилог свему томе погледајмо како би неки потези могли изгледати из пера члана Демократског Фронта;
(одломак из књиге “Оклоп” Милана Поповића)
Lado, nič mi se ne brini. Dan nakon Đukanovićevog pada, ako ga bude za naših života, svi stari animoziteti (kao i oni tinjajući) eskaliraće u mjeri koju ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide.
G. Tajovicu, pristao bih na ove vase, a i Neon mi djeluje kao veoma trezvena osoba! Svaka cast!! Sa Slavkom P. ako treba samo da se domognemo demokratije!
Suočeni ste i sa protestnim pismom grupe bivših istakniutih funkcionera stranke (važan segment opisane strategije), a nedavno je vaše političke poteze javno napao bivši potpredsjednik stranke, Miodrag Vukmanović?
Jeste, to je pismo osamnaestorice bivših članova Liberalnog saveza, a g. Vukmanović je stvarno izuzetak u svemu tome (tada sam iskreno mislio tako, da je zloupotrijebljen). On je prije par godina napustio Liberalni savez i dao ostavku na funkciju potpredsjednika koja nije bila nikada obrazložena. Ja sam svojevremeno napisao otvoreno pismo gospodinu Vukmanoviću, sa zahtjevom da obrazloži zašto je napustio Liberalni savez. Pismo je objavljeno u stranačkom listu „Liberal“, na njega odgovor nikada nije stigao. Sada se Vukmanović javio, ali u nekom ulcinjskom listu „Plima“.
Želeći da sačuvam najbolju uspomenu na jedno plemenito prijateljstvo koje je od moje strane bilo građeno prema g. Vukmanoviću, ja taj tekst neću da komentarišem. Nad onim što je tamo napisano ja ostajem bolno skrušen kao nad humkom najmilijeg.
U životu i politici ništa se ne događa slučajno, pogotovo ne na našim prostorima. Ako imamo te napade koji idu od Pariza, od Stanka Cerovića, preko Beograda i Stojana Cerovića, preko Crnogoraca iz Zagreba, koji su se tamo smjestili, onda treba reći da se radi o jednom organizovanom napadu na Liberalni savez. Očigledno je shvaćeno da je Liberalni savez stavio demokratske principe iznad svih u Crnoj Gori. Nas ne interesuje suverena i autoritarna Crna Gora koja bi imala novog gazdu. Nas interesuje demokratska i nezavisna Crna Gora. (tada je osmišljena propagandna poruka prvo država, pa demokratija, a tek kroz koju godinu biće nam podmetano iz štaba Prvog profitera kako se mi zalažemo prvo za demokratiju, pa tek onda za državu. Oba smo procesa, kao i sve druge, gurali istovremeno). Između nezavisne i autoritarne, nedemokratske Crne Gore ili Crne Gore u sastavu moderne i demokratske jugoslovenske federacije, ja bih uvijek izabrao ovu drugu. Taj napad je usmjeren zbog toga, jer to društvo na taj način pokušava da kupi ulaznicu kod onoga kojeg ćute kao novog gazdu. Oni misle da je gazdi tako milije, no to pismo je otkrilo i pravu prirodu novinarske „nezavisnosti“ na montenegrinski način. Među potpisnicima su i aktuelni dopisnici Rojtersa za Crnu Goru, uvodničar „Monitora“, direktor radija „Antena M“, dopisnik sarajevskog „Oslobođenja“… – Slavko Perović
pronadji taj tekst koji riznicar ne zeli da komentarise da se uvjerimo da li su to napadi na lscg ili na riznicara koji sebe identifikuje sa strankom…
DOK SE DOGAĐAJI MALO NE STABILIZUJU PREDLAŽEM OVU GROMADU LJUDSKU ZA PREDSJEDNIKA DIJELA SRPSKE CRNE GORE:
Velibor Džomić – pravni ekspert iz Kosovske Mitrovice i Kragujevca
Velibor Džomić, protojerej – paroh podgorički, crkveno-sudski tužilac, koordinator Pravnog savjeta MCP-a… Iako Džomić nema formalno teološko obrazovanje – nema završenu bogosloviju ili teološki fakultet – on se predstavlja kao najveći stručnjak za pravoslavne crkve.
Od đakona je za desetak godina napredovao do stavrofora, što je titula namijenjena sveštenicima za specijalne zasluge sa pravom da preko mantije nosi natprsni krst i crveni pojas; takođe je starješina Hrama Hristovog Vaskrsenja, najvećeg sakralnog objekta u državi, objavio je podgorički Monitor u martu 2013. godine.
Diplomirao je tek 2002. na “čuvenom” Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a magistrirao 2006. na još manje uglednoj adresi: Privrednoj akademiji u Novom Sadu.
Onda je – uz prisustvo Amfilohija i još nekoliko srpskih arhijereja – 27. decembra 2012. doktorirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ustanovi poznatoj po aferi Indeks (masovna kupovina diploma). Tezu je odbranio pred prof. dr Nenadom Đorđevićem koji je jedan od nekoliko optuženih u Indeksu.
Član komisije je bio i profesor podgoričkog pravnog fakulteta dr Slavko Lukić, poznat po aferama na podgoričkom Pravnom fakultetu.
Naziv Džomićeve teze je Pravni položaj tradicionalnih crkava i verskih zajednica u R. Srbiji i R. Crnoj Gori. No, 2009. je najavljivao daleko interesantniji doktorski rad, naslovljen Pravni položaj MPC-a od 1851. do 1929. godine. Zašto je odustao?
Kao svojevrsnog i pravničkog uzora, Džomić je deklarisao dr Vojislava Šešelja. Džomić je autor članka Svjedok nepokleka, koji je objavljen u zborniku Duška Sekulića Luča vojvode Šešelja (Srpska radikalna stranka, Zemun 2009), gdje je, između ostalog, napisao:
„Pravnom naukom se bavim preko 20 godina, od kako sam u Kraljevu 1986. zakoračio u Srednju pravnu školu, do dana današnjega. Sve do procesa dr Vojislavu Šešelju nisam mogao da sanjam, a kamoli da povjerujem da nadobudnim evropskim pravnicima, današnjim haškim kadijama i sudijama, mogu da padnu na pamet takve stvari, nedopustive u pravu, kakve su nam pokazali već od početka montiranog sudskog procesa”.
U zaključku veli da je „bez obzira na presudu”, Šešelj sebe „prinio na žrtvu” i da je ostao „svjedok nepokleka” (str. 52-54).
Veseljko Koprivica za E Novine Bebe Popovića o Miodragu Lekiću:
…Politički analitičari često su su pitali da li je Lekić, dok je bio diplomata u Rimu, Miloševićev čovjek ili Đukanovićev eho. Tamo je, na početka NATO bombardovanja, uz pomoć srpskog ultranacionaliste Dragoša Kalajića, večerima gostovao na italijanskoj državnoj televiziji i ubjeđivao tamošnje javno mnjenje u ono što je Milošević tvrdio: Albanci na Kosovu imaju prava kao sve manjine u svijetu, a rijeke kosovskih izbjeglica nisu dokaz etničkog čišćenja u južnoj srpskoj pokrajini, nego manipulacija zapadne propagande.
U pauzi između TV nastupa, stigao je da dojavi da je Crnoj Gori naružio dostojanstvo sarajevski književnik Marko Vešović, kada je 1995. u rimskom Espresu opisao šta su Sarajevu uradili Radovan Karadžić, Slobodan Milošević i njima slični Crnogorci. Ćaki je napao Marka kao ekstremistu, iako je Marko u opkoljenom Sarajevu svojim izborom da ostane u svom gradu, održao čas za istoriju kako se brani ljudsko dostojanstvo…
…Lekić se nudio za predsjednika Crne Gore uoči izbora 2003. kao kandidat Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke. Tri prosrpske stranke pametno su zaključile da je Lekić gubitnička kombinacija. I na posljednjim predsjedničkim izborima nepogrešivo su sračunale – Lekić je ponuda koja se odbija…
…Lekićev problem uvijek je bio u tome što je smatrao da je insitucija, a bio je samo jednan iz serije crnogorskih političara koji su Crnoj Gori nanijeli više štete nego koristi. O, da: pošto list Dan čita uglavnom ruralna populacija, domaćice ne mogu Ćakiju da oproste što mu “Rat za Kosovo” nije deblja knjižurina. Odlično bi im baš sada poslužila umjesto kamena da pritiskaju…
POBJEDA: Dva četnika iz Banjana
Pišu: Marko Vešović i Šeki Radončić
1. Kad sam čitao knjigu Sve je bilo meta, veselile su me laži bivšeg sekretara Matice muslimanske Veseljka Pršutara. Na početku knjige izdaje se za protivnika svega što se u Crnoj Gori bivalo uoči agresije na konavoske pršute, Dubrovnik i Hercegovinu: „nisu mogli da mi oproste što sam novinar Monitora i crnogorski liberal“ i što je bio „na strani onih koji su se zalagali za mirno i demokratsko rješavanje sporova između jugoslovenskih republika, osuđivali crnogorsku vazalnu vlast i velikosrpske planove Slobodana Miloševića, deklarisali se za građansku i nezavisnu Crnu Goru. A ni to što sam po nacionalnosti Crnogorac i da je moj jezik crnogorski. Bilo je to ravno krivičnom djelu. I dovoljno da me obilježe kao izroda, ustašu, tuđmanovca“. Mjesec i po boravio je „u SAD upravo tog ljeta“, što su, po mišljenju „dijela rodbine, komšija-patriota i nekih bivših prijatelja“, „finansirali CIA, Vatikan i ostali ‘bjelosvjetski neprijatelji srpstva i pravoslavlja’„. Zbog mog boravka u Americi posebno su velike neprilike imala moja djeca. I u školi, i na igralištu i na ulici“.
Kad je došlo stani-pani, „cijelu noć sam se“, veli Pršutaš, „lomio šta da radim? Da li da ‘položim oružje’, kako su starješine nazivale dezertiranje, ili da idem u rat – najveće zlo koje je čovjek smislio?“ Lomljenje se završilo polaskom u „najveće zlo“. Taj rezervista koji u ovoj knjizi igra osobu prisiljenu da ratuje i protivi se, ne javno već u sebi, svemu što se događalo u Hrvatskoj i Hercegovini, veli da je, dok još nije bilo završeno ni formiranje četa, „kao kurir komandanta bataljona, udarnički špartao od čete do čete“, kako i pripše srpskom Špartancu. Taj „izrod, ustaša, tuđmanovac“ postao je komandantov kurir, što je mogao biti jedino povjerljiv čovjek. Na str. 90. kaže da je „prije nekoliko dana ‘unaprijeđen’ u vozača komandata našeg bataljona. Bila je to, naravno, velika privilegija“, rezervisana za agente CIA-e, Vatikana i drugih „neprijatelja srpstva i pravoslavlja“, što nije bilo dovoljno: tek kad je pokazao potvrdu da su mu đeca, zbog boravka u Americi, imala velike neprilike, zaslužio je puno povjerenje i postao komandantov vozač.
„Vrijeme mi“ kaže Pršutar, „brže prolazi pošto često vozim komandanta u obilazak okolnih položaja. Uz to, dobio sam i neka nova pisarska zaduženja pa nemam skoro ni minute slobodnog vremena“. Da bi mu pored starih dali i „nova pisarska zaduženja“, morao je izbuljiti potvrdu da je član LSCG. Taj mrzitelj agresije na ratištu je bio u poslu do guše i nije imao „skoro ni minute slobodnog vremena“, jer se komandant zakleo da će od ustaše načiniti Srpče ili će poginuti. Pršutan u knjizi prećutkuje imena, što je dokaz da je veoma zaostao: izbjegava ih iz sujevjerja, kao što banjanske babe ne vele „zmija“ već „nepomenica“. Ni ime komandanta ne pominje, iz sujevjerja ili možda zato što se zvao Kostadin Koprivica, Slobin pukovnik od krlje Rista Đokova? I je li Pršutašu rod Đorđije Koprivica što na internetu uz gusle veliča Pavla Đurišića?
Pršutan se fali da je, pred kartom SAD, slobinski nabrijanim rezervistima pričao „svježe doživljaje iz Amerike: o Vašingtonu, Njujorku, San Francisku, Nevadi, Teksasu… o farmama, kaubojima, indijanskim rezervatima, o suretima sa našim iseljenicima“! Zaboravio je da su mu, zbog boravka u Americi, djeca imala grdne neprilike, i da je po mišljenju mnogih u SAD boravio o trošku CIA-e, Vatikana i inih dušmana pravoslavlja. Pršutar često laže maloumno jer ne zna da Montenj veli: ko nema jako pamćenje, nek se ne upušta u tu rabotu. Da u tom budeš uspješan, moraš pamtiti šta si ranije slagao.
Pršutar se sjeća kako je njegov otac Risto Đokov u Konavlima „godinama kupovao vino, rakiju za slavu Svetog Nikole“ i kako se „kao dijete radovao niskama suvih smokava koje je otac donosio iz Konavla! Otac je često pominjao svoje dugogodišnje ortake iz Mihanića i ostalih konavoskih sela. Ortaci iz Konavla! S kakvim je samo poštovanjem o njima govorio moj otac“. Što je još jedna dokaz da su komunisti činili čuda u prevaspitvanju četnika. Milovo ortaštvo s Kesedžijom bilo je pičkin dim u poredbi s ortaštvom Rista Đogova i Hrvata iz Mihanića. Kad je obrijao bradu koja mu na ratnom fotosu stoji ka da je s njom iz majke izišao, Risto je preodgojen u duhu bratstva i jedinstva, zato se od milja topio kad zbori o konavoskim Hrvatima kojim, da ih je u ratu uvatio, više ne bi trebalo praviti opanaka.
U Danima, gdje pljuje Radončića i veliča Pejovića, Pršutan veli da je „čisti falsifikat“ Šekijeva tvrdnja da je odbio svjedočiti protiv Slobe i dodaje: „Zašto nijesam svjedočio protiv Slobodana Miloševića zna tadašnji glavni tužilac Haškog suda Džefri Najs“. Priznaje da je odbio svjedočiti, svejedno zašto, ali kad Šeki kaže isto, to postane „čisti falsifikat“, jer Pršutar je iz Banjana đe ime Veseljko daju samo konjima. Pitam Šekija: je li to tačno? „To je pričao Vojvoda od Raguze, isto iz Banjana, isto četnik“.
2. U Danilovgradu, na dan Opštine, kulturni i sportski program iz prvog reda gledali su uvaženi gosti, a đe je prvi red, tu je Kilibarda. (Kad su suverenisti slavili referendumsku pobjedu, kamere su zabilježile kako je Nošo izgurao, ne no izlaktao sve ministre, poslanike i šefove partija, da stane prvi do Mila, jer su njih dva jednako zaslužni za Suverenu).
Iza ceremonije, na ručku za goste, kraj Kilija je sjedio Said Čekić, predsjednik Skupštine Opštine Plav. Noka ga je pitao okle je i što radi, a on Noku kako mu je bilo u Sarajevu.
„Odlično! Divno su me primili, znaju da sam stari prijatelj muslimana, ali zlo domaće mi nije dalo disati. Navadili mi se Radončić i Vešović: od njih mi je život u Sarajevu omrznuo. Otvorim izjutra novine: Kilibarda sa kokardom. Uključim Tv na podne: Majke Srebrenice traže da me proglase personom non-grata. veče na Dnevniku: Udruženje djece šehida traži da odem. Neka ih, velim, to će proći, a sjutra u novinama Kilibarda s nožem na Dubrovačkom ratištu, dok Helsinški Komitet RS i Nataša Kandić traže da se proćeram iz Bosne. Pa ovo udruženje, pa ono: nijesam znao koliko u Bosni ima tih udruženja žrtava rata. Tako danima i neđeljama. Znate, mladi kolega, Radončić je poznat novinar i protiv mene je vješto koristio svoje veze i uticaj. Ne znam što mu je trebalo da proganja stara čoeka. Čekao me stres kad god otvorim novine ili uključim televizor. Stalno sam se pitao: šta li će sada da mi objavi?“ „Nije vam ga bilo lako“, uzdanuo je mladi ljekar Said Čekić, Šekijev brat od ujaka.
Marko i Šeki lemaće Noša dok je živ i mole Boga da što dulje živi, Marko čak veli: „Živio sve dok mu pilići ne stanu otimati ljeb iz ruku“. Noka je zbog nas napustio Sarajevo i Pobjedu, a nama je žao što ne shvata da protiv njega nemamo ništa lično: ne bijemo po njemu no po njegovoj kokardi. Šeki i Marko devetaju Noša 21 godinu, a trebaće nam bar decenija za lemanje Miška Kesedžije, pravednika kakvog ne pamti ni crnogorska ni srpska istorija, koji, kad pročita naš tekst, osjeti bol toliko težak da bi pod njim poklecnuo i konj ruskog diva Svjatigora iz biljina, a šta su biljine nek mu objasni Ruskinja Natalija, njegova supruga.
3. Predlog haških isljednika da u procesu protiv Slobe svjedoči o onome što je u svojoj knjizi opisao, Pršutaš je odbio „prvenstveno da ne bih izlagao porodicu neprijatnostima, a i sebe“: iz istih razloga je postao agresor na Hrvatsku i Hercegovinu. Tužitelju Džefriju Najsu Pršutan je rekao: „u Hagu ne želim da svjedočim ni zbog toga što bi se to moglo tumačiti kao akt protiv moje države“. Ratnik s bradom koja mu je, kažu svjedoci, divno stajala, ljevše no Ristu Đokovu, nije htio da svjedočenjem ugrozi državu nastalu ujedinjenjem Crne Gore i Slobodana Miloševića. Pošto je bio vozač komandata bataljona i njegov pisar koji se u knjizi nigdje javno nije pobunio protiv onog što rade rezervisti, razumna je pomisao da Pršutar u Hagu nije svjedočio iz straha da će biti raskrinkan.
Pršutaš priča i da je, vozeći komandanta, na raskršću za Ravno pružio pogrešne papire policajcu koji ih je pogledao na brzinu i vratio mu ih. „Čim stigosmo u Ravno, odoh kod oficira bezbjednosti. Kažem mu kako sam umjesto putnog naloga vojnoj policiji podmetnuo spisak druge smjene iz Pogona i opravdanje koje je potpisao trebinjski ginekolog“. Zatim „oficir bezbjednosti uze ‘nalog’ da ga sjutradan ponese u Komandu Brigade i obavijesti ih kakvu imaju policiju, ali uz obećanje da neće okriti ko ju je nasmario“, to jest prošpijao. „Policija je, vjerovatno, poslije ovog slučaja propisno izribana, jer tako je pooštrila kontrolu da smo rampe prolazili s teškom mukom i onda kad su nalozi i vozila bili u redu. Raspamećeni policajci često su pominjali ‘kurvinog sina s ginekološkim putnim nalogom’, uz obećanje da će tu ptičicu uloviti“.
Ne čudi što je policajca potkazao bezbjednjaku: vitez iz Čiste Vlake, koji policiji šalje prijave protiv svojih komšija, Šekija je špijā Mitingašu, a Mitingaša Šekiju. Pršutan ne vidi da njegova priča veli da je uklonio kvar u ratnoj mašini koja je sve mljela: jedan njen točkić – policajac s raškršća u Ravnom – nije radio kako treba, zato taj protivnik agresije može biti gord što je kvar u toj mašini otklonio, čak je neispravni točkić proradio mnogo preciznije no ostali! Pršutaš zaslužuje plaketu s pohvalom kao pooštrivač kontrole na vojnim punktovima u dane kad je Ravno sa zemljom sravnjeno.
Na kraju teksta u Danima, Pršutar u ime Pejovićevih branitelja poručuje: „Nas Radončić ne može zaustaviti“. Može. Kao što je zaustavljen Risto Đokov – veća sila od sina. Šeki ih može zaustaviti bar za 40 godina. Do novog klanja muslimana. Koji su četnika turili za sekretara svoje Matice, jer u Crnu Goru ima što nema niđe na bijeli svijet.
A ovo su očevici pričali Veliboru Džomiću kom zahvaljujemo: Hvala Veliboru na fotki Rista Đokova objavljenoj u Svedoku gdje je s Pršutanom polemisao: jednom, kad su „ustaše“ minobacačima zapucali po brdu 3-4 km daleko, Pršutar je bacio pušku i dao se u bezglavo taktičko povlačenje: mislio je da njega gađaju. Priča kaže da je Pršutaševa puška završila u dubrovačkom muzeju kao primjerak zarobljenog okupatorskog oružja.
A Džomić veli: „Tražiću da me ne deportuje gnjida već majstor za deportacije Slobo Pejović, makar mi se desilo što i trojici braće Rikalo“.